Не видим да је ово постављано а врло је интересантно. У питању је овогодишња студија на ову тему под називом
Human sound systems are shaped by post-Neolithic changes in bite configuration.
Закључак је да су се уснено-зубни фрикативи "ф" и "в" вероватно почели користити у људском говору тек након појаве земљорадње те да су остали гласови коришћени од стране ловаца-сакупљача. Има ту још недоумица, рецимо Јапанци су били дуго земљорадници па немају ф и в.
Но, ово свакако може имати велике последице по поимање језика наших предака с обзиром на могућност да су поменути гласови релативно скора иновација омогућена прилагођавањем вилице попут хоризонталног и вертикалног гриза. Другим речима западноевроазијске групе ловаца-сакупљача због директно постављене доње вилице у односу на горњу, односно лобању (самим тим и зуба у равни) можда нису могле лако изговарати поједине гласове присутне у савременим изведбама древних језика све док се нису помешале са неолитским земљорадницима.
На овој картици са
подацима могуће је видети табелу (Table 1) са индексом рада мишића, односно "ценом" изговора одређених звукова.
Док уснено-зубни имају више вредности у обе конфигурације видна је уштеда у односу на пре-земљорадничку. Са друге стране пре-земљорадничка конфигурација погоднија је за двоуснене гласове. Наиме док уснено-зубни фрикатив у "земљорадничкој" конфигурацији вилице има вредност 0,7 у ловачко-сакупљачкој изискује више енергије па је вредност стога већа - 1 с тим да је воуснени плозив иако нижи у оба случаја ипак дупло ефикаснији код ловаца-сакупљача. Занимљиво да двоуснени апроксимант (eng. w) такође има нижу вредност у пре-земљорадничкој конфигурацији вилице, односно да су га ловци-сакупљачи лакше су изговарали него земљорадници или ми (супермаркет-сакупљачи
) данас.
Занимљиво би било упоредити две виличне конфигурације и са осталим, посебно полугласовима и меким гласовима. Могуће да су древни језици звучали много другачије од гласова присутним у већини словенских језика данас, односно да су многи гласови познати људима из праисторије присутни у другим индовреопским групама и то оним које су биле под већим утицајем домородачких заједница у односу на земљорадничке, те оним прото-индоевропским под мањим утицајем земљорадничких група.