У рјешавању питања који језик је разумљивији говорницима србскога, важно је не занемаривати разликовање ради ли се о разумијевању
на писму или
на слух.
Словеначки је с једне стране веома разумљив када га читаш, као и русски, али разлика у наглашавању ријечи и изговору гласова је веома сметајућ чинилац.
С друге стране бугарски, словачки, русински и дјеломице украјински имају изговор и сугласника и самогласника у веома малој мјери измијењен у односу на наш прајезик, зато њих и разумијемо боље на слух од оних словјенских језика који су спровели дуг низ гласовних промјена и прегласа. Одсутство падежних наставака нам нимало не смета разумјети смисао, док у обратном правцу умножавање падежних наставака Бугарима веома отежава разумјевање србскога и других језика, каконо и нама отежавају разумијевање наставци локатива множине, склањање по падежима бројева и слично. ( в деветих месецих, в зелених пољах итд.). Да не спорим с Невским, истина бијаше прије 50 година и у нас вјетхих остатака тога локатива у старијех људи, па се на Змијању могло чути " у њива', на ливада', у старије' вјековије', ш њими, с коњи, али данас је све то замрло и сви говоре како су учили у школама ( а не у школа').
Ради забаве
https://www.youtube.com/v/135r4Gi24E4&t=247s