Аутор Тема: Романови  (Прочитано 10841 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Романови
« послато: Јул 17, 2017, 12:44:14 пре подне »
Данас, 17 / 4. јула, православна Црква слави успомену на свете мученике Романове, Светог цара Николаја и његову породицу и остале мученике с њима пострадале од комуниста.

Цар Николај II Александрович Романов рођен је 1868. године. Кад је преузео престо, 1894. године, понео је титуле цара Русије, краља Пољске и великог кнеза Финске. Отац му је био руски цар Александар III, а мајка царица Марија, пре удаје данска принцеза Дагмар.

Николај је оженио немачку принцезу Алису Хесенску, унуку британске краљице Викторије, која је, након преласка у православну веру, добила име Александра, по покојном свекру. Добили су петоро деце, четири кћери (Олга, Татјана, Марија и Анастасија) и сина Алексеја, царевића.


Слика са веридбе цара Николаја и царице Александре

Цар Николај је остао упамћен као здрав, разборит, снажан човек, једноставан и скроман по природи и веома побожан. Био је велики патриота и поборник панславизма. И жена му је била слична. Децу су васпитавали у православном духу. Дан им је почињао и завршавао се заједничком молитвом. За Николаја се каже да је био честит човек и, утолико, слаб владар. Велике своте личног новца дао је у добротворне сврхе, тако и за образовање: у његово време уведено је обавезно бесплатно основно школовање у Русији.

Цар Николај је гајио изузетну наклоност према Србији и Србима. У његово време, на руском двору живео је већи број Срба. Кћер србског краља Петра Карађорђевића, као и две кћери црногорског краља Николе, биле су удате за Романове. О помоћи коју је цар Николај пружио Србији у тешким тренуцима у Првом светском рату, не треба подсећати.

Током владавине цара Николаја, Русија је напредовала у привредном развоју. Спољну политику обележила је експанзија према Далеком истоку, и у склопу те политике, избио је рат против Јапана, 1905. године. Истовремено, неки кругови у Русији у овом периоду захтевају друштвене промене. Из тог разлога, дошло је најпре до револуције 1905, а затим и до Фебруарске и Октобарске револуције 1917. године. Ове „револуције“ су прича за себе, нарочито по питању ко их је осмислио, организовао и спровео, но не бих сад да оптерећујем тиме ову причу о светом цару.


Царска породица

« Последња измена: Јул 17, 2017, 12:47:46 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #1 послато: Јул 17, 2017, 12:55:16 пре подне »
У сред Првог светског рата, који је руска војска до тада успешно водила, избила је Фебруарска револуција 1917. године, када је цар приморан да се одрекне престола, и од тада се он и његова породица налазе у кућном притвору. У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск, где се налазе кад се догодила комунистичка Октобарска револуција. У пролеће 1918. године, Лењинови бољшевици царску породицу пребацују у Јекатеринбург, где су сви стрељани, 17. јула 1918. године, дакле на данашњи дан пре 99 година.


Икона Светих мученика Романових

Најпотреснија појединост овог страшног дана је следећа: царевић Алексеј је боловао од хемофилије, утврђене још кад је био беба. Од тада је стално био под лекарским надзором. Кад су их комунисти ухапсили, с Романовима је био и њихов лекар, међутим нису имали на располагању потребне лекове за малог Алексеја. Болест је узроковала болове у зглобовима 13-годишњег дечака. Те ноћи кад су их извели на стрељање, Алексеј није могао да хода због болова. Отац, цар мученик Николај, је свог сина на стрељање понео у наручју, и тако су заједно и страдали последњи цар и царевић руски.

Дана 1. новембра 1981. године, Руска православна загранична црква (тада још увек ван РПЦ Московске патријаршије), канонизовала је цара Николаја за светог мученика, као и његову породицу. 2000. године, и помесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са женом и децом.

У Београду му је подигнут споменик 2014. године. Овај споменик је недавно био наша тема овде на форуму, због скрнављења које су учинили неки безбожни хулигани.



Занимљивост је оно што се догодило марта 1901. године, када је отворен коверат цара Павла Романова, остављен у завештање да буде отворен на стогодишњицу његове смрти. У коверти је била порука цара Павла, пророчанство које му је рекао монах Авељ о крају династије Романов. Из ње се могло наслутити да ће управо цар Николај бити последњи цар, те да ће пострадати мученичком смрћу. Према неким изјавама самог цара Николаја, изгледа да је он знао и тачну годину када ће пострадати, зе је отуд у свакој, чак и опасној по живот, ситуацији, био миран и спокојан.

<a href="https://www.youtube.com/v/qIscCWdjLoc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qIscCWdjLoc</a>

(у петом делу филма можемо видети чудесан догађај мироточења иконе Светог цара Николаја током Литургије)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #2 послато: Јул 17, 2017, 12:59:36 пре подне »
Династија Романових била је на челу царске Русије нешто више од три века (1613-1917). За Романове се сматра да су пруског порекла, од племића Гланда Камбиле, који је добегао у Русију крајем 13. века. Први владар Романов био је Михаил Фјодорович, устоличен 1613. године. Међутим, Романови од друге половине 18. века, па надаље у 19. и 20. веку, нису по мушкој линији потомци првих владара из ове династије, већ потомци Карла Фридриха, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа, мужа царице Ане, кћерке цара Петра Великог. Син царице Ане и Карла Фридриха је Петар III, затим су на престолу његов син Павле, Павлови синови - цареви Александар I и Николај I, затим следи цар Александар II, син Николајев, па његов син Александар III, и коначно син Александра III – Свети цар мученик Николај.

Данас имамо и генетску потврду да је цар Николај био немачког порекла и да је био носилац хаплогрупе R1b.

Кад се погледа лоза Романових од Петра Великог надаље, не треба да чуди наведена хаплогрупа, јер међу њима, такорећи, нема ни капи руске крви.

Жена Петра Великог, Катарина, била је литванско-пољског порекла. Њихова кћер Ана удала се за поменутог Карла Фридриха. Њихов син, цар Петар III, оженио је пруску принцезу Катарину (Екатарина Велика). Њихов син је цар Павле I. Он је оженио Немицу Марију, а њихов син, цар Николај I, пруску принцезу Шарлоту, по преласку у православље – царицу Александру. Њихов син је цар Александар II. Он је оженио немачку принцезу Марију од Хесена. Њихов син је цар Александар III. Његова жена је данска принцеза Дагмар, по преласку у православље – царица Марија. Александров и Маријин син је цар мученик Николај. И његова жена, царица мученица Александра је Немица. Дакле, ничег словенског у последњих два века.

Оно што их везује за Русију је православље којег су се сви држали. Особити последњи Романови, којима је и посвећена ова тема – свети мученици цар Николај, царица Александра и њихова деца. Њих одликује и велики руски патриотизам, као и велико покровитељство према православним Србима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Романови
« Одговор #3 послато: Јул 17, 2017, 01:13:56 пре подне »
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/84/Tsar_Nicholas_II_%26_King_George_V.JPG
Баш личе :) Цар Николаj II и Краљ Џорџ V
« Последња измена: Јул 17, 2017, 01:16:39 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Романови
« Одговор #4 послато: Јул 17, 2017, 03:02:07 пре подне »
Pa memoarima Katarine Velike cara Pavla napravio je jedan ruski plemic, posto je njen muz ( po tati Nemac, po mami Romanov ) bio sto nesposoban, sto nezainteresovan za nju. Doduse onda je pitanje kako bas da im se R1b zalomi :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #5 послато: Јул 17, 2017, 08:15:30 пре подне »
Pa memoarima Katarine Velike cara Pavla napravio je jedan ruski plemic, posto je njen muz ( po tati Nemac, po mami Romanov ) bio sto nesposoban, sto nezainteresovan za nju. Doduse onda je pitanje kako bas da im se R1b zalomi :)

Кажу да је цар Павле толико личио на Петра III, да није било двојбе чији је син.

Племић који би могао бити уљез у овој причи, звао се Сергеј Салтиков.

https://en.wikipedia.org/wiki/Sergei_Saltykov_(1726%E2%80%931765)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #6 послато: Јул 17, 2017, 08:17:13 пре подне »
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/84/Tsar_Nicholas_II_%26_King_George_V.JPG
Баш личе :) Цар Николаj II и Краљ Џорџ V

Ма, они, европско племство, сви су рођаци на неки начин ("по бабине линије"), па не чуди сличност.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Романови
« Одговор #7 послато: Јул 17, 2017, 09:02:38 пре подне »
Жена Петра Великог, Катарина, била је литванско-пољског порекла.

Марта Скавронска. Упознао их је Александар Данилович Меншиков, несуђени таст (кћерка Марија) последњег  Романова по мушкој линији, Петра II. У бици на Полтави је остао без једног органа!!!!!

Петар II одрастао је заједно са својим полубратом истог имена (Петар Велики и Марта Скавронска су имали 12 дјеце и више синова који су крштени као Петар или Павле - преживјеле двије кћерке), сестром Наталијом и тетком Јелисаветом.

Симон Сибаг Монтефјоре у свом, по мени грандиозном дјелу Романови (преведено), наводи податка да је царевић Петар II "мало очијукао" са својом тетком Јелисаветом, ванредно лијепом женом. Није се никада удавала (барем званично), али је постојао "ноћни имепратор", гроф Алексеј Григоревич Разумовски (можда тајно склопили брак) итд....

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Романови
« Одговор #8 послато: Јул 17, 2017, 12:15:52 поподне »
Цар Николај је гајио изузетну наклоност према Србији и Србима. У његово време, на руском двору живео је већи број Срба. Кћер србског краља Петра Карађорђевића, као и две кћери црногорског краља Николе, биле су удате за Романове.

Милица и Анастасија, или краће Стана Петровић. Стана Петровић се након развода удала за великог војвода Николаја Николајевича Романова са надимком "Николаша Страшни". Када на фотографијама из тог периода видите неког ко је за двије главе виши од осталих, то је велики војвода Николај.

Сестре Петровић су имале један заједнички надимак, који нећу навести, а у вези је са чињеницом да су оне довеле на двор  Григорија Распућина. Пошто је само његово присуство имало изнеђаујуће позитивно дејство на тешко обољелог царевића Алексеја, уживао је безрезервно повјерење царице Александре.

Како је Распућин завршио зна се!

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Романови
« Одговор #9 послато: Јул 17, 2017, 12:32:00 поподне »
Осврнуо би се још на цара Александра III Романова, оца Николаја II, због неких детаља који се можда не могу наћи на мрежи.

Александар III је можда и био први Романов, након Катарине Велике, који је водио "непорочан" живот, сем алкохола. Општепознато је његова огромна родитељска љубав према дјеци, а за гађање грудвицама хљеба приликом породичних обједа је био "задужен" трећи и најмлађи брат цара Николаја II, Михаил Александровић, познат као "цар једног дана".

Александар III је био висок метар и деведесет и снажан као бик. Прича се да је могао да савије потковицу!

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Романови
« Одговор #10 послато: Јул 17, 2017, 01:02:02 поподне »
Још један детаљ, а односи се грофовску породицу Толстој, која је итекако била повезана са Романовим преко породице Милосавски (Марија Милосавски је родила Петровог полубрата и сувладара Ивана V). Иначе Петар Велики се до краја живота бринуо о удовици и кћерима (3) свога полубрата.

Породица Толстој није доживјела судбину Меншикова, иако је је гроф Петар Андрејевич Толстој био најодговорнији за долазак из егзила царевића Алексеја Петровича Романова из Беча, што се завршило његовим погубљењем.

Петар II Алексејевич Романов је био веома енергичан и можда је највише личио на свог великог деду, првог који се прогласио за императора. Постоји запис када је А.Д. Меншиков одбио да изврше неке налоге младог цара, да је то овај прокоментарисао "да се зна ја сам ипак цар".

Прекратко је владао али није заборавио улогу грофа Толстоја у убиству оца!

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Романови
« Одговор #11 послато: Јул 17, 2017, 01:21:54 поподне »
Ма, они, европско племство, сви су рођаци на неки начин ("по бабине линије"), па не чуди сличност.
А помаже и иста "фризура браде" коју су носили.  :)
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 240
Одг: Романови
« Одговор #12 послато: Јул 17, 2017, 01:57:24 поподне »
Кажу да је цар Павле толико личио на Петра III, да није било двојбе чији је син.

Племић који би могао бити уљез у овој причи, звао се Сергеј Салтиков.

https://en.wikipedia.org/wiki/Sergei_Saltykov_(1726%E2%80%931765)

Da licili su, ali opet Katarina takodje u memoarima navodi kako je visoki i lepi Saltiakov imao jako ruznu bracu na koju je ovaj mogao da pokupi :D

Verovatno je htela samo da ga diskredituje, ali opet, pogledaj njegovog sina, tj. Katarininog unuka, Cara Aleksandra I, visok, plav, lepuskast.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #13 послато: Јул 18, 2017, 12:11:01 пре подне »
18/5. јула православна Црква се сећа светих новомученица Јелисавете и Варваре и осталих мученика пострадалих с њима.

Света преподобномученица Јелисавета Фјодоровна је руска кнегиња из царске куће Романових. У Православној цркви чува се успомена на њу и њено мученичко страдање, 18. јула 1918. године, заједно са члановима руске царске династије Романов, њеном пријатељицом монахињом Варваром и другима, међу којима је и кнез Иван Константинович, ожењен Јеленом — сестром краља Александра Карађорђевића.

Велика кнегиња Јелисавета је рођена 1. новембра 1864. године. Родитељи су јој били велики војвода Лудвиг IV од Хесена и Рајне и британска принцеза Алиса. Крштена је по лутеранском обреду, добивши име Елизабета. Старија је сестра последње руске царице Александре. Кад се задевојчила, сматрана је једном од најлепших жена Европе тог времена.




1884. године удала се за великог кнеза Сергеја Александровича, млађег брата руског цара Александра III, односно стрица цара Николаја. Пре венчања прешла је у православну веру, када јој је и име прилагођено руском изговору.


Јелисавета и Сергеј Александрович

Сергеј Александрович је постављен за губернатора Москве, где су се супружници настанили. 18. фебруара 1905. године Сергеј је настрадао у атентату, током револуционарних догађаја, када је на њега бачена бомба. Како нису имали деце, велика кнегиња Јелисавета је одлучила да остатак живота посвети Богу и да му служи љубављу према ближњима. 1909. године у Москви, засновала је Марто-Маријински манастир (назив по светим мироносицама Марти и Марији) који је развио добротворни рад. Њихово сестринство носило је назив Обитељ сестара љубави и милосрђа. Јелисавета је са својим сестринством живела истинским монашким животом. Народ је прозвао „анђелом чуварем Москве“. Остало је запамћено да је Јелисавета још као дете била веома побожна и ревносна у молитви, послушању и милосрђу. И таква је остала до краја свог овоземног живота.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #14 послато: Јул 18, 2017, 12:15:13 пре подне »
Након Октобарске револуције, немачки дипломатски кругови су у више наврата покушавали да Јелисавету пребаце у Немачку, што су бољшевици одобрили, али сама Јелисавета није хтела да напусти руски народ.

Ухапшена је од комунистичких безбожника заједно са царском породицом и још неким њиховим сродницима и службеницима. С њом је била и њена пријатељица, монахиња Варвара Јаковљева.

Након што су, 17. јула 1918. године, стрељали цара и царицу с децом, остали су, наредног дана, на велики руски празник – дан кад се обележава обретење моштију великог руског светитеља Сергија Радоњешког, сурово претучени и живи бачени у окно оближњег напуштеног рудника, дубоко око 20 метара. Затим су убице убацили у окно неколико граната, али су Јелисавета и Варвара и после овога остале живе. Очевици су говорили да се из јаме чуло како њих две певају духовне песме. Песма је утихнула кад су ове свете мученице издахнуле од задобијених повреда. Њихова тела су неки побожни људи извукли и кришом похранили у локалном храму (град Алпајевск), да би их 1920. године изнели из Русије и однели најпре у Кину, а 1921. године у Јерусалим, где се и данас налазе у манастиру Свете мироносице Марије Магдалине.

Руска православна загранична црква прогласила је Јелисавету, Варвару и остале с њима пострадале за новомученике 1981. године, а Московска патријаршија је то учинила 1992. године.



Икона светих новомученица Јелисавете и Варваре


О животу Јелисавете Фјодоровне:

http://tolmach.org/sv.Jelisaveta.pdf
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Романови
« Одговор #15 послато: Јул 22, 2017, 11:44:35 пре подне »
Србија (у најширем и највишем могућем смислу) требала би да има своју икону светих мученика Романових.

То би вредело урадити оригинално, богато, достојно њихове жрвте за Србију.

Искрено, прошао је готово цео један век, а да се ми нисмо сетили то да урадимо.

Не знам да ли је можда нешто слично планирано у Храму Светог Саве?



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #16 послато: Септембар 15, 2017, 11:13:52 пре подне »
Марта Скавронска.

"Укротитељка горопадног цара: Како је обична девојка из Летоније постала руска императорка?"

https://rs.rbth.com/istorija-rusije/79278-ukrotiteljka-goropadnog-cara
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #17 послато: Новембар 12, 2017, 09:21:48 поподне »
Поводом стогодишњице Октобарске револуције, о поносном србском дипломати који је цароубици у лице сасуо:

„...Тај инцидент описан је у књизи "Ратни циљеви Србије" академика Милорада Екмечића, који је, позивајући се на америчког дипломату Џорџа Кенана, изнео чињеницу да се Спалајковић 1918. године у Москви на првом пријему за стране дипломате обратио Владимиру Лењину речима: "Ви сте бандит. Ви сте осрамотили словенску расу и ја вам пљујем у лице!"...“


Мирослав Спалајковић

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2930469/rusija-od-cara-do-lenjina.html

https://www.sedmica.me/kako-je-jedan-dr-pljunuo-lenjina-u-lice/

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B


"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Романови
« Одговор #18 послато: Април 23, 2018, 02:49:30 поподне »
А поврх свега и Романови су R1b.

Руско племство великим делом је било балтичко-германског порекла (почев од Рјурика, па закључно са Романовима), а комунисти који су срушили Царство углавном су били Јевреји (Хазари), испада да Русима мање-више кроз целу историју владају странци (али, добро си запазио да се племство страног рода врло брзо порушчавало).

До данашњег "цара" Волође. Живо ме занима која ли је он ХГ.

Мој коментар долази касно, јер сам нов на форуму па прегледам разне дискусије које су понекада биле отворене и више од годину дана уназад.

Доста сам се бавио историјом Руске Империје, а говорим течно и руски језик - па могу донекле да придодам нешто.

Донекле је и логично да су Романови R1b, што врло вероватно опет нису били у свом изворном облику при устоличењу Михајла Романова на трон 1613. године. Са Петром II 1730. године угашена је лоза Романових по мушкој линији.  А онда, од 1730. до 1741. Руском Империјом су владиле жене, Ана Ивановна и Ана Леополдовна. Након њих, владала је пуних 20 година друга кћи Петра Великог, Елизавета Петровна, која није имала потомства.

После њене смрти, 1761. године руски царски двор је био принуђен да тражи новог цара на западу, који би био син неког од европских владара и неке руске принцезе (из лозе Романових) која се удала за истог. Сигурно је, дакле, да баш одавде потиче R1b коју је поменута гора.

Коначно, изабрали су несрећног Петра III, који је био рођени син Карла Фридриха и руске принцезе Ане (најстарије ћерке Петра Великог). Петар III je владао само годину дана, притом веома скандалозно. А онда је био збачен с трона уз помоћ царске гарде, и устоличена је његова супруга, етничка немица, Екатарина II Велика, која је владала империјом пуних 26. година и оставила траг као један од највећих владара Росси́йской импе́рии.

Њу је наследио њен син Павел I, после кога се поново стабилизовало мушко потомство Романових, све до несрећних догађаја из 1917. године.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Романови
« Одговор #19 послато: Април 23, 2018, 02:58:33 поподне »
Писали смо о Романовима мало више на овој теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2217.msg59143#msg59143
"Наша мука ваља за причешћа"