Идеја о стварању Југославије, као и сама њена историја је тако актуелна ових дана, па сам по други пут прочитао неке старије књиге, неколикок новијих есеја и понешто чланака на интернету, па о свему томе некако формирао нешто другачије мишљење, у односу на оно које сам имао раније. Историја ми је иначе повремени хоби, а посебно историја Југославије, које се своди на то да понекад прочитам понешто из наше новије историје, па ћу можда изнијети ставове који су формирани на основу погрешних претпоставки и нетачних података - али то неће бити из зле намјере. На крају крајева форуми и нису научне дебате, претпостављам да већина овдје нису историчари.
Изгледа да је била осуђена на пропаст. Од почетка. Ушло се у њу са погрешним претпоставакама. У тих пар ријечи се може свести та нека моја промјена става према Југославији.
У принципу ми је идеја југословенства увијек била блиска, па сам, вјероватно због те необјективности, превиђао неке ствари а које су се показале као врло важне. Разлике су биле у самом почетку врло велике, што је сигурно лоше утицало на развој односа. Под разликама не сматрам само религијске, које су сигурно много важне, већ можда важније културолошке разлике.
Мислим да се идеја југословенства не би требала посматрати мимо тада актуелних, или нешто ранијих, идеја њемачког и италијанског уједињења. Код нас се то често превиђа. Срби, било вољни или невољни, носиоци тих идеја нису имали довољно ширине да то спроведу у дјело. Идеја српства је требала бити напуштена, да остане више регионална, а да уступи мјесто идеји југословенства. Србија је требала да има улогу Пруске у уједињењу Њемачке. Пруска је била већински лутеранска, док је југ био католички. Њемачка, то је био појам сличан појму Југославије. Постојали су народи: Баварци, Саксонци, Пруси и др. Језичке баријере између тих разних "њемачких" народа су биле далеко веће него што је језичка баријера између Македонаца и Словенаца нпр. Пруски краљеви су свој регионални (пруски) идентитет готово потпуно напустили зарад новог њемачког идентитета. Сметње нису уопште биле мале: католичка црква није благонаклоно гледала на уједињење (као што није гледала ни на стварање Југославије), проблеми са разним локалним интересима јер је до тада територија била расцјепкана на разне грофовије, војводства итд. Замислите тај ниво пруске толеранције када се за званични њемачки језик усваја варијанта која највише личи јужној, Баварској варијанти (hochdeutch), док су пруски краљеви и њихов народ говорили неразумљиву верзију Niederdeutsch или Plattdeutsch. Замислите да смо ми Срби, зарад неког економског интереса сами одредили да је нпр. словеначки званични језик краљевине СХС? То је аналогно овоме што се десило у Њемачкој.
Оно што хоћу да кажем јесте да је појам Њемачке био исто тако конструкт као и појам Југославије, с тим што су разлике између тадашњих Њемаца биле чак и веће него разлике између Југословена разних сорти.
Ево дао сам тему за размишљање, да резимирам: умјесто да смо инсистирали на југословенству, ми смо инсистирали на српству. Тако се не граде велике државе.