Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelena Rajic]

Рајић, Ђурђиц, Заблаће, Чачак, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Надамо се да ће истраживање на коме радимо одгонетнути право порекло сва три тестирана Рајића, а самим тим и открити како је дошло до тога да имамо три различита резултата, а сва три човека су од истог предка. Сасвим је могуће да су Танаскове  ћерке оставиле презиме Рајић што би објаснило ове резултате.
Оно што је сигурно, то је да су сва три тестирана Рајића потомци унука  који су остали на Танасковом огњишу. Унуци су били синови Милоја Рајића и као такви крштени. Милоје би могао бити син или унук Танасков-то је нешто што и даље истражујемо.

[Ojler]

Да нисте погрешили место? Уместо Чачак би требало да пишу Страгари.

И мени делује као грешка. У бази стоји Страгари/Крагујевац.

[archduke]

И мени делује као грешка. У бази стоји Страгари/Крагујевац.

Трба проверити. Али истине ради, Рајића има и у Заблаћу (тачније ту где су они већ почиње Јежевица али се некако одомаћило да је и тај крај Заблаће)

[Иван Вукићевић]

Да нисте погрешили место? Уместо Чачак би требало да пишу Страгари.

И мени делује као грешка. У бази стоји Страгари/Крагујевац.

Да, грешка. Исправио сам то у објави резултата.

[Иван Вукићевић]

Управо тако, познајем човека, и он сам ми је рекао да су његови Перовићи из Бара. Тамо постоје три рода: Радовићи, Перовићи и Лакићевићи. Сваки род село зове по себи (Баре Перовића, итд), али је село свакако најпознатије као Баре Радовића, по Радовићима, наравно, због владике Амфилохија. Тестирани зна да му је предак Перо, по којем носе презиме, из Бара, а то је, ако сам добро упамтио, шести пас од њега. Тестирани је човек од 60 и кусур година. Па, ето, срачунајте...

Манастир Морача није насељено место у географском смислу, а Баре су село које се налази непосредно поред Манастира. А што се табеле тиче, нека онај ко је назочан за то пише шта сматра да треба.

Народна подела на насеља се не поклапа увек са административном. Могуће је да Јасиковицу у Доњој Морачи сматрају за део Бара, а не за део Раичевине. Шанса да његови не потичу из Јасиковице је минимална јер су Баре, Раичевина и Јасиковица засебно пописани 1904. године, а Перовића је било једино у Јасиковици.

[Витомир Радовић]

Народна подела на насеља се не поклапа увек са административном. Могуће је да Јасиковицу у Доњој Морачи сматрају за део Бара, а не за део Раичевине. Шанса да његови не потичу из Јасиковице је минимална јер су Баре, Раичевина и Јасиковица засебно пописани 1904. године, а Перовића је било једино у Јасиковици.

Јасиковица се налази непун 1 километар од Бара Радовића, гдје је кула Радовића, припада Барама и у Јасиковици су већином Ракочевићи и Перовићи потоци Богића Морачанина.

[Иван Вукићевић]

Јасиковица се налази непун 1 километар од Бара Радовића, гдје је кула Радовића, припада Барама и у Јасиковици су већином Ракочевићи и Перовићи потоци Богића Морачанина.

Вито, поновићу још једном:

Народна подела на насеља се не поклапа увек са административном. Могуће је да Јасиковицу у Доњој Морачи сматрају за део Бара, а не за део Раичевине.

Званично, Јасиковица припада насељу Раичевина, у шта се свако може уверити провером у катастру:
https://geoportal.co.me/Geoportal01/

Ево и положаја засеока Јасиковица у границама насеља Раичевина:

[Nebo]

Заиста непотребна расправа.
Да ли окретница 23-ке припада Видиковцу или Лабудовом Брду 
Нека уредник пише шта сматра да треба.
Тестирани ми је рекао да су његови из Бара.

P.S. Две ствари:
Прво, литература често зна да буде у нескладу са народном поделом, а и са стварношћу. У то смо се у многим случајевима уверили.
Друго, катастарске и административне општине уопште не морају да се подударају. То знам врло добро јер ми је то посао.

[Иван Вукићевић]

Заиста непотребна расправа.

Слажем се. Управо сам због оваквих ситуација својевремено и инсистирао да се у бази поред насеља увек наводи и заселак, уколико је тај податак доступан, пошто насеља већ наводимо по званичној административној подели, пратила она народну поделу, или не.

Видим да је Драган већ изменио место порекла у "Јасиковица/Раичевина/Колашин", тако да је то разрешено.

[Витомир Радовић]

Слажем се. Управо сам због оваквих ситуација својевремено и инсистирао да се у бази поред насеља увек наводи и заселак, уколико је тај податак доступан, пошто насеља већ наводимо по званичној административној подели, пратила она народну поделу, или не.

Видим да је Драган већ изменио место порекла у "Јасиковица/Раичевина/Колашин", тако да је то разрешено.

Сваке године на Пантелијевдан сам у Барама и обилазио сам те засеоке када сам сакупљао податке за моје књиге о Радовићима, а у разговору са митрополитовим братом Павићем који живи у Барама, у разговору са митрополитовим братићем Анастасијем и митрополитовим братом о. Радом, сви су ми казали да се Јасиковица налази непун 1 километар од Бара Радовића, гдје је кула Радовића и да припада Барама, те да  у Јасиковици живе већином Ракочевићи и Перовићи потомци Богића Морачанина. Мислим да је Небо потпуно у праву када каже: „Заиста непотребна расправа.
Да ли окретница 23-ке припада Видиковцу или Лабудовом Брду 
Нека уредник пише шта сматра да треба.
Тестирани ми је рекао да су његови из Бара.
P.S. Две ствари:
Прво, литература често зна да буде у нескладу са народном поделом, а и са стварношћу. У то смо се у многим случајевима уверили.
Друго, катастарске и административне општине уопште не морају да се подударају. То знам врло добро јер ми је то посао.“

[Зрно]

Црна Гора је изгледа прилично хаотична по питању поделе на насеља. Само једном сам тражио насеља око Будве која су ме интересовала и одмах сам упао у ребус.

[dko]

Заиста непотребна расправа.
Да ли окретница 23-ке припада Видиковцу или Лабудовом Брду 

auu. pravo pitanje. realno cim se zadje za onu krivinu to vise nismo smatrali da je vidikovac. to je za nas bilo labudovo brdo gde smo isli na karate. iako je valjda zvanicno ratka vujovica coce bilo vidikovac ali prosto te zgrade tu na sredini se nisu druzili ovamo sa nama iz krugova, iz susegradske, budzinog sokaceta, parnih krugova, cak su i one tamo iza pijace bile vezane za branko copic

[Иван Вукићевић]

Окретница припада МЗ Видиковац 2, а и по "народној подели" важи за Видиковац. Крунски доказ је да ту некада била кафана Видик

[Црна Гуја]

Остојић, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује модалан хаплотип, једина вредност која благо одступа је снижена DYS570=17. Постоји могућност да је повезан са раније тестираним Остојићем из Грачаца који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 4 од 23 маркера, све разлике су на релативно бржемутирајућим маркерима (DYS458, DYS456, DYS576 и DYS570). Овоме у прилог додатно иде и предање које је тестирани навео у упитнику, да су на Банију досељени из Лике, као и да им је породични надимак Личани. Такође је навео да им је старије презима било Мазаловић. С обзиром да се на основу 23 маркера не може утврдити млађа подграна, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[Црна Гуја]

Ђорић, Аранђеловдан, Дарковце, Црна Трава

Припада хаплогрупи  R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Хаплотип нема неких карактеристичних вредности које одступају од модала ове гране. Узевши у обзир маркере, славу и подручје, најближа су му двојица Цветковића из Великог Јовановца код Пирота који такође славе Аранђеловдан, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера, и то на релативно бржемутирајућем DYS456. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да су даљим пореклом са Косова. У тексту о Дарковцу пише да су Ђорићи заједно са Тричковићима чинили махалу (род) Куртине, и да су у Дарковце досељени са планине Острозуба:

– Махала К у р т и н и– крсна слава: Св. Ранђел; Презимена: Тричковић, Ђорић;

– Род (махала) КУРТИНСКА МАХАЛА води порекло из Острозуб, а населили се у Дарковце још у самоковско време када је мајдан у Дарковце радио;

https://www.poreklo.rs/2014/01/25/poreklo-prezimena-selo-darkovci-darkovce-crna-trava/

[Црна Гуја]

Берић, Никољдан, Уздоље, Книн

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности које одступају од модалних. Без сумње је повезан са раније тестираним Берићем из Жабља у Бачкој који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера, и то на релативно бржемутирајућем DYS576. Само на том истом маркеру разликује се и од Требовца из Шљивног код Бања Луке и Мојића из Балатуна код Бијељине, обојица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2012/06/06/poreklo-prezimena-selo-uzdolje-knin/

[Петар М. Демић]

Остојић, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује модалан хаплотип, једина вредност која благо одступа је снижена DYS570=17. Постоји могућност да је повезан са раније тестираним Остојићем из Грачаца који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 4 од 23 маркера, све разлике су на релативно бржемутирајућим маркерима (DYS458, DYS456, DYS576 и DYS570). Овоме у прилог додатно иде и предање које је тестирани навео у упитнику, да су на Банију досељени из Лике, као и да им је породични надимак Личани. Такође је навео да им је старије презима било Мазаловић. С обзиром да се на основу 23 маркера не може утврдити млађа подграна, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Остојићи били присутни у Брубну током друге половине XVIII вијека и да су имали најмање 1 породичну задругу у селу.

Као што је тестирани навео, Остојићи из Брубна носе надимак Личани и осим тога, живе у дијелу Брубна који се у топографским картама води под називом Личке куће. У сваком случају, није ријеч о млађим досељеницима из Лике (као што сами мисле), већ су у селу преко 250 година.

Што се тиче презимена Мазаловић које тестирани наводи као старије, постоји хрватски род Мазаловића у селу Маја и не би требало да постоји било каква веза између Остојића и њих (присуство оба презимена потврђено је у њиховим селима током XVIII вијека).

[Nebo]

auu. pravo pitanje. realno cim se zadje za onu krivinu to vise nismo smatrali da je vidikovac. to je za nas bilo labudovo brdo gde smo isli na karate. iako je valjda zvanicno ratka vujovica coce bilo vidikovac ali prosto te zgrade tu na sredini se nisu druzili ovamo sa nama iz krugova, iz susegradske, budzinog sokaceta, parnih krugova, cak su i one tamo iza pijace bile vezane za branko copic

Окретница свакако припада Видиковцу, ово је било само реторички 

[Atlantische]

Берић, Никољдан, Уздоље, Книн

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности које одступају од модалних. Без сумње је повезан са раније тестираним Берићем из Жабља у Бачкој који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера, и то на релативно бржемутирајућем DYS576. Само на том истом маркеру разликује се и од Требовца из Шљивног код Бања Луке и Мојића из Балатуна код Бијељине, обојица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2012/06/06/poreklo-prezimena-selo-uzdolje-knin/

За Бериће је документовано насељавање из Далмације у Шајкашки батаљон према мустерлистама граничара из 1794. године. У Жабљу је уписан Петар Берић, док се у Шајкашу наводи Кузман Берић досељен из Косова у Млецима (Далматинско Косово којем припада Уздоље). У оба места живе и данас. С друге стране, у оближњем Вилову је уписан Никола Берић досељен из Буковице у Млецима. Далматинци ће ме исправити ако грешим, матично село за Бериће у Буковици јесу Вариводе где их је било поприлично. Ови Берићи славе Јовањдан и припадају грани E1b-V13>YP4806. Колико ми је познато виловски Берићи су изумрли.

[Spajic1]

Југовић, Никољдан, Мокро, Пале

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP6186. Поседује две врло специфичне вредности, DYS385=11-15 и врло високу DYS635=25. Обе ове вредности дели са Цицовићем из Врхпраче код Пала, који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 3 од 23 маркера, нема сумње да припадају истом генетичком роду. С обзиром да ова грана код Срба није довољно дубински профилисана, препорука Југовићу је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а једини помен Југовића нашао сам у Шематизму православне митрополије Дабробосанске из 1883. године, у парохијама Пале и Мокро. Занимљиво је да се у том шематизму, у парохији Пале, Југовићи и Цицовићи помињу скоро једни за другим, па је могуће да је тада још увек била очувана свест о сродству ових фамилија.

Пре пар година у Палама сам причао са једним Цицовићем који је мени даљњи рођак. Они су имали породично предање о пореклу од Mилосављевића ,Братоножићи,Пелев Бријег. Овим резултатима то предање лако може бити спорно.