Поред данас објављеног Гаговића, у пројекат су унета још двојица припадника хаплогрупе N1a-P189.2, Богдановић и Штрбац из истраживања САНУ. Богдановић је смештен у род А (DYS456=15), док су Штрбац и Гаговић у општем P189.2 роду.
Богдановић, Ђурђевдан, Вребац, Госпић, Лика
Богдановићи су у Лици у 17. веку боравили на подручју Бриња и Оточца, одакле су се након ослобођења Лике населили у Врепцу, Врховинама.
Штрбац, Никољдан, Кистање, Книн, раније Штрбачки Бук (река Буна, "код Мостара"), род. надимак Папићи
Штрбац, Кистање, св. Никола. Имају породичне надимке: Глишановићи, Греције, Козјаци, Папићи, Павлиновићи, Ристићи, Врбановићи и Мјеркачи. Матица им је у делу Кистања који се зове Мјеркачи.
Досељени су из Босне, тачније из Унца (крај око Дрвара). Тамо постоје два насеља, која носе име по овој породици: Велики Штрпци и Мали Штрпци. У овим насељима и данас живе породице, које представљају огранке рода Штрбаца. Укупно су их биле 82 куће у периоду између два свјетска рата. Те породице носе презимена: Штрбац, Савић, Николашевић, Радановић, Мектеровић, Шпирић, Глијаковић и Гајић. Село Штрпци у Унцу се помиње у турским документима још 1541. године, што сведочи да је овај род живео у дрварском крају још у првој половини 16. века. Такође поједини Штрпци се помињу у пописима славонске и жумберачке крајине током 16. века (почевши од 1551. године). У питању су највероватније били досељеници из Унца. Вреди поменути да је кнез Островице у северној далмацији 1499. године био Павле Штрбац Козулић. Павле, који је касније био и подбан, умро је 1523. године. Италијански извори његово презиме бележе као Кожуле (Coxule), док се он сам потписивао као Павле Штрбац Кожуле (Paulo Sterbaz Coxole) или само као Павле Штрбац (Paulo Starbaz). Један његов познаник забележио је , да је Павле био један од оних Словена “који се сматрају Романима“. Ово сведочење показује, да је сматрано да је био влашког , односно морлачког (романског) порекла. Поједини аутори сматрају да би он могао бити у вези са данашњим крајишким родом Штрбаца.
Старина штрбачког рода је из Херцеговине. У ову област су се раније, поред данашње Херцеговине, рачунали и пространи предели на западу и северу данашње Црне Горе, ако и крајњи југозапад данашње Србије. За Штрбце треба напоменути да су један од најраширенијих крајишких родова са много мањих огранака. Такође је интересантно да у Бањанима у матици N1a-P189 постоји стари локалитет Штрпци са старом црквом св. Ђорђа (Ђурђевдан је поред Никољдана слава коју славе крајишки Штрпци). О Штрпцима је рад написао Миленко Филиповић.
