Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 312760 пута)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #900 послато: Јануар 07, 2020, 11:35:11 поподне »
То значи да овај СНП није довољно поуздан и да се не може користити у оквиру N2 хаплогрупе?

Mислим да се још увек може користити у оквиру N2 хаплогрупе, слично је и са P189.2 који се поред N2 појављује и у E-M2 хаплогрупи. Зато и један и други на YFull имају "само" три звездице. 



Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #901 послато: Јануар 08, 2020, 12:35:27 пре подне »
Полако се одмотава клопка око N2 Пивљана са славом Никољдан. Овде ћу написати моја запажања за која се надам да ће се својевремено потврдити са Биг Ипсилоном или сличним тестовима.

Свим N2 Пивљанима са славом Никољдан би требала бити заједничка мутација DYS534=15. До сад је потвђена код Шућура, Гломазића и Ђачића. Захваљујући нашем форумашу Вучини имамо узорак Гаговића код YSEQ, па се надам да ће се у скорој будућности обавити DYS534 тест и за Гаговића.

Ђачић и Мрдић си деле још мутацију DYS481=23, за коју претпостављам да је у генетском смислу не тако давна мутација, на овом доста брзо мутирајучем маркеру. Са Ђачићем и Мрдићем си ту исту мутацију дели још један N2 из анонимног истраживања у БиХ, и има потпуно поклапање на 23 маркера са Ђачићем и Мрдићем. И Мрдић има узорак код YSEQ, захваљујучи нашем форумашу Војчићу, па би се и код њега могли тестирати неки додатни СТР маркери.

Ђачић и Шућур (а претпостављам и Мрдић) си поред DYS534=15 деле и DYS447=24. Деле си и јако брзо мутирајучи CDYab=37-38.

Према горе наведеним запажањима било би потврђено да су Мрдићи и Ђачићи јако блиски род. Шућур би им такође требао бити ближи од Гломазића и Гаговића.

Ван мреже Sucur

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #902 послато: Фебруар 06, 2020, 03:18:20 поподне »
Pozdrav. Slucajno sam naisao na ovu temu googlajuci svoje prezime. Mozda se nekad budem testirao i time doprineo projektu a do tada moze li mi neko napisati po cemu je moje prezime odnosno moja rodoslovna linija specificna i zasto je specificna ta haplogrupa. Naravno, pod uslovom da smo mi i taj Sucur koji se testirao od istih Sucura. Ja imam svoj rodoslov koji je radjen 1992. godine koji je zasnovan kako na informacijama koje su potkrepljene u dokumentima tako i po usmenim predanjima.Moja porodica je iz Vogosce kod Sarajeva i slavimo Cirilovdan. Svako dobro!

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #903 послато: Фебруар 06, 2020, 05:06:08 поподне »
Добродошли на форум!

Видим да пишете ошишаном латиницом, па понекад има потешкоћа правилно прочитати.

Да ли вам је презиме Шућур, Сућур, Сучур или Шуцур ...? (да не помињем све верзије).
Ово питам, јер имам извесног "Petar Radovan Sucur" (ХГ: N-M231) у својим аутосомалним поклапањима на FTDNA.

У питању је неко даље сродство по женским линијама.
"shared 54 cM / 15 longest block"

Ван мреже Sucur

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #904 послато: Фебруар 06, 2020, 07:34:45 поподне »
Добродошли на форум!

Видим да пишете ошишаном латиницом, па понекад има потешкоћа правилно прочитати.

Да ли вам је презиме Шућур, Сућур, Сучур или Шуцур ...? (да не помињем све верзије).
Ово питам, јер имам извесног "Petar Radovan Sucur" (ХГ: N-M231) у својим аутосомалним поклапањима на FTDNA.

У питању је неко даље сродство по женским линијама.
"shared 54 cM / 15 longest block"

Извињавам се. Могло је да значи било шта :) Презиме је Шућур.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #905 послато: Фебруар 06, 2020, 08:32:32 поподне »
Извињавам се. Могло је да значи било шта :) Презиме је Шућур.

Тестирани N2 Шућур је пореклом из Пиве и слави Никољдан, тако да, с обзиром да је ваша слава Ћириловдан, не мора да значи да имате генетске везе са тестираним Шућуром.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #906 послато: Фебруар 06, 2020, 11:21:31 поподне »
Тестирани N2 Шућур је пореклом из Пиве и слави Никољдан, тако да, с обзиром да је ваша слава Ћириловдан, не мора да значи да имате генетске везе са тестираним Шућуром.

Из студије "Сарајевска околина" попа Стјепана и Владимира Трифковића:

Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадјед Милован прије 200г по прилици бјежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човјек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негдје у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из засједе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најприје на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неђарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће. Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти, Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода.
« Последња измена: Фебруар 06, 2020, 11:23:29 поподне Uzi »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #907 послато: Фебруар 07, 2020, 04:42:44 пре подне »
Шућура има више, а етимологија њиховог презимена је од турске ријечи "хвала", што значи да је то презиме и настало након доласка Турака, раније су се Шућури свакако другачије презивали.
У Црној Гори, чини се да је матица свих Шућура околина Никшића (Луково и Драговољићи). Сматрају се староседиоцима и старије презиме им је Савић. Одатле су једни исељени у Дробњак где славе Лучиндан. И вероватно они који су насељени у Пиви, али са славом Никољданом. За ове у Пиви је интересантно да су били мајстори и ковачи, што је интересантно због везе са Черанима, а и слава је иста.
У Босни има више Шућура, али чини се да су највише груписани око Сарајева. За оне на Гласинцу сматра се да су пореклом од црногорских Шућура из Пиве јер такође славе Никољдан.
Шућури који су посебно бројни у Сарајевском Пољу и који славе св. Ћирила и Методија пореклом су из црногорског Колашина, из Јелића Долова, раније су се презивали Јелић. Доселио им је предак Милован у Сарајево око 1700.године.
У околини Бањалуке такође има Шућура. У Kолима славе Јовањдан, у Козлицама Аранђеловдан, а у Чечави Томиндан.
И то су отприлике све лозе Шућура за које имамо податке.
Милан Радека помиње презиме Шућура у горњекарловачком владичанству са славом Никољдан.
Помињу се у макарском залеђу и католички Шућури, али могуће је да је презиме надимачког карактера: "Старо биоковско племе које се спомиње у 17. стољећу. Презиме Шућур добили по надимку. Звали су се Кунић. У Подбабљу 1725. прва матица крштених спомиње их по презимену Кунић-Шућур. Спустили су се низ Граб у Горње Подбабље. У попису 1744. не спомињу се  у попису Крстатица, Сливну нити Жупе, што је знак да се још нису били вратили из Подбабља. Године 1880. у Доњем Крају било 6 осредњих обитељи, а 1989. године 6 обитељи са 16 чланова."
1. Презиме Шућур није из Далмације…према мом родослову Шућури су из Црне Горе и били су настањени око Бијелог Поља а презивали су се Јелићи…
2. Шућури (св. Ћирило), дошли из села Добриње, старином из Херцеговине. Ти Шућури у Пофалићима и у Сарајеву генерално имају свој родослов. Међутим мишљења сам да нису сви Шућури истог порекла.
Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадед Милован пре 200 г по прилици бежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негде у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из заседе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најпре на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неџарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће. Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти, Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода. Очито је реч о старој породици, а уколико је заиста забележено предање тачно (1908.) онда ето још једне везе Брда са овим крајем. Вероватно су у питању Љешњани-Војинићи.
Ови Шућури постоје у Црној Гори

Шућур, Луково (Никшић) раније Савић и у Драговољићима и као: Шућуровић, раније Шурић. Од њих у: Жабљаку, Пасји Нугао (Рудиницама), Пива и Црквине (Гласинац), Романија; Котор
Шућури из Пиве (Г.Рудинице), досељеници; Драговољаци (Луково) код Никшића
Савић, Луково, Драговољићи и Никшић, старосједиоци, једни касније и као: Шућур;
Значи неки Шућури су староседеоци у Луковском племену код Никшића.
Шућур је свакако презиме настало у турско доба, јер шућур на турском значи "хвала".
Шућур не мора да је турска ријеч. Не бих се усудио шта значи. Али има и реч сукур (опет С у Ш), има место Сућурац, шућур се узма у млину и постојала је реч пре Турака итд.
 Из Војихнића, такође, колајућег србског братства настали су Шућури (крсна слава Ћириловдан 27.ог фебруара), а Шућури су доселили са Загорја преко Кучева (Кчева) Горње Мораче (када су већ презименом Јелић) и Јелића Дола код Колашина (звавши их ту и Ивановићима) у околину Сарајева прво на Благовац и добили презиме Шућур.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #908 послато: Фебруар 07, 2020, 04:46:28 пре подне »
                        Шућур
Старо биоковско племе које се спомиње у 17. веку. Презиме Шућур добили по надимку. Звали су се Кунић. У Подбабљу 1725. прва матица крштених спомиње их по презимену Кунић-Шућур. Спустили су се низ Граб у Горње Подбабље. У попису 1744. не спомињу се  у попису Крстатица, Сливну нити Жупе, што је знак да се још нису били вратили из Подбабља. Године 1880. у Доњем Крају било 6 осредњих породица, а 1989. године 6 породица са 16 чланова.

ШУЋУРИ (у Пасјем Нуглу)
Потичу из Драговољића код Никшића, одакле се Андрија Лучин одметнуо око 1840. године и одао се четовању. Једно време је становао по шаранским селима и са Шаранцима се дружио и четовао борећи се против Турака. Оженио се од Павловића, из Пасјег Нугла; добио је сина Алексу и тада се населио код Павловића.
Сада их у Пасјем Нуглу нема, јер су се иселили.
Славили су Лучиндан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997.
Шућури. Живјели су у Горњим Рудиницама, гдје и сад имају кућу и земљу, али ту не живе. О њиховом поријеклу постоје двије верзије. По једној су од Руђића, а по другој досељеници из Грбља у Боки. У сваком случају, у Рудиницама су живјели одавно. Једна њихова линија била је: Ђорђије—Симо—Божо (рођен почетком прошлог века). У Босну, на Гласинац, су се око 1860. године одселили Глигор, Гајо и Тешо. Андрија Шућур посекао је у Миљковачком осоју пиперског четовођу Брацоку. Славили су Никољдан.
Шућур - Врста птице из рода (лат.) Granativora Emberizidae Gray
Синоними: винар, жутар, жутарка, жутка, жућка, жутуљ, зелењак лозић, писталоврх, планински славуљ, просењача, стрнадица црноглавка, ћурилија, ћурликавац, ћурлинкавац, цикуш, црноглав, црноглава стрнадица, црноглава стрнатка, чрешњар, чрешњарка, шућур, шућуравица (можда се код ШУЋУРА не ради о турској речи шућур = хвала у корену њиховог презимена? Можда је неки од њихових предака певао лепо као славуј?)
Презиме Шућура постоји на Банији, у глинском крају. Матица је село Горњи Класнић. Шућура је по попису из 1948. године било 7 кућа са 44 душе (од тога у Класнићу 5 кућа и 36 особа). Још 1756. године помиње се Chuchuna Stojan (Шућура Стојан) из Класнића.

                                 Шућуре (Банија)
Шућуре су српски род са Баније. Заштитник Шућура је Свети Никола. О настанку презимена Шућура - основа: шућур од тур. şükür »хвала« (арапског поријекла).


Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #909 послато: Фебруар 18, 2020, 08:00:55 поподне »
Иначе, у вези ових сеоба из јужнијих српских крајева према Крајини, треба узети у обзир и J2b-M205>Y22059>Y22063. То је оно што причам да је погрешно све М205 називати Кричима и стављати их у простор Затарја (иако је као радни наслов сасвим на месту). Наиме, припадници ове подгране, осим у Крајини, имају днк поклапања на југоистоку Србије, Косову и Метохији и Македонији.

Присутна је подграна и на простору данашње Црне Горе, Херцеговине, али нема тако очигледну матицу и правац миграција као тзв. Y22063- (385b=18, 458=15). Свакако је реално да су и ове подгране с југа, на свом путу ка Крајини, морале прећи преко Херцеговине, па стога у мањем проценту тамо налазимо и Y2613 и Y22063. Када је нека старија и озбиљнија матица у питању, није тако чиста ситуација као са неким другим подгранама код нас, попут N-P189.2.


  :) Да не скрећем са теме, али само да напоменем, да није свим српским N-P189.2 матица у Бањанима или Пиви. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #910 послато: Фебруар 18, 2020, 08:04:40 поподне »

  :) Да не скрећем са теме, али само да напоменем, да није свим српским N-P189.2 матица у Бањанима или Пиви.

Нисам ни помињао Пиву и Бањане. :) N-P189.2 је једна од оних подграна код нас, чију матицу са сигурношћу можемо везати за шири простор Херцеговине.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #911 послато: Фебруар 18, 2020, 10:20:29 поподне »

  :) Да не скрећем са теме, али само да напоменем, да није свим српским N-P189.2 матица у Бањанима или Пиви.

којим на пример, баш ме занима :)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #912 послато: Фебруар 19, 2020, 12:04:21 пре подне »
којим на пример, баш ме занима :)

Нпр. род који најбоље познајем, Узелци.    :)

Такође вероватно и већина N-P189.2 у Крајини који славе Никољдан. Слажем се са Небојшом да су кроз шири простор Херцеговине можда и прошли, али у Бањане и Пиву врло вероватно нису никад закорачили.

Ван мреже Таса

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #913 послато: Фебруар 19, 2020, 10:23:24 поподне »
По мом мишљењу, презиме Шућур је највероватније настало по имену тикве шућур, која је некада имала врло важну намену, а то је да се њом захватала вода. Не знам како се поставља фотографија, па сам послао линк да видите о чему се ради.
https://www.google.com/url?sa=i&url=https%3A%2F%2Fwww.kupindo.com%2FSeme%2F58579971_VRG-Tikva-seme-&psig=AOvVaw3k2LSwgEOPFXAXkxS6kaLP&ust=1582233516699000&source=images&cd=vfe&ved=0CAIQjRxqFwoTCODQnrPF3ucCFQAAAAAdAAAAABAO

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #914 послато: Фебруар 19, 2020, 10:59:39 поподне »
Да, то су те тикве шућурке, има их разних, пуно лепших од ових.  :) Нисам знао да се захватала вода са њима, нама су служиле као украс, осим ајдука, са њима извлачимо ракију из бурета, имам пар комада за поклон ако коме треба.  :D

Ван мреже Таса

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #915 послато: Фебруар 20, 2020, 12:33:00 поподне »
Знам да има много лепших, јер их има различитих врста. Један део главе шућура се исече у виду круга, затим се извади све из њега, а потом се остави да се осуши. Зависно од намене бирала се величина шућура. Обично се користио на местима где су мали извори питке воде (кладенци, шопури...бар их тако код мене зову), па се из шућура вода пресипавала у веће посуде - лонце (грнци) и носила кући. Све најбоље желим свима у даљем истраживању!

Ван мреже Каменсрамен

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #916 послато: Фебруар 24, 2020, 01:40:38 пре подне »
Нпр. род који најбоље познајем, Узелци.    :)

Такође вероватно и већина N-P189.2 у Крајини који славе Никољдан. Слажем се са Небојшом да су кроз шири простор Херцеговине можда и прошли, али у Бањане и Пиву врло вероватно нису никад закорачили.

Код мене се поклопило усмено предање о пореклу из ЦГ и баш у Бањанима и даље постоје Манојловићи са славом св.Никола све чиним да нађем једног од њих за тестирање како бисмо утврдили ту путању ка Лици и оправдати можда име име ове ДНК групе :D

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #917 послато: Фебруар 24, 2020, 07:06:01 поподне »
Код мене се поклопило усмено предање о пореклу из ЦГ и баш у Бањанима и даље постоје Манојловићи са славом св.Никола све чиним да нађем једног од њих за тестирање како бисмо утврдили ту путању ка Лици и оправдати можда име име ове ДНК групе :D

У Старој Херцеговини за Манојловиће са славом Никољдан незнам, само ове Мулине-Орловиће који славе Јовањдан. Од кога су по предању ови са славом Никољдан?

Можда да се распиташ на овој ФБ групи, ако знају неког од ових Манојловића са славом Никољдан: https://www.facebook.com/groups/banjani/

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #918 послато: Фебруар 26, 2020, 09:29:34 поподне »

Nindel         12   24   14   10   11   16   12   12   12   14   14   29
Narrow   About 1900 -1960   France   14   25   15   10   12   15   11   12   12   14   14   29



Кад смо већ код француских N2, појавио се нови тестирани N2. Презиме Nareau, раније презиме Noureau, даљним пореклом су из Сен-Жорж-де-Кото у Приморском Шаранту, претци тестираног су били једни od првих европских тркача шуме (coureurs de bois) на Америчком тлу. https://en.wikipedia.org/wiki/Coureur_des_bois


Нареау је одрадио СТР тест код ФТДНА и има потпуно поклапање на 12 маркера са горе наведеним Нарров. То потврђује претпоставку, на основу сличости презимена, да су обојица од истог рода. Нареау такође има потпуно поклапање на 12 маркера са особом која има презиме Лафетиере (Lafetière), и који је даљним пореклом из покрајине Бордо (Bordeaux) у Француској. Изгледа да постоји мини жариште "западних" N2 у том делу Француске, посебно ако се ту уброји и ДуБоис који је такође даљим пореклом из тих крајева.

Сад би било добро ако се пронађе неко ко има поклапање са горе наведеном особом Ниндел, можда Бруннер из Мухлдорфа у Астрији, па да видимо да ли и ту постоји неко жариште N2.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #919 послато: Фебруар 28, 2020, 11:36:28 поподне »
Нашао сам двојицу потенциалних N2 међу мањинама на северо-истоку Пољске, у близини границе са Белорусијом. Радови су из 2004, па су на жалост тестирали само 8 СТР маркера. Осим нешто смањене вредности на DYS385=10-13, све остало је стандардно за N2.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15013174
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15177632

DYS393 DYS390 DYS19 DYS391 DYS385 DYS389I DYS392 DYS389II
14 25 15 10 10-13 14 14 29
« Последња измена: Фебруар 29, 2020, 12:12:14 пре подне НиколаВук »