Порекло становништва > Србија

Породица Филиповић/Стојановић из села Модра Стена

(1/2) > >>

formicus:
Поздрав свима на форуму!

Последњих година сам почео појачано да се интересујем за своје породично стабло. У питању је породица Филиповић, родом из лужничког села Модра Стена, које припада општини Бабушница. Мој прадеда, Милутин Филиповић, био је ковач, живео је од 1885. до 1972. године и цео свој век провео је у Модрој Стени. Његова браћа и деца су добрим делом печалбарила, бавила се цигларским и содаџијским занатом, што је било карактеристично за лужнички крај у том периоду, и напокон се расејала, према мојим досадашњим сазнањима, по Србији у Бор, Пожаревац, Параћин и Ниш, где и сам данас живим. Крсна слава нам је Никољдан.

Међу члановима породице, део нас се презива Филиповић, а део Стојановић (као што је то било уобичајено за то време), по мом чукундеди - Милутиновом оцу, Димитрију Стојановићу. О њему немам много информација, и своје сазнање бих желео да продубим у том смеру. Најпре, поред више детаља о чукундеди, занима ме да ли је могуће доћи до претка по коме породица данас носи презиме (и једно и друго). Моја претпоставка је да се Димитријев отац звао Филип, а његов отац Стојан, барем према ономе што сам до сада могао да прочитам о патронимима и како су коришћени.

Са друге стране, интересује ме у ком су се периоду моји преци доселили у Модру Стену. Према познатим информацијама, највероватније су дошли са простора Косова и Метохије, бежећи од Турака и насељавајући претходно готово испражњен простор Заплања средином XVIII века. Волео бих да знам да ли је негде у архивима у Србији могуће наћи податке о становништву у том периоду, како бих покушао да установим који предак се ту доселио и када, односно који преци су све рођени у Модрој Стени. Конкретно, за Модру Стену очејујем да у архивима постоји некаква грађа за период након 1878. године и ослобођења од Турака (и претпостављам да је први корак посета Историјском архиву у Пироту), али би било корисно знати и да ли евентуално постоје неки списи из турског периода који су преведени на српски језик, или да је барем њихово превођење и дигитализација у плану.

Такође, било које корисне информације у вези овог питања које сам пропустио да поменем, као и смернице за будуће истраживање и наредне кораке, биле би ми од велике помоћи. Међу литературом коју сам до сада успео да истражим, упечатљив је рад проф. др Јована Ћирића, географа пореклом из пиротског краја:

Јован Ћирић, Модра Стена, Лесковачки зборник, књ. XIII, Народни музеј Лесковац, Лесковац, 1973, стр. 133–135.

Електронска верзија зборника налази се на следећем линку: https://muzejleskovac.rs/wp-content/uploads/2021/10/Leskovacki-zbornik-XIII.pdf

У самом раду се, штавише, помиње име Здравка Стојановића, који је рођени брат мог прадеде Милутина (трећи брат се звао Миливоје, за презиме нисам сигуран, али требало би да је Филиповић). Такође, помиње се род Филиповаца као један од најстаријих родова у селу, али не знам да ли је то икако повезано са презименом Филиповић. Због тога ми је један од циљева пронаћи нешто више информација о овом роду, али и о родовима уопште, на чему бих такође био веома захвалан члановима форума.

Унапред хвала свима на помоћи, стојим на располагању за све додатне информације.

Никола Филиповић

Глигорија:
На основу црквених протокола венчаних храма светог оца Николаја у Великом Боњинцу, твој прадеда Милутин Филиповић од оца Димитрија и мајке Наде и твоја прабаба Јелена од оца Милоја Маринковића и Кате земљоделаца из Модре Стене су се венчали 9 јануара 1911г.-кума Роска жена Петка С.Младеновића из Малог Боњинца, стари сват Голуб Ранђеловић из Модре Стене. Венчање извршио Атанасије Поповић парох Великобоњински. Твој чукундеда Димитрије Филиповић син Филипа Стојановића и Милке венчао се 1882 г.(по протоколима је тада имао 18 година-значи рођен 1864г) са Надом ћерком Илије Станишића из Врела(тада имала 20година-рођена 1862г). Кум Марко Михаиловић из Малог Боњинца. Венчање извршио Димитрије Протић парох великобоњински. Твој наврндеда Филип Стојановић, ако рачунамо да је пас око 25-30 година је рођен између 1834 и 1839 године. Његов отац се звао Стојан, твој курђелдеда, рекло би се, а он је рођен између 1809 и 1814 године, врло вероватно.

Драган Максимовић:

--- Цитат: Глигорија  Август 12, 2024, 10:12:10 поподне ---На основу црквених протокола венчаних храма светог оца Николаја у Великом Боњинцу, ....

--- Крај цитата ---
Није везано за тему али да искористим прилику да питам оно што мене занима а то су матичне књиге за село Стрижевац исто у општини Бабушница. Предпостављам да се могу наћи у Историјском архиву у Пироту, али пошто сам удаљен од тог града занимао би ме дигитализовани формат који бих могао да прегледам од куће.

Глигорија:
Врло је вероватно да је у пиротском архиву то све. Није Стрижевац био у надлежности храма СВ.оца Николаја. 28 села такозваног лужничког заплања су у то време била у надлежности поменутог храма. у пиротском архиву су књиге рођених и књиге умрлих до 1912г и књиге вечаних до 1918г. Људи који раде у пиротском архиву су врло љубазни и мени су ископирали и послали неке од докумената. Није то нека пара...поготово то иде брзо за лица чије године рођења или смрти се знају...

Глигорија:
Документа јесу дигитализована. Телефон можете наћи на интернету. Имају наравно и оригиналне протоколе па то фотографишу ако тражиш документ за неку конкретну личност. Такође хоће и да потраже по презимену и селу у протоколима. Једном речју, ја нисам имао проблем, а верујем да нећете ни ви имати...

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна