Изгледа да су Јокићи (N1a) нешто старија породица у Сивцу. Ово сам успио пронаћи на једном сајту:
"Сивац, као село насељено Србима, говори нам хроника, помиње се, да је постојало још пре "сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем"... Први писани докуменат нађен је на прагу старе (четврте) Цркве сивачке, која је порушена 1874. год. Када је ова нова освећена.. То је један надгробни споменик, на коме је било уклесано о покојнику :"Здје престависја раб Божији Павао Јелчић у Сивцу на Бачки 1681.октобра 28. Да ли је исти покојник био житељ сивачки не може се знати. Јелчића у Сивцу нема, а и касније се ово презиме не појављује. И још један надгробни споменик са натписом: "И С -ХС -Престависја тј. 1719.г. раб Божиј Живко (презиме нечитко), нађен је на углу код 1. парохијског дома. Тада су се вршиле масовне миграције - пресељења српскога народа, па се износи следеће, по народном предању: - Поп Нестор је превео доста српских породица из села Сентиваана - Пригревица (јужно од Сомбора) крајем 1765 или почетком 1766. године и намерио се са њима у Сивац, где су се настанили у две улице поред канала. Те две улице и данас се називају "сентивански крај", а људи Сентиванци. Њиховим доласком у Сивац знатно је порастао број Срба у Сивцу, наиме, других народности до тада у Сивцу и није било. Досељене су следеће породице: Влашкалић, Маџарев, Калуђерски, Грујин , Ћурић, Сувајџић, Рашковић, Буљевић, Мајски, Бајић, Белин, Верац, Верчев, Владисављев, Вргов, Вукоманов, Веселин, Томић, Главић, Давидов, Јеврин,
Јокић, Кресојев, Латинкин, Папулић, Пушкарев, Томин, Чупић, (испричао пок.чика Трива Петровић). Староседеоци са новонасељеним видимо да 1781.год.приступају, како рекоше у хроници: "Приступисмо обнављати Церков" претпоставља се, да је то градња (четврте) Цркве по реду, од цигле са шиндром покривене. Саграђена је на месту садашњег 1. парохијског дома. У истој св.Цркви се служи Богу и роду српском до 1874.год. када ју је заменила ова у којој сада стојимо."
http://www.sivac.net/srpska-crkva.htm