Аутор Тема: Светски ДНК месец 2021  (Прочитано 91197 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #40 послато: Април 20, 2021, 07:22:46 поподне »
16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Васић слави за овај род карактеристичну славу, а поседује и специфичну вредност 25 на DYS390. Међутим чуди ниска вредност 15 на DYS19, с обзиром да сви Родићи имају вредност 16 и, чак, 17. Тачније, сви, сем једног – Продановића из Зрмање – који такође има вредност 15.

На попису из 1991. године био је 21 Васић у Бранешцима Горњим. По предању које је тестирани навео, староседеоци су.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #41 послато: Април 20, 2021, 07:46:35 поподне »
26. Јовичић, Ђурђиц, Лис, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-PF3147>L91. Јовичић поседује веома специфичан хаплотип, па самим тим нема конкретнијих и ближих поклапања, како у табели Пројекта тако ни у светским базама. Примера ради, од иностраних хаплотипова ''блиски'' су му следећи појединци:

Анонимни хаплотип из југоисточне Румуније (5/17), Италијан из Ђенове (6/17), Енглез предвиђен на подграну PF3147>FGC348 (5/18), Американац из Каролине предвиђен као L497+ (5/18), Немац предвиђени као PF3147 (6/18) и анонимни Јерменин (5/17).

Мишљења сам да због овакве ситуације ни неки од скупих дубинских тестова (Big Y/Dante Labs WGS) тренутно не би много помогли Јовичићу у проналажењу неке разумне временске дистанце са иностраним хаплотиповима, која би се потом могла повезати са конкретним кретањима и археолошким културама из давне прошлости. Исто важи и за повезаност са српским и регионалним хаплотиповима ове у нас доста ретке гране, па сходно томе Јовичићу предстоји чекање да се неко ''упеца'' на његов хаплотип.

У литератури је за Јовичиће забележено следеће:

Цитат
Јовичића предак дошао је из Орашца у Шумадији (у срезу јасеничком). Могло је бити, као што се и нагађа, да су слично другим породицама по Драгачеву преци Јовичића у време каквог рата пробавили само извесно време у Шумадији па дошли после у Лис. Сад имају још и презимена: Јелићи, Радовановићи и Димитријевићи. – Од Јелића има одсељених у Г. Краварици и у Пухову (имају и исту славу: Ђурђиц).
Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

« Последња измена: Април 20, 2021, 07:53:45 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #42 послато: Април 20, 2021, 08:21:57 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/

"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко. Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."

("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)

Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.

Већ смо говорили о овом огранку J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.




 

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #43 послато: Април 20, 2021, 08:38:32 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

"У време Првог Устанка досељени су: Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан."
https://www.poreklo.rs/2014/03/15/poreklo-prezimena-selo-rozanstvo-cajetina/

"Прве трагове Стопића налазимо у попису из 1818. године а у тефтеру чибука из 1823. године, када је уписан Радоје Стопа. У попису спахијских прихода из 1831. године налазимо Станоја и Радоја као Стопиће. Ову двојицу срећемо и у попису пореских глава из 1835. и 1840. док су у попису арачких нахија из 1832. записани: Станоје, са браћом Радојем и Станком и Станојеви синови Периша и Јован. Најстарији предак Стопића није се ни доселио у Рожанство. Доселили су се, око 1816. његови синови: Радоје, Станоје, Никола и Станко. Дошли су из села Бабине код Пријепоља. Њихови преци су пореклом, негде из источне Херцеговине, можда околине Никшића, а Бабине су им биле само успутна станица у којој су краће боравили. Донели су презиме, које је настало по неком надимку са благом пошалицом. Наслућује се да се тај најстарији предак звао Ненад, јер је Станоје, 1846. године, при рођењу ћерке Петре записан као Ненадић. Њубомир Ж. Мићић не бележи из ког су села код Пријепоља, док Милисав "Bem/Ih и Раде Познановић наводе Кучин као место њиховог боравка. Ако се зна да је досељеник Радоје рођен у Бабинама, и зна година његовог рођења, онда је већа вероватноћа да су дошли Бабина а не Кучина."

("Рожанство - запис о поколењима" аутора Добривоја Борчића)

Стопићи на 17 маркера имају потпуно поклапање са једном породицом из околине Пријепоља, па се може закључити да је предање вероватно тачно. Осим тога, блиске су им још неке породице из Старог Влаха и Шумадије са комбинацијом 13-18 на маркеру DYS385ab. Занимљиво да све славе Јовањдан. У тој су групи и Тишме из Северне Далмације.

Већ смо говорили о овом огранку J1 Влаховића из Старог Влаха. Питање је само када је дошло до раздвајања са источнохерцеговачком групом. Или је, како то аутор горњег текста каже, сеоба ишла из Источне Херцеговине, док је околина Пријепоља само етапна станица.

Čestitke Stopiću. Hvala Nebojša ;)

Ovo poslednje i mene zanima. S obzirom na postojanje bliskih haplotipova u severnoj Grčkoj verujem da bi mogle doći iz tog pravca a opet, moguće je da je postojala i migracija iz Hercegovine. Verovatno ćemo znati telk kad neko uradi BigY
« Последња измена: Април 20, 2021, 08:43:18 поподне Be like Bill »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #44 послато: Април 20, 2021, 08:42:49 поподне »
3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде, J2b-M205>Y22059

Вукадини су, према предању, пореклом из околине Никшића (Страшевина), а старије презиме гласило је Лаловић. Ово је онај модални, илити J-Y22063 хаплотип. Ако изузмемо мутацију 10 на маркеру DYS643, Вукадин има велики број блиских поклапања (-1). По природи ствари, као и други потенцијални J-Y22063, највише на подручју Крајине, Источне Херцеговине и Јужне Србије. На простору Горњег Подриња постоји висока концентрација хаплогрупе J2b-M205>Y22059 (+10%).

Овај резултат је занимљив из више разлога, па кренимо редом:

- Предање о пореклу од неких Лаловића је вероватно тачно, будући да идентично предање о пореклу поседују и Митрићи J2b-M205 (Ђурђевдан) из околине Сарајева, који имају поклање 22/23 са Вукадинима.

- Предање о пореклу из околине Никшића је такође 99% тачно, с обзиром да тамо имамо тестиране Божовиће J2b-M205 (Лучиндан) из Милочана, који имају потпуно поклапање са Вукадинима, рачунајући ту и ретку мутацију DYS643=10. Ови Божовићи из Милочана негују предање о пореклу из Пипера, али је оно ДНК анализама оборено. Лаловића је са друге стране, осим у Страшевини, било управо у Милочанима.

- На крају, осим Вукадина, ову ретку славу славе још неки припадници J2b-Y22059 (иста подграна). Реч је о једној породици из Мачве, пореклом из Источне Босне, затим једној породици из околине Невесиња (пореклом из Риђана), као и Кирјаковићу из Брчког са 23andMe.

Узевши у обзир све ове информације, намеће се питање да ли је део херцеговачких J2b-M205>Y22059 (Y22063) могао бити у некој вези са старим братством Угреновића(?). Познато је данас да су Угреновићи доминантно припадници хаплогрупе E-V13. Међутим, ретка слава Св. Јоаким и Ана, помињање Никшића, Риђана, као и Лаловића, можда баца ново светло на порекло једног дела J-Y22059.

Иначе, нешто што је индикативно, читава ова група J-M205 родова из Источне Херцеговине, међусобно је веома блиска. А блиске су им и тестиране J-M205 породице из околине Никшића (Ружичићи, Ројевићи и Божовићи). У Крајини су им најближи Гвоићи (Банија), Кецмани (Крајина), Шарци (Кордун) и Јелаче (Далмација). Јелаче су J-Y22063 (587=20).

Не знам има ли негде ових Лаловића из Никшића? С обзиром на предања појединих J-Y22059, било би занимљиво видети њихов днк резултат.

« Последња измена: Април 20, 2021, 08:46:56 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #45 послато: Април 20, 2021, 08:55:21 поподне »
Čestitke Stopiću. Hvala Nebojša ;)

Ovo poslednje i mene zanima. S obzirom na postojanje bliskih haplotipova u severnoj Grčkoj verujem da bi mogle doći iz tog pravca a opet, moguće je da je postojala i migracija iz Hercegovine. Verovatno ćemo znati telk kad neko uradi BigY

Нема на чему, роде. Помињали смо то и код резултата Гавриловића из Ковачевца, али није наодмет поменути и у овом случају. Гавриловићи из Шумадије такође имају предање о пореклу из околине Пријепоља, или како је то у литератури забележено "из Санаџака - околина манастира Милешева". Старије, тј. родовско име гласило је Вајдићи. Гавриловићи такође испуњавају критеријуме за овај "подрод" J1-ZS9949 (385ab=13-18, Јовањдан).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #46 послато: Април 20, 2021, 08:58:07 поподне »
8. Стопић, Јовањдан, Рожанство, Чајетина, J1-ZS9949

Има по нешто о Стопићима у овом чланку, у одељку о Ланговићима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #47 послато: Април 20, 2021, 09:13:36 поподне »
12. Мишчевић, Свети Врачи, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250, роду В у табели нашег пројекта.

Род коме Мишчевић недвосмислено припада чини група породица из Лике и са Кордуна (Ерори, Његомири, Штулићи), сви славе Св. Козму и Дамјана, а карактерише их и вредност 15 на DYS19.

Према Стјепану Павичићу, Мишчевићи спадају у групу родова досељених са подручја Оточца и Бриња. Међутим, тестирани нам је оставио битан податак. Према предању, његов наврндеда био је Његомир, па је женидбом преузео презиме Мишчевић, а крсну славу је задржао. Мишчевићи, требало би, славе Јовањдан.

Овај род дуго је фигурисао као S17250*, међутим с обзиром да, бар колико знамо, никад нису испитали припадају ли грани PH908 (да не буде забуне, имају DYS448 = 20), као и неким новооткривеним гранама попут А26390 Јевремовића и Клиске, сада се налазе на нивоу S17250.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #48 послато: Април 20, 2021, 10:00:53 поподне »
13. Јеленковић, Лучиндан, Црни Врх, Књажевац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Јеленковић се лепо уклапа у род о коме није до сада било речи на форуму, јер су сви досадашњи припадници са необјављеног истраживања САНУ. У питању су три тестирана из три књажевачка села подно Миџора, сви славе Лучиндан. Јеленковић је први представиник из Црног Врха, који је уједно и село на највишој надморској висини од сва четири. Пре Другог светског рата, Јеленковићи су се презивали Недељковић. Хаплотип одликује ретка вредност 14 на DYS393.

Очито је реч о разгранатом и старом роду у овом крају и било би лепо да се профилише СНП-тестирањем.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #49 послато: Април 20, 2021, 11:31:09 поподне »
15. Јовић, Никољдан, Драгнић Подови, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Једина специфична вредност која се издаваја у Јовићевом хаплотипу је повишена 13 на DYS439, коју дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта. Можда би му могли бити блиски Сакан и Унчанин из Ђукића код Шипова, који додуше имају потпуно модалне хаплотипове али исто славе Никољдан и из истог су географског подручја.

Тестирани је у упитнику навео само да се засеок одакле потичу Јовићи звао Лакићи. Његови преци су се у време Краљевине СХС населили у Банатском Новом Селу. С обзиром да нисам пронашао никакву етнографску литературу која се бави пореклом породица са Драгнић Подова, ако неко зна нешто више, слободно нека напише.
« Последња измена: Новембар 13, 2021, 05:03:55 поподне Uzi »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #50 послато: Април 21, 2021, 07:49:12 пре подне »
Има по нешто о Стопићима у овом чланку, у одељку о Ланговићима:

https://www.poreklo.rs/2020/09/25/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-2-deo/

Hvala Nebo. Vrlo zanimljiv i informativan tekst. Kad sam razmišljao o PF7263 rodovima koji vuku svoje poreklo sa područja Priboja i Prijepolja razmišljanje mi je išlo od toga da su bili brojni do toga da je to samo par pojedinih porodica koje su slučajno došle u taj kraj. Izgleda da su Stopići bili dosta brojni u tom kraju i da bi se mogli pojaviti na širem području pribojsko-prijepoljskog kraja, možda sve do Brodareva. U Dušmanićima, koji su pomenuti u tekstu imamo jednog Bošnjaka Strševića koji verovatno pripada rodu Stopića.

Za Langure verujem da bi se pre moglo raditi o romanizmu, što opet otvara zanimljive mogućnosti za njihov haplotip.

https://en.wiktionary.org/wiki/languor

Pozdrav i svako dobro

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #51 послато: Април 21, 2021, 10:36:45 пре подне »
11. Савковић, Ђурђевдан, Марковица, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 14 на 439, крсне славе и ранијег места порекла забележног у литератури, могуће је да су Савковићи повезани са родом Бјелића са подручја Нове Вароши и Пријепоља.

О пореклу Савковића из Марковице Јован Ердељановић бележи:

Савковићи, чији се дед доселио из Челица код Нове Вароши. Најпре се био наместио у Свилајићу у срезу пожешком, па одатле дошао у Марковицу. Савковићи су највећа задруга у селу (25 душа).


https://www.poreklo.rs/2012/06/29/poreklo-prezimena-selo-markovica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #52 послато: Април 21, 2021, 10:41:54 пре подне »
24. Лазић, Аранђеловдан, Горње Неродимље, Урошевац

Припада хаплогрупи R1b>L23.

На простору призренско-јужноморавског дијалекта српског језика и тетовског и скопско-црногорског дијалекта македонског језика наилазимо на велики број хаплотипова старијих "источних" грана хаплогрупе R1b>L23. До сада нису рађени дубински тестови којима би се утврдило којој млађој подграни припадају ти родови и колико су уопште међусобно блиски.

У случају Лазића из Горњег Неродимља, који спадају у тамошње староседеоце, видљива је веза са једним родом пореклом из ближе околине. Тај род слави различиту славу, што поред веће разлике на маркерима указује да је веза врло стара.

Ипак, неколико посебних вредности одликује хаплотипове Лазића и поменутог рода (439=13,481=21, 635=24), тако да се може закључити да је шири-старији род од ког потичу и једни и други веома дуго присутан на том подручју.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #53 послато: Април 21, 2021, 10:51:30 пре подне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #54 послато: Април 21, 2021, 10:57:17 пре подне »
31. Симоновић, Никољдан, Велика, Плав

Припада хаплогрупи I2-PH908. Тестирани Симоновић свакако припада роду ткз. Черана из Велике. Једина вредност која одступа од модалног хаплотипа овог рода на 23 маркера је комбинација 12-29 на 389.

Симоновићи су по предању повезани по мушкој линији са осталим тестираним Черанима из Велике, Гојковићима, Јокићима, Јанковићима и Кнежевићима, тако да нема сумње да је предање о заједничком пореклу ових породица тачно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #55 послато: Април 21, 2021, 11:14:43 пре подне »
28. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Очекиван резултат, будући да имамо двојицу тестираних Чубрила из истог места. Овај Чубрило има потпуно поклапање са једним од њих. Други Чубрило поседује две мутације, на 458 и 635.

49. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Од претходно тестираног Чубриле из истог места, разликује се на два маркера (458 и 635).

Чубрилама су генетички блиски, а славе исту славу, још и:

Лемићи, Косињ, Лика
Опачић, Поткозарје
Шевићи, Поуње
Париповићи, Гламоч

https://www.poreklo.rs/2021/03/20/krajiski-niksici-poreklo-i-geneticki-profil-porodica/

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #56 послато: Април 21, 2021, 11:16:53 пре подне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/

Занимљиво је да се за Васиће каже да су у Доњу Љубовиђу дошли из Торника, где за њих стоји:

"Васићи су дошли из Јакља од Марковића; дошли да буду јатаци некаквом свом чувеном хајдуку Теодору из тога доба (15 к.; Св. Јован)."

У Јакљу се за Марковиће каже:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

Кад се сабере овај број кућа из прве половине 20. века Павловића, Ђукића, Васића, Марковића... стиче се утисак да је реч о изразито бројном и разгранатом роду, нарочито кад томе придодамо основану сумњу да ће и добар део нетестираних породица из овог краја са предањем о пореклу из Јакља имати овај хаплотип.

У сваком случају, делује да је реч о једном од најстаријих родова из околине Б. Баште, а поставља се и питање да ли су сви семегњевски Јовањштаци били N2, уколико је предање о Семегњеву тачно.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #57 послато: Април 21, 2021, 11:22:03 пре подне »
22. Павловић, Јовањдан, Овчиња, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи, Павловић чини исти род са раније тестираним Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије. У прилог повезаности иду и иста крсна слава и географска блискост.

Тестирани Павловић припада роду Ђукића из Очвиње:

Ђукићи које је довео поп Ђукић из Невесиња. Поп је прво подигао себи капелицу на истом месту, где је и данашња црква и на свом имању. Доцније је успео да му сељаци притекну у помоћ, па како су га Гвошчани највише помогли, они ураде да се црква прозове гвоздачка, а не овчинска. Попов син се запопи у селу, али се завади са сељацима, напусти их и оде у Корениту, у Троношу и тамо је поповао, а сељаци добију другог попа; (19 к. Св. Јован).

https://www.poreklo.rs/2013/01/22/poreklo-prezimena-selo-ov%C4%8Dinja-bajina-ba%C5%A1ta/
Видовић ФТ25902 који такође слави Јовањдан је из Корените али су дошли наводно из билећких Корита. Да ли ту може бити какве везе је питање.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #58 послато: Април 21, 2021, 12:19:00 поподне »


Za Langure verujem da bi se pre moglo raditi o romanizmu, što opet otvara zanimljive mogućnosti za njihov haplotip.


https://en.wiktionary.org/wiki/languor

Pozdrav i svako dobro
Лангуре нису иста хаплогрупа као и Стопићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #59 послато: Април 21, 2021, 01:28:05 поподне »
Лангуре нису иста хаплогрупа као и Стопићи.

Да, у чланку сам то навео, али и изнео двојбу по том питању, с обзиром на упис једног Ланговића са напоменом да је старије презиме Лангура. Било би занимљиво тестирати неког Ланговића, па видети јесу ли род са Стопићима или с Лангурама.
"Наша мука ваља за причешћа"