Светог Саву у Дробњаку слави велико братство Косовчића. Оно се дијели на двије велике гране Омакаловиће и Ђурјановиће.
Омакаловићи се опет дијеле на Абазовиће и Грбовиће. Од Абазовића су гатачки Дробњаци: Слијепчевићи, Старовићи, Давидовићи, Поповићи. Абазовићима припадају и друге породице: Алексићи, Башовићи, Војиновићи, Радуловићи, Кочовићи, Симуновићи, Дуковићи, Головићи, Ковијанић, Пушеља, Сандић.
Од Грбовића су: Вуковић Маслокапа, Кадић, Перишић, Одовић, Ћоровић.
Ђурјановићи се дијеле на Вукмировиће, Данчуловиће и Барце-Баране. Вукмировићи су: Мемедовићи, Ћеранићи и Пејовић Грдановићи. Данчуловићи су Гргуровићи (Вилотијевић и Павићевић) и Славујевић (Маловић, Машић и Мандић).
За Ђурјановиће је интересантан Јурјен Рашковић Дробњак који се спомиње у горњем Куртовићевом тексту.
Из ове гране која слави Савиндан имамо тестиране као I1-P109 Грбовиће и Миликиће. У истраживању САНУ има их још неколико.
Такође отвара се и питање да ли су неке крајишке породице које не славе Св. Саву, а П-109 су, повезане са својим дробњачким презимењацима: Бараћи из Лике са Барацима у Дробњаку, или Одавићу у Имотском са Одовићима у Дробњаку (у Имотском се у попису појављује и облик Одовић).
То би значило да је узимање Св. Саве наступило након главнине исељавања из Херцеговине у крајину у 16. вијеку.
Исто тако, ово што је Волф написао за појаву култа Светог Саве крајем 16. вијека, то ми изгледа као погоднији период кад су Косовчићи могли узети Св. Саву за крсну славу.