Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2480225 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8000 послато: Фебруар 23, 2021, 09:20:09 поподне »
Не сећам се да ли се раније појављивао неки тестирани из групе Могоровића. Ово је један од старих хрватских родова са простора Лике. Вероватно и најбројнији (племићки) род на том подручју. Присутну су у тим крајевима много пре доласка Турака (1241). О Могоровићима има пуно података у литератури, а од овог племена настало је пуно родова са изведеним презименима.

Погледао сам поклапања на YHRD - искључиво Западна Европа.

Да, о Могоровићима има јако много грађе.

Оно што је овде занимљиво, нарочито сада када видимо генетички резултат, је само презиме рода - Могоровић. Лично име Могор је хрватска верзија (видети код Скока) имена светитеља - свештеномученика Хермагоре из Аквилеје у подручју североистока данашње Италије. Живео је у 3. и почетком 4. века и мученички пострадао, вероватно у Сингидунуму, око 305. године. Славе га како римокатолици, тако и православна Црква. Он је нарочито био поштован у Фурланији, Аустрији и међу Словенцима и Хрватима. У јужној Аустрији, на самој граници са данашњом Словенијом, постоји градић Hermagor, настао на подручју парохије посвећене Светом Хермагори.

Да ли све ово можда указује на завичај Могоровића и њихово етничко порекло, а све у склопу генетичког резултата који сазнасмо…?

https://en.wikipedia.org/wiki/Hermagoras_of_Aquileia
« Последња измена: Фебруар 23, 2021, 09:22:31 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8001 послато: Фебруар 23, 2021, 09:53:33 поподне »
Скочибушић, католик, Месиховина, Томиславград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две, за ову грану прилично специфичне вредности, DYS393=14 и DYS385=11-15, па нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта (испод 4 маркера разлике). У страним базама најближа поклапања су са подручја централне и источне Европе (Пољска, Словачка, Украјина, Белорусија).

Цитат
SKOČIBUŠIĆI

Danas na duvanjskom području Skočibušići žive u Mesihovini (26 obitelji, 112 članova), u Tomislavgradu (9, 39) i Lipi (7 obitelji).
Iako se još nitko nije ozbiljnije bavio postankom prezimena Skočibušić, u njemu nije teško prepoznati imenicu skočibuha, što znači
onog što stalno dobro i visoko skače, skače kao buha. Skočibuhini potomci su Skočibuhići odnosno Skočibušići. Starinom su iz Mesihovine, gdje se prvi put spominju 2. srpnja 1725. godine, kada u sklopu svog pastirskog pohoda staroj Duvanjskoj biskupiji makarski biskup Stipan Blašković boravi u Mesihovini, gdje je u zaselku Bučićima, odsjeo i prenoćio u kući Petra Skočibušića. Taj je Petar Skočibušić (Petrus Scocibussich) glavar 32-č1ane obitelji, koju je u svom popisu 1741/42. godine zabilježio biskup fra Pavo Dragičević. Upravo u toj brojnoj obitelji tada živi 9-godišnjak, kasnije franjevac fra Ivan Skočibušić (1732—1795) jedan od najpoznatijih fratara Bosne Srebrene, kojemu su "povjeravane sve odgovorne službe u provinciji: bio je odgojitelj i dva puta provincijal (1777-1780. i 1786-1790.) "Otac Ivo Skočibušić, Duvnjak, slovio je u svoja doba sa svoje učenosti, opsluživanja, uljudnosti, ozbiljnosti i razboritosti, a osobito sa svoje vanredne rječitosti, tada je dva. puta biran za provincijala. Iza dugotrajne bolesti preminuo je dne 9. travnja 1795. godine."О još jednom franjevcu iz roda Skočibušića sačuvan je spomen, o fra Hilariju iz Satrića pokraj Sinja (umro je 1778.), istaknuo se kao župnik u Muću, u Splitskoj zagori, duhovnim i humanitarnim djelovanjem u vrijeme velike epidemije kuge 1764. godine. U popisu bosanskohercegovačkih Hrvata katolika iz 1741/42. godine, uz spomenutu obitelj Petra Skočibušića u Mesihovini, zabilježena je u
Raškoj Gori iznad Mostara 9-člana obitelj Ivana Skočibušića. U popisu pak biskupa fra Marijana Bogdanovića Skočibušića nema
više u Raškoj Gori, dok su u Mesihovini (Bučići) zabilježeni dvije obitelji: Ivanova s 20 i Stipanova sa 17 ukućana. Tada su Skočibušići zabilježeni još: u Vinjanima Gornjim pokraj Posušja živi obitelj Joze Skočibušića sa 8, u Podgredi pokraj Livna domaćinstvo je Ante Skočibušića s 11 ukućana, a u Pokrajčićima pokraj Travnika dom je imala 13-člana obitelj Grge Skočibušića. Riječ je o doseljenicima iz Mesihovine. Dakle, svi su Skočibušići istog krvnog podrijetla, a autohtoni su duvanjski starosjedilački rod.

Ante Ivanković, Duvanjska prezimena

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8002 послато: Фебруар 23, 2021, 09:56:33 поподне »
Да, о Могоровићима има јако много грађе.

Оно што је овде занимљиво, нарочито сада када видимо генетички резултат, је само презиме рода - Могоровић. Лично име Могор је хрватска верзија (видети код Скока) имена светитеља - свештеномученика Хермагоре из Аквилеје у подручју североистока данашње Италије. Живео је у 3. и почетком 4. века и мученички пострадао, вероватно у Сингидунуму, око 305. године. Славе га како римокатолици, тако и православна Црква. Он је нарочито био поштован у Фурланији, Аустрији и међу Словенцима и Хрватима. У јужној Аустрији, на самој граници са данашњом Словенијом, постоји градић Hermagor, настао на подручју парохије посвећене Светом Хермагори.

Да ли све ово можда указује на завичај Могоровића и њихово етничко порекло, а све у склопу генетичког резултата који сазнасмо…?

https://en.wikipedia.org/wiki/Hermagoras_of_Aquileia

Звучи интересантно. Нека релативно блиска поклапања Вучић има баш у тим крајевима. Не сећам се да ли се у литератури помиње даље порекло Могоровића, али знам да су у Лику досељени из Далмације (околина Задра), негде у 13. веку.

Свакако би требало тестирати још неколико породица из племена Могоровића. Превише су разгранати (и стари), не верујем да су и генетички хомогени.

У сваком случају, овај хаплотип карактерише вредност 11-16 на маркеру 385ab. Не знам да ли то може бити нека приватна мутација, или је пак читав хаплотип специфичан. С обзиром да нема ближих поклапања у нашој бази, није искључено. То самим тим отвара могућност за неку сеобу "ван Балкана". Најпре би требало упоредити овај хаплотип са R1b хаплотиповиима из хрватских анонимних база. Рачунам ако их нема на YHRD никако, морају бити ретки.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8003 послато: Фебруар 23, 2021, 10:02:37 поподне »
Свакако би требало тестирати још неколико породица из племена Могоровића. Превише су разгранати (и стари), не верујем да су и генетички хомогени.

Да, још неки огранак Могоровића би ваљало тестирати. Постоји у литератури попис родова који од њих потичу. Нисам ни ја видео да се помиње неко даље порекло ван Далмације. Али, у време кад настаје овај род, у Далмацији је било становништва различитог порекла.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8004 послато: Фебруар 23, 2021, 11:57:17 поподне »
можда Могор има везе са Митровданским данком - могоришем /mogorisium

https://sr.wikipedia.org/wiki/Могориш
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8005 послато: Фебруар 24, 2021, 06:10:44 поподне »
Милићевић, Ђурђиц, Обреновац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Са неколико тестираних из околине Билеће који припадају генетичком роду Вујовића и Мркоњића има поклапање на 21 од 23 маркера. Међутим, како се од свих тестираних у оквиру тог рода разликује на маркерима DYS385b и DYS458, на којима хаплотип Милићевића има повишене вредности, не може се тврдити да и Милићевић припада истом генетичком роду.

Према предању које је навео тестирани, Милићевићи су пореклом из источне Босне или из околине Ужица.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8006 послато: Фебруар 24, 2021, 06:30:47 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.
« Последња измена: Фебруар 24, 2021, 07:58:23 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8007 послато: Фебруар 24, 2021, 07:28:27 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

Код Срба из околине Книна, рачунам овде и тестиране из новоформиране општине Бискупија, хаплогрупа E-V13 износи 20.5% (n=44). Овде ће вероватно бити једно од највећих жаришта E-V13 у западним српским крајевима.
« Последња измена: Фебруар 24, 2021, 07:58:30 поподне Лука »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8008 послато: Фебруар 24, 2021, 07:48:59 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

Од ових је некадашњи премијер Србије - Мирко Марјановић.
« Последња измена: Фебруар 24, 2021, 07:58:35 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8009 послато: Фебруар 24, 2021, 08:12:39 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Љубач, Книн, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање (22/23) има са хаплотипом Марјановића из Маглајана код Лакташа који такође слави Ђурђевдан. Двојица Марјановића деле за грану PH1173 повишену вредност маркера DYS635=22. Очигледно се ради о братствима истог порекла. Од Јелаче из Грачца са истом славом се разликује на 3 од 23 маркера.

Марјановићи из Маглајана и јесу у то место дошли из Далмације, вероватно након 1878. године.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8010 послато: Март 04, 2021, 07:29:21 поподне »
Бранковић, Јовањдан, Жабари, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду "Бојић-Ракић". Поседује само једну вредност која одудара од модалне за овај род, и то је нешто нижа DYS391=10. Најближа поклапања у оквиру рода има са Драгојевићем из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићем из Криваје код Шапца, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице, а на 3 од 23 од Бојића из Земуна, Радојичића из Савковића код Љубовије, Миловановића из Осечине и Јовичића из Миокуса код Шапца. Сви наведени такође славе Јовањдан.

Тестирани је у упитнику навео да су пре 1790. живели у Вардишту код Вишеграда, и да су се презивали Обрадовић.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8011 послато: Март 04, 2021, 07:36:02 поподне »
Драгишић, Аранђеловдан, Петрово Село, Кладово

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY93199 односно роду Озринића. Ни једна вредност сем вредности 15 на 385а не одступа значајније од уобичајеног хаплотипа овог рода.

У литератури о пореклу Драгишића стоји:

-Бурићи (Драгишићи), Аранђеловдан, су досељени 1858. године из Заграде у Катунској Нахији.

https://www.poreklo.rs/2015/10/12/poreklo-prezimena-petrovo-selo-kladovo/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8012 послато: Март 04, 2021, 08:05:53 поподне »
Маслаћ, Јовањдан, Рошци, Чачак, J2a-M92>S8230

Рошци, Чачак
"Маслаћи су из Папратишта, има их 4 куће, славе св. Јована."

Папратиште, Пожега
"Познији досељеници су:
Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-ro%C5%A1ci-%C4%8Da%C4%8Dak/
https://www.poreklo.rs/2014/01/22/poreklo-prezimena-selo-papratiste-pozega/

Маслаћ припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, иако поседује неколико нетипичних мутација. Осим вредности 13-16 на маркеру 385ab, која се нешто ређе среће у оквиру ове подгране J2a код нас, ту су вредност 28 на 389II, као и вредност 12 на маркеру 392. Због мутације на маркеру 385, делује да је Маслаћу најближи Масловар (Св. Врачи) из околине Тивта. Остаје питање да ли је случајност што им је и корен презимена сличан (Масловар - Маслаћ).

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8013 послато: Март 04, 2021, 09:28:15 поподне »
Јелић, Ћириловдан, Коврен, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Очекиван резултат, на који је указивала и крсна слава и презиме. Новотестирани Јелић такође поседује делецију на DYS19, као Јелић из Глиснице и као Биочани, тако да би њихово гранање ишло отприлике овако:




Ван мреже Дејан Маслаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8014 послато: Март 04, 2021, 10:01:36 поподне »
Маслаћ, Јовањдан, Рошци, Чачак, J2a-M92>S8230

Рошци, Чачак
"Маслаћи су из Папратишта, има их 4 куће, славе св. Јована."

Папратиште, Пожега
"Познији досељеници су:
Маслаћи су дошли из Пиве уз неког калуђера, довели их Мајсторовићи уз једну удову; названи су због тога што су били умешни и окретни радници на дрводељству; има их данас 19 кућа, славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-ro%C5%A1ci-%C4%8Da%C4%8Dak/
https://www.poreklo.rs/2014/01/22/poreklo-prezimena-selo-papratiste-pozega/

Маслаћ припада генетичком роду Цуца-Пјешиваца, иако поседује неколико нетипичних мутација. Осим вредности 13-16 на маркеру 385ab, која се нешто ређе среће у оквиру ове подгране J2a код нас, ту су вредност 28 на 389II, као и вредност 12 на маркеру 392. Због мутације на маркеру 385, делује да је Маслаћу најближи Масловар (Св. Врачи) из околине Тивта. Остаје питање да ли је случајност што им је и корен презимена сличан (Масловар - Маслаћ).
Хвала најлепше на коментару. За Маслаће из околине Пожеге ужичке и Чачка постоји предање да су дошли из Пиве. За Маслаће из Храсна код Дедијера (Херцеговина ) је записано да су старином из Риђана. Имате ли предлог за даље истраживање порекла Маслаћа, с обзиром да их мени доступна литература и предање не везује за Цуце?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8015 послато: Март 04, 2021, 10:06:41 поподне »
Хвала најлепше на коментару. За Маслаће из околине Пожеге ужичке и Чачка постоји предање да су дошли из Пиве. За Маслаће из Храсна код Дедијера (Херцеговина ) је записано да су старином из Риђана. Имате ли предлог за даље истраживање порекла Маслаћа, с обзиром да их мени доступна литература и предање не везује за Цуце?

Нема на чему. Недавно су баш откривене млађе подгране, којима припадају Цуце, односно Пјешивци. Након што буду у оптицају, можете пробати са тестирањем неког од та два SNP-a.

https://www.poreklo.rs/2021/03/02/otkrivene-genetski-profilisane-y-dnk-podgrane-pjesivaca-i-cuca-haplogrupa-j2a-m92/

Припадност овој подграни не мора нужно да значи да су Маслаћи конкретно пореклом из Цуца/Пјешиваца. Она је кроз историју вероватно била раширена и ван поменутих племена, најпре на простору Зете и Старе Херцеговине.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8016 послато: Март 04, 2021, 10:08:36 поподне »
Хвала најлепше на коментару. За Маслаће из околине Пожеге ужичке и Чачка постоји предање да су дошли из Пиве. За Маслаће из Храсна код Дедијера (Херцеговина ) је записано да су старином из Риђана. Имате ли предлог за даље истраживање порекла Маслаћа, с обзиром да их мени доступна литература и предање не везује за Цуце?

Тестирани Маслаћи са подручја Херцеговине припадају највероватније хаплогрупи I2-Y3120>PH908, тако да са њима ваши Маслаћи нису повезани.

Ван мреже jovisha

  • Гост
  • *
  • Поруке: 7
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8017 послато: Март 04, 2021, 10:40:04 поподне »
Бранковић, Јовањдан, Жабари, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду "Бојић-Ракић". Поседује само једну вредност која одудара од модалне за овај род, и то је нешто нижа DYS391=10. Најближа поклапања у оквиру рода има са Драгојевићем из Горње Сипуље код Лознице и Јаковљевићем из Криваје код Шапца, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице, а на 3 од 23 од Бојића из Земуна, Радојичића из Савковића код Љубовије, Миловановића из Осечине и Јовичића из Миокуса код Шапца. Сви наведени такође славе Јовањдан.

Тестирани је у упитнику навео да су пре 1790. живели у Вардишту код Вишеграда, и да су се презивали Обрадовић.
    У Вардишту па све до Добруна(општина Вишеград) постоје и Јевтићи и Јовичићи и такође славе Јовањдан,један Јовичић(Вишеград)  уз своје породично стабло каже да су му се преци доселили око 1760. године из Пљеваља  у један засеок код Вардишта уз тадашње презиме Шимшић(чија је слава такође Јовањдан) за Шимшиће се пак у књизи вишеградски стари Влах каже да су род са поменутим Јевтићима(Станишевац,Добрун) који су тестирани и припадају И2 хаплогрупи.Дакле веза би требало да иде Јевтићи-Шимшићи-Јовичићи(сви из околних села у близини Добруна па до Вардишта) И2 хаплогрупа.Да резимирам.Занимљиво ми је помињање тестираног Бранковића у вези поријекла из Вардишта плус тестирани који имају са њим поклапање(Јевтић Осечина,Јовичић Шабац)а истих презимењака са истом славом има баш око Вардишта али су они И2.

Ван мреже Дејан Маслаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8018 послато: Март 05, 2021, 09:13:28 пре подне »
Нема на чему. Недавно су баш откривене млађе подгране, којима припадају Цуце, односно Пјешивци. Након што буду у оптицају, можете пробати са тестирањем неког од та два SNP-a.

https://www.poreklo.rs/2021/03/02/otkrivene-genetski-profilisane-y-dnk-podgrane-pjesivaca-i-cuca-haplogrupa-j2a-m92/

Припадност овој подграни не мора нужно да значи да су Маслаћи конкретно пореклом из Цуца/Пјешиваца. Она је кроз историју вероватно била раширена и ван поменутих племена, најпре на простору Зете и Старе Херцеговине.
Хвала. Јасно је да су Цуце/Пјешиваци кроз историју делили животни простор са Риђанима. Пива је северозападно од Риђана, а имајући у виду историјске околности, верујем да су се Маслаћи селили у оквиру територија наведених племена.
Проверио сам етимологију презимена Масловар, значи исто што и Маслаћ, реч је о старом занимању, произвођач масла (пречишћеног путера).

Ван мреже Дејан Маслаћ

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 3
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8019 послато: Март 05, 2021, 09:21:16 пре подне »
Тестирани Маслаћи са подручја Херцеговине припадају највероватније хаплогрупи I2-Y3120>PH908, тако да са њима ваши Маслаћи нису повезани.
Хвала. Неки од њих иначе тврде да су пореклом од Новаковића из Зажабља (околина Храсна), јер имају претке са двојним презименом. Могуће је да је неко од Новаковића променио презиме у Маслаћ или добио ново презиме по занимању (производња масла). Било би интересантно тестирати Маслаће из Херцеговине који немају претка са двојним презименом Маслаћ-Новаковић.