Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Радовић, Ђурђевдан, Ораховица, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059

Радовић упада у генетички род "Б1", где се налазе тестирани из Затарја и Доњег Полимља, између осталог Радовићи из Џурова крај Пријепоља, околине Фоче и Уневине крај Бијелог Поља. Сви славе Ђурђевдан. Радовићу из Ораховице блиске су још неке породице из овог краја, са сличним предањем (Морача), Ћировићи, Голубовићи, итд.

Делује да је свима њима матица ипак нешто западније (Затарје и околина), а да се предање о Морачи накнадно урезало у сећање. Могуће на основу славе (Голубовићи/Ћировићи), или познатих морачких Радовића. У сваком случају, даља тестирања ће до краја разрешити ову дилему.

[Лука]

Дерикоњић, Јовањдан, Џурово, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада највероватније роду Н на нашем пројекту, роду у ком се налазе још неке породице са подручја општине Пријепоље, попут Глушчевића из Седобра и Кијановића, Будрака и Цмиљановића из Камене Горе. Дерикоњић је први припадник овог рода који слави Јовањдан.

Дерикоњићи би требало да су стар род на подручју пријепољске општине, са матицом у Џурову (има их и у суседним Мажићима). Од ових Дерикоњића би требало да потичу Дерикоње из Вучје Луке код Сарајева, које такође славе Јовањдан.

[Антонин]

   Дерикоњић, Јовањдан, Џурово, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада највероватније роду Н на нашем пројекту, роду у ком се налазе још неке породице са подручја општине Пријепоље, попут Глушчевића из Седобра и Кијановића, Будрака и Цмиљановића из Камене Горе. Дерикоњић је први припадник овог рода који слави Јовањдан.

Дерикоњићи би требало да су стар род на подручју пријепољске општине, са матицом у Џурову (има их и у суседним Мажићима). Од ових Дерикоњића би требало да потичу Дерикоње из Вучје Луке код Сарајева, које такође славе Јовањдан   

У Љубићу код Чачка  постоји породица Савковић, са старим презименом Коњодер. Не знам да ли су у сродству, али први пут да лујем макср слично презиме, па рекох да поменем овде, можда некоме буде од користи.

[НиколаВук]

Мишур, Јовањдан, Сарајево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, те има велики број потпуних поклапања на STR маркерима са другим тестиранима.

Тестирани ми је усмено навео да му се деда доселио у Србију из Сарајева и од података о пореклу је знао само да је старије презиме Мишура било Перишић. На 23andme имамо резултат једног Перишића који припада N2 хаплогрупи, а о коме је писао Небојша:

Перишић, БиХ, N-P189.2

Перишића је највише било у Горњем Подрињу. Породична презимена Мишур и Ђоговић, па се на основу тога можда може открити одакле су ови Перишићи.

[Небојша]

Мишур, Јовањдан, Сарајево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, те има велики број потпуних поклапања на STR маркерима са другим тестиранима.

Тестирани ми је усмено навео да му се деда доселио у Србију из Сарајева и од података о пореклу је знао само да је старије презиме Мишура било Перишић. На 23andme имамо резултат једног Перишића који припада N2 хаплогрупи, а о коме је писао Небојша:

Овај Перишић је из околине Калиновика (Добро Поље) и слави такође Јовањдан.

[Bane]

Филипов, Грчка Македонија, E-V13

Старије презиме Филипова гласило је Пеловски, Пеловић. Пореклом су из места Pella, у Грчкој Македонији. Генетски су Филипову најближи Николићи из Хреше крај Сарајева, као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље).

Стигли су резултати E-V13 SNP Pack-а и Филипов припада грани E-V13>CTS5856>BY3880>FGC44169>S7461>BY5022

[Грк]

Овај Перишић је из околине Калиновика (Добро Поље) и слави такође Јовањдан.

Је ли однекуд дошао тај Перишић у Калиновик?

[Селаковић]

Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка, Војнић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328> Y177643, роду Родића.

Тестирани се по хаплотипу сасвим добро уклапа у овај род, а слави и Аранђеловдан, као већина из овог рода. Једино што одступа је вредност 12 на DYS439, јер скоро сви Родићи ту имају вредност 13. Доста му је близак (21/23) и Умичевић из Бежаније, кога смо из „избацили“ из рода Родића јер поседује вредност 24, а не 25, на DYS390, па нам је био сумњив, међутим мислим да са овим резултатом можемо са великом поузданошћу рећи да је и Умичевић – Родић.

Еремић је навео да им је раније презиме Јеремић и да потичу „са Пивске планине или Зеленгоре“.

[Црна Гуја]

Кузмановић, Ђурђевдан, Горње Кречане, Градачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује за ову грану практично модалан хаплотип, па самим тим има и приличан број блиских поклапања. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Радановићем из Поточана код Прњавора (слава Никољдан), док се на само 1 од 23 маркера разликује од Павловића из Обудовца код Шамца (слава Марковдан), двојице Обрадовића из Јасенице код Босанске Крупе и Брувна код Грачца (слава Јовањдан), Кундачине из Нарата код Билеће (Лучиндан), Аћина из Зрењанина (Никољдан), Николића из Ваљева (Никољдан), Здравковића из Батота код Бруса (Стевањдан) и Жујковића из Читлука код Крушевца (Ђурђиц). Тестирани није оставио детаљније податке о старијем пореклу.

[Црна Гуја]

Требовац, Никољдан, Шљивно, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Берићем из Жабља у Бачкој, а на 12 упоредивих маркера са Борићем из Бабиног Потока код Врховина у Лици. Само 1 разлику на 23 маркера има са тројицом тестираних Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара и са Шербулом из Косне код Двора на Банији. Сви наведени такође славе Никољдан.

Према породичном предању старијим пореклом су из Старе Црне Горе, а пре Шљивна живели су у Јагару (око 30 километара од Шљивна) по коме носе надимак "Јагарци". Старије презиме је по предању било Војводић, а по доласку у Босанску Крајину промењено је у Требовац, по планини Требави.

[missur]

Је ли однекуд дошао тај Перишић у Калиновик?

Ovi Miššuri/Perišići imaju predaju da su došli iz Crne Gore

[Небојша]

Матијевић, Св. Врачи, Вилови, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Матијевићи су, према предању, пореклом из Лике, или са Жабљака. Старије презиме гласило је Вукчевић. Предање о пореклу из Лике је верујем настало због познатих крајишких Матијевића. Они међутим славе Ђурђевдан и највероватније припадају I1-P109 (23andMe). Предање о пореклу из околине Жабљака делује доста уверљивије, посебно ако узмемо у обзир да Матијевић има више поклапања у тим крајевима. Генетички су им најближи Голубовићи из Затарја (потпуно поклапање на 23 маркера), а веома су им блиски и остали J2b-Y22059 из Затарја (вредност 481=22), као и Демићи са Баније (потврђени као J-Y155375). Ово је у пројекту род "Б1".

[Лука]

Вучић, католик, Бошт, Огулин

Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити. Нема ближих поклапња на пројекту.

Тестирани је навео да је по предању о пореклом од племена Могоровића.

[Небојша]

Вучић, католик, Бошт, Огулин

Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити. Нема ближих поклапња на пројекту.

Тестирани је навео да је по предању о пореклом од племена Могоровића.

Не сећам се да ли се раније појављивао неки тестирани из групе Могоровића. Ово је један од старих хрватских родова са простора Лике. Вероватно и најбројнији (племићки) род на том подручју. Присутну су у тим крајевима много пре доласка Турака (1241). О Могоровићима има пуно података у литератури, а од овог племена настало је пуно родова са изведеним презименима.

Погледао сам поклапања на YHRD - искључиво Западна Европа.

[Црна Гуја]

Вујичић, Врачев Гај, Бела Црква

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Стефановићем из Кијева код Клине (слава Ђурђиц), разликују се на 3 од 23 маркера. На 3 од 17 маркера разликује се од Радивојева из Долова код Панчева (Никољдан) и Јовића из Стрмова код Бајине Баште (Никољдан), а на 4 од 23 маркера од Плавшића из Бачке Паланке (Јовањдан) и Петковића из Каоца код Србца (Стевањдан).

Према породичном предању досељени су из Црне Горе за време сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. Најстарији предак је по предању имао шест прстију на десној руци и по њему су носили породични надимак Шестакови. Од ових Вујичића је и Ник Вујичић, познати аустралијски мотивациони говорник српског порекла.

[Nebo]

Не сећам се да ли се раније појављивао неки тестирани из групе Могоровића. Ово је један од старих хрватских родова са простора Лике. Вероватно и најбројнији (племићки) род на том подручју. Присутну су у тим крајевима много пре доласка Турака (1241). О Могоровићима има пуно података у литератури, а од овог племена настало је пуно родова са изведеним презименима.

Погледао сам поклапања на YHRD - искључиво Западна Европа.

Да, о Могоровићима има јако много грађе.

Оно што је овде занимљиво, нарочито сада када видимо генетички резултат, је само презиме рода - Могоровић. Лично име Могор је хрватска верзија (видети код Скока) имена светитеља - свештеномученика Хермагоре из Аквилеје у подручју североистока данашње Италије. Живео је у 3. и почетком 4. века и мученички пострадао, вероватно у Сингидунуму, око 305. године. Славе га како римокатолици, тако и православна Црква. Он је нарочито био поштован у Фурланији, Аустрији и међу Словенцима и Хрватима. У јужној Аустрији, на самој граници са данашњом Словенијом, постоји градић Hermagor, настао на подручју парохије посвећене Светом Хермагори.

Да ли све ово можда указује на завичај Могоровића и њихово етничко порекло, а све у склопу генетичког резултата који сазнасмо…?

https://en.wikipedia.org/wiki/Hermagoras_of_Aquileia

[Црна Гуја]

Скочибушић, католик, Месиховина, Томиславград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује две, за ову грану прилично специфичне вредности, DYS393=14 и DYS385=11-15, па нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта (испод 4 маркера разлике). У страним базама најближа поклапања су са подручја централне и источне Европе (Пољска, Словачка, Украјина, Белорусија).

SKOČIBUŠIĆI

Danas na duvanjskom području Skočibušići žive u Mesihovini (26 obitelji, 112 članova), u Tomislavgradu (9, 39) i Lipi (7 obitelji).
Iako se još nitko nije ozbiljnije bavio postankom prezimena Skočibušić, u njemu nije teško prepoznati imenicu skočibuha, što znači
onog što stalno dobro i visoko skače, skače kao buha. Skočibuhini potomci su Skočibuhići odnosno Skočibušići. Starinom su iz Mesihovine, gdje se prvi put spominju 2. srpnja 1725. godine, kada u sklopu svog pastirskog pohoda staroj Duvanjskoj biskupiji makarski biskup Stipan Blašković boravi u Mesihovini, gdje je u zaselku Bučićima, odsjeo i prenoćio u kući Petra Skočibušića. Taj je Petar Skočibušić (Petrus Scocibussich) glavar 32-č1ane obitelji, koju je u svom popisu 1741/42. godine zabilježio biskup fra Pavo Dragičević. Upravo u toj brojnoj obitelji tada živi 9-godišnjak, kasnije franjevac fra Ivan Skočibušić (1732—1795) jedan od najpoznatijih fratara Bosne Srebrene, kojemu su "povjeravane sve odgovorne službe u provinciji: bio je odgojitelj i dva puta provincijal (1777-1780. i 1786-1790.) "Otac Ivo Skočibušić, Duvnjak, slovio je u svoja doba sa svoje učenosti, opsluživanja, uljudnosti, ozbiljnosti i razboritosti, a osobito sa svoje vanredne rječitosti, tada je dva. puta biran za provincijala. Iza dugotrajne bolesti preminuo je dne 9. travnja 1795. godine."О još jednom franjevcu iz roda Skočibušića sačuvan je spomen, o fra Hilariju iz Satrića pokraj Sinja (umro je 1778.), istaknuo se kao župnik u Muću, u Splitskoj zagori, duhovnim i humanitarnim djelovanjem u vrijeme velike epidemije kuge 1764. godine. U popisu bosanskohercegovačkih Hrvata katolika iz 1741/42. godine, uz spomenutu obitelj Petra Skočibušića u Mesihovini, zabilježena je u
Raškoj Gori iznad Mostara 9-člana obitelj Ivana Skočibušića. U popisu pak biskupa fra Marijana Bogdanovića Skočibušića nema
više u Raškoj Gori, dok su u Mesihovini (Bučići) zabilježeni dvije obitelji: Ivanova s 20 i Stipanova sa 17 ukućana. Tada su Skočibušići zabilježeni još: u Vinjanima Gornjim pokraj Posušja živi obitelj Joze Skočibušića sa 8, u Podgredi pokraj Livna domaćinstvo je Ante Skočibušića s 11 ukućana, a u Pokrajčićima pokraj Travnika dom je imala 13-člana obitelj Grge Skočibušića. Riječ je o doseljenicima iz Mesihovine. Dakle, svi su Skočibušići istog krvnog podrijetla, a autohtoni su duvanjski starosjedilački rod.

Ante Ivanković, Duvanjska prezimena

[Небојша]

Да, о Могоровићима има јако много грађе.

Оно што је овде занимљиво, нарочито сада када видимо генетички резултат, је само презиме рода - Могоровић. Лично име Могор је хрватска верзија (видети код Скока) имена светитеља - свештеномученика Хермагоре из Аквилеје у подручју североистока данашње Италије. Живео је у 3. и почетком 4. века и мученички пострадао, вероватно у Сингидунуму, око 305. године. Славе га како римокатолици, тако и православна Црква. Он је нарочито био поштован у Фурланији, Аустрији и међу Словенцима и Хрватима. У јужној Аустрији, на самој граници са данашњом Словенијом, постоји градић Hermagor, настао на подручју парохије посвећене Светом Хермагори.

Да ли све ово можда указује на завичај Могоровића и њихово етничко порекло, а све у склопу генетичког резултата који сазнасмо…?

https://en.wikipedia.org/wiki/Hermagoras_of_Aquileia

Звучи интересантно. Нека релативно блиска поклапања Вучић има баш у тим крајевима. Не сећам се да ли се у литератури помиње даље порекло Могоровића, али знам да су у Лику досељени из Далмације (околина Задра), негде у 13. веку.

Свакако би требало тестирати још неколико породица из племена Могоровића. Превише су разгранати (и стари), не верујем да су и генетички хомогени.

У сваком случају, овај хаплотип карактерише вредност 11-16 на маркеру 385ab. Не знам да ли то може бити нека приватна мутација, или је пак читав хаплотип специфичан. С обзиром да нема ближих поклапања у нашој бази, није искључено. То самим тим отвара могућност за неку сеобу "ван Балкана". Најпре би требало упоредити овај хаплотип са R1b хаплотиповиима из хрватских анонимних база. Рачунам ако их нема на YHRD никако, морају бити ретки.

[Nebo]

Свакако би требало тестирати још неколико породица из племена Могоровића. Превише су разгранати (и стари), не верујем да су и генетички хомогени.

Да, још неки огранак Могоровића би ваљало тестирати. Постоји у литератури попис родова који од њих потичу. Нисам ни ја видео да се помиње неко даље порекло ван Далмације. Али, у време кад настаје овај род, у Далмацији је било становништва различитог порекла.

[Сол]

можда Могор има везе са Митровданским данком - могоришем /mogorisium

https://sr.wikipedia.org/wiki/Могориш