Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Ojler]

Девић, Ђурђевдан, Ровца/Беране, I2-Y3120>S17250>Y4882>Z16969>A1328>FT461579, род Ћетковића

Девић је давно тестиран али како његов резултат раније нисмо коментарисали, одлучили смо да то урадимо сада.

Девићи по предању припадају шекуларском роду Ћетковића. О Ћетковићима и другим шекуларским братствима писали су на нашем порталу Небојша Бабић и Раде Бракочевић:

https://www.poreklo.rs/2017/02/24/bratstvo-cetkovica-iz-sekulara/
https://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/

Пренећу овде из Небиног текста само неке опште делове о Ђетковићима и оне који се директно односе на Девиће:

Братство Ћетковића је настало у Шекулару током 18. века, умножавањем потомства заједничког претка Ћетка, инокосног досељеника из Дробњака. И поред тровековног живота ван матичног племена, у братству Ћетковића очувана је свест о племенској припадности Дробњачком племену. Ћетковиће њихови суседи у Шекулару и шире у Горњем Полимљу зову још и кратко – Дробњаци.
…
До недавно, међу Ћетковићима је фигурирало предање о пореклу од знаменитог братства дробњачких Церовића. Међутим, генетски резултати показују да између Ћетковића и Церовића не постоје генетске везе, што указује да Ћетковићи нису огранак овог братства.
…
Родоначелник Ћетковића – Ћетко Илијин је рођен у Тушињи у Дробњаку. Време досељења Ћетка и његове мајке Јане у Шекулар пада најраније 1705, а вероватније 1706. године. Ћетков отац Илија Стојанов погинуо је 1705. године током поаре Дробњака од стране херцеговачког Мустај-паше Селмановића. Удова Јана је побегла са сином јединцем, Ћетком, који је тада имао две и по до три године, најпре у Морачу (у очевину), па тек потом у Шекулар.
…
Ћетковићи носе још и надимак Вајмеши. Надимак је скоро сасвим ишчезао код Бабића, па се данас каже да се Ћетковићи деле на Бабиће и Вајмеше (остале).
…
Трећи Ћетков син, Вучина, имао је три сина. (…) Средњи син Вучине Ћетковог – Јован, настанио се крајем 18. века у Ровцима, преко планине, довољно близу својих сродника у Шекулару, али су их, опет, историјске околности у многоме раздвојиле. Од Јована су Девићи у Ровцима (прозвали су их Девићи по Јовановој жени, која је била грбава, па су је звали Дева), од којих се већи дио преселио у Доњу Ржаницу и од њих су тамошњи Девићи и њихов огранак Асовићи.

Генетичким тестом је потврђена припадност Девића шекуларским Ћетковићима. Модални хаплотип рода Ћетковића се практично подудара са модалним хаплотипом северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 и не поседује карактеристичне маркере. На 23 упоредива маркера код Девића се издваја једино маркер DYS533=14, посматрано у односу на модални хаплотип матичног рода.

[VladaP]

Ево нам једног мало знаног рођака:
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Walt_Dropo

[Ojler]

Ево нам једног мало знаног рођака:
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Walt_Dropo

Јел то неки нови тестирани?

[VladaP]

Јел то неки нови тестирани?

Мој коментар се односио на резултат Милићевића који имају везе са породицом Дропа, како је наведено у анализи резултата. Неспретно сам "нецитирао" одговор, па се извињавам ако сам унео забуну својом непрецизношћу. Игром случаја, јуче након читања овог резултата сам се нашао у Мркоњићу у околини Требиња, где сам на гробљу од једног (ретког) мештана сазнао за Валтера Дропу. Поделио сам причу са неким својим пријатељима и сазнавши да је и њима непозната, пожелео да је поделим са вама на форуму. Свакако се у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине налазе и познате личности из појединих родова, па сам ето и ја пожелео да се и овај мој јако, јако далеки рођак нађе на том списку у оквиру свога рода. И да не останем недоречен и да одговорим на питање, које овај пут цитирам, да то није неки нови тестирани. Може се претпоставити приликом читања прве речнице на википедији где се види да је година смрти 2010.

[сɣнце]

Ево нам једног мало знаног рођака:
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Walt_Dropo

Презиме је веома уникално. Постоји помен великога жупана Андрије Гропа, господина Охриду и вазала Вукашина Мрњавчевића а доцније и краља Марка. Вјеројатно се ради о албанском роду који су првобитно били католици па прешли на православље.
https://doisrpska.nub.rs/index.php/RAD/article/view/2260/2170

[Милош]

Презиме је веома уникално. Постоји помен великога жупана Андрије Гропа, господина Охриду и вазала Вукашина Мрњавчевића а доцније и краља Марка. Вјеројатно се ради о албанском роду који су првобитно били католици па прешли на православље.
https://doisrpska.nub.rs/index.php/RAD/article/view/2260/2170

Зашто би били католици, када се ради о простору који никад није био католички? Католици Арбанаси се везују искључиво за север и северозапад Албаније и Малисоре, док је дебарски крај, где срећемо историјске Гропе, увек био правосланог карактера.

[сɣнце]

Зашто би били католици, када се ради о простору који никад није био католички? Католици Арбанаси се везују искључиво за север и северозапад Албаније и Малисоре, док је дебарски крај, где срећемо историјске Гропе, увек био правосланог карактера.

Не тврдим, не поричем. Тако тврде овдје --> стр. 177 ове књиге https://web.archive.org/web/20220408175403/https://books.google.com/books?id=lD5pAAAAMAAJ&q=%22gropa%22. Ваљда се ослањају на то да је албански областни владар Пал Гропа у 13. в. био вазал Напуљскога краља. Да не скрећемо с теме, главна замисао ми је наговјестити узможност везе Дропа с Гропа.

[Милош]

Не тврдим, не поричем. Тако тврде овдје --> стр. 177 ове књиге https://web.archive.org/web/20220408175403/https://books.google.com/books?id=lD5pAAAAMAAJ&q=%22gropa%22. Ваљда се ослањају на то да је албански областни владар Пал Гропа у 13. в. био вазал Напуљскога краља. Да не скрећемо с теме, главна замисао ми је наговјестити узможност везе Дропа с Гропа.

Да, скрећемо с теме, него сам и раније виђао у литератури да се априори изједначавају Арбанаси са католичанством, што не одговара истини...

[Милићевић Неновићи]

То да су Дропе од нас Милићевића нам је било познато а то и они знају. Ово за остала презимена из Мркоњића нам је новост. Постоји могућност да је и Св. Василије један род са нама јер је и он из Мркоњића.

Из наше куће је Ристо Милићевић који је написао књигу „Херцеговачка презимена" он је у њој навео да потичемо од Милићевића из Билеће. Детаљним истраживањем сам све даље био од те приче а ево ово тестирање је то и потврдило да немамо никакве везе. Турски попис из 1701 помиње Драгутина сина Милићевог и ја мислим да је то наш родоначелник.

Једна занимљивост је да сам недавно ступио у контакт са Nick Milich из Америке. Он је човјек који је са 85 година сазнао да је Србин из Херцеговине. Његов отац Никола Милићевић је 1909 отишао из Неновића за Америку заједно са још двојицом Милићевића Луком и Ђуром. Отишли су са 19 година да би избјегли служење војног рока у аустријској војсци коју су сматрали за окупаторску што је она и била. Лука се вратио у отаџбину као солунски добровољац, Ђуро се такође вратио а Никола је остао, оженио Американку и од њега је рођак Nick који има три ћерке.

Осим њих тројице у Америку је отишао и мог прађеда Тодора најстарији брат Ћетко и никада се није вратио. Оженио се тамо од Капа са Цетиња и није са женом Станом имао дјеце. Сахрањен је у Дулуту у држави Минесоти.

И пети Милићевић из Требињске Шуме је преко океана отишао и тамо се упокојио и сахрањен је Тодор Милићевић.

[Грк]

То да су Дропе од нас Милићевића нам је било познато а то и они знају. Ово за остала презимена из Мркоњића нам је новост. Постоји могућност да је и Св. Василије један род са нама јер је и он из Мркоњића.

Из наше куће је Ристо Милићевић који је написао књигу „Херцеговачка презимена" он је у њој навео да потичемо од Милићевића из Билеће. Детаљним истраживањем сам све даље био од те приче а ево ово тестирање је то и потврдило да немамо никакве везе. Турски попис из 1701 помиње Драгутина сина Милићевог и ја мислим да је то наш родоначелник.

У књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" ћете осим Вујовића и Мркоњића наћи још један род из долине Неретве који слави Ђурђевдан, а који је генетички близак вама "Бобанцима никољштацима".
На основу резултата Глухајића E-V13, рекао бих да овој групи припада и разганато братство из Дријењана у Попову које слави Аранђеловдан (Глухајићи, Гњати, Стојановићи, Ћорићи и Ћаћићи).
С обзиром на бројност, ријеч је о старосједиоцима бобанског и поповског краја.

Добро би било дубљим тестовима профилисати ове огранке и видјети их на YFULL.

[Црна Гуја]

Синани, Призрен

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од немодалних вредности издвајају се снижена DYS19=14, DYS385=11-15, снижена DYS456=14 и снижена Y-GATA-H4=10. Нема ближих поклапања у табели пројекта, а ни у страним базама. Препорука је да се одради додатно тестирање, по могућству дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

Вујовић, Аранђеловдан, Чуковићи, Доње Село, Цетиње

Урадио је BigY-700 тест, и припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP418>FTB20451>FTB3834>Y310326. Поред за ову грану карактеристичне DYS385=11-13, једини поседује још две специфичне вредности: снижену DYS576=16 и повишену DYS549=13. Занимљиво је да су му по маркерима нешто ближи Арнаути из Далмације (род Б1) од географски много ближих тестираних из рода Б2. Од Ђуровића из Дупила код Бара и Вујовића из Комарног код Бара разликује се на 5 од 23 маркера, од Јаблана из Добрског Села код Цетиња на 4 од 23, а од Шоћа из Дубове код Цетиња на 4 од 25 маркера. Од неколицине тестираних Арнаута из Косора код Врлике разликује се на 3-6 маркера, док се од Арнаута који је радио WGS тест, и са којим је формирао грану Y310326, разликује на 10 од 102 упоредива маркера. Време до најскоријег заједничког претка Вујовића и Арнаута процењује се на око 250-300 година. Више о тестираном Арнауту може се прочитати на другој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg181787#msg181787

О Вујовићима је детаљно писао наш Небојша Бабић:

Вујовићи (Аранђелов-дан) у Мужовићима и Доњим селима су потомци спахије Вуја Раичева, који је крајем 16. столећа добио царски ферман да управља Црном Гором. Наведен је и у Боличином попису из 1614. године, као Вуко Раичев, и у неким другим оновременим документима.

Вујо, према братственом предању, потиче од властеоске куће Војиновића, потомак је војводе Алтомана из времена власти деспота Ђурђа Бранковића. Унук Алтоманов, Вук[6], доведен је као дечак код Црнојевића након пропасти средњевековне Србије (1462. године) из матичног Вучитрна. Вујо је Вуков чукунунук. Све до успона Петровића почетком 18. столећа, кућа Вујовића је владала нахијама Старе Црне Горе. Спахилук Вујовића престао је смрћу спахије Вука Маркова 1746. године, а војводство укинуто 1891. године (последњи војвода био је Петар Филипов).

Постоји више верзија о доласку предака Вујовића у Љуботињ. Ковијанић наводи писмо браће Павла и Филипа Вујовића из Љуботиња, који су били добри познаваоци повести свог братства. По њима, преци Вујовићи нису дошли са Косова право у Љуботињ. Вук – Вујо Брајанов се доселио у Морачу, где је живео до своје смрти, а тако и његов син Новак. Марко Новаков и његов син Раич, прешли су у Братоножиће. Раич Марков је одржавао добре односе са турском влашћу, те је добио звање војводе, а затим и спахије. Тек он долази у Љуботињ, пре 1580, а његов син Вујо га наслеђује око 1584. године. Вујов отац Раич наводи се у једном которском документу из 1580. године као војвода Љуботиња.

Вујовићи су се доста насељавали и у суседним областима Црмнице, те тамо има њихових огранака: Вујовића (Трново, Комарно), Лекића (Комарно) и Лалића (Лимљани).

У турским дефтерима из 1521. и 1523. године село Мужовићи не постоји, вероватно је пописано под именом Драгосалићи. Међутим, ни ту ни у другим љуботињским селима, не наводи се Вук Војиновић, који је према предању у то време још увек био у животу, што вероватно потврђује ону верзију по којој су преци Вујовића у Љуботињ дошли касније.

https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/

[Бећар]

То да су Дропе од нас Милићевића нам је било познато а то и они знају. Ово за остала презимена из Мркоњића нам је новост. Постоји могућност да је и Св. Василије један род са нама јер је и он из Мркоњића.

Врло интересантно, пошто је Walter "Moose" Dropo био велика спортска звезда америчког бејзбола у Бостонском клубу Red Sox. Дропо су изгледа тестирани 2017 као део "Срби из Старе Херцеговине" пројекта (19. Дропо, Мркоњићи код Требиња, Никољдан ). Ако се ради о истим Дропо, било би добро упоредити резултате са Милићевићима из Неновића и фамилијама које је Грк овде навео (ако су тестирани).
https://www.poreklo.rs/2017/11/07/besplatno-y-dnk-testiranje-srba-iz-stare-hercegovine-spisak-trazenih-rodova/

Дропо фамилија је и више пута донирала сретства 1990-тих година православној цркви Ст. Сава које се налази у центру Бостона.

[Ojler]

Кочовић, Алимпијевдан, Вевчани/Македонија, I2-Y3120

Према наводима тестираног, за Кочовиће се зна да су присутни под тим презименом у Вевчанима барем од половине 19. века. У расположивој етнографској литератури која обрађује тај крај Кочовићи нису забележени. Могуће је да се воде под неким родовским надимком, како је то већ чест случај када се ради о становништву Македоније, мада у самим Вевчанима нисам наишао на породице које славе Светог Алимпија.

Једина карактеристика хаплотипа Кочовића је маркер DYS385=14-14. Ова вредност је карактеристична за род Мириловића, али и за неке друге тестиране породице. Резултати блиски модалном хаплотипу Мириловића јесу очекивани на простору Македоније, где им је и по предању била матица и где су већ проналажени, па није искључено да је Кочовић генетички близак овом роду. Ипак, хаплотип Мириловића поседује и вредност 21 на маркеру DYS448, док је код Кочовића она 20, па се без додатних тестова не може тврдити да међу њима заиста постоји веза.
Резултату Кочовића технички је најближи хаплотип Бижића (Никољдан, Крбавица/Кореница) са две разлике на 23 упоредива маркера, а затим следе хаплотипови тестираних Мириловића: Михића (Јовањдан, Чаваш/Равно) и Ћука (Јовањдан, Убоско/Љубиње) са три разлике на 23 упоредива маркера.

[НиколаВук]

Кочовић, Алимпијевдан, Вевчани/Македонија, I2-Y3120

Према наводима тестираног, за Кочовиће се зна да су присутни под тим презименом у Вевчанима барем од половине 19. века. У расположивој етнографској литератури која обрађује тај крај Кочовићи нису забележени. Могуће је да се воде под неким родовским надимком, како је то већ чест случај када се ради о становништву Македоније, мада у самим Вевчанима нисам наишао на породице које славе Светог Алимпија.

Једина карактеристика хаплотипа Кочовића је маркер DYS385=14-14. Ова вредност је карактеристична за род Мириловића, али и за неке друге тестиране породице. Резултати блиски модалном хаплотипу Мириловића јесу очекивани на простору Македоније, где им је и по предању била матица и где су већ проналажени, па није искључено да је Кочовић генетички близак овом роду. Ипак, хаплотип Мириловића поседује и вредност 21 на маркеру DYS448, док је код Кочовића она 20, па се без додатних тестова не може тврдити да међу њима заиста постоји веза.
Резултату Кочовића технички је најближи хаплотип Бижића (Никољдан, Крбавица/Кореница) са две разлике на 23 упоредива маркера, а затим следе хаплотипови тестираних Мириловића: Михића (Јовањдан, Чаваш/Равно) и Ћука (Јовањдан, Убоско/Љубиње) са три разлике на 23 упоредива маркера.

Можда треба проверити родове који у Вевчанима славе Св. Ђорђа посног, јер се она слави истог дана кад и Алимпијевдан и често ове две славе у јужним крајевима мешају.

[Ojler]

Можда треба проверити родове који у Вевчанима славе Св. Ђорђа посног, јер се она слави истог дана кад и Алимпијевдан и често ове две славе у јужним крајевима мешају.

Помислио сам и на ту могућност, али у Вевчану нисам ни такве нашао.

[Неродимац]

Помислио сам и на ту могућност, али у Вевчану нисам ни такве нашао.

Његов брис се налази у Danteu па ћемо сазнати више о њему када буду стигли резултати, свакако битан резултат за Јужну Србију и славу Св. Алимпије.

[Ojler]

Његов брис се налази у Danteu па ћемо сазнати више о њему када буду стигли резултати, свакако битан резултат за Јужну Србију и славу Св. Алимпије.

Ако још буде PH3414, частим

[Иван Вукићевић]

Суботић, Марковдан, Рашиновац, Босански Петровац, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393

У односу на род Матаруга, који је убедљиво највећи род који припада овој грани (односно њеној млађој грани Y172393>A18844>FT104106), хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385а=15, DYS458=18, DYS437=15, DYS456=18, DYS549=13 и DYS533=13. Услед тога је мало вероватно да припада поменутом роду. Од раније је са FTDNA познат резултат Суботића из Ервеника, који такође слави Марковдан, и који је позитивно тестиран на Z19851.

Петар Рађеновић у свом раду "Бјелајско Поље и Бравско" из 20-их година прошлог века наводи следеће за Суботиће из Рашиновца:
Суботић — једна кућа. Славе Марковдан. Потичу из Далмације. Најпре су служили по најму у Петровцу. Пре 50 година настане се у Рашиновац.

[drajver]

Ловранић, Петриња

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA86559. Посједује карактеристичне вриједности маркера DYS19=15 (коју не дијели ни са једним тестираним појединцем из ове гране) и DYS570=21 (коју дијели са Бачкама из Далмације). По укупном хаплотипу са 2/23 маркера разлике најближи му је Мазалица, Аранђеловдан из Војишнице, Војнић. Уједно он је и географски најближи Ловранићу, па би на ову везу требало обратити пажњу. О грани I1-P109>FGC21792>FTA86559 више може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Ловранић је прилично ријетко презиме у Хрватској. Ради се о Хрватима у граду Петрињи. Занимљиво да није уписано у Leksiku prezimena SR hrvatske iz 1948. Генетички резултати указују на везу са српским родовима како у на подручју Крајине тако и у Босни и Херцеговини и Србији. Тестирнани је додуше оставио податак о даљем поријеклу из аустријског Градишћа (тамо се заиста међу Хрватима помиње и презиме Ловранић). Занимљиво је такође да су неки Ловранићи Срби са славом Јовањдан забиљежени на подручју Црепаје у Банату и то још у пописима 1800. године. Ердељановић за њих ставља одредницу да је од њих био секретар патријарха др. Секулић, као и и одредницу "Хрвати". У случају банатских Срба ова одредница најчешће значи да се ради о досељеницима са подручја Хрватске.

Препорука су свакако дубински тестови (Dante, nebula, BIGY700)