Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2485536 пута)

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8920 послато: Јун 03, 2023, 10:30:35 пре подне »
Ђорђевић, Ђурђевдан, Севце, Штрпце, E-V13>Z1057

Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=16, DYS570=21 и DYS549=13. На три маркера (при чему је једна разлика за две вредности) се разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
Радовановић, Лазарева Субота, Лесковац/Кнић
Ракитић, Никољдан, Себимиље/Рашка
Од поменуте три карактеристичне вредности маркера које има хаплотип Ђорђевића хаплотипови Радовановића и Ракитића једино имају вредност маркера DYS549=13. Не може се тврдити без дубљих тестова да је Ђорђевић истог порекла са некиме од њих.

Тестирани је навео да су Ђорђевићи староседеоци у Севцу. Међутим, не помињу се на списку породица из 1938. године:
https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-sevce-%C5%A1trpce-kim/

У Севцу има фамилија која славе славу Ђурђевдан а то су: УЗУНОВИ, ДАЋЕВЦИ, СИНИКОВЦИ И ЂЕЛИНИ. Тестирани ако живи у Севцу сигирно зна из које је фамилије па ако је на форуму нека остави податке из које је фамилије.

Ван мреже zoranns

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 99
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8921 послато: Јун 08, 2023, 10:29:01 поподне »
Pretpostavljam da ovo nije pravo mesto ali ne znam na kojem drugom da postavim pitanje.
Prvo je da li je i dalje aktuelan popust na testiranje za osobe iz Janja o kom sam procitao u ovom tekstu
https://www.poreklo.rs/2022/01/10/srbi-iz-sipova-poreklo-i-geneticka-slika/
I drugo kakva je procedura kad se nalaz salje iz inostranstva, da li se i onda salje bukalni bris, s obzirom da bi materijal putovao nekih 5 dana, tj da li materijal moze da se ubudja ili slicno i na taj nacin postane neupotrebljiv.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8922 послато: Јун 09, 2023, 12:32:01 поподне »
Pretpostavljam da ovo nije pravo mesto ali ne znam na kojem drugom da postavim pitanje.
Prvo je da li je i dalje aktuelan popust na testiranje za osobe iz Janja o kom sam procitao u ovom tekstu
https://www.poreklo.rs/2022/01/10/srbi-iz-sipova-poreklo-i-geneticka-slika/
I drugo kakva je procedura kad se nalaz salje iz inostranstva, da li se i onda salje bukalni bris, s obzirom da bi materijal putovao nekih 5 dana, tj da li materijal moze da se ubudja ili slicno i na taj nacin postane neupotrebljiv.

Обратите се Јовану Бојанићу на мејл наведен у чланку у вези са тестирањем родова из Јања. Узорци могу да се убуђају само ако се не просуше добро после узимања, ако су добро просушени, могу да буду употребљиви и више година.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8923 послато: Јун 09, 2023, 07:21:14 поподне »
Pretpostavljam da ovo nije pravo mesto ali ne znam na kojem drugom da postavim pitanje.
Prvo je da li je i dalje aktuelan popust na testiranje za osobe iz Janja o kom sam procitao u ovom tekstu
https://www.poreklo.rs/2022/01/10/srbi-iz-sipova-poreklo-i-geneticka-slika/
Нека пише на [email protected] и наведе да је кандидат једног од аутора текста (Јован Бојанић) за тестирање по повлашћеној цени.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8924 послато: Јун 11, 2023, 01:54:40 поподне »
Јововић, Јовањдан, Граисељићи/Калиновик, I2-Y3120

На историјском простору Херцеговине презиме Јововић прилично је распрострањено и носе га припадници различитих родова. На подручју Калиновичке општине Јововића је било у селима Божановићи, Борија, Граисељићи, Крбљине, Кута и Шивољи. Сви они славе Јовњдан, а Јововића јовањштака има и у суседним општинама Гацко и Фоча. Тестирани није навео сазнања о евентуалном пореклу Јововића у Граисељићима, а таквих предања нема ни у етнографској литератури. Но, како је познато да је подручје калиновичке општине у већини насељено становништвом из источне Херцеговине, раније порекло Јововића треба вероватно тражити у тој области. Извесно је да тестирани Јововић није сродан са Јововићима јовањштацима са подручја Голије и Бањана, којих има и у Гацку, а који припадају хаплогрупи N2 и роду Бањана.

Тестирани је радио Алфа панел од 18 маркера у YSEQ лабораторији. Овај панел се преклапа на свега 13 маркера са сетом маркера из PowerPlex_23 панела који раде београдске лабораторије, па је упоредивост хаплотипа Јововића са већином резултата из базе Срвског ДНК пројекта ограничена. Алфа панел такође не укључује маркер DYS448 који је опредељујући за одређивање припадности грани I2-PH908, тако да се за Јововића може поуздано тврдити само да припада грани I2-Y3120.

Хаплотип Јововића карактерише вредност маркера DYS385=14-14  која је карактеристична за грану I2-Y3120>Z17855>PH3414 и род Мириловића. Поред тога, Јововић слави Јовањдан, славу која је типична за овај род. На скромном броју од 13 упоредивих маркера резултату Јововића су најближи управо хаплотипови тестираних припадника рода Мириловића, са којима има потпуно поклапање: Ђого (Јовањдан, Горњи Поплат/Жегуља/Столац), Ђогић (Јовањдан, Оџаци/Коњиц), Мичета (Јовањдан, Убоско/Љубиње), Парежанин (Лазарева Субота, Паник/Билећа). Да би се поуздано потврдила припадност Јововића роду Мириловића недостаје још вредност маркера DYS448 која, као што је речено, код Јововића није одређена, а која код Мириловића износи DYS448=21.

Јововићу бих препоручио да минимално провери маркер DYS448, па ако се покаже да припада роду Мириловића свакако бих препоручио и дубљи WGS тест.
« Последња измена: Јун 11, 2023, 01:59:32 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8925 послато: Јун 11, 2023, 03:20:22 поподне »
Честитке на по свему судећи новом члану рода Мириловић. Разгранатији су него што се било ко надао.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8926 послато: Јун 11, 2023, 05:52:09 поподне »
Зечевић, Лучиндан, Липовац, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y189944 роду Никшића. Од карактеристичних вредности се могу споменути 439=14 и 481=32. Са Еровићем из Савова дели карактеристичну вредност 439=14, док најближи са којим дели 481=32 је Јововић из Мочиоца.

"Зечевићи (Павловићи) 22 к. Слава: св. Лука. Чукундеда дошао „од Бијелог Поља — Сјенице” за време Кочине Крајине. Имају рођака у Белом Потоку (београдски) са којима су стари одржавали везе. Мисле да је од њихове фамилије остало у Староме Влаху. По казивању г. Ускоковића, професора, у селу Маскови, у засеоку Зечевићима, живела је до пред крај 18. века фамилија Никшићи (славе: св. Луку, а досељени из Никшића) па се тада раселила по Србији. Судећи по слави, као и по предању које се у Липовцу и у Маскови одржало, вероватно ће и Зечевићи бити старином из Никшићске Жупе".

https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/

Симо Реак, Павле Зец и Јевто Скерла, спомињу се заједно приликом убуства турског зулумћара тзв. Рудничког Бика. Симо Реак је забележен у арачком дефтеру из 1823. као Симеон Николић. Павле Николић би могао бити његов брат, а забележен као Павле Зец, а његов син је Јевто Скерла. Тако да би се на основу ове претпоставке могло рећи да су Реаковићи, Зечевићи и Скерлићи један род.

Међутим сам хаплотип Скерлића и Зечевића, посебно наведене карактеристике код Зечевића, које Скерлић не поседује, наводи нас на то да без напреднијег теста не можемо ништа потврдити. А потврда би била или тестирање на Yseq-у СНП-а Y264395 или неки од напреднијих WGS тестова.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8927 послато: Јун 12, 2023, 03:05:34 поподне »
Панић, Ђурђиц, Сирдија/Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне маркере: DYS385ab=13-15, DYS389-II=32, DYS458=16. Постоје хаплотипови који су му релативно блиски по укупном хаплотипу, али не дијеле са Панићем карактеристичне вриједности, славу и географску близину, па се вјероватно ради о поклапањима без суштинског значаја. Једино поклапање на које вриједи обратити пажњу је оно са Васиљевићем из Станине реке/Ваљево (слави Ђурђиц). Панић и Васиљевић нису тако бликси по хаплотипу (5/23), али славе исту славу, из истог су краја и дијеле карактеристичне вриједности DYS385ab=13-15 и DYS458=16. Везу између ова два рода би ипак додатно требало провјерити SNP тестирањем или дубинским тестовима.

Тестирани је оставио податке да би Панићи могли бити поријеклом из Кошаља код Љубовије или да су од рода Андрића из Драгијевице (Сирдија је некад била дио Драгијевице). У Сирдији се Панићи могу пратити од друге половине 18. вијека.

О роду Андрића из Драгијевице и Сирдије у етнографској литератури се могу наћи сљедећи подаци:
"АНДРИЋИ – стара породица овог села за коју се не зна да се с које стране доселила, већ се сматра као најстарија и да је у селу пре 300 година су Андрићи у Старом Селу. Из ове породице излазила је поступно једна по једна породица и померала се на север, те насељавала Сирдију. Она се по Сирдији тако раширила да ју је целу населила и да су само две породице ушле са стране. Андрића има врло много исељених их овог села, има их готово по свима селима ваљевске и шабачке Тамнаве. За Андриће у Сирдији се зна да их је у Првом устанку било 6 кућа, тако биле су: Гајића, Стевановића 2, Крстића, Вилиманића и Јованчића, а данас од ових 6 кућа има 56 кућа, које с Андрићима у Старом Селу чини 62 куће и славе Ђурђиц."

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 199
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8928 послато: Јун 12, 2023, 03:21:25 поподне »
Поздрав Драјвер, можеш ли ми рећи коју вредност Панић има на DYS576?

Ван мреже ДушанПан

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 127
  • Панић - Сирдија, Осечина I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8929 послато: Јун 12, 2023, 03:22:28 поподне »
Панић, Ђурђиц, Сирдија/Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне маркере: DYS385ab=13-15, DYS389-II=32, DYS458=16. Постоје хаплотипови који су му релативно блиски по укупном хаплотипу, али не дијеле са Панићем карактеристичне вриједности, славу и географску близину, па се вјероватно ради о поклапањима без суштинског значаја. Једино поклапање на које вриједи обратити пажњу је оно са Васиљевићем из Станине реке/Ваљево (слави Ђурђиц). Панић и Васиљевић нису тако бликси по хаплотипу (5/23), али славе исту славу, из истог су краја и дијеле карактеристичне вриједности DYS385ab=13-15 и DYS458=16. Везу између ова два рода би ипак додатно требало провјерити SNP тестирањем или дубинским тестовима.

Тестирани је оставио податке да би Панићи могли бити поријеклом из Кошаља код Љубовије или да су од рода Андрића из Драгијевице (Сирдија је некад била дио Драгијевице). У Сирдији се Панићи могу пратити од друге половине 18. вијека.

О роду Андрића из Драгијевице и Сирдије у етнографској литератури се могу наћи сљедећи подаци:
"АНДРИЋИ – стара породица овог села за коју се не зна да се с које стране доселила, већ се сматра као најстарија и да је у селу пре 300 година су Андрићи у Старом Селу. Из ове породице излазила је поступно једна по једна породица и померала се на север, те насељавала Сирдију. Она се по Сирдији тако раширила да ју је целу населила и да су само две породице ушле са стране. Андрића има врло много исељених их овог села, има их готово по свима селима ваљевске и шабачке Тамнаве. За Андриће у Сирдији се зна да их је у Првом устанку било 6 кућа, тако биле су: Гајића, Стевановића 2, Крстића, Вилиманића и Јованчића, а данас од ових 6 кућа има 56 кућа, које с Андрићима у Старом Селу чини 62 куће и славе Ђурђиц."


Хвала пуно на анализи, Драјверу.

Циљ ми је да ускоро тестирам још једног Сирдијаша, па онда да видимо да ли има неких поклапања и тиме се утврди/одбаци евентуална веза са Андрићима.

Панића има у Кошљама и славе Светог Трифуна, али мислим да је то само пука случајност и не може се довести у вези са предањем, с обзиром да само презиме није ретко.

Ово са Васиљевићем из Станине реке је веома занимљиво, покушаћу то да испитам подробније.

Иначе, већ сам наручио Данте WGS за себе.
« Последња измена: Јун 12, 2023, 03:33:27 поподне ДушанПан »

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8930 послато: Јун 12, 2023, 03:26:19 поподне »
Поздрав Драјвер, можеш ли ми рећи коју вредност Панић има на DYS576?

Има модално 18.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8931 послато: Јун 12, 2023, 05:31:34 поподне »
Марјановић, Ђурђевдан, Кнић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која благо одскаче је DYS456=17. Најближа поклапања има са припадницима рода Y2902* Б: од Радомировића из Плешина код Рашке разликује се на само 1 од 23, а од Мареновића из Плешина, Стојковића из Коритника код Ивањице, Перишића из Стојника код Аранђеловца и Радишевића из Близне код Подгорице на 2 од 23 маркера. Сви наведени славе Јовањдан, осим Радишевића (Аранђеловдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Гавриловић, што се поклапа са наводима из литературе:

Цитат
У Доњем Крају су фамилије:

Марјановићи, старо презиме Гавриловићи. И ови су старији у односу на време Карађорђа. Славе Ђурђевдан.

У Горњој Махали су ове фамилије:

-Алексићи и Марићи, старо презиме Гавриловићи. Пре Карађорђевог устанка досељени су овде. Фамилија су са Марјановићима из Доњег Краја. Славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/20/poreklo-prezimena-naselje-knic/

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5124
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8932 послато: Јун 14, 2023, 09:24:35 пре подне »
Јововић, Цвети, Гламоч/Горажде

Припада хаплогрупи I1-FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Унутар рода Дробњака, припада још ужем роду који слави Цвети, и којем припада више породица са подручја Старог Влаха и Полимља. Матично подручје овог рода би могло бити негдје на подручју Вранеша, Бијелог Поља и Бродарева, одакле су се даље расељавали на сјевер, али и на запад. Од објављених породица из овог рода можемо поменути: Јоксимовиће из Милошевог Дола/Пријепоље и Живковиће из Радијевића/Нова Варош, а постоји још неколико тестираних породица са подручја општина Нова Варош, пријепоље, Рудо и Чачак. Сви припадници овог рода посједују и немодалну вриједност маркера DYS385ab=13-15.

Тестирани је о свом поријеклу оставио само несигурне податке да би могли бити поријеклом од Пиве или Никшића. Тестиран је преко Yseq па нема пуни профил хаплотипа.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8933 послато: Јун 14, 2023, 01:59:10 поподне »
Скочић, Сонковић, Скрадин, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 458=18, 576=19. Најближи на пројекту му је Скоко из Љубишког, са којим има једну разлику на 23 упоредива маркера. Не тако далеко су му и један Херцеговац из Мостара и Топаловић из Добоја. Обојица као и Скочић славе Никољдан. Са Скоком осим хаплотипа дели и слично презиме, па бих рекао да је веза између њих извесна.

Скочићи су у Сонковићу присутни још у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-sonkovic-skradin/

Предложио бих да Скочић тестира маркер 561 код Yseq-а.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298
Видим да Скочића има у истом селу и са истом славом а разнородни. Овај је јако близак Љубичићу из Жегара,Лазаревдан, само два разлике на 23 и то два брза, осим ако није ДС "лажњак".

Ван мреже Крни Јелац

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 51
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8934 послато: Јун 14, 2023, 06:56:55 поподне »
Скоко, католик, Љубушки

Припада хаплогрупи I2-PH908. По самом хаплотипу, Скоко не стоји далеко од Колобарића из Жарковине код Теслића (слави Пантелијевдан). Разликују се на 3 маркера од упоредива 23. Доста је близак и Брборићима из Љубиња (слава Ђурђевдан), 1 разлика на упоредивих 17 маркера.

Што се саме литературе тиче, Милићевић наводи католичке породице са овим презименом на неколико места по Љубушком и Широком Бријегу, али по предању нису исти род тј. не ради се о истим фамилијама. Помиње и православну породицу Скоко у Невесињу која слави Ђурђевдан.
Кад већ  "Еxiled" ископа Скоке и Скокиће :-) - да ли је могућа повезаност Скока из Љубушког са тестираним Скокама Ђурђевштацима из Гацка?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8935 послато: Јун 16, 2023, 09:12:46 поподне »
Аксентијевић, Јовањдан, Здравиње, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Изузев нешто ређе 570=19, има модалан хаплотип. Због те вредности постоји могућност да припада подграни Y60799 (Крајина, Херцеговина и Скадар).

Тестирани је навео да је зачетник рода доселио у Здравиње крајем 19. века из вучитрнског села Гојбуље. Постоји мишљење да су славу преузели од рода Јоковића на чију су земљу доселили, као и нејасна тврдња о сродности са њима.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже UrosevicD

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8936 послато: Јун 19, 2023, 08:46:14 поподне »

Драги пријатељи

Ја сам пре око годину дана добио резултате WGS400 тестирања, поставио сам нека питања на овој страници форума, а везане за неке ствари које ми нису биле јасне, и одједном је цела комуникација нестала са ове странице. Да ли је пребачена на неку другу страницу или се то десило случајно? Ако ово није права страница за овај сегмент комуникације, напишите ми молим вас, где треба да пишем.

Питао бих поново: дубинско тестирање ништа није променило везано за резултате везане за SNP (чак сте у овој анализи на коју сада опет реагујем, после теста на 23 маркера урађеном на Биолошком факултету отишли дубље него што то сада стоји на Y-full графу, после дубинског теста). С друге стране WGS400 резултати су дали једну јако блиску генетску везу што се STR анализе тиче. Само три маркера разлике од 305 - генетско растојање 0.01. Као што већ рекох, на y-full дрвету стојим високо, а имам јако великo STR поклапање са YF100942 (који је доста "низводно" у односу на мене и из рода је Букумира). Ја сам YF108975

Хвала унапред на додатном разјашњењу.
Поздрав,
Дејан

Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно подграни Y32147>FT166340. Има поклапање на 23 маркера са неколико тестираних из рода Букумира, који су још низводнија Y37280, међутим, има потпуно поклапање и са Ђорђевићем из Штрпца на Косову, припаднику гране Y207622, а који такође слави Митровдан. Тестирани у страним компанијама може проверити да ли је Y207622 или Y37280, а у сваком случају јесте FT166340.

Распоред грана се може видети ту:

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/

Текст о хаплогрупи R1b-Z2705 овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Проблем је што из Доње Трепче постоји још један тестирани Урошевић, са истом славом, који припада I2 хаплогрупи.

Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су прво иселили код Муртенице, па онда у Доњу Трепчу (Орловац). Требало би да су досељени пре 1700. године. Први је био Вулић који је имао сина Уроша и унуке Мијаила, Гаврила, Радована и Саву. Међу Карађорђевим устаницима на почетку 19. века био је Дикан Урошевић. Постоји и предање да је баба Вишња, мајка књаза Милоша, од ових Урошевића.

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8937 послато: Јун 20, 2023, 12:05:28 пре подне »
Да поновим оно што је Црна Гуја написао пре годину дана као одговор на Ваш упит:

Нисте блиски, јер YF100942 припада подграни Y32147>FT166340>Y37280>Y105989>Y83258>Y104972>Y87891>FT357646, док сте ви негативни на све SNP-ове у тој, и свим наведеним узводним гранама до FT166340. SNP FT166340 вам није очитан, али је на основу неких карактеристичних STR вредности (DYS481=21, DYS549=12) готово сигурно позитиван. Дакле, временска удаљеност до најскоријег заједничког претка са узорком YF100942 је око 1400 година према прорачуну YFull-a.


Ван мреже UrosevicD

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8938 послато: Јун 20, 2023, 09:47:08 пре подне »
Ok - hvala. Sećam se ovog odgovora, ali opet imam pitanje kako se tumači STR genetsko rastojanje 0.01 (3 markera od 305 razlike) u odnosu YF100942?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8939 послато: Јун 22, 2023, 10:30:24 поподне »
Милићевић, Никољдан, Неновићи, Равно, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада једном од највећих генетичких родова у данашњој Источној Херцговини, који смо у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцговине назвали родом Вујовића - Тодорићана и Мркоњића. С обзиром на овај резултат, свакако се и Милићевићи могу додати у назив рода пошто смо добили потврду да су генетички сродни Дропама, који су према предању огранак Милићевића и припадају истом роду. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS635=21, али се не може назвати посебно карактеристичном с обзиром да је имају још двојица тестираних припадника рода.

У поменутој књизи је наведено следеће за Милићевиће:
Милићевићи из Неновића и Коштриковца (званично заселак Неновића) у Шуми требињској важе за староседеоце у овој области. Део братства је из Неновића прешао у суседни Запланик у другој половини 18. века. Од Милићевића из Коштриковца потиче братство Дропа из Мркоњића у Попову, за које је утврђено да су генетички сродни Вујовићима и Мркоњићима. Сви славе Никољдан.

Како су миграције у Херцеговини углавном ишле са југа ка северу, не би било изненађење уколико би се испоставило да Мркоњићи из истоименог села у Попову и разгранати Вујовићи са матицом у Тодорићима у Билећким Рудинама потичу од Милићевића, који су староседеоци у Шуми требињској. Никољдан је заједничка слава за Милићевиће и Вујовиће, тако да је вероватно изворна слава целог рода.

Иако се у старијим етнографским радовима (Ђурић-Козић, Дедијер) нигде не помиње да су Милићевићи из Шуме требињске род са Милићевићима из Билећких Рудина, у новијим монографијама су се појавила таква нагађања због истог презимена и славе. Овим резултатом је потврђено да поменута два братства нису сродна јер Милићевићи из Билећких Рудина припадају хаплогрупи I2-PH908>Y51673, те да је чиста случајност што имају исто презиме и славе исту славу.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS, BigY) ради утврђивања млађе гране.