Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[симо]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

По сљедећем наводу могло би се схватити да су Деспотовићи били у Перућцу још 1837. године:

"Из околних села дошли су у Перућац: Рајаци из Заовина, Ордагићи из Алуга, Радојичићи из Растишта, Јовановићи из Јагоштше, Томићи из Кремића, Јелисавчићи су старином из Заовина. До 1837. године Перућац је формиран као насеље и у њему живе: Савићи (Атанасије и Марко), 1 кућа Ристивојевића, 1 кућа Благојевића, 1 кућа Стевановића, 1 кућа Деспотовића, 1 кућа Новаковића, 1 кућа Јелисавчића (Павла и Радована) и 1 кућа Василића."

Бајина Башта и околина до 1941. (прва књига)
Аутор:Др Стеван Игњић

[Mihajlo]

У попису 1837 г. за Перућац су уписани :
 "Богосав Ристивојевић,  Срећко син. "
"Деспот Ристивојевић,  Продан син".
"Глигорије Деспотовић".
У породичном предању кандидата се помињу као рођаци/преци у мушкој линији : Продан Деспотовић, кмет Перућца око 1860 г., као и Радул Ристивојевић, унук Милована Ристивојевића у попису 1863 год за Бесеровину. Изгледа да иста породица у Перућцу/Бесеровини користила презимена Деспотовић и Ристивојевић. Мој предак Срећко Богосављевић,  син Богосава Ристивојевића,  је био кмет у Перућцу 1847 г. Извори су следеће књиге : "Рачани кроз векове" (аутор Бориша Матић, 2010-13) и "Становништво Рачанског среза 1863 год" (аутор Милорад Богдановић, 2004)
Ако неко зна где су сачуване матичне књиге из XIX века за Перућац-Бесеровину (изгледа да нису у Ужицу), било би од велике помоћи за реконструкцију родослова ове породице.

[Селаковић]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

Овде не треба испустити из вида другу по бројности породицу у Бесеровини - Хаџиће, који такође славе Лазаревдан, а у време истраживања Љубе Павловића било их је 16 кућа.

Данас у телефонском именику у целој Бесеровини има само један број регистрован на Аџиће, значи да су вероватно многи променили презиме. Можда су Деспотовићи/Ристивојевићи из Перућца њихов огранак, који се спустио када су муслимани отишли.

[Иван Вукићевић]

Петровић, Никољдан, Грљан, Зајечар, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана, а на 111 маркера колико је тестирао преко FTDNA се разликује на 12 од Стевића из Шетоња код Петровца на Млави. На 23 маркера који се тестирају у београдском ДНК центру има модални хаплотип за овај род.

Породица тестираног потиче од Петровића из Његуша. Према подацима које је оставио тестирани, као и према родослову Петровића, ради о прибраћеној грани овог братства. Наиме, предак тестираног за кога је забележено да се звао Костурина (вероватно се ради о надимку) се оженио сестром Данила I Петровића-Његоша (1670-1735) чије име није познато, а њихово потомство је узело презиме Петровић по мајци. Од те прибраћене гране потиче и тестирани.



На то да ово није изворна хаплогрупа Петровића указује и резултат Поповића из Петровог Села код Кладова који прпада грани E-L241. Поповићи и Петровићи су две гране Хераковића. Још једна потврда да се ради о прибраћеној грани је и то што тестирани слави Никољдан, а остали Петровићи у Његушима славе Ђурђевдан. Занимљиво је да их Ердељановић није споменуо у својој књизи о Старој Црној Гори.

[Златан]

Тестирани Петровић, који ми се јуче обратио као поклапању на ФТДНА, је рекао да му је прадеда (и касније) рођен у Грљану, а сви пре њега у Његушима. По тој причи, испада да је то била нека селидба у другој половини 19. века. Питао сам га такође дали може да нађе свој род у пореклу презимена која су поменута за Грљан у књизи Црна Река, али није било јасног одговора.

Мени је ово много занимљив резултат, јер је по породичном предању моја породица у Шетоње дошла из околине Зајечара, али доста раније. Ово ми наговештава да ћемо наћи многе занимљивости везане за E-V13 када почну нека планска тестирања источне Србије.

[resavac]

Деспотовић, Лазарева субота, Перућац, Бајина Башта

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ћумурлија. Најближи му је један из матице Ћумурлија, из Дучића код Мионице, са којима има три разлике на 17 упоредивих маркера, а спајају их два карактеристична маркера: DYS385=14-16, DYS635=21,као и ретка крсна слава. Релативно су му блиски и Стајићи из околине Лајковца и Нешић из околине Рековца. Једини има ретку вредност 11 на DYS438.

О Ћумурлијама се писало и раније на Форуму:

https://www.poreklo.rs/2013/04/07/poreklo-prezimena-selo-dučić-mionica/

О Деспотовићима нисам нашао ништа, па је свака помоћ добродошла. У Перућцу са славом Лазаревдан се помињу:

"Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.".

https://www.poreklo.rs/2013/01/16/poreklo-prezimena-selo-perućac-bajina-bašta/

I ja se prezivam Despotovic. Znaci nisu svi Despotovici isti.

[Небојша]

Два резултата која већ постоје у пројекту, али је добро имати потврду и са 23andMe


Мрдак, Никољдан, Кордовине, Пљевља, G2a-L497>L42

О Мрдацима из Пљеваља:

Мрдак, Никољдан, Пљевља

Припада хаплогрупи G2a, највероватније њеној подграни L497>L42>YSC33. Најближи хаплотип на пројекту му је Тешановић из Ђурђевца код Мионице (1 разлика на упоредива 23 маркера) и Бојанић из Трнаваца код Рудог (2 разлике на упоредива 23 маркера). Са Бојанићем дели и исту славу, а с обзиром на то да је Рудо насељавано из краја одакле је Мрдак добре су шансе да су ове две породице у даљој прошлости повезане.

Према једном предању, Мрдаци су из Куча, а према другом су старинци у Пљевљима. С обзиром на хаплогрупу, биће да је ово друго предање тачније.

Тракиловић, Јовањдан, Пожарница, Тузла, R1a-Z280>CTS3402

и

Јолић, Рађићи, Кнежево, I2-Y3120>S17250

Јолића је пописано 23 члана 1991. у Рађићима. Покушавам да нађем податак о слави.

[Небојша]

Бабић, Ђурђевдан, Бабићи, Теслић, I2-M423


извор: 23andMe

[Небојша]

Мићић, Јовањдан, Сухо Поље, Бијељина, I2-M423

Мићићу је отац рођен у околини Зворника (Горњи Локањ). Тамо не налазим Мићиће, док их у Сухом Пољу има на попису БиХ из 1991. године, а помиње их тамо и Радмила Кајмаковић у свом раду о Семберији. Тестирани иначе каже да су исти род са онима из Сухог Поља, одакле му је мајка родом (Благојевићи).



Трипковић, Петровдан, Рача, Прибој, E-V13

Интересантан резултат због тога што већ имамо приличан број родова E-V13 који славе Петровдан. Тестирани каже да су, према предању, досељени "од Сјенице".



Мићић, Јовањдан, Невесиње, I2-S17250

О херцеговачким Мићићима:

МИЋИЋ (п), у Чваљини (Попово) и у Љубињу. У Љубиње су дошли из Црне Горе „с Турцима“, када су освајали Херцеговину“ негде око 1450. године“ и настанили се на Вардушу, а затим у Љубиње. Има и мишљења да су доселили за вријеме Црнојевића: „Њихов предак који је доселио на Вардушу звао се Мића Црнојевић. По њему су Мићићи добили презиме. Славе Ђурђеван. У Чваљини се један огранак Пенда зове Мићићи.



Зуровац, Јовањдан, Равни, Мостар, I2-S17250

Резултат занимљив из разлога што већ имамо тестиране херцеговачке Зуровце, али они припадају E-V13. О Зуровцима:

ЗУРОВАЦ (п), у Клепцима и Грабовини (Чапљина). Некада су живјели у Рабини (Невесиње) и Крушевици код Љубиња. У Грабовини су старином из Крушевице. Живјели су неко вријеме у Дретељу и Старој Габели, одакле су прешли у Грабовину. У Клепце је предак Зуроваца дошао из Грабовине и „удао се за Јањића кћер“, Славе Јовањдан. М. Вего сматра да су Зуровци своје презиме добили од Влаха Зуровића. Више породица Зуроваца настањено је у Мостару.

[Небојша]

Николић, Бреково, Ариље, I2-Y3120>S17250

Морам да проверим податак о слави, пошто Николићи из овог места славе Никољдан и Св. Пантелију (две гране).

Николићи славе Св. Пантелејмона.

[Лука]

Николићи славе Св. Пантелејмона.

Највероватније да постоји веза са Туцовићима у Гостиљу и Обрадовићима у Трнави због исте крсне славе и хаплогрупе. И Гостиље и Трнава су релативно близу Брекова.

Иначе, родова који славе Пантелијевдан, а пореклом су из Брекова, има у Баничини код Смедеревске Паланке:

Јанковићи 2 к. Слава: св. Пантелија. Отац се доселио пре 70-80 година из Брекова (ариљски-ужички). У Брекову их има са истим презименом.

Рајовићи 2 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова V исто доба кад и Јанковићи. Има их у Азањи (1 кућа).

Пантићи (Глишићи) 6 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова кад и Јанковићи.

Радојевићи (Пантичићи, Андрићи) 14 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова.

https://www.poreklo.rs/2013/07/27/poreklo-prezimena-selo-baničina-smederevska-palanka/

[Милош]

Петровић, Никољдан, Трнавци, Александровац

Припада хапологрупи I2-PH908. Често презиме, честа слава, а и хаплотип врло близак модалу. Једину карактеристику коју могу издвојити је DYS576-570=19-17. Најближи му је Ненадић из Руда, који исто слави Никољдан. Са њим има једну разлику на 23 упоредива маркера.

Иначе већ имамо једног Петровића из Трнаваца у Жупи и славом Никољдан, али који се добро уклапа у екипу коју одређују високе вредности маркера DYS389I=14/15 и DYS389II=32/33. Како овај Петровић са САНУ истраживања има предање о Судимљи на Копаонику, а поклапа се са тестираним Судимцем, њихово предање је, могло би се рећи, потврђено. У ову групу би још могли ући велики број родова, између осталих Бараћи, Стаматовићи и др., али и Кургаш, који је DYS561=16, DYS557=17. Због целог хаплотипа, иако припадају истој хаплогрупи, не бих се усудио да кажем да су двојица тестираних Петровића из Трнаваца у Жупи, исти род. Имају 4 разлике на 17 упоредивих маркера. Разлике су на споменутим маркерима DYS389I и DYS389II, као и двострука разлика на DYS458. Једино неко дубље тестирање би могло да распетља ову ситуацију.

Иначе тестирани је навео да постоји предање о Осредцима или Рибарима код Бруса, а пре тога Ибарски Колашин. Нисам преко литературе успео да повежем ову причу.

[Небојша]

Остојић, Стевањдан, Мојковић, Крупањ, I2-S17250


Судећи по литератури, Остојићи би могли бити пореклом "из Приморја".

Досељени су:

–Скорићи и Симанићи;
–Бајићи;
–Матићи, Филиповићи, Остојићи и Бојичићи и;
–Марићи, Ђурићи, Крстићи, Перићи и Томанићи су из Скормана у Приморју одакле су се доселили почетком 18. века, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Метковићу (Поцерском), Црној Бари и Бадовинцима.
https://www.poreklo.rs/2014/06/18/poreklo-prezimena-selo-mojkovic-krupanj/


извор: 23andMe

[Селаковић]

Остојић, Стевањдан, Мојковић, Крупањ, I2-S17250

Сасвим могуће да су повезани са породицама из суседне Красаве, где најбројније фамилије славе Стевањдан и вероватно чине један велики род (динарик-југ). Није искључена веза са многим другим породицама из тог краја, а на истраживању Херцеговине мислим да им је евентуално пронађена матица.

[Небојша]

Сасвим могуће да су повезани са породицама из суседне Красаве, где најбројније фамилије славе Стевањдан и вероватно чине један велики род (динарик-југ). Није искључена веза са многим другим породицама из тог краја, а на истраживању Херцеговине мислим да им је евентуално пронађена матица.

Врло могуће. Где би био овај Скорман у приморју?

[Иван Вукићевић]

Стојановић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана чија је матица у Црној Гори. Од Стевића из истог места који такође слави Никољдан се разликује на само једном од 23 маркера, тако да су извесно исти род.

Стојановићи који славе Никољдан се не спомињу на списку породица из Шетоња већ само истоимена братства која славе Ђурђевдан и Ђурђиц:
https://www.poreklo.rs/2018/12/08/poreklo-prezimena-setonje-petrovac-na-mlavi/
Златан можда зна нешто више о породици тестираног.

[Златан]

Хвала на објави резултата Стојановића, Иване. Он је мој кандидат, као што сам објавио у последњем посту на: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3906.0

Хтели смо да проверимо дали су Цолићи (чији су Стевићи огранак) род са Мишићима (чији су Стојановичи огранак).

Дакле, Стојановићи су данашњи огранак некадашњих Мишића, који су поменути у истраживању Љубомира Јовановића и налазе се у тексту о Шетоњу на линку који сте поставили. Пише да су дошли из Старе Србије, што ми је тренутно недокучиво..

Ради се о томе да сам прошлог пролећа сазнао да је наше старо презиме, по доласку у село "са бугарске границе" било Мишић. То "са бугарске границе" се поклапа и са оним што је о Цолићима написано у тексту. Онда сам за ту тврдњу добио и потврду у Архиву Србије у једном од турских тефтера из 1837 год. А пошто су поседи, њиве родова Цолића и Мишића једни уз друге, као и у великој мери куће у самом селу, па и крсна слава, био ми је то подстрек да једног од данашњих Мишића пријавим за тестирање. Интересантно је да према мом знању, само презиме Мишић више не постоји ни код једног огранка, али их све заједно данас зову као "Мишицки". Више о свему на другој страни: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3262.20

Овим резултатом је то сродство потврђено. Занимљиво је да чак људи који су рођени 30-тих година прошлог века, о том сродству не знају ништа. Међутим, остаје ми заиста велики знак питања, зашто су Цолићи и Мишићи у тексту поменути одвојено, уз напомену да су дошли из разних крајева. Има ли неког објашњења за ово људи?

[Лука]

Хвала на објави резултата Стојановића, Иване. Он је мој кандидат, као што сам објавио у последњем посту на: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3906.0

Хтели смо да проверимо дали су Цолићи (чији су Стевићи огранак) род са Мишићима (чији су Стојановичи огранак).

Дакле, Стојановићи су данашњи огранак некадашњих Мишића, који су поменути у истраживању Љубомира Јовановића и налазе се у тексту о Шетоњу на линку који сте поставили. Пише да су дошли из Старе Србије, што ми је тренутно недокучиво..

Ради се о томе да сам прошлог пролећа сазнао да је наше старо презиме, по доласку у село "са бугарске границе" било Мишић. То "са бугарске границе" се поклапа и са оним што је о Цолићима написано у тексту. Онда сам за ту тврдњу добио и потврду у Архиву Србије у једном од турских тефтера из 1837 год. А пошто су поседи, њиве родова Цолића и Мишића једни уз друге, као и у великој мери куће у самом селу, па и крсна слава, био ми је то подстрек да једног од данашњих Мишића пријавим за тестирање. Интересантно је да према мом знању, само презиме Мишић више не постоји ни код једног огранка, али их све заједно данас зову као "Мишицки". Више о свему на другој страни: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3262.20

Овим резултатом је то сродство потврђено. Занимљиво је да чак људи који су рођени 30-тих година прошлог века, о том сродству не знају ништа. Међутим, остаје ми заиста велики знак питања, зашто су Цолићи и Мишићи у тексту поменути одвојено, уз напомену да су дошли из разних крајева. Има ли неког објашњења за ово људи?

Можда је миграција Цолића из Неготинске Крајине у Шетоње повратна, што не би у том случају искључивало могућност да су Цолићи као и Мишићи у Шетоње дошли из Старе Србије.

[Златан]

Свакако могуће.

Ја сам ипак тренутно склонији нешто практичнијем објашњењу, тј. да се род Цолића већ оделио и раширио и задњих +100 година од доласка у село, па је поменут као посебан.

Не могу знати како је Љубомир Јовановић тачно прикупљао све те информације. Цолићи су свакако дошли из Н. Крајине, али сасвим је могуће да је неко од Мишића био свестан још старијег порека, па је поменуо да су из Старе Србије. Баш ме занима дал' се неко у истраживању сусретао са нечим сличним.

[Милош]

Ћаласан, Ђурђевдан, Мратиње, Плужине

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим DYS19=15, хаплотип веома близак модалу. Од тестираних који имају DYS19=15 и славе Ђурђевдан или Ђурђиц, најближи су му тестирани у оквиру херцеговачког подухвата из Љубиња и околине. Са њима има потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера. Ако узмемо и географску близину близак му је један са САНУ истраживања из Никшића, који славе Ђурђиц. Са њим има потпуно поклапање на 16 упоредивих маркера. Исто тако му је близак и Конатар из Пријепоља, али он слави Никољдан. Од оних који имају тестиран већи број маркера блиски су му Миличевић из Срема који је 561=16>557=16 и Николић из околине Трстеника, који је 561=16>557=17. Како ће тестирани до краја лета да прошири маркере или уради BigY, знаћемо можда нешто више.

Иначе оно што сам прочитао о Ћаласанима, они имају три предања о пореклу. Једно је да су из Сарајева, друго да су из Будима у Херцеговини, а да им је старо презиме Будимлија и треће да су стариници у Пиви.