Миљан Јокановић је и ове Љуљановиће уврстио у Мрњавчиће. По линији Гојко-Ненад-Гаврило-Панто-Алекса-Којко-Љуљан.
Мијовићи би, по њему, били грана Љуљан-Јован-Иван-Ђурица-?-?-Мијо.
Данас наиђох на сличан податак код Марка Миљанова који је о свом племену писао и пре Ердељановића:
Од Пантиније синова ова браства у Куче постоје и њинијема се презименима називају: од Маре Никезићи, од Петра Беровњани и Перићи, од Тиха Костровићи; од Леша Криводољани, Ледињани, Живковићи, Цикнићи и Кути; од Ђурђа: Ђурђевићи, Дучићи, Подграђани, Радоњичићи, Мекићи, Ганићи и Никола Машов с Лијешти.Према Миљанову су не само Љуљановићи, већ и Цикнићи из истоименог села у Фундини такође од Мрњавчића. Биће да је и у оно време било устаљено предање у племену да су сви Љуљановићи од Мрњавчића, а да је Ердељановић од некога чуо и другу верзију о пореклу Љуљановића из Диноше што му је деловало уверљивије. Ово није једини случај где је Ердељановић селективно навео само једно предање.
Један догађај који је записао Стеван Дучић је врло занимљив јер говори о миграцији Кучи-Љуљан (Диноша)-Кучи:
Жију Пералову дође с руке извести покољ Мамут–Беговићевијех сватова хајдуцима херцеговачкога бега Љубовића на Ћафи Досмаровој међу Коштицом и Рикавцем. Скадарски везир је Кучима пријетио за то ударцем. Кучке војводе пошљу Дрекала на Скадар, еда на који начин везира смири. За вријеме Дрекалова путовања везир пошље неке Арбанасе, да на који начин домаме и посијеку Жија. Кад су ови на међу Затријепча и Орахова звали Жија настаиак, Кучи пошљу: Вучицу Иванова, Гвоздена Лекочева и Радичка Никезина, које Арбанаси убију и посијеку. Кад су Арбанаси главе на Скадар однијели, везир је дозвао Дрекала, да их распозна. Овај је казао, да је ту глава његова брата Радичка и рођака му Вучице и Гвоздена. Тада је везир одредио накнаду за ту нехотичну погибију и дат је „Љуг Селимов" у садањим Омербежовићима за Радичка, за Вучицу дат је Љуљан код Диноше, који су држали Ледињани и Криводољани, за Гвоздена је дао „Батуљу Станића" код Диноше, која је припадала Мартинљаковићима, док су тамо Арбанаси плијенили и посјекли Пека, сина Мартина Љаковога. Онда је Криводољанима и њиховим рођацима Ледињанима одузет Љуљан.Уколико је ово тачно, постоје две могућности:
1) Ледињани и Криводољани су населили Љуљан из Куча, па да су одатле протерани, а презиме Љуљановић је настало када су се из Љуљана вратили у Ледине и Криви До. Ово би било у складу са предањем Марка Миљанова.
2) Љуљановићи из Ледина и Кривог Дола су тражили свој родни крај Љуљан од Турака као одштету, па су га у једном периоду поново држали. Међутим, Едељановић не спомиње ништа слично.
Доста замршена ситуација у сваком случају јер за оба предања има аргумената.