Па то онда нису прави панонски Словени, него само западни огранак доњедунавских Словена. Мислим да ту није било неке јасне границе, Словени из Баната и Влашке су заједно прелазили Дунав и пробијали се ка југу, углавном долинама Мораве, Вардара и Струме.
Тај распад лимеса је био само пад задњих византијских енклава у Мезији и Тракији, тада је први талас словенског насељавања већ био завршен. Лимес је де факто пукао већ негдје прије 580. Словени су се 586. већ насељавали на Пелопонез.
Лимес није пао све до почетка 7. вијека. Има један добар рад, не могу да се сјетим назива сад, који анализира ситуацију на лимесу кроз археолошки материјал од града до града.
Словени јесу упадали јужно од Саве и Дунава у 6. вијеку и пљачкали, али трајније су се почели насељавати тек почетком 7. вијека.
У Панонији почетком 7. вијека имамо Аваре, Словене и Анте из источног (влашког) правца, Словене из средњедунавске групе на сјеверу и западу, остатке Гепида у Трансилванији, остатке романског становништва око Балатона, ромејске заробљенике на подучју Срема (Сермезијанце?), остатке Хуна, бугарских племена, иранских и германских племена. Значи, почетак 7. вијека је већ општи бућкуриш.
Зато и наглашавам да је за анализу словенских кретања много боље да се посматра стање из 550. године, када имамао двије словенске групације, једну на Доњем Дунаву (словенско-антска) и другу на Средњем Дунаву (словенска). У овој на Средњем Дунаву немамо I2-PH908, у овој на Доњем Дунаву имамо.
И све би то било једноставно, да се одједном не јавља на крајњем западу тај чешко-њемачки хотспот хаплогрупе I2-PH908, који изгледа да се појавио ниоткуд. Да нема тог хотспота, комотно бисмо могли рећи да је смјер миграција I2-PH908 једнозначан и да се ради о Словенима који су се кретали источнокарпатско-влашким правцем (као што нпр. то можемо тврдити за I2-Z17855).