Миливојевићи - Ивановићи, слава Ђурђиц, Јарменовци, Топола

Порекло становништва > Србија

<< < (2/8) > >>

Драган:

--- Цитат ---Мислим да бисте могли бити повезани са Кизићима тестираним у оквиру последњег Светског ДНК дана. У питању је породица из околине Клине, која би могла бити староседелачка у Метохији. Поклапате се на 21 од 23 упоредива маркера, делите неке специфичне вредности. Они такође славе Ђурђиц.
--- Крај цитата ---
До овог тренутка нисам приметио да са тестираним Кизићем имам близак хаплотип.Надам се да ће резултат са маркера DYS557 вероватно отклонити неке дилеме,али ако буде потребно (а вероватно ће бити) урадићу и друге потребне анализе да бих пронашао своју гранчицу и место свога рода на PH908 стаблу. б

Драган:
У књизи “Качер“ Милоја Т. Ракића издатој 1905 године пише у делу Јарменовци-порекло становништва стоји: „Ивановићи, за које се такође прича да су овде од старине, славе Ђурђиц.“ У књизи Јеремије М. Павловића „Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији.“ Из 1921 године у делу II. Нешто о становништву, писац тврди да: "Становништво по своме пореклу је стариначко и досељеничко („старинци“ и „дошљаци“). Дошљаци су насељени највише из новопазарског санџака у време првог устанка. Има и старијих досељеника, који су у овоме крају застали, за време сеобе народа под патријарсима.“ Упоређујући ове две тврдње, може се закључити да су се предци Миливојевића - Ивановића доселили у Јарменовце у периоду између две велике сеобе под патријарсима (1690-1740). Знајући да је грађу за књигу Ракић прикупљао у периоду од 1880 до 1900 године (око160 до 180 година после досељавања Ивановића), нормално је, да су за становнике Јарменоваца, Ивановићи "овде од старине".

Драган:
Најстарији писани документ где се спомињу предци Миливојевића-Ивановића је тевтер чибучки за нахију Рудничку од 10. марта 1823 године.Тевтер чибучки за нахију Рудничку за 1823 годину је обрадио и публиковао Радош Ж. Маџаревић и са својим коментаром издао 1987 године, а за село Јарменовце садржи следећи попис:

1.   Тома Ивановић 72 12. Радисав Стојадиновић 40
2.   Радосав Миаиловић 45 13. Василие Јеремић 38
3.   Марко Миловановић 42 14. Весо Бугарчић 33
4.   Петар Маричић 40 15. Миаило Стојадиновић 19
5.   Мијат Савић 30 16. Симо Бугарчић 26
6.   Марко Ивановић 25 17. Петар Милосавлевић 15
7.   Марко Миаиловић 44 18. Марко Стојадиновић 07
8.   Крста Миаиловић 20 19. Миаило Воденичар 10
9.   Неделко Стојановић 57
10.    Андрија Милијановић 19
11.   Јаков Матић 42
"Чибук је царски порез на овце и козе (ситну стоку), који се плаћао две паре за свако грло (један грош-40 пара). Ово је најстарији сачувани тевтер за прве владавине кнеза Милоша Обреновића, који се односи на рудничку нахију“. У овом тевтеру пописане су старешине домаћинстава која су поседовали козе и овце.Од предака Миливојевића- Ивановића пописана су два домаћина, Тома Ивановић са пописаних 72 грла ситне стоке и Томин синовац ,Марко Ивановић са пописана 25 грла ситне стоке.
Такође сачуван је и тевтер за исту нахију из 1825 године. У овом чибучком тевтеру из 1825 године, поново се појављују имена двојце домаћина предака Миливојевића-Ивановића, Томе Ивановића и Марка Ивановића. Следи списак домаћина (број поред имена означава број грла стоке) пописаних 1825 године у селу Јарменовци:
Петар Маричић 34 Марко Недељковић 38
Марко Миловановић 48 Марко Ивановић 28
Јаков Матић 32 Василије Јеремић 35
Радисав Крстин 45 Сима Бугарчић 32
Радосав Стојадиновић 46 Мијаило Стојадиновић 22
Тома Ивановић 64 Миливоје Јеремић 13
Веса Бугарчић 33 Крста кмет 30
Мијат Стојадиновић 25 Марко Крстин 49
Андрија Милијановић 14

Драган:
Следећи документ по хронолошком реду који у себи садржи и податке о прецима рода Миливојевић- Ивановић из Јарменоваца је арачки тевтер из године 1831. Документ се налази у Архиву Србије у Београду у збирци тефтера, ролна 40, књига 575. Кнежина качерска нахија рудничка, село Јарменовци. Овде морамо напоменути, пошто се ради о арачком тефтеру, да је Харач плаћао сваки Србин старости од 7 па до преко 80 година (6,22 гроша по глави). Овај порез се прикупљао одвојено од личног пореза, једном годишње. Тефтер арачки је садржавао ове рубрике: број кућа, породица, име села, имена и презимена пореских обвезника и чланова домаћинства, колико коме има година, ожењен, неожењен, плаћа порез, арач. У рубрику примедбе се обично уписивало, ко је ослобођен плаћања и по ком основу. У арачком тефтеру из 1831 године за село Јарменовце капетанија Качерска пописана су 25. (двадесетпет) домаћина, и укупно 67. (шездесет седам) арачких глава и 77 (седамдесет седам) мушких глава. И у овом документу се појављују имена два домаћина, предака рода Миливојевић-Ивановић и то под редним бројем девет Тома Ивановић, и под редним бројем деветнаест Марко Ивановић, али поред њих су уписани и мушки чланови домаћинства, и то на следећи начин:
9. Тома Ивановић 60 година
Димитрије син 23 године
Стеван син 19 година
Пантелија син 9 година
Друго домаћинство је уписано под редним бројем деветнаест:

19. Марко Ивановић 39 година
Стеван брат 23 године
Миливоје брат 17 година
Ево и копије докумената из арачког тевтера из 1831 године:

Шта се може закључити из овог документа?
Можемо закључити да је Тома Ивановић као старешина домаћинства живео у заједници са синовима: Димитријем, Стеваном и Пантелијом.
Да је Марко Ивановић живео у заједничком домаћинству са браћом Стеваном Ивановићем и Миливојем Ивановићем, што би значило да им тада отац није био жив, односно да је Марку Стевану и Миливоју, Тома стриц.
Могло би се рећи и да Марков Стеванов и Миливојев отац умро нешто пре 1823 године јер се не спомиње у горе приказаном чибучком попису из 1823 године.
Ако овим подацима додамо и листу пасова или колена коју ми је 1979. године, у једном разговору о пореклу наше породице, наизуст и напамет издиктирао деда- стриц Милован Мицко (Миливојев) Миливојевић а коју сам тада записао и гласи овако:
Драган (Ђурђе) Миливојевић (ја) =1958 год
Ђурђе (Миодраг) Миливојевић =1933 год
Миодраг (Миливоје) Миливојевић =1911 год
Миливоје (Ђорђе) Миливојевић =1888 год
Ђорђе (Миливоје) Миливојевић ~1849 год
Миливоје (Максим) Ивановић ~1814 год
Максим ( ? ) Ивановић ~1768 год

На основу горе изложеног арачког тефтера из 1831 године и редоследа мушких предака (пасова) који је остао упамћен као породично предање, може се са сигуношћу тврдити да је Максим Ивановић отац Марка Стевана и Миливоја а такође и брат Томе Ивановића.
Максим Ивановић је вероватно био неколико година старији од свога брата Томе можда чак и десетак година, обзиром да су Максимова деца знатно старија од Томине деце. Максим је највероватније рођен између 1765 и 1770 године.

Драган:
На основу до сада изложених докумената, може се приказати у виду шеме распоред Ивановића са славом Ђурђиц у Јарменовцима 1831 године.

Овде морамо истаћи проблем година старости које су наведене у тефтерима, наиме те уписане године нису поуздане и у највећем броју случајева нису прецизне. Мада се ови тефтери у Србији зову турски, њих су писали Срби ћириличним писмом, а по наредби књаза Милоша Обреновића. Када би пописивач или пописивачи обилазећи засеоке и куће и пописивали имена домаћина и осталих пореских глава они су поред имена уписивали и године старости, али су то радили „од ока“ јер приликом пописа нису вршили идентификацију јер у то време није било личних карти, па су пописивачи на основу својих знања, резоновања и процене а уз сугерисање старијих чланова домаћинства уписивали приближне године старости а често их и заокруживали нарочито за средовечне особе (између 30 и 60 година), па тако имамо у великом броју случајева имамо одступања негде и до десет година. Тако да уписане године старости морамо прихватити са резервом и са уверењем да нису потпуно тачне.

Навигација