Ово је бесмислено, по оваквом тумачењу Велејезити би били неке посебне ждероње, халапљивци.
Сасвим је смислено.
Никша > Никшићи
Стојислав > Стојислављевићи
Војун > Војунићи
Да је неко из клана Војунића не говори ништа о војинствености лика; оно само говори да лик води родослов од Војуна, који је био фаца и бећар као Никша седам осам вијекова доцније.
А зашто се Никша зове Никша, Војун Војун, Вук Вук итд. има свој смисао. Номадне кад је Србин још био Словин био је фазон - номен ест омен. Ако те мама нарече добро бићеш бећар, ако рђаво онда смећар.
Када би разбојници из другога племена убили главу куће, трудна жена, хоће-неће има да назове чедо Мстислав, јер се мшћу (одмаздом, осветом) повраћа образ и част дому. Ако нећеш, ето ти белаја да свекрвом.
Умиру ли у кући од болештиње називају их Вук, да буду одпорни као вучине.
Када дијете мало ије па слабашно, сљедеће би назвали Добројеђа, Велејеђа, Гојислав или слично, желећи му да добро једе, да много једе, да се гоји.
Данас су неке Мице, Цице, Мазе, Лазе, Лене, Тине, Сандре, Мандре јер је у тренду, али 550. година је tough life и или си бећар или си лола.