После вишегодишњег истраживања дошао сам до закључка да је матица Крлигаћана у самом Крлигату.
Уз помоћ једног пријатеља успео сам да добијем на увид превод дефтера из
1835. године за село Крлигате. Према том попису Крлигате је било насељено искључиво хришћанима. Успео сам да сазнам име нашег најстаријег претка
Тодора (који је највероватније рођен између 1690-1710. године) и име његовог сина
Радисава рођеног 1752. године. У дефтеру из 1832. године Крлигате се налазило у саставу "
Колашинске нахије", а у дефтеру из 1835. године је пописано као део "
Вучитрнске нахије". Према свему судећи Крлигате је тада административно припадало Колашину. Крлигате се као део Колашина спомиње у Девичком катастиху 1770. године. О географској припадности Крлигата се води велика полемика о томе да ли је припадало Колашину или Дреници, многи етнолози су на ту тему водили расправе што се најбоље може видети у раду Весне Зарковић "
О почецима савременог Ибарског Колашина" странице: 161, 162, 163, 165.
Захваљујући мојој познаници која је историчарка и османолог дошао сам до превода дефтера из
1571. године за Вучитрнски санџак. У том дефтеру се спомиње село "
Крлигати са 16 кућа и 10 самаца/неожењених", село је било насељено искључиво хришћанима. Успели смо да дођемо и до превода дефтера из
1530. године, али у њему се само налази податак да је село "
Крлигате имало 27 породичних кућа и једно удовичко домаћинство", што значи да је било многољудније почетком 16 него у другој половини истог века. Дефтер из 1571. године је уједно и последњи сачувани тапу тахрир дефтер из 16. века. Нажалост грађе за 17. и 18. век скоро да уопште нема сачуване за наше крајеве. Везано за пописе главарине из 17. века за Вучитрнски санџак, сачувано је свега неколико пабирака и према опису њихове садржине који су пронађени у литератури, не обухватају Вучитрнску нахију па према томе тешко је очекивати да се у њима може наћи неки податак за Крлигате. Што се тиче пописних дефтера, у 17. веку су састављени авариски дефтери који су још детаљнији од тапу дефтера али осим једног малог фрагмента који се односи на Призрен и околину, други дефтери за европски део царства нису за сада познати. Тако да од тих дефтера мрка капа. Постоји порезни дефтер за Нови Пазар из 1675. године, то је попис главарине (џизје) неких новопазарских села и читлука у Босни, али у њему се не спомиње Крлигате.
Такође, успео сам да дођем до једног детаља везаног за дародавце манастира Девич. Као дародавац
1765. и 1766. године помиње се извесно женско име "
Пет(е)руша" из села
Крлигата. Колико сам из приложеног текста успео да разумем пише: "
Донела чарапе Станкове, Петруша Тодорова". Ова Петруша је највероватније жена или ћерка нашег претка Тодора. У сваком случају није нешто значајан податак, али ето имамо прво спомињање нашег претка Тодора још 1765-те
Анализирајући попис области Бранковића из
1455. године запале су ми за око неке занимљивости и случајности повезане са пописом из 1835. године. У селу
Кућица (село до Крлигата) спомиње се извесни "
Радислав син Тодора", исто таку се звали моји преци који се спомињу у попису из 1835. "
Радисав син Тодора". Можда је само случајност, али можда и има неке повезаности. Код нас у фамилији је пре више од 50 година био тренд да се деци дају имена по прецима, што је могуће да је био случај и код наших предака током 18. века. У околним селима у попису из 1455. се стално помињу таква имена
Радислав, "Тодор син Арбанаса".
Тренутно постоји пар теорија о могућем пореклу, две теорије о нашем пореклу ми је предложио још пре две године
НиколаВук.
Прва - да смо остатак влашког средоњевоковног становништва. Овој теорији иде у прилог источнороманска етимологија назива Крлигата (текст испод). Тренутно је реалнија ова теорија, јер Влаха је према попису из 1455. године било у околним селима Радишеву и Кућици. Занимљиво да је у Дреници живео староседелачки влашки род Гвоздић који је славио исту славу и преславу као и ми
Друга - да смо потомци неког од ранијих албанских досељавања, од 14-15. па до 17. века који су се по досељевању утопили у српски етнос. Док теорија о албанском пореклу није немогућа и она је реална, јер ако узмемо у обзир попис албанских католика из 1726. године и чињеницу да је у околним селима било Албанаца који се спомињу у попису из 1455-те.
Трећа теорија - је да смо потомци Срба староседеоца из тог краја.
Слатинац ми је скренуо пажњу на то да је назив села Крлигате источнороманског (влашког) порекла, као што се може видети у следећим исечцима:
У Румунији постоји више топонима под називом Cârligat(a). Cârlig значи "кука", али cârligаt означава једну врсту траве која расте у брдско-планинским подручјима, у питању је срчењак или срченик (латински назив Polygonum bistorta). Поред топонима, Татомир Вукановић у својој књизи "Дреница" помиње неколико посрбљених и поарбанашених родова за које изричито тврди да су старином Власи. Све ово указује да су у дреничкој области средњовековни Власи били јак елемент који се задржао све до 17-18. века. Можда и сами Чубрци представљају остатак овог влашког дреничког слоја.
