У другом дефтеру из 1497. године ситуација је већ другачија у односу на попис из 1485. године, иако се ради о релативно кратком временском периоду од свега дванаест година. И не само кад је ријеч о селу Р(ј)ечица, већ и када су у питању и друга села. Најбољи примјер је сусједно село Златица гдје се број становника не само повећао већ у попису имена не налазимо ниједно из претходног пописа из 1485. године. Кад је у питању Р(ј)ечица ствари стоје овако:
"Knez Dabko, sin Vukasina; Vuksan, sin Dabov; Vukman, sin Dabov; Vuksan, sin Tihosavov; Vucic, sin Tihosavov; Bogdan, sin Tihosavov; Vukosav, sin Radicev; Radas, sin Radicev; Jako, sin Krojasina; Djordjije, sin Jakov; Djurasin, sin Jakov; Milo, sin Radulev; Vuk, sin Milka, samac; Lazar, sin Radonje; Pavko, sin Melkov; Bratko, sin Melkov; Brad, sin Bratkov, samac; Nikac, sin Nikacev, samac; Vuksan, sin Radonje; Nikola, sin Bogdanov; Crni, sin Bogdanov; Rasko, sin Melkov; Jovan, sin Melkov; Kole, sin Melkov, Pavo, sin Vucete; Kral, sin Vojkov; Djutas, sin Vojkov, samac; Radonja, sin Karlov; Jovan, sin Kralov; Radonja, sin Karlov; Brato, sin Vuksanov; Nenko, sin Vuksanov, samac; Radoslav, sin Ugljese; Boja, sin Ramjone; Vuk, sin Boje, samac; Dabiziv, sin Vukse;; Vuceta, sin Vukse; Djurasin, sin Radosava; Djordjije, sin Djurasina, samac; Mioman, sin Stoje; Nenko, sin Miomanov, samac; Vukic, sin Kalodjerov; Djordjic, sin Vukica; Vukoslav, sin Braca; Vuceta, sin Vukosavov, samac; Burila, sin Radonje; Novak, sin Radonje; Lekac, sin Radonje, samac; Dedac, sin Sladov; Djordjic, sin Sladov, samac; Medic, sin Radula; Radic, sin Medicev, samac; Vricista, sin Raskov; Radic, sin Raskov, samac; Nenko, sin Nikole, samac; Nikola, sin Bozidarov; Vukasin, sin Nikole, samac; Vladisav, sin Stepanov; Jovan, sin Stepanov, samac; Radula, sin Stepanov, samac; Novak, sin Bozidarov; Sisman, sin Stepanov; Stepan, sin Vladislavov; Bozidar, sin Petrov; Vuksan, sin Milusa; Dukoj, sin Milusa; Dabcul, sin Dukoja, samac; Nikola, sin Vucete; udovica Radoslavova, sina Vuksanova; udovica Kabalja, sina Pribojeva; udovica Radoslavova, sina Nikole;
kuca 48, samaca 21, udovica 3, ispendze 1743, desetak za zito karte 13 260, jecam karte 13, danak 3 123, pica karte 12, danak 6 75, taksa na ovce 317 , kameni mlin 2 dijela, radi 6 mjeseci, dijela 15, takse 30, suma takse bez ovaca 2438."
У селу је 30 кућа више, становништво се умножило, а такође таксе и порези у укупном износу. Толико повећање становништва у тако кратком року није било могуће, поготово јер је у списку пуно самаца, неожењених, поготово ако су сви били Васојевићи, осим ако нијесу дошли са стране из других крајева. Ипак, илузорно је сматрати да су сви били Васојевићи, прије да се радило о ратничкој дружини, члановима катуна који је надгледао већ помињану стратешку руту Via Zenta. Или је село било прва тачка гдје су пребјези пристизали у Зету, а неки ту и остајали да раде на богатим посједима.
Сад бих се вратио на један детаљ из дефтера, који обично сви прескочимо у анализама, ријеч је о навођењу три манастира у првом дефтеру из 1485. године који су напуштени и запустили. У наставку је списак пописаних манастира:
"Manastir Viranja (Vranjina) na ostrvu u Skadarskom jezeru. To je familija (bratska zajednica). Kuce 2.
Manastir Starcik Gorica. U posjedu staresine (siperpermendura). Lezi na ostrvu. Kuca 1.
Crkva Svetoga Djordja. Kuce 3.
Manastir Precista, a zove se isto i Moracik. Kuce 2.
Manastir Ivanova Crkva.
Manastir Radimoga Gorica - unisten i napusten.
Manastir Kamnik - unisten i napusten.
Manastir Aleksi Andrea, unisten; vani deftera."
Последња три су уништена и запуштена. Први - манастир Радимога Горица је највјероватније манастир Светих архангела на Златици, са припадајућим објектима и посједима, други Камник се не бих усудио да прецизирам, а трећи - означен као манастир Алекси Андреа, који је још ван дефтера је вјероватно већ помињани метох манастира Дечани, који се налазио на самом ободу Зетске равнице. То што је остао ван дефтера управо га кандидује да га препознамо као таквог, јер је био још у посједу, односно метох манастира Дечани па није било потребе да се за њега и имања која је посједовао посебно обрачунавају пореске обавезе од стране турске власти. А био је у то вријеме и опустио и уништен. Међутим то није сметало Турцима да на некадашња манастирска имања насељавају новопридошле избјеглице из унутрашњости и других мјеста из околине. Отуда и промјена назива села Р(ј)ечица и отуда вјероватно толика разлика у броју становника за дванаест година. Разлози су јер је нова власт жељела да осигура најкраћу копнену везу Зете са Косовом и Старим Влахом и другим српским земљама и истовремено да обезбиједи приходе са имања која су била напуштена након разарања манастира. Да је Р(ј)ечица вјероватно прије насељавања Васојевића и промјене имена била дио манастирског посједа свједочи и то да се у првом попису види да је то тек 18 кућа, раније вјероватно прије уништења манастира и мање упркос изузетно плодном земљишту погодном за све пољопривредне културе и за сточарство. Разлог је јер су манастирске земље били у обавези да обрађују житељи околних села, вјероватно Миљеша, Доњег Миљеша и Тузи која су и на попису из 1485. године веома бројна.
