Аутор Тема: Племе Паштровићи  (Прочитано 25111 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Племе Паштровићи
« послато: Октобар 17, 2015, 09:56:49 пре подне »
Православна црква данас прославља Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића

Након пропасти Српског царства и деспотовина у Смедереву, 1459. године, Срби у Србији су потпали под турску, а Срби преко Саве и Дунава под аустро-угарску власт. Када је изумрла деспотска лоза Бранковића, српско деспотско достојанство у Срему и Славонији преузима паштровски кнез Стефан Штиљановић, на позив своје рођаке деспотице Јелене Бранковић. Стефан је био одгојен у племићкој породици утемељеној на хришћанским вредностима, био је образован и врло добро обучен у војничким вештинама. Народна традиција приказује кнеза Стефана као једног од наших најузорнијих владара, познатог по племенитим делима, изразитој правдољубивости, хришћанским врлинама и јуначкој борби против Турака.

У Срему је од Угара добио на управу посед са седиштем у Моровићу. Истакавши се у борбама против Турака и одржавајући добре односе са угарском властелом, добио је и друге области на управу. Турци су тада били на врхунцу војне моћи, заузели су Будим и опколили Беч. Током ових тешких година Стефан је мудро водио свој народ и храбро се борио против Турака. Владала је глад, па је деспот Стефан Штиљановић сопственим средствима прехрањивао народ, помагао је Српску цркву, и зато је био вољен и поштован владар.

Не зна се тачна година његовог упокојења, верује се да је то било око 1543. године. Супруга Јелена и његов верни народ сахранили су га на брду Ђунтир у Срему. Склањајући се од турске најезде, Јелена се повукла у Немачку.

Једне ноћи, Турци на месту Стефановог гроба угледаше светлост, па појурише на то место, мислећи да је ту закопано благо. Пронађоше његове мошти нетрулеже како блистају, а из њих се ширио диван мирис. Они однесоше мошти свом старешини Амиру (или Амурат-бегу), пореклом хришћанину, јаничару. На молбу сремских монаха, Амир им преда мошти кнеза Стефана, па их ови пренесоше у манастир Шишатовац на Фрушкој Гори. На ову вест, супруга Јелена врати се у земљу, поклони се светим моштима и замонаши се као Јелисавета. Након три године, и она се упокојила, а њене мошти похрањене су, такође, у манастиру Шишатовац. Мноштво верних долазило је на поклоњење Светом Стефану, а Патријарх српски Пајсије саставио је његово житије. У Паштровићима подигнута је црква Светог Стефана Штиљановића и освећена 1875. године.

Током Другог светског рата, 1942. године, усташка НДХ је пљачкала сремске манастире и скрнавила мошти светитеља. Када је за то сазнао др Радослав Грујић, историчар, теолог и управник Музеја СПЦ, одмах се за помоћ обратио немачком барону Рајсвицу за помоћ. Барон је изишао у сусрет угледном професору Грујићу. Лично је с њим кренуо у Срем да спасе свете мошти. Из манастира Јазак су узели мошти Светог цара Уроша, из Шишатовца мошти Светог кнеза Стефана Штиљановића, а из Раванице фрушкогорске мошти Светог кнеза Лазара. За разлику од усташких кољача и скрнавитеља, немачка команда је мошти великих светитеља и ратника за Београда пратила уз војне почасти. Мошти су пребачене за Београд, где их је дочекао бројни народ. У литији кроз град пренете су у Саборну цркву у Београду, 14. априла 1942. године.

Мошти Светог кнеза Стефана Штиљановића и данас почивају у Саборној цркви у Београду. Молитвена помоћ њему се упућује нарочито током ратова, тешких времена, напада непријатеља. Спомен на овог великог светитеља прославља се 17. октобра.

Извор: http://spc.rs/sr/zhitije_svetog_pravednog_kneza_stefana_shtiljanovitsha

(Мало сам прилагодио опширнији текст са сајта)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #1 послато: Октобар 17, 2015, 09:57:27 пре подне »
Поставићу данас преглед паштровских племена и предања о њиховом пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #2 послато: Октобар 17, 2015, 06:11:17 поподне »
Податке о Паштровићима сам извадио из књиге Јована Вукмановића „Паштровићи“ (1960) и неки других извора, а додаћу и неке своје опаске и размишљања.

Паштровићи су племе чије подручје захвата део јадранске обале од границе Будве и Бечића на северозападу до Спича на југоистоку, док је у унутрашњости оивичена ланцем Паштровске горе (ова унутрашња копнена граница била је променљива током прошлости).
Иако су као целина племе, Паштровићи се даље деле на 12 мањих „племена“. Она по величини и структури више одговарају црногорским и брђанским братствима, па ћу надаље о њима говорити у том смислу.
Паштровићи су племе хетерогеног састава по пореклу.
Према предању, најстарији паштровски етнички слој били су Срби и други Словени, досељени у ове крајеве у периоду између 6. и 10. столећа. Од овог слоја становништва до данас није остало потомства, јер су изумрли или се из матичне области иселили. Од њих су трагови остали углавном у топонимији. Данашња паштровска братства потичу од досељеника из 14. и 15. столећа и каснијих.
Стара нестала братства су у време кад је овај простор јадранског приморја био у саставу државе Немањића, већином припадала ситнијем племству и витешком слоју.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #3 послато: Октобар 17, 2015, 06:12:53 поподне »
Значајнија изумрла и исељена братства из Паштровића:

Паштровићи, по којима је име добило и племе и цела област. Постоје различита тумачења назива братства Паштровића: по једнима, он потиче од влашке речи pastro, изведене од латинске pastor – пастир, што указује на сточарску традицију. Други, реч пастро тумаче као старословенску, у значењу – шарен.
Били су јако братство у 14. и 15. столећу. Средиште им је била Стара Ластава (Петровац). Током немирног 15. столећа, због сукоба Примораца (највише Грбљана, а и других) са Млецима, као и турских упада, много становништва се из ових области иселило на север, у Далмацију и Италију. Паштровић се као братствено име од 16. столећа више не помиње у црногорском приморју, али се среће у Далмацији и Венецији, а касније и у Јужној Угарској код бачких Буњеваца (није јасно да ли ови Буњевци имају везе са црногорским Паштровићима или је истовентност патронима код ове две популације случајна).

Буљаревићи, по којима је названо место Буљарица, где им је било седиште. Изумрли су током 17. столећа.

Кањоши, знаменит стариначки војводски род у Буљарици. Од њих је чувени Кањош Мацедоновић из 15. столећа. Средином 17. столећа, војводство су им преотели Јунковићи (Суђићи), а од краја истог столећа, Кањоши се више не помињу у паштровској области, јер су се до тада иселили. Од њих потичу Пејаковићи у Ријечкој нахији, а по предању једини њихов преостали огранак су Калоштри из Режевића (премда, о Калоштрима постоји и друга верзија, што ће бити наведено касније).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #4 послато: Октобар 17, 2015, 06:20:55 поподне »
Паштровска племена:

1. Бечићи

Родови: Бечићи, Чучуци (једн: Чучук), Грацуни, Клапавице. Сви славе Никољдан.
Седишта братства су у Бечићима и Челобрду.
Први пут се помињу почетком 15. столећа. Потичу из Зете (Скадарски крај) одакле се најпре насељавају у Црмницу, а потом у Паштровиће. Изумрли бечићки род су Мушуни. За Клапавице се говори да су старинци (можда изворни Паштровићи?) који су се прибратили Бечићима. Међу Бечићима су живели и Штиљановићи, о којима ће бити речи касније.

2. Калађурђевићи (раније се наводе и као: Калођурђевићи)

Цело братство носи исто презиме. Претка су звали Калођурђе – „лепи Ђурђе“ (грч. калос – леп). Славе Никољдан. Седиште братства је у месту Подбабац. Потичу из Зете (Скадарски крај) одакле су се доселили у Паштровиће вероватно још у 14. столећу, с обзиром да су још почетком 15. столећа били јако и бројно братство у Паштровићима.

3. Дабковићи

Родови: Кажанегре, Куљаче, Кентере, Балићи. Изворна слава им је Никољдан, који и данас славе Кажанегре и Куљаче. Кенетере и Балићи су узели да славе Митровдан, с обзиром да живе у Митровићима, те су узели и њихово крсно име. Седишта братства су у местима Дабковићи и Куљаче. Део је живео и на Светом Стефану.
Родоначелник свих Дабковића је Новак Црнац који се доселио из Пипера, најпре у Цетиње, а потом његов потомак Дабко у Паштровиће. О Новаку Црнцу било је речи на теми „О пиперским Црнцима“:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0
Такође, Балиће смо помињали у теми „Годијељи J2b M205“: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=195.msg8396#msg8396
Могуће је да они нису Дабковићи, већ прибраћени потомци старијег братства Ђенаша (или Ђонаша).
Огранак братства који носи презиме Дабковић, иселио се из Паштровића до почетка 20. столећа (већином у Америку), као и Франовићи, док су Маројевићи изумрли у 18. столећу.
Међу Дабковићима су живели и родови Тарнути (вероватно старо паштровско братство) и Павловићи који су носили и име Беришани. Непознато је да ли имају везе са албанским фисом Бериша (али веома могуће да имају).

4. Митровићи

Родови: Митровићи, Грломани, Анђуси, Ђурашевићи, Санковићи, Јовановићи, Рађеновићи, Лукетићи, Војнићи, Рафаиловићи, Маркићевићи, Голиши. Слава им је Митровдан. Седишта братства су: Пржно, Подличак, Врба, Тудоровићи, Дивановићи, Вријесно, Славоњина, Андричићи, Рафаиловићи, Ђенаши, а било их је и на Светом Стефану (Митровићи).
Исељени родови Митровића су: Бући (једн: Бућа), Донковићи и Бјељаци (у 18. столећу), Лашковићи (у 19. столећу) и Радовићи – Нобили (последњи мушки изданак се иселио у Банат 1937. године).
Сви родови Митровића су сродни и, према предању, потичу од заједничког претка Дмитра који се доселио однекуд из Старе Србије. У Паштровићима се први пут помињу почетком 15. столећа.
Међу Митровићима живе и несродни Дивановићи, који су старинци у Паштровићима. Славе Мратиндан, односно Светог Стефана Дечанског. Њихово старије презиме је Буран / Бурановић.

5. Љубише

Родови: Љубише и Никлановићи. Славе Митровдан. Седиште братства је у Близикућама, а Љубише су живели и на Светом Стефану.
Први пут се помињу у 14. столећу, као Близикуће. По предању, потичу из Херцеговине, одакле су дошли око 1300. године.
Са Љубишама живе и Крути (једн: Крута) који нису истог порекла, већ су дошљаци из Скадарског краја у 16. столећу. Крута има и у Грбљу, истог порекла.


6. Барочи

Барочи су мало братство, паштровско „племе“ које је изумрло у 19. столећу. У братству су била два презимена: Барочи и Николићи. Средиште им је било у Поздочу у паштровској планини коју су 1830-их Црмничани отели од Паштровића, те су се Барочи преселили у Врбу. Последњи се спомиње Јован Бароч 1846. године.

7. Режевићи

Режевићи су хетерогеног састава. Постојало је старо братство Режевића (вероватно право паштровско) које је изумрло, али су каснији досељеници преузимали њихово име. По братству Режевића назив је понео и манастир Светог Стефана, као и једина паштровска река – Ријека Режевића.
Режевићи живе у местима: Дробнићи, Крстац и Катун.
Родови:
У Дробнићима живе Ђедовићи, Склендери и Радовићи, који су сродни, потичу од досељеника из Пипера из 15. столећа. Славе Велику Госпођу (Успење Пресвете Богородице).
У Крсцу: Вуковићи и Павловићи су досељени из Старе Црне Горе у 14. столећу; Калоштри (једн: Калоштро) по једној верзији потичу од паштровских Кањоша из Буљарице, а по другој су старином из Старе Србије или Македоније (што можда потврђује име Кањош Мацедоновић, а можда и указује на македонску старину свих Паштровића?); Зеновићи по предању потичу из Старе Србије или Македоније, а досељени су веома давно, у 13. или 14. столећу; Ђаконовићи су из Побора, досељени због крви у 17. столећу. Сви крстачки родови славе Светог Стефана.
У Катуну: Перазићи, потичу из Климената, одакле је предак дошао у Приморје у 16. столећу. Ова сеоба се подудара са доласком Климената у Цеклин, па може бити део исте сеобе. Ових Перазића има и у Крајини и Мркојевићима, који су највећим делом исламизирани. Боговићи, Боснићи и Франовићи су сродни, потичу од досељеника из Старе Србије из 15. столећа. Франићевићи су огранак братства Медина (о њима касније) од претка који се ту доселио у 18. столећу. Сва катунски родови славе Светог Стефана.

Укратко о Манастиру: Манастир у Режевићима засновао је краљ Стефан Првовенчани 1226. године, на месту развалине најпре паганског, а затим хришћанског храма још из времена Римљана. Цар Стефан Душан је, 1354. године, ту подигао храм Светог Стефана. Данашњи храм Свете Тројице и манастир, данас познатији као Режевићи, заснован је у 18. столећу. Братство Режевићи дало је велики број игумана овог манастира, од којих је најпознатији архимандрит Димитрије Перазић, половином 19. столећа.

8. Срзентићи

Цело братство носи исто презиме. Славе Никољдан. Седиште братства је у планинском селу Брда. Ово братство се испрва звало Булгаровићи, па је крајем 14. столећа прозвано Ћуда. Име Срзентић добили су по једном братственику који је био sergente у млетачкој војсци, крајем 17. столећа. По једној верзији, Ћуде / Срзентићи су од племена Никшића, које је у једном периоду катуновало у овој области (што се може повезати са никшићким предањем о старини у Грбљу). Изумрли род Ћуда су Никошићи, а Зановићи су се одселили у Будву, покатоличили и касније иселили у Далмацију. Перо Радованов Ћуда се потурчио и напредовао у турској војној служби, тако да је почетком 16. столећа постао паша у Каиру, именом Мустафа-паша.

9. Давидовићи

Родови: Миковићи, Давидовићи, Греговићи, Андровићи, Медиговићи (презиме су узели потомци Стевана Миковића који је био лекар - medigo). Славе Светог Илију. Живе у Челобрду, Новосељу, Калудерцу и Жуковици.
По предању су из Старе Србије одакле су се у 13. столећу доселили најпре у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. столећа, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. столећа готово сви иселили из Црмнице (од нешто мало преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор, који славе Никољдан). Братство се звало Миковићи до средине 18. столећа, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду.
Изумрли и исељени давидовићки родови: Маркићевићи (изумрли у 18. столећу), Пашићи (последњи мушки се иселио 1911. године) и Џамоње (последњи умро 1953. године).
Прибраћени Давидовићима у братству су: Радановићи (досељени из Старе Црне Горе у 16. столећу), славе Светог Илију; Шољаге (досељени из Спича у 16. столећу због крви, а потичу од цеклинских Шољага), славе Ђурђевдан; Вукотићи (предак од Бјелоша из Катунске нахије се доселио почетком 18. столећа), славе Светог Илију.
Међу тестиранима на Србском ДНК пројекту имамо Греговића I2 M223, а помињан је и овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg11379;topicseen#msg11379

10. Суђићи

Цело братство носи исто презиме. Живе у Петровцу. Један њихов огранак, Андрићи, живи у Буљарици. Славе Петровдан.
По предању, потичу из Старе Србије, одакле су се доселили у 14. столећу. Испрва су се звали Главочи (15-16. ст.), па затим Јунковићи (16-18. ст.), а од преласка у Кастел-Ластву (Петровац) око 1800. године, прозвани су Суђићи по братственику Марку Јунковићу – Суђи, који је био судија („суђа“) и врло угледан грађанин.
Имамо резултат тестираног Суђића: G2a L497.
О томе је разговарано на овој страници:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg7473;topicseen#msg7473

11. Миџори

Родови: Миџори и Тодорице. Славе Свете Враче, а раније су славили Нокољдан. Седиште братства је у Буљарицама – Миџоров крш.
Предања о пореклу Миџора су различита. По једној верзији, они су из Дукађина и сродни Бјелопавлићима, а у Паштровиће су се доселили око 1400. године. По другој, они су огранак братсва Арменко (видети касније). До 18. столећа звали су се Бутаци (једн: Бутак), затим Николићевићи, и коначно Миџори. Према Јовану Вукмановићу, име Миџор је из друге половине 18. столећа. Међутим, у Манастиру Градиште изнад Буљарице, постоји њихова породична гробница са мрамором на којем стоји натпис „гробница Миџорах 1721“ (коју сам лично видео). Дакле, презиме Миџор постоји још у првој четврти 18. столећа. Може ли ово братствено име имати везе са планином Миџор на србско-бугарској граници?
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%9F%D0%BE%D1%80

12. Арменко

Цело братство носи исто презиме. Славе Никољдан. Живе у Буљарици.
По предању, доселили су се из Старе Србије средином 14. столећа. Све до 19. столећа, братствени назив био је – Томићи, док назив Арменко, који је био нешто као њихов породични надимак, почиње да се користи као братствено име. Према предању, име Арменко добили су по једном претку Томићу који је (х)рамао, док по неким мишљењима оно потиче од латинског armentarius – говедар, сточар, по занимању „влаха“ – арментара. Можда се ово име може довести и у вези са Јерменима / Арменима. Или са грчким родом Арменис са Крфа (тестирани као R1b) о којима је писано овде:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=56.msg9830#msg9830
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #5 послато: Октобар 17, 2015, 06:22:32 поподне »
Остала братства у Паштровићима:

Штиљановићи су у Паштровиће дошли из Црмнице где су имали посед у месту Забес, у данашњем племену Бољевићи. Штиљановићи су у Црмницу досељени у 13. столећу у време Немањића и били су властела. Били су орођени са Црнојевићима. Могуће је да су сродни властеоским родовима Бечића, Калођурђевића, Миковића, Главоча, Кањоша и др, али њихово порекло је непознато. Само презиме је изведено од патронима Стилијан – Штиљан, грчке етимологије (занимљиво и можда битно за порекло овог рода је да лично име Стилијан и данас постоји међу Македонцима и Бугарима). Главни део Штиљановића је у 15. столећу напустио Црмницу и населио се у Паштровићима. Они који су остали у Забесу били су врло угледни и имућни, и носили су старешинска звања. Последњи који се истакао по чувењу био је кнез Станко Штиљановић почетком 19. столећа. Од 1830-их, братство почиње да опада, да би последњи мушки изданак у Црмници, Стево Штиљановић умро 1941. године. Након пресељења у Паштровиће, Штиљановићи су се населили у Бечићима где су, због племенитог порекла, прихваћени као главари. Последњи паштровски кнез био је Стефан Штиљановић, који се крајем 15. столећа иселио за Срем и тамо постао деспот србски. Собом је повео и један број својих сродника, као и Паштровића. 


Медини не припадају ни једном паштровском племену. Њихова посебност се огледа у пореклу, по томе што су одувек живели у Ластви, која је имала посебан статус у односу на Паштровску општину, као и због тога што су једно време сви били католичке вероисповести, те су се држали одвојено од својих паштровских суседа (који су на њих, пре свега због вере, нерадо гледали). По предању, Медини су потомци једног шпанског витеза поморца, презименом Medina, који је почетком 14. столећа био плаћеник у војсци краља Милутина. Његов потомак, вероватно син, можда и унук, који је већ био православне вере, добио је од цара Душана поседе у Бару, Црмници и Ластви. У 17. столећу, у време јаке унијатске пропаганде, цело братство Медина прешло је у римокатоличку веру и подигло себи цркву западног обреда у Кастел Ластви. Зато је Паштровски збор донео одлуку да се са њима ни један паштровски род не жени. Због ове мере, већи део братства Медина вратио се у православну веру, а они који хтедоше да остану католици, иселише се за Будву. Данас има у Будви и Боки католичких Медина који славе Светог Луку, док православни Медини живе у Мединском кршу (део Петровца) и славе своје старо крсно име Светог Тому.


„Фурешти“ по пореклу не припадају паштровском племену, већ су потомци разнородних досељеника у Паштровиће из Старе Црне Горе и Херцеговине, већином у 18. и 19. столећу. Досељни су због разних разлога – немаштине, крви, или женидбом као домазети. Сам назив „фурешти“ (исквар. талиј. – шумари, горштаци) има подругљив смисао (напоменућу, као поређење, да Васојевићи из долине Лима горштачке Шекуларце подругљиво зову – „шумари“). Они су већином досељени у Буљарицу и околна места. Већи родови су: Милутиновићи, Драшковићи, Вулићевићи, Радаче, Вучићевићи, Баровићи, Маинићи, Бјелице, Радуловићи, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #6 послато: Октобар 17, 2015, 06:24:15 поподне »
Приметно је да код већине паштровских племена постоји предање о пореклу из Старе Србије и Македоније (у различитим периодима, углавном 13. и 14. столеће), а ту су и упечатљиви братствени називи Мацедоновић и Булгаровић, затим презимена Штиљановић, Миџор и Аренко. Осим тога, међу старијим паштровским племенима, као најчешћа, примећује се крсна слава Никољдан, што указује на могуће блиско порекло тих никољштачких родова. Можда све ово указује на талас досељених „влашких“ катуна током 13. и 14. столећа, чији помен налазимо у многим документима Котора и Дубровника. Да ли и Паштровићи припадају овом кругу...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #7 послато: Октобар 17, 2015, 06:25:09 поподне »
Један леп детаљ за крај:

Кад је проглашена Краљевина Црно Гора, 1910. године, група паштровски исељеника у Америку, из државе Аризоне, који су се потписали као „Срби Паштровићи“, послали су на дар краљу Николи позлаћену сабљу са угравираним стиховима:

„Честита ти круна била,
Дјелима ти окићена!
Паштровићи то ти желе
Преко бурног океана!
Прими ову сабљу бритку
Америчког новог кова.
Бог ти с њоме маха дао,
Право тамо пут Косова!
А кад згодни часак куцне,
На миг твој смо, краљу, први
Све за Србство жртвовати,
И потоњу капљу крви.“
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #8 послато: Октобар 17, 2015, 06:25:56 поподне »
Надам се да сам овим прегледом порекла Паштровића заинтересовао форумаше за даљу дискусију  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Radonić II

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #9 послато: Октобар 17, 2015, 07:36:31 поподне »



10. Суђићи

Цело братство носи исто презиме. Живе у Петровцу. Један њихов огранак, Андрићи, живи у Буљарици. Славе Петровдан.
По предању, потичу из Старе Србије, одакле су се доселили у 14. столећу. Испрва су се звали Главочи (15-16. ст.), па затим Јунковићи (16-18. ст.), а од преласка у Кастел-Ластву (Петровац) око 1800. године, прозвани су Суђићи по братственику Марку Јунковићу – Суђи, који је био судија („суђа“) и врло угледан грађанин.
Имамо резултат тестираног Суђића: G2a L497.
О томе је разговарано на овој страници:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg7473;topicseen#msg7473

Svaka čast na obavljenom poslu Nebo.

Meni je najzanimljiviji rod Suđića, zbog podgrupe kojoj pripada i vezama sa drugim pripadnicima te podgrupe, pre svega sa krajškim G2a L42. Zanimljivo mi je da vidim njihovo mesto u plemenu Paštrovića. Ovako izgleda da nemaju veza sa drugim rodovima, ali se nadam da će biti još testiranih iz Paštrovića.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #10 послато: Октобар 17, 2015, 07:39:35 поподне »
Свака част за тему Небу! Паштровићи су једно од најзанимљивијих племена.

Увек су ми била интересантна ова предања неких братстава о пореклу из Старе Србије.

За сада, од Паштровића имамо тестиране Суђиће G2a и Греговиће I2a M223 (по предању такође из Старе Србије). Нема превише таквих хаплотипова. Греговић на YHRD има једно поклапање и то у Немачкој.

Чини ми се да је онај I2a M223 из Фокеје близак Греговићу из Петровца, али морам да проверим.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #11 послато: Октобар 17, 2015, 08:06:03 поподне »
Анализом се долази до неколико слојева становништва у Паштровићима:

1. Најстарији слој (вероватно од словенски досељеника 6-10. столећа), ту спадају најстарија, углавном изумрла или исељена братства: Паштровићи, Буљаревићи, Барочи, Стари Режевићи, Тарнути, итд.

2. Досељеници из Старе Србије / Македоније (13-14. ст): Кањоши, Митровићи, Зеновићи, Булгаровићи (Ћуде – Срзентићи), Миковићи – Давидовићи, Главочи (Јунковићи – Суђићи), Миџори, Арменци – Томићи, Близикуће, режевићки Боговићи, Боснићи и Франовићи.
Близикуће имају предање о пореклу из Херцеговине, а Срзентићи (Булгаровићи, Ћуде) да су од племена Никшића. Упечатљиво је и презиме Боснић. Могућ је правац сеобе: Стара Србија / Македонија – источна Херцеговина (она у данашњој ЦГ) – Приморје. 

3. Досељеници из Пипера (по мојој оцени – Лужани, одсељених под притиском Пипера почетком 15. ст): Дабковићи и режевићки Ђедовићи, Склендери и Радовићи.

4. Досељеници из Зете, Скадарског краја и Малесије с краја средњег века, вероватно под утицајем турске најезде: Бечићи, Калађурђевићи,Ђенаши (?), Беришани (?), Перазићи.

5. Медини, западног порекла (?).

6. Посебна прича су Дивановићи, који су упадљиви по слави Мратиндан (Свети Мартин, касније под овим датумом у календару СПЦ – Свети Стефан Дечански), која је типична за родове које смо повезивали са западним пореклом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #12 послато: Октобар 17, 2015, 08:09:02 поподне »
Чини ми се да је онај I2a M223 из Фокеје близак Греговићу из Петровца, али морам да проверим.

Било би занимљиво ако се покаже њихова блискост, јер би то можда потврдило предање о источном пореклу Греговића и осталих Миковића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #13 послато: Октобар 17, 2015, 08:42:59 поподне »
Било би занимљиво ако се покаже њихова блискост, јер би то можда потврдило предање о источном пореклу Греговића и осталих Миковића.

Погледао сам мало I2a M223 пројекат. Греговићу су блиски Енглези, Шкоти, али има ту и Турака и Грка.

Читао сам негде да у Анадолији има нешто I2a M223 (према званичним подацима 0.57%). Верује се да су ову хаплогрупу у те крајеве донели Келти (Галатија).




Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #14 послато: Октобар 17, 2015, 09:06:42 поподне »
Значи, наши I2a M223 (па тако и преци Греговића) су могли доћи у ЦГ приморје најмање на три могућа начина:

- још са Келтима у 3. веку пре Христа, па у средњем веку из Македоније у Паштровиће,
- са Словенима који су у средњој Европи покупили и део Келта, итд,
- неком каснијом миграцијом са запада (нешто аналогно нашим "Норманима" И-П109).
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #15 послато: Октобар 17, 2015, 09:23:46 поподне »
Честитам Небо на интересантно постављеној и обрађеној теми. Лијепо је имати прегледно представљено све о паштровићким родовима на једном мјесту.

Што се имена Паштровића тиче, ипак мислим да се ради о словенској етимологији у значењу"шарен". То је исти коријен као и за словенску ријеч "пастрмка" или шарена. Е сад у ком смислу су Паштровићи били "шарени"...

Занимљиво је да је у Паштровићима неко вријеме боравила и позната подунавска српска официрска породица Пишчевића, коју смо спомињали кад смо причали о роду N1a P189.2. Милорад Павић за њих пише:

"Пореклом из села Пишча, насељени у Паштровићима, у време велике сеобе 1690. године Пишчевићи су већ били у аустријској војној служби. Дед нашег писца, Гаврил Пишчевић, борио ce против мађарских побуњеника и против Турака, а и касније у време сеобе као официр командујући лаком коњицом. Један Пишчевић био je ађутант принца Александра Виртембершког за време његовог боравка у Београду. Алекса Пишчевић био je капетан у Чачку 1724. године и преко њега је будући патријарх Арсеније Јовановић Шакабента одржавао везе са карловачким митрополијским двором. Отац Симеонов, Стефан, био је капетан подунавске ландмилиције и заповедник Шида (у то време место са преко стотину домова и 500 душа). Почетком XVIII века Пишчевићи били су ce већ одомаћили у овим крајевима и уживали углед старе војничке породице, мада су ce у исто време, неки од њих, бавили и књижевним пословима бар као преписивачи или редактори преписиваних књига."

Не знам да ли је у самим Паштровићима остало каквог спомена о њима?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #16 послато: Октобар 17, 2015, 09:48:06 поподне »
Што се имена Паштровића тиче, ипак мислим да се ради о словенској етимологији у значењу"шарен". То је исти коријен као и за словенску ријеч "пастрмка" или шарена. Е сад у ком смислу су Паштровићи били "шарени"...

Има логике. Никад ми није пало на памет откуд назива пастрмка  :)
Можда је "шареност" Паштровића везана за ношњу.

А о Пишчевићима:
Ово је јако добар текст:
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=143.0
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #17 послато: Октобар 17, 2015, 10:18:30 поподне »

А о Пишчевићима:
Ово је јако добар текст:
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=143.0

Да, Пишчевићи су интересантан род. Симеон Пишчевић у својим мемоарима неколико пута помиње Паштровиће, али као да та информација не потиче од њега већ од његових саговорника из Црне Горе. Приређивач његових мемоара чак каже да је Пишчевић ту погријешио и да је касније о тој грешци писао у свом дјелу "О нацији српској". Нисам успио пронаћи ту Пишчевићеву књигу, да ли неко зна да ли постоји на интернету?

Ово су изводи из мемоара:

"Примио ме је врло љубазно, називајући ме
земљаком; рекао ми је да му је моје презиме познато и да у Албанији у Паштровићима од
мога рода има добрих људи, који су тамо властела и господа, и да му је врло мило што ме
је видео."

"Онда ми се обрати и онај што су га називали превасходством. "Ми смо слушали",
рече, "да су ваши преци из Црне Горе и да сте ви старином од Паштровића, који се
граниче с нама. Они су ваш род и носе ваше презиме, а наши су познаници, браћа и
суседи, и зато се надамо да ћете нас и ви волети као и они." (Мени се чинило да је он за
све време ћутања смишљао то што ми је сад рекао.) Ја му одговорим да ја, наравно, са
своје стране желим да са сваким будем у пријатељским односима, а са својим људима
нарочито."

 "Он ми се тек после њиховог доласка обратио: "Ваши преци потичу из наше земље, од
племена Паштровића.
Иако је тај крај под млетачком влашћу, ипак су то наши први
суседи. Нама је ваше име познато и зато сам вас, господине мајоре, као свог сународника
на почетку оне наше црногорске комисије највише и позвао."

"Он је то говорио зато што су моји преци били из Албаније, из предела Паштровића,
који је (као што сам о томе у првом делу довољно говорио) под заштитом Републике
Млетачке, а граничи се са Црном Гором. (Пишчевић је ту погрешио. Он је о томе свакако
писао у својој књизи „О нацији српској.")"


Пишчевић у својим мемоарима помиње родослова, али ја га нисам видио.Павић са друге стране помиње изричито њихов боравак у Паштровићима (који је можда био само привремен)

Блискост породица Пишчевића и Шевића вјероватно вуче поријекло још од боравка њиховог у Херцеговини, у Пиви. Под патронатом генерала Шевича и Симеон Пишчевић је отишао у Русију. У руском дворјанском грбовнику за Шевиће пише да су из Херцеговине, из Пиве и да су се презивали Цупаши или Цупаћи. Занимљиво је да у сјеверној Далмацији постоји српска породица Цупаћ.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #18 послато: Октобар 19, 2015, 06:48:26 поподне »
 Божидар Шекуларац  написа:" У веома бројним паштровским исправама  13 и 14 вијека у црногорском племену Паштровића помињу се имена румунских ( зашто румунских, прим. видоје 013) сточара Влаха: Негул, Харубе, Хекула, Урсо и др. док се име Дракул може наћи и сада, а презиме Дракуловић и шире у Црној Гори".И даље:"У Паштровићима, влашког поријекла је име пашњака Сорња. Назив села Тудоровићи је насто по личном имену Тудор,које се врло често сријеће код Влаха.
 Влашког поријекла и топоними: Буторина њива и Ђениш њива, али и имена из споменика - Тарнут, Гурко, Гогна, Коцан и, др."  У последњем ставу позива се на И. Божића.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #19 послато: Октобар 19, 2015, 07:14:25 поподне »
Божидар Шекуларац ми јесте далеки рођак, али је он (на жалост, јер је добар историчар) представник ове нове изопачене монтенегринске струје у ЦГ историјској науци.
Не знам како би топоними и етноними средњевековних Паштровића могли имати везе са ичем румунским, кад је румунска нација и њихов језик производ 17-18. столећа!?
Влашки, да. Власи су сажитељи Словенима у ЦГ подручјима од досељења Словена у те крајеве. Наравно да је било прожимања и утицаја у оба смера. Тако и језички и у називима људи, братстава, географских појмова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #20 послато: Октобар 19, 2015, 09:04:37 поподне »
 Небо, дијелим мишљење о Б. Шекуларцу. Божидар Шекуларац етнички одређује сточаре Влахе.  Деветнајести вијек  је вијек нација, па и румунске. Монтенегринска струја историчара и других публициста заступа тезу да су  се Паштровићи доселили из Старе  Црне Горе, позивајући се неријетко на   Сима Ћирковића, Момчила Спремића, Бранислава Ђурђева, Милоша Благојевића..., али и Бранка Павићевића, Илију Синдика. 
Б. Шекуларац пише о имену Паштровићи:"Тако су Паштровићи ( од имена Паштро, Пасторес - пастири, чобани) из катуна сишли у Приморје, ђе су се бавили воћарством, виноградарством и повртарством. Само име говори о њиховом поријеклу". Шекуларац и други сматрају да су Паштровићи влашког поријекла, да се ради о балканским старосједиоцима - Морлацима/ Власима/Илирима - старосједиоцима Илирика.
Чудно ми је ово везивање за Румуне, јер је Шекуларац по базичном образовању лингвиста - проф. руског језика. Послије усавршавања у Задру оде у историчаре...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #21 послато: Октобар 19, 2015, 09:48:09 поподне »
Класична замена теза. Некима од Паштровића (Дабковићи, Миковићи, Штиљановићи) је Стара Црна Гора била успутна станица, а они који су се бавили сточарством тамо су имали летња станишта, а живели су у Приморју. Монтенегрини сада хоће да докажу да они у ствари потичу из Катунске и других нахија, чиме би тобож доказали њихово влашко порекло. А како време одмиче, све више се кристалише слика ЦГ раног средњег века у којем је апсолутну већину тамо чинило словенско становништво. Власи су у подручју данашње ЦГ дошљаци с краја средњег века.
У вези са именом Паштровића, као што написах - има неколико варијанти. Мени је најближа она коју је Синиша овде објаснио (пастро - шарен). Ако су постали од "пасторес", зашто се онда не зову Пасторовићи или Пастировићи?
А што се побројаних аутора тиче, жалосно је закључити да су многи од њих били под утицајем ББ школе (односно наше званичне историје, која и дан дањи не може да се одлепи од Јиречека), иако су у већини врсни стручњаци. Што неко на овом форуму рече - чим је значење неког топонима или етнонима нејасно, одмах се проглашава за илирско-влашки. Безрезервно. На жалост, и мој омиљени аутор, Ђурђев је склон томе.
Али, добро, стару гарду данас оповргавају нова сазнања.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #22 послато: Новембар 19, 2015, 02:58:22 поподне »
Паштровићи у средњевековној Босни:

http://www.iib.ac.rs/docs/MiscellaneaNS27%282006%29.pdf

(стр. 43 - 54)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #23 послато: Новембар 19, 2015, 03:14:45 поподне »
Паштровићи у средњевековној Босни:

http://www.iib.ac.rs/docs/MiscellaneaNS27%282006%29.pdf



Ово је одлично!
Ђуро Тошић - Неколико примјера покатоличавања становништав из средњовјековне Босне.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #24 послато: Новембар 20, 2015, 08:29:19 пре подне »
Ово је одлично!
Ђуро Тошић - Неколико примјера покатоличавања становништав из средњовјековне Босне.

Да, добар текст. И тако су православни прелазили у католичку веру. Страшно је колико је тада људски живот био несигуран. Мада, питање је колико је боље и данас...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #25 послато: Новембар 20, 2015, 09:56:20 поподне »
Петар Шеровић: Манастир Прасквица - Паштровићи

http://www.rastko.rs/cms/files/books/48491aace6f6a
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #26 послато: Децембар 01, 2015, 03:26:38 поподне »
Паштровићи у средњевековној Босни:

http://www.iib.ac.rs/docs/MiscellaneaNS27%282006%29.pdf

(стр. 43 - 54)

Не стигох раније да прочитам, али ово је веома добра студија. Показује постојање племићке породице Паштровића, још у вријеме Немањића. Е сад да ли је читава област по њима добила име или је постојала нека племенска група Паштровића из које је ова породица проистекла, није баш јасно речено. Иначе рад се бави једним документом из которског архива, који доказује, претпостављену везу између Паштровића у Зетском Приморју и Паштровића у Босни. Изгледа да се племићка породица Паштровића у вријеме продора Сандаља Хранића у Зету, приклонила Сандаљу, а против Балшића. Из тог разлога, након повлачења Сандаља из Зете, повукли су се и Паштровићи (или дио њих?). Касније се помињу као босанска и херцеговачка властела са посједима на подручју Херцеговине.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #27 послато: Децембар 01, 2015, 05:11:53 поподне »
Нађох у Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. Vol. I, прво помињање једног Паштровића,  наиме 1295. године се помиње кнез Прогон Паштровић "per magnificum comitum Progonum Pastrovichium" као дипломата цара Михаијла Палеолога приликом потрђивања привилегија Михаијлу и Андрији Анђелу - војводама Дриваста.




http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k5626659j


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #28 послато: Децембар 01, 2015, 06:28:05 поподне »
Нађох у Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia. Vol. I, прво помињање једног Паштровића,  наиме 1295. године се помиње кнез Прогон Паштровић "per magnificum comitum Progonum Pastrovichium" као дипломата цара Михаијла Палеолога приликом потрђивања привилегија Михаијлу и Андрији Анђелу - војводама Дриваста.

Вредан налаз, Сол. Треба овај детаљ да убацим у текст о Паштровићима на порталу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #29 послато: Децембар 01, 2015, 06:39:03 поподне »
Нема на чему, Nebo! Морам само да напоменем, да Јиречек, Талоци и Шуфлај зумњају да је ова повеља фалсификат из 16. века! Било како било, интересантно је помињање имена Прогон - које је више грчо-албанско.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #30 послато: Децембар 01, 2015, 06:43:33 поподне »
Морам само да напоменем, да Јиречек, Талоци и Шуфлај зумњају да је ова повеља фалсификат из 16. века!

Можда и због тога што се Прогон Паштровић помиње као дипломата цара Михајла Палеолога 1295. године, а цар Михајло је владао до 1282.

Нисам успио да пронађем  ту повељу у документу који си поставио.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #31 послато: Децембар 01, 2015, 06:45:50 поподне »
Прогон Паштровић се помиње на стр. 140 http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k5626659j
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #32 послато: Децембар 01, 2015, 06:59:27 поподне »
Нема на чему, Nebo! Морам само да напоменем, да Јиречек, Талоци и Шуфлај зумњају да је ова повеља фалсификат из 16. века! Било како било, интересантно је помињање имена Прогон - које је више грчо-албанско.

Рекао бих, пре - грко-влашко име  :)
Progos / Progo
Не верујем да има везе са Албанцима (мислим на Шиптаре, не на Илире, келтске Албаноје, влашке Епироте и друге Старобалканце, касније албанизоване).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #33 послато: Децембар 01, 2015, 07:10:03 поподне »
Можда и због тога што се Прогон Паштровић помиње као дипломата цара Михајла Палеолога 1295. године, а цар Михајло је владао до 1282.

Колико сам ја схватио латински текст ( :-\) постоји недоумица, односно сумња  о времену у којем је датирана diploma (cuius impossiblilis nota chronologica est). Али се Паштровић не доводи у сумњу. (?)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #34 послато: Децембар 01, 2015, 07:14:46 поподне »
Колико сам ја схватио латински текст ( :-\) постоји недоумица, односно сумња  о времену у којем је датирана diploma (cuius impossiblilis nota chronologica est). Али се Паштровић не доводи у сумњу. (?)

Управо тако! :)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #35 послато: Децембар 02, 2015, 07:01:24 поподне »
Лично име Пастро налазимо и у Скадарском земљишнику из 1416-те, у селу Луорси:
Vissa relicta quondam Pastri Cucholi - Виша, покојног Пастра Кукоља.
У селу Луорси преовладава словенска патронимија, а (и још у неколико околних насеља) старешина је Вуко Губечић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #36 послато: Децембар 02, 2015, 08:30:07 поподне »
Не стигох раније да прочитам, али ово је веома добра студија. Показује постојање племићке породице Паштровића, још у вријеме Немањића. Е сад да ли је читава област по њима добила име или је постојала нека племенска група Паштровића из које је ова породица проистекла, није баш јасно речено. Иначе рад се бави једним документом из которског архива, који доказује, претпостављену везу између Паштровића у Зетском Приморју и Паштровића у Босни. Изгледа да се племићка породица Паштровића у вријеме продора Сандаља Хранића у Зету, приклонила Сандаљу, а против Балшића. Из тог разлога, након повлачења Сандаља из Зете, повукли су се и Паштровићи (или дио њих?). Касније се помињу као босанска и херцеговачка властела са посједима на подручју Херцеговине.

Средњевековна властела је повремено мењала станиште у складу са политичким или ратним приликама. Често помислим како олако прихватамо предања о завичају неке властеоске породице. Неко је држао посед у некој области или био заповедник неког града..., па закључујемо да је та породица из тог краја, а то у већини случајева не мора ништа да значи. Видимо и из случаја ових Паштровића у Босни. Кад бисмо овај огранак племена посматрали изоловано (да немамо других података о њима), могло би се закључити да су они пореклом из Босне. Није реткост да наиђемо на овакве случајеве непостојања других података, па закључке доносимо на основу једног, могуће непоузданог. Нарочито овде на западном Балкану, који је једно географски мало подручје и где су те сеобе биле честе у средњем веку, а и касније.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #37 послато: Децембар 02, 2015, 10:04:00 поподне »
Могуће је да је презиме Паштровић настало од Pastor, што је латински назив за свештеника. Када се прави присвојни облик од речи Пастор, долази до губљења оног гласа "а", па уместо Пасторов, добијамо Пастров (рецимо: ЂурАђ-Ђурђев, ПетАр-Петров, итд). Дакле, по мени, презиме Паштровић, настало је од латинског назива за свештеника - Пастора. А знамо да је на том подручју често уметање гласа "ш" уместо "с" (Рецимо, Стефан-Шћепан).
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #38 послато: Децембар 02, 2015, 10:12:43 поподне »
Уосталом, то показује и грб Паштровића, на ком је латински свештеник.

http://www.montenegrina.net/images/istorija/grbovi_cg/grb_pastrovica.gif
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #39 послато: Децембар 03, 2015, 09:17:45 пре подне »
Небо је то вјероватно већ примијетио, али за остале у понуђеном линку http://www.iib.ac.rs/srp/istorijski_casopis.htm у Историјском часопису број 58 из 2009. године налази се потенцијално занимљив рад.

Ђуро Тошић, Босански "лутајући витезови" Паштровићи, стр. 147-173.

Пошто не пратим тему, читањем "апстракта" установио сам се ради о приказу доласка тројице од петорице синова Радослава Паштровића из паштровићке области Зета на подручје требињске жупе (дипломатска мисија).

Ђуро Тошић је научник са кредибилитетом!

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #40 послато: Децембар 11, 2015, 03:16:25 поподне »
Занимљиво је порекло паштровске фамилије Крута (у мн: Крути или Круте):

За њих се и у Паштровићима каже да нису пореклом од паштровског племена, али данас се рачунају као братство у племену Љубиша (Близикућа). Крути су дошљаци из Скадарског краја у 16. столећу. Има их и у Грбљу, истог порекла.

Крути се помињу у Скадарском земљишнику из 1416. године у истоименом селу, као и у селима Какарићи и Самаризи.

Село Крути (Cruetin) из Земљишника није поуздано убицирано, а топоними који би се могли повезати са њим су у околини Улциња: село Крута, недалеко од њега и залив и село Круче, и нa север од Улциња село Круте. Вероватно су сва ова насеља своје називе добили по братству Крута.

Село Какарићи (у Земљишнику: Chacharichi, данашњи албански назив: Kakarriq) постоји и данас, и налази се у Задрими, на путу између Скадра и Љеша. Какарићи су се у једном делу своје прошлости бавили катунским сточарством, а летње планине су имали у Горњој Зети, што потврђује и данашња брдска област Какарицка гора источно од Подгорице. У време досељења Куча у своју садашњу област, део Какарића се територијализовао у својој планини, и они ће временом бити апсорбовани од Куча.

У селу Самаризи има већи број чисто словенских имена и патронима.

Како за Какариће, тако и за Круте, део аутора данас сматра да су они албанског порекла, као и да су у време пописа Скадарског дистрикта (почетак 15. века) били католици. Ово друго, вероисповест, је веома могуће, с обзиром на изложеност латинским утицајима у Приморју, као и млетачке власти. Међутим, што се народности тиче, у самом Земљишнику о томе нема података, али се закључци могу извести из имена и презимена, односно патронима пописаних старешина домаћинстава. Какарићи већином имају имена из црквеног именослова („светитељска“) и по неко словенско, а ни једно типично албанско, док се братственици Крута (Crutta) зову:

у Крутима: Тома, двојица са именом Павле (Palli) и Ђорђе / Ђурађ (Giergi),
у Какарићима: Стеван (Stefano) и Ђорђе или Ђурађ (Giergi),
у Самаризима: Калођурђе (Calozorzi) и његов син Ђурђе (Zorzi) и Станко (Stancho).

1440. као главар села Крута помиње се Андрија Крута.

Могуће крутско село из Земљишника је и Cruetio, које је и братствено име. Пописани домаћини сви имају светитељска имена (Ђурађ, Марко, Михаило, итд), уз једно словенско (Вуко) па је тешко донети неки закључак о народности. Божидар Вукчевић у „Срби Склавоније и Скадра XV вијека и хиландарски посјед Каменица“ наводи као највероватнију могућност да су ови Крути (?) Власи.

У 16. веку, део Крута се сели обалом на север: једни остају у Паштровићима, други у Грбљу (у селима Главати и Бигово), а део се настањује у Задру. Они први од затеченог становништва примају православну веру (уколико у истој нису били и раније?), а они који се настањују у Задру остају (или постају?) римокатолици, и данас се њихови потомци сматрају Хрватима. О задарским Крутима има у тексту (ко може да свари тај стил и језик) „Albanska obitelj Kruta i neki njezini zaslužni pojedinci“ (Lovorka Čoralić).

Дакле, од једног братства које је крајем 15. и у 16. веку (свакако под утицајем турских освајања Скадра 1479. и Улициња и Бара 1571. године) једним делом кренуло у сеобу, данас имамо потомке припаднике три народа: они који су остали у завичају данас су Албанци, они насељени у Паштровиће и Грбаљ - Срби (или Црногорци, како коме драго), а они насељени у Далмацију - Хрвати. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #41 послато: Децембар 21, 2015, 11:16:16 поподне »
Паштровски алманах  I ; Др Мирослав Лукетић и Марко Кентера, Свети Стефан – Петровац 2014. год.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #42 послато: Јун 12, 2016, 12:26:57 поподне »
Стефан Зановић доводи легендарног Вранаконте (Uranaconte, Бранило Кастриота?) са Ћудама и Зановићима.  Карл Хопф наводи албанско/македонске Ћуде у  родословним таблицама.


Стефан Зановић,Пакао или небо, Побједа, 1979
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #43 послато: Јун 12, 2016, 12:58:04 поподне »
Греговић из Паштровића (12 маркера) има пуно поклапања на западу Европе. Међу Србима из СДП нема блиских хаплотипова.

Хаплогрупа I2-M223 изгледа постоји у солидном проценту на југу Балкана, али такође нема сличних хаплотипова.

Од Балканаца, Греговићу би најближи могао бити Бугарин Заприанов, пореклом из хасковске области (Крепост, Димитровград).

Penio Zaprianov, b.1899 d.1969, Bulgaria, I-M223:

14 24 15 10 15-16 11 13 11 13 12 29 17 8-9 11 11 24 14 20 25 14-15-15-16 11 10 19-21 14 16 18 20 33-35 12 10



Ово може бити интересантно зато што велики број Паштровића негује предање о пореклу из Старе Србије.

Издвојићу део Небовог текста са Порекло.рс, где се јасно може уочити веза овог племена са јужним, тј. источним крајевима Балкана:

"Приметно је да код већине паштровских племена постоји предање о пореклу из Старе Србије и Македоније (у различитим периодима, углавном 13. и 14. столеће), а ту су и упечатљиви братствени називи Мацедоновић и Булгаровић, затим презимена Штиљановић, Миџор и Арменко..."

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #44 послато: Јун 12, 2016, 03:07:37 поподне »
Паштровића има у Сомбору,али су римокатоличке вере,и изјашњавају се као Буњевци.У књигама крштених Римокатоличке цркве у Сомбору,први пут се спомињу 1699.године.Сасвим је јасно,они су српског порекла,и највероватније покатоличени по доласку у Сомбор (велика сеоба 1690.године).Миленко Бељански,аутор књиге "Сомборске породице",наводи да је празавичај сомборских Паштровића Свети Стефан,код Боке.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #45 послато: Јун 12, 2016, 04:54:42 поподне »
Под условом да су Љубише/Близикуће I-M223, ондах би се дало шпекулисати да су потомци Caños-а (заосталих Каталонаца у Староi Србиiи/Македониiи/Бугарскоi)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #46 послато: Јун 12, 2016, 06:50:51 поподне »
Под условом да су Љубише/Близикуће I-M223, ондах би се дало шпекулисати да су потомци Caños-а (заосталих Каталонаца у Староi Србиiи/Македониiи/Бугарскоi)

Сол, тестирани I-M223  је од Греговића који нису од Љубиша / Близикућа, већ од племена Давидовића.

Љубише, по предању, потичу из Херцеговине, одакле су дошли око 1300. године.

Али, Давидовићи су занимљивији, јер имају предање о пореклу из Старе Србије.

О самом презимену Греговић, писах на порталу у тексту о Паштровићима:

Презиме Греговић може се повезати са надимком Грего, изведеног од имена Грегор, Гргур, Григорије. Али, занимљиво тумачење даје црногорски историчар Радослав Ротковић који у књизи „Саздање Цетиња“ каже: повезује ово са талијанским Greco – Греко, локално – Грего, Грк. „У овом запису из 1468. помиње се препоштени и премудри Божидар Грк, логотет, а то значи шеф канцеларије. Претпостављало се да би то могао бити млади Божидар Вуковић, доцнији војвода и штампар у Млецима… То што се Божидар назива Грком не треба да збуњује јер тако на једном мјесту стоји и за Николу „логотета господина Ивана“. Грк је синоним за православног. Пошто је Никола носио монашку одјећу, он је за котoрског нотара био greco или grego (одатле презиме Греговић), то јест православни, припадник грчко-источне цркве (chiesa greco-orientale).“

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Дакле, имамо Стару Србију и Грега - Грка, па кад томе додамо овог Бугарина о којем је писао Небојша и оне Каталане - Кањоше, има ту нечега.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #47 послато: Јун 12, 2016, 07:03:04 поподне »
Сол, тестирани I-M223  је од Греговића који нису од Љубиша / Близикућа, већ од племена Давидовића.

Љубише, по предању, потичу из Херцеговине, одакле су дошли око 1300. године.

Али, Давидовићи су занимљивији, јер имају предање о пореклу из Старе Србије.

О самом презимену Греговић, писах на порталу у тексту о Паштровићима:

Презиме Греговић може се повезати са надимком Грего, изведеног од имена Грегор, Гргур, Григорије. Али, занимљиво тумачење даје црногорски историчар Радослав Ротковић који у књизи „Саздање Цетиња“ каже: повезује ово са талијанским Greco – Греко, локално – Грего, Грк. „У овом запису из 1468. помиње се препоштени и премудри Божидар Грк, логотет, а то значи шеф канцеларије. Претпостављало се да би то могао бити млади Божидар Вуковић, доцнији војвода и штампар у Млецима… То што се Божидар назива Грком не треба да збуњује јер тако на једном мјесту стоји и за Николу „логотета господина Ивана“. Грк је синоним за православног. Пошто је Никола носио монашку одјећу, он је за котoрског нотара био greco или grego (одатле презиме Греговић), то јест православни, припадник грчко-источне цркве (chiesa greco-orientale).“

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Дакле, имамо Стару Србију и Грега - Грка, па кад томе додамо овог Бугарина о којем је писао Небојша и оне Каталане - Кањоше, има ту нечега.

Знам Небо, управо зато и написах под условом I-M223 (iер за сада нема тестираних Љубиша). То iе предуслов, да би била одржива предпоставка Кањош-Caños
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #48 послато: Јун 12, 2016, 07:13:53 поподне »
Знам Небо, управо зато и написах под условом I-M223 (iер за сада нема тестираних Љубиша). То iе предуслов, да би била одржива предпоставка Кањош-Caños

За Кањоше се баш и не зна поуздано имају ли везе с Љубишама, па није искључена ни веза Кањоши - Давидовићи / Миковићи - Греговићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #49 послато: Јун 12, 2016, 07:38:09 поподне »
За Кањоше се баш и не зна поуздано имају ли везе с Љубишама, па није искључена ни веза Кањоши - Давидовићи / Миковићи - Греговићи.

Зборник Матице Србске,1956



https://de.scribd.com/doc/294889635/Ivan-Božić-Nemirno-Pomorje-15-veka



Независно од Кањоша/Canos-a/ Близикућа, на страни 134. Иван Божић наводи да iе родоначелник Перазића био 1426. Переза Режевић
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #50 послато: Јун 12, 2016, 07:43:55 поподне »
Свака част, одличан податак.
Имаш ли идеју о значењу оног каталанског Caños?
Прво што ми пада на памет је веза са латинским canis, што не би било далеко од истине, јер су Каталонци били оновремени "пси рата"  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #51 послато: Јун 12, 2016, 07:53:18 поподне »
Свака част, одличан податак.
Имаш ли идеју о значењу оног каталанског Caños?
Прво што ми пада на памет је веза са латинским canis, што не би било далеко од истине, јер су Каталонци били оновремени "пси рата"  :)

Caños може бити управо од canis :), а може и од седе/беле косе/влàси
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #52 послато: Јун 12, 2016, 08:13:59 поподне »
С обзиром да се помиње каталонска теорија, хтео бих да напоменем да овакви хаплотипови постоје у Ирској, Енглеској и Шкотској. Нема их превише по Шпанији (где је I2-M223 иначе релативно слабо заступљена).

Алмогавери звуче занимљиво пре свега због Бугарске/Македоније (ангажовање у бици код Велбужда), али мислим да порекло ове гране I2-M223 треба тражити на другом месту.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #53 послато: Јун 12, 2016, 08:35:04 поподне »
С обзиром да се помиње каталонска теорија, хтео бих да напоменем да овакви хаплотипови постоје у Ирској, Енглеској и Шкотској. Нема их превише по Шпанији (где је I2-M223 иначе релативно слабо заступљена).

Алмогавери звуче занимљиво пре свега због Бугарске/Македоније (ангажовање у бици код Велбужда), али мислим да порекло ове гране I2-M223 треба тражити на другом месту.

Слажем се Небојша. Каталонска компаниiа и Алмогавери нису искључиво били састављени од Каталонаца и Шпанаца, било iе ту и Немаца (као рец. њихов вожд Роџер де Флор/ Rüdiger Blum /Ruggero Flores /Roger de Flor) и других, ниiе немогуће да iе Кањош био неки Шкот презименом Cann или Енглез Cain, коiе iе мало прилагодио каталоско шпанској већини. Негде нађох да су добар део Алмогавера чинили ибериiски десперадоси тi. Цигани.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #54 послато: Јун 12, 2016, 11:14:58 поподне »
https://de.scribd.com/doc/294889635/Ivan-Božić-Nemirno-Pomorje-15-veka
Независно од Кањоша/Canos-a/ Близикућа, на страни 134. Иван Божић наводи да iе родоначелник Перазића био 1426. Переза Режевић

У прилог паштровскe/старосрбиiанскe/македонско/бугарске/каталонске везе, осим већ поменутог Кањош-Caños - иде и горе наведено шпанско име/презиме Perez.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #55 послато: Јун 12, 2016, 11:32:22 поподне »
У прилог паштровскe/старосрбиiанскe/македонско/бугарске/каталонске везе, осим већ поменутог Кањош-Caños - иде и горе наведено шпанско име/презиме Perez.

Сол, Перазићи из Црмнице воде порекло са севера Албаније (Клименти). Мислим да су у некој вези са овим Перазићима из Паштровића.

У сваком случају, ово Переза више упућује на Албанију, него на Шпанију. Чини се да је ово презиме каректеристично управо за те крајеве (Приморје-Зета-Црмница).

Што се Каталонаца тиче, мислим да се не може успоставити веза са овом граном I2a-M223. Треба проверити каквих је све продора са севера било у средњем веку, тј. шта је могло донети ову хаплогрупу на Балкан.

За Пјешивце не бих рекао да су Алмогавери. Поред тога што је хаплогрупа J2a-M92 слабије заступљена у Шпанији, нема је ни на том бугарско-македонском подручју у неком већем проценту.

Код нас се јавља углавном код Срба, а хаплотипови из Црне Горе (Пјешивци) показују јасну везу са Италијом и донекле Блиским истоком.

Распрострањеност хаплогрупе J2a-M92


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #56 послато: Јун 12, 2016, 11:45:06 поподне »
Да, и паштровски Перазићи имају предање о доласку из Климената у 16. веку. Ова сеоба се подудара са доласком Климената у Цеклин, па може бити део исте сеобе.

Име Переза (или Пераза) има типичан наставак какав се среће у Малесији и граничним областима са Брдима, као што су Ивеза, Никеза, Вукеза, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #57 послато: Јун 12, 2016, 11:54:56 поподне »
Перазићи-Режевићи 14/15.век.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #58 послато: Јун 13, 2016, 06:12:01 поподне »
Перазићи-Режевићи 14/15.век.



Сол, и Божић пише "можда је он родоначелник...". Можда јесте, а можда су Перазићи у Режевиће дошли касније.
Сами Перазићи се не сматрају огранком старог братства Режевића. Но, све опције су отворене.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #59 послато: Јун 13, 2016, 06:46:50 поподне »
Сол, и Божић пише "можда је он родоначелник...". Можда јесте, а можда су Перазићи у Режевиће дошли касније.
Сами Перазићи се не сматрају огранком старог братства Режевића. Но, све опције су отворене.

Да Небо, све је могуће (и за садa у суштини - ирелевантно, док имамо само Греговића као iединог тестираног). Занима ме, да ли се име/презиме Кањош икада ван паштровског контекста помиње?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #60 послато: Новембар 13, 2016, 10:50:32 поподне »
Јучерашња "Квадратура круга", о Паштровићима:

https://www.youtube.com/v/7HL2M4vr3n4
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #61 послато: Новембар 22, 2016, 07:08:39 пре подне »
Настанак Светог Стефана и Паштровићи

http://www.srpskaistorija.com/nastanak-svetog-stefana-pastrovici/


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #62 послато: Мај 13, 2018, 08:58:07 поподне »
Један Паштровић, нови владика на челу Захумско-херцеговачке и приморске епархије, отац Димитрије Рађеновић:

https://nebojsavukanovic.info/hercegovcima-srecan-i-blagosloven-vladika-dimitrije/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #63 послато: Мај 13, 2018, 11:48:56 поподне »
Паштровска племена:

1. Бечићи

Родови: Бечићи, Чучуци (једн: Чучук), Грацуни, Клапавице. Сви славе Никољдан.
Седишта братства су у Бечићима и Челобрду.
Први пут се помињу почетком 15. столећа. Потичу из Зете (Скадарски крај) одакле се најпре насељавају у Црмницу, а потом у Паштровиће. Изумрли бечићки род су Мушуни. За Клапавице се говори да су старинци (можда изворни Паштровићи?) који су се прибратили Бечићима. Међу Бечићима су живели и Штиљановићи, о којима ће бити речи касније.

2. Калађурђевићи (раније се наводе и као: Калођурђевићи)

Цело братство носи исто презиме. Претка су звали Калођурђе – „лепи Ђурђе“ (грч. калос – леп). Славе Никољдан. Седиште братства је у месту Подбабац. Потичу из Зете (Скадарски крај) одакле су се доселили у Паштровиће вероватно још у 14. столећу, с обзиром да су још почетком 15. столећа били јако и бројно братство у Паштровићима.

3. Дабковићи

Родови: Кажанегре, Куљаче, Кентере, Балићи. Изворна слава им је Никољдан, који и данас славе Кажанегре и Куљаче. Кенетере и Балићи су узели да славе Митровдан, с обзиром да живе у Митровићима, те су узели и њихово крсно име. Седишта братства су у местима Дабковићи и Куљаче. Део је живео и на Светом Стефану.
Родоначелник свих Дабковића је Новак Црнац који се доселио из Пипера, најпре у Цетиње, а потом његов потомак Дабко у Паштровиће. О Новаку Црнцу било је речи на теми „О пиперским Црнцима“:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0
Такође, Балиће смо помињали у теми „Годијељи J2b M205“: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=195.msg8396#msg8396
Могуће је да они нису Дабковићи, већ прибраћени потомци старијег братства Ђенаша (или Ђонаша).
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=56.msg9830#msg9830
Nebo pustimi u PP broj Vibera da ti pustim audio zapis gdje se spominju Dabkovići da su iz Tropoje i dalji niz promjena prezimena. Ja bih to okačio ali iskreno neumijem da kačim te audio linkove. A ti radi posle šta misliš da treba....

+++

https://vocaroo.com/i/s1ntphqROXnj
« Последња измена: Мај 14, 2018, 01:20:00 пре подне Amicus »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #64 послато: Мај 14, 2018, 01:31:05 пре подне »
Veliko HVALA Amicus na pomoći oko kačenja...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #65 послато: Мај 14, 2018, 08:51:16 пре подне »
Романијски, ти Дабковићи од којих су Окиљевићи, Ршумовићи и остали из овог звучног записа, немају везе с паштровским Дабковићима.

О Новаку Црнцу и братству Црнци од који је настало паштровско племе Дабковића, писали су Накићеновић ("Бока") и Вукмановић ("Паштровићи").
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #66 послато: Мај 14, 2018, 10:31:12 пре подне »
Nebo razumijem šta govoriš, ništa ne pokušavavam da nametnem. Samo nevjerujem u pisanija ničija dok se ne potvrdi DNK. Koja su haplogrupa ili koja preovlađuje u Paštrovićima ?
Znam da znaš više od mene samo pokušah da budem koristan.
Ne želim da moj ton protumačiš oštrim odgovorom.  Ipaksmo nekakvi drugari  ;) ;) ;)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #67 послато: Мај 14, 2018, 12:50:11 поподне »
Ма, јашта, друже мој  ;)

Хтедох рећи, иако није тако често презиме (односно братствено / племенско име), очито ни сви Дабковићи нису истог порекла.

Иначе је занимљив родослов, тај који си поставио. Не знам има ли од побројаних родова неки да је тестиран...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #68 послато: Мај 14, 2018, 12:52:09 поподне »
А што се тиче генетике Паштровића, писали смо недавно о томе овде:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3308.0

За сад свега четири резултата. И, наравно, шарено, што је и било за очекивати:

Двојица из племена Давидовића (Греговић, Медиговић) - I2 M223,
Суђић - G2a и
Медин - РН908.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #69 послато: Мај 14, 2018, 10:37:40 поподне »
Ма, јашта, друже мој  ;)

Хтедох рећи, иако није тако често презиме (односно братствено / племенско име), очито ни сви Дабковићи нису истог порекла.

Иначе је занимљив родослов, тај који си поставио. Не знам има ли од побројаних родова неки да је тестиран...
Od ovih poslednjih izdanaka (Hršum, Okiljević, Lakić i Jakovljević) nije nijedan. A od Popovića  mislim da nema... Nismo svi ravnopravni u pristupu informacijama. Jedino , ako je neko testiran na SANU ili Hercegovačkom... Uskoro bi trebalo da dobijemo Hršuma.  Vidiš i sam da tumaram u MRAKU...  kad prikupim obećane BigY (tri) zadržaćuih onoliko vremena koliko ja tražim podatke pa nek I2 PH 908 čeka.  8)     mislim da je reciprocitet uvjek bio pošten pristup.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #70 послато: Јун 04, 2018, 02:57:03 поподне »
Иначе, паштровско презиме Перазић је неправилна верзија изворног - Перезић. Логично, јер је презиме изведено од личног имена Переза, што је облик који одговара и другим именима овог типа, која се завршавају именским наставком -за: Никеза, Калеза, Маркеза, и др.

И у самим Паштровићима, видим пре неки дан таблу са натписом "Перезића До".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #71 послато: Октобар 17, 2021, 09:54:23 поподне »
Данас је обиљежена годишњица упокојења Светог кнеза паштровског и деспота србског Стефана Штиљановића и жене му Јелене у монаштву Јелисавете.

Један леп цитат о њему:

"Стефан се родио и живио у Бечићима, на самој обали наспрам острва Светог Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Светог Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели, опростио се од ратачког игумана Серафима, повјеривши му своју опоруку и жељу да сво имање подјели манастиру Прасквици и Светом Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. Послије њега Паштровићи више нијесу бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића."

(Стјепан Митров Љубиша)

Ко је био у Бечићима, видео је брдашце где се данас налази црква Светог Томе. Отпрлике на том месту био је Стефанов дом.

Стефан је био омиљен главар и међу својим Паштровићима и међу Србима у тадашњој Јужној Угарској. Мошти му почивају у Саборној цркви у Београду.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #72 послато: Јануар 26, 2023, 03:31:51 поподне »
Једна интересантна ствар за Паштровиће:

Контактирао ме један од админа албанског ДНК пројекта (нисам сигуран тачно ког), у жељи да дубински, преко YSEQ, тестира по једну породицу из сваког братства (Давидовићи, Митровићи, Дабковићи...). Средства, колико сам схватио, су њихова, а на нама (Паштровићима) је да пронађемо кандидате за тест. Резултати би могли да се налазе у оба пројекта.
« Последња измена: Јануар 26, 2023, 03:34:30 поподне Небојша »

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #73 послато: Јануар 26, 2023, 03:41:14 поподне »
Звучи добро. Надајмо се реализацији целог подухвата.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #74 послато: Јануар 26, 2023, 03:41:43 поподне »
Већина Паштровића тестирана је преко 23andMe, тако да се не знају конкретно дубље подгране, али се може наслутити које су:

Боље профилисана братства:

Дабковићи су сасвим сигурно R1b-Z2103>Z2705.

Митровићи, судећи по резултату Анђуса, нека подграна низводно од R1b-L23.

Давидовићи сасвим сигурно I2-M223>P78>S25733.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #75 послато: Фебруар 03, 2023, 12:22:58 пре подне »
Контактирао ме један од админа албанског ДНК пројекта (нисам сигуран тачно ког), у жељи да дубински, преко YSEQ, тестира по једну породицу из сваког братства (Давидовићи, Митровићи, Дабковићи...). Средства, колико сам схватио, су њихова, а на нама (Паштровићима) је да пронађемо кандидате за тест. Резултати би могли да се налазе у оба пројекта.

Могуће да је Рењет, они сада имају малу акцију у Крајини (Скадарској).

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #76 послато: Фебруар 03, 2023, 12:29:22 пре подне »
Могуће да је Рењет, они сада имају малу акцију у Крајини (Скадарској).
Ај да те замолим да поделиш линкове ако ти резултати из Крајине буду јавни, баш ме занима шта ће ту бити.

Ван мреже НикПав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 511
  • Y: E-BY148067 Никољдан Y (M): E-FT61303 Јовањдан
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #77 послато: Фебруар 03, 2023, 12:31:30 пре подне »
Ај да те замолим да поделиш линкове ако ти резултати из Крајине буду јавни, баш ме занима шта ће ту бити.

Може, али неће резултати бити скоро, тек се полако прикупљају узорци. Циљ је да се тестира "старији слој становништва" по њиховим речима.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #78 послато: Фебруар 03, 2023, 09:52:54 пре подне »
Може, али неће резултати бити скоро, тек се полако прикупљају узорци. Циљ је да се тестира "старији слој становништва" по њиховим речима.
Хвала унапред😊

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #79 послато: Септембар 11, 2023, 10:11:18 поподне »
Ево на 23andMe једног Греговића, Црна Гора, G2a-L42.

Колико ми је познато, једини Греговићи су они из Паштровића, слава Илиндан. Они су међутим тестирани и као и остала братства из племена Давидовића (Миковићи, Медиговићи), припадају хаплогрупи I2-M223. У Петровцу има Суђића који славе Петровдан и припадају хаплогрупи G2a-L42. Биће да је ово неки прибраћени/призећени Суђић у Греговиће.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #80 послато: Септембар 18, 2023, 09:59:05 поподне »
Биће да је ово неки прибраћени/призећени Суђић у Греговиће.

Нема друге...
"Наша мука ваља за причешћа"