Аутор Тема: Село Дабиновац, општина Куршумлија  (Прочитано 1517 пута)

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Село Дабиновац, општина Куршумлија
« послато: Април 14, 2019, 10:43:31 поподне »
Географска енциклопедија насеља Србије II, Стручна књига, Београд, 2001, страна 342:
Цитат
   ДАБИНОВАЦ (77 ст.), сточарско (88,3% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на окуци горњег тока Бањске реке, десне притоке Топлице, 15 км ЈЗ од Куршумлије. Површина атара износи 1.655 ха. Просторно се развија у висинској зони 820–900 м. Обједињује три засеока: Дабиновац (Центар), Церово и Шушњак. Формиран је на месту са траговима старије насељености (остаци утврђења Јеринин град и темељи цркве). Првобитно српско село расељено је у време насељавања Албанаца (фис Берише), пред крај турске окупације, који су се повукли са Турцима 1878, када се поново насељава српски живаљ. Помиње се у попису 1884, када има 10 домаћинстава и 69 житеља. Ст. је српско и црногорско (13%), православно (слави Св. Александра Невског, Св. Јована, Св. Николу и др.; литије субота пред Покладе — засеок Шушњак и Бели петак — засеоци Дабиновац и Церово), досељено већином крајем ХIХ в. из Црне Горе (Бањани) и старе Рашке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,1 (1961) до 1,6 (1991). Електричну енергију добија у периоду од 1975—1977, водом се снабдева преко локалних водовода и из копаних бунара.

Податке када су формирана и утвршђена презимена уместо патронима у Топлици налазимо у тексту Александра Бачка, „Породична историја Дикића и Миловановића“:
Цитат
   Наиме, стална презимена увео је у Кнежевину Србију кнез Александар Карађорђевић тек 1851. године. Пре тога је већина становника носила „презиме“ формирано по личном имену или занимању оца. По мајци су се појединци „презивали“ у случају, да је рано остала удовица и да је сама подизала своју децу. Према томе, ова „презимена“ су се махом мењала из генерације у генерацију. Стара, родовска презимена била су тада у мањини. Стална презимена су уведена у југоисточној Србији тек после ослобођења 1878. године, заједно са увођењем администрације Кнежевине Србије. (извор: Велибор Лазаревић, Српски именослов, одабране руковети, Београд 2001. стране: 290 – 291, 298 – 299; Бранко Перуничић, Град Ваљево и његово управно подручје 1815 – 1915, Ваљево 1973. стране: 663 – 666.)
   До ослобођења од Турака, 1878. године, Топлица (област у сливу истоимене реке) је имала већинско албанско (арнаутско) становништво. Оно је тада избегло на Косово и у друге области. Иначе, преци албанског становништва били су досељени у готово опустелу Топлицу, махом у 18. веку, после сеоба Срба под патријарсима Арсенијем III Чарнојевићем и Арсенијем IV Јовановићем – Шакабентом. (извори: Видосава Николић – Стојанчевић, Топлица, Етнички процеси и традиционална култура, С.А.Н.У, Етнографски институт, Посебна издања, књ. 28, Београд 1985. , стране114 – 117, 120 – 121; Рудић, Становништво Топлице, стране 27 – 28; Вујадин Рудић, Становништво Прокупља, С.А.Н.У, Етнографски институт, Београд 1992. стране, 30 – 32.)
   У ову област је непосредно након 1878. године извршена масовна колонизација српског становништва из различитих крајева: са Косова, из копаоничког краја, околине Новог Пазара, околине Сјенице, Црне Горе, Херцеговине, Босне, Македоније, шопских области југоисточно од Топлице, Бугарске, Војводине, као и из других области. Потомци досељеника из тог периода чине већину данашњег српског становништва Топлице. (извори: Николић – Стојанчевић, стране 114 – 117, 120 – 121; Рудић, Становништво Топлице, стране 27 – 28)
    Управо је у то време владин изасланик М. Максимовић писао министру просвете следеће: „Из Алексиначког, Крушевачког и Књажевачког округа досељава се народ у гомилама с намером да се настани у напуштеним арнаутским селима…“. Иако је у почетку српска власт забрањивала стално досељавање ових породица, ипак су многе од њих трајно остале у Топлици. (извор: Рудић, Становништво Прокупља, стране 32)
   Ипак, становништво појединих српских села успело се одржати под турском влашћу, све до ослобођења. За њих се наводи: „бројно најслабија, стариначка топличка популација била је расејана готово по свим насељима Топлице и Косанице“.
(...)
   „Преци породице Миловановић доселили су се у Дабиновац у Топлици из области „Стари Колашин“. Из исте области су се у Дабиновац населили и преци породица: Јовановић, Младеновић, Василић и Вуловић. Ове фамилије, по свему судећи, нису у сродству са Миловановићима, барем не у ближем. (Извор: Вујадин Б. Рудић, Становништво Топлице, С.А.Н.У, Етнографски институт, Посебна издања, књ. 17, Београд 1978. страна, 45)
(...)
   Име предела одакле су дошли преци Миловановића, „Стари Колашин“, може се односити на две различите области. Једна од њих је Ибарски Колашин, предео који се у грубим цртама подудара са подручјем општине Зубин Поток (у саставу покрајине Косово и Метохија). Друга је околина насеља Колашина на данашњој територији Црне Горе. (извор: Милисав Лутовац, Ибарски Колашин, С.А.Н, Српски етнографски зборник 67, Насеља и порекло становништва 34, Београд 1954, стране: 64 – 66.)
(...)
   У време првог српског устанка, Краговићи су се преселили у Кобиљу Главу у Ибарском Колашину. Тридесетих година 19. века пронашли су знатну своту новца и за њу од бега купили: села Кобиљу Главу и Падине, као и Врбе, заселак Лучке Ријеке, лоциране у Ибарском Колашину. Један огранак Краговића прешао је из Кобиље Главе у место Доње Вараге, које се налази у истој области. Ту су се, по претку Миловану, прозвали Миловановићи. Задржали су стару славу и приславу. Након 1878. године, један огранак Миловановића прешао је из „Старог“ (Ибарског) Колашина у готово опустелу Топлицу, у село Дабиновац. По многим српским областима живе различите породице са презименом Миловановић, које најчешће нису у сродству са својим презимењацима у Дабиновцу.

Извор: „Породична историја Дикића и Миловановића“, Александар Бачко, објављено 1. децембра 2013. на http://www.heraldikum.com/porodicna-istorija-dikica-i-milovanovica/

"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Село Дабиновац, општина Куршумлија
« Одговор #1 послато: Април 14, 2019, 10:51:51 поподне »
 „Становништво Топлице“  Вујадина Рудића налазимо податак на страни 45:

Цитат
У Дабиновац се 1889. доселило 80 породица из Бањана, на пример Баћовићи, Матовићи, Перовићи, Поповићи, Томашевићи и Копривице. Године 1904. из Бањана су се доселили Бановићи. Из Старог Колашина су Јовановићи, Младеновићи, Миловановићи, Василићи и Вуловићи

Емисија „Задња кућа, Србија“ епизода Дабиновац, емитована 12. децембар 2010 на РТС 1.

Цитат
Породица Јовановић је као и готово сви у овим брдима пореклом из Црне Горе, из околине Билећког језера. Преци данашњих становника Дабиновца у време Турака доведени су овде не би ли чували границу од налета непријатеља. (...)
   Од 1878. године (Берлинског конгреса) у овом појасу била је државна граница Турског царства и Србије. У то време били су чести упади Албанаца на територију Србије.
Мр Марко В. Милошевић [ММ], географ (Институт Јован Цвијић): И да би се ти упади Албанаца спречили (...) дошло је до насељавања Црногораца у простору од Преполца до Растелице и тако су формирана и села Дабиновац као и три угашена села, која су се налазила у његовом непосредном окружењу. То су села Вукојевац, Тачевац и Растелица.
Надомак Куршумлије, у то доба (крајем 19. века), нико није желео добровољно да се насели због сталних сукоба и опасности.
[ММ]: Неки историјски подаци говоре да је чак војска обезбеђивала њихово насељавање ту, што у старту можемо да видимо колико је тај простор био популаран, да је чак војска морала да контролише насељавање тих простора. И тамо када будете обилазили та села, оно што је врло занимљиво да је скоро на сваком споменику, видећете, униформисано лице.

<a href="https://www.youtube.com/v/Q7Oitcr0F6c" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Q7Oitcr0F6c</a>
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Село Дабиновац, општина Куршумлија
« Одговор #2 послато: Април 14, 2019, 11:07:20 поподне »
Село Дабиновац је пре 1878. године било насељено Арнаутима и исламизованим Србима:



https://i.imgur.com/d5iPyys.jpg
« Последња измена: Април 14, 2019, 11:11:13 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 375
  • R1b>Z2705>BY199059*
Одг: Село Дабиновац, општина Куршумлија
« Одговор #3 послато: Април 15, 2019, 12:19:22 пре подне »
Село Дабиновац је пре 1878. године било насељено Арнаутима и исламизованим Србима:



https://i.imgur.com/d5iPyys.jpg
Мислим да ову мапу не треба схватати озбиљно и треба је узимати са резервом. Има много грешака и недостатака. Према овој мапи у већина села у Ругови била су насељена само исламизованим Србима.

Село Слатина код Вучитрна одакле сам пореклом је означио да је насељено само Србима и мањим делом исламизованим Србима, што није баш сасвим тачно, јер је у нашем селу било и Албанаца Љатифа, Пачарађића и Музаћа (ова два рода су се иселили 1925. године у Турску).

Много села у Дреници међу којима је и село Крлигате нема на мапи.

Такође село Пардусе је означио да је насељено само српским становништвом, што није тачно, поред Срба у селу су живели и наши рођаци Албанци Пардузи који су се иселили 1878. године у село Весековце у Бајгорској Шаљи.
« Последња измена: Април 15, 2019, 01:13:35 пре подне Amicus »