Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 84966 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #180 послато: Јануар 09, 2019, 02:32:08 поподне »
Нађох негде податак да се тај простор, касније назван Палилула, пре тога називао - Фишетија. Међутим, нисам успео наћи објашњење оваквог топонима. Звучи као турцизам, мада и не мора бити (можда нека немачка, француска или италијанска реч - fischet, fiscet, fishette…).

Постојао је крај који је у турско време називан сличним називом - Фишеклија, он се простирао отприлике од данашње Главне поште и Пионирског (раније - Дворског) парка, па у правцу хотела „Метропол“, око Цариградског друма, дакле са друге стране Ташмајдана, односно Врачарског брда. До средине 19. века, ту су биле само њиве и ливаде. На почетку Фишеклије, тамо где је данас Пионирски парк у време аустријске Краљевине Србије (1718-39) налазила се аустријска војна болница и поред ње болничко гробље. Занимљиво је да је на истом месту пронађена и античка некропола из времена римског Сингидунума:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%9F%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA

Прекопута, на простору испред данашње Скупштине, била је некад велика Батал-џамија и око ње турско гробље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #181 послато: Јануар 09, 2019, 03:20:13 поподне »
Oni su tako izmešteni na prostor današnjeg Tašmajdana, koji se u to vreme zvao FIŠETIJA (po fišeku u koji se pakovao barut). U Fišetiji je bilo zabranjeno pušenje zbog opasnosti od....

https://besnopile.rs/kako-su-delovi-beograda-dobili-svoja-imena/4/

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #182 послато: Јануар 09, 2019, 04:26:36 поподне »
  За фишеклије

FİŞEK, -Ğİ
1. Tüfek, tabanca vb. hafif ateşli silahlara, atılmak için sürülen ve içinde barut bulunan bir
kovan ile bu kovanın ucuna yerleştirilmiş mermiden oluşan cephane: “Ben fişeklerin barutunu,
tapasını koyayım, beybaba saçmasını...” -A. Gündüz. 2. Donanma ve şenliklerde kullanılan çeşitli
yanıcı veya patlayıcı maddeler: Kestane fişeği.
(GTS)
Arn. fishek-u, fyshek, fishekllëk, fishekore, fishekzjarr (Diz. 278, 279; Bor. 51; Mik. 61; Mey.
115; Lat. 213; Kara. 305)
Boş. fišek, fišekčija, fišegdžija, fišek-ćesa, fišeklije, fišekluk (Škal. 287)
Bul. fišek, fišeklik (DTB. 264; Gab. 846; Mik. 61; Diz. 279; Kara. 305)
Hrv. fišek, fišekčija, fišek-ćese, fišeklija, fišekluk (Es. 56)
Mak. fišek (Nas. 70, 77, 80; Kara. 305)
Rom. fisec, fisic (Mik. 61; Lok. 610; Diz. 279; Kara. 305)
Srp. fišek, višek, fišekčija, fišegdžija, fišek-ćesa, fišeklije, fišekluk, fišekluci, fišečnica (Škal. 284;
Diz. 279; Vuk. 824; Bak. 1312; Mik. 61; Lok. 610; Kara. 305)
Yun. fiseki, fisekliki (Kuk. 110; Gia. 179; Mik. 61; Diz. 279; Kara. 305)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #183 послато: Јануар 09, 2019, 07:56:32 поподне »
Oni su tako izmešteni na prostor današnjeg Tašmajdana, koji se u to vreme zvao FIŠETIJA (po fišeku u koji se pakovao barut). U Fišetiji je bilo zabranjeno pušenje zbog opasnosti od....

https://besnopile.rs/kako-su-delovi-beograda-dobili-svoja-imena/4/

Мало ми је чудно да се крај у којем је било заступљено занатско паковање барута у фишеке зове - Фишетија, а не Фишеклија. Али, добро. Једна од верзија назива Палилуле има везе са барутом, па ту можда има неке везе.

Иначе, Фишеклија, данашњи почетни део Булевара Краља Александра, свој назив понео је према малим радњицама које су држали Јевреји на левој страни Цариградског друма и ту продавали свашта, а у великој мери половну одећу. Робу су паковали у фишеке, па отуд и назив.
« Последња измена: Јануар 09, 2019, 07:58:06 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #184 послато: Јануар 10, 2019, 03:40:32 поподне »
Хаџипоповац је крај на исток од Палилуле, у правцу Новог гробља. Оивичен је улицама Здравка Челара, Чарлија Чаплина, Мије Ковачевића, Рузвелтовом и Цвијићевом. По мени, један од лепших делова Београда.

Назив је по старој угледној београдској кући Хаџи-Поповића чији је ту посед био. Ту су имали њиве и винограде, а кућу и башту су имали нешто ближе Београду, између данашњих улица Хиландарске, Џорџа Вашингтона и Јелене Ћетковић.

Хаџи-Поповићи су пореклом из Скопља. Презиме су понели према претку који је био свештеник и ишао је на ходочашће у Свету Земљу. 1842. године у Београду је као „татарин правитељства србског“ (дакле, поштар) био упослен Таса Хаџи-Поповић, познатији као - Таса Татарин. Био је лични татарин књаза Милоша. Тасин син Никола Хаџи-Поповић био касациони судија Великог суда 1860-их. Књаз Михаило му је био венчани кум. По земљишном поседу био је најимућнији Београђанин тог времена.

Почетком 20. века, Никола је испарцелисао њиве и винограде на Хаџипоповцу и продавао плацеве заинтересованима. Тада је почело насељавање овог краја. Испрва, 1886. године, Београдска општина је одбила захтев за парцелисање имања за зидање кућа, због близине новозаснованог Новог гробља (по тадашњим прописима, куће се нису могле подизати ближе од 1 км гробљу), али су почетком 20. века, Никола, а затим и његова деца, ипак успели испарцелисати и продати цело имање. После Првог светског рата почело је обимније насељавање овог краја.

Данас је то крај лепих породичних кућа и стамбених зграда, а у оном делу Хаџипоповца окренутом Новог гробљу, налазе се Гробље ослободилаца Београда и Јеврејско гробље.

О Хаџи-Поповићима:

https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2015/11/03/белешке-о-београдском-хаџипоповцу-и-п/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #185 послато: Јануар 10, 2019, 03:42:34 поподне »
Београдска Ботаничка башта, ту на граници Палилуле и Хаџипоповца, носи званично назив „Јевремовац“. Прва ботаничка башта отворена је 1855. године у дворишту Конака кнегиње Љубице, затим је пресељена на Дорћол, где је уништена 1877. године приликом поплава до којих је дошло изливањем Дунава. 1889. године, краљ Милан је поклонио Великој школи једно своје имање на Палилули које се звало - Јевремова Башта или Јевремовац, јер га је држао (купио или, вероватније, добио од свог брата Милоша) његов деда, господар Јеврем Обреновић. Једини услов који је Милан поставио био је да се ботаничка башта назове према његовом деди, што је и учињено.


Између Јевремовца и Хаџипоповца налази се насеље под називом Професорска колонија, између улица Цвијићеве, Деспота Стефана, Здравка Челара и Митрополита Петра. Такође један веома леп крај. Насеље је засновано је између 1926. и 1929. године када је један број професора Београдског универзитета овде почео да се насељава.

Куће су себи овде подигли многи познати професори и научници као што су Милутин Миланковић, Јован Ердељановић, Владимир Ћоровић, Милан Будимир, Хенрик Барић, Александар Леко, Тадија Пејовић, и др. Током 1930-их година, овде је било већ више од 40 професорских кућа.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #186 послато: Јануар 10, 2019, 03:48:49 поподне »
Копитарева Градина је један мањи крај између Палилуле и Старог Града оивичен улицама Деспота Стефана, Џорџа Вашингтона, Цетињска, Шафарикова и Хиландарска.

Овај крај је раније носио назив Митрополитова Башта. Ту се налазио летњиковац окружен воћњаком и виноградом, који је припадао митрополиту Михаилу Јовановићу, а вероватно и његовом претходнику митрополиту Петру. Митрополит Михаило је био русофил и одржавао је живе везе са руским двором, што је сметало кнезу Милану, који га је збацио са митрополитске столице указом 1881. године. Михаило се вратио на свој трон 1889. године, на којем је остао до упокојења 1898. године. Након тога, његово имање је држава испарцелисала и продала грађанима који су тамо подизали куће. До Првог светског рата цео крај је урбанизован. Овде су куће имали многи знаменити Београђани - Јован Цвијић, Љуба Стојановић, Лаза Лазаревић, и др.

Није ми познато по ком основу је држава распродала ово имање. Да ли га је митрополит завештао држави, или га је (он или Црква по његовом упокојењу) продао, или нешто треће...

Крај је касније назван по Јернеју Копитару.


Земљиште на којем је 1886. године засновано Ново београдско гробље, носило је назив Владановац, по др Владану Ђорђевићу, тадашњем председнику Београдске општине.

Владан Ђорђевић је једна од најзнаменитијих личности Србије друге половине 19. века. По струци лекар, био је и истакнути политичар (1880-их председник Београдске општине и министар просвете и привреде, а 1897-1900. и председник Владе), санитетски пуковник, академик, књижевник, оснивач Црвеног Крста Србије и Српског лекарског друштва. Био је велики противник стварања државе Албаније (ставови изнети у раду „Арнаути и велике силе (Albanesen und die Grossmachte)“, 1913), што чега је био прогоњен од аустроугарских окупационих власти у Првом светском рату. Што се земљишта Владановац тиче, и ту постоје различите информације у расположивој грађи. Према једнима, ово земљиште је било власништво Владана Ђорђевића, па је по њему прозвано, које је затим поклонио Београдској општини за потребе уређења новог гробља. Према другима, назив је дат у знак захвалности Београдске општине због залагања Владана Ђорђевића да се уреди ново београдско гробље и измести са Ташмајдана. Како год, назив Владановац није дуго коришћен. Током година, у народу је заживео назив - Ново гробље. 

Ђорђевић је пореклом био из Епира, али извори износе различите податке о његовом даљем пореклу - према једнима, преци су му били словенског порекла, према другима - цинцарског. Мало је познато да је право Ђорђевићево име - Хипократ, што је добио под утицајем мајке Цинцарке (из познате фамилије Леко).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #187 послато: Јануар 10, 2019, 04:53:08 поподне »
Београдска Ботаничка башта, ту на граници Палилуле и Хаџипоповца, носи званично назив „Јевремовац“. Прва ботаничка башта отворена је 1855. године у дворишту Конака кнегиње Љубице, затим је пресељена на Дорћол, где је уништена 1877. године приликом поплава до којих је дошло изливањем Дунава. 1889. године, краљ Милан је поклонио Великој школи једно своје имање на Палилули које се звало - Јевремова Башта или Јевремовац, јер га је држао (купио или, вероватније, добио од свог брата Милоша) његов деда, господар Јеврем Обреновић. Једини услов који је Милан поставио био је да се ботаничка башта назове према његовом деди, што је и учињено.

Мало људи зна да је  испод Ботаничке баште ледара. Ту су довлачили лед са Дунава и чували га и користили  током  целе године.


  https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/1101131/dzinovski-frizider-kralj-milan-sladoled-i-pice-cuvao-u-ledari

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #188 послато: Јануар 10, 2019, 08:56:13 поподне »
Мало људи зна да је  испод Ботаничке баште ледара. Ту су довлачили лед са Дунава и чували га и користили  током  целе године.

Ево, и ја први пут чујем за ово. Зна ли се од кад ледара датира?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #189 послато: Јануар 10, 2019, 09:42:29 поподне »
Не знам када је направљена(покушаћу да пронађем  ;).)
, једном сам била у њој.
Иначе ми је за ајскасне, претече фрижидера причала и пријатељица да су њени баба и деда куповали лед

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:744064-BEOGRADSKE-PRICE-Zaprege-umesto-frizidera

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #190 послато: Јануар 11, 2019, 03:45:29 поподне »
Ново гробље, односно Владановац је део шире целине коју чини долина Славујевог потока и околни крајеви.

Славујев или Булбулдерски поток извире на југозападној страни Великог Врачара (Звездарско брдо) и некада је текао долином у којој се сада налазе улице Димитрија Туцовића и Цвијићева и уливао се у Дунав код данашње Луке Београд. Као и већина београдских потока и овај је каналисан и данас тече испод улица. Иначе, овај поток је био веома важан за снабдевање Београда водом и у турско време и касније (а вероватно и у претурско доба).

Док је још текао по земљиној површини, Славујев поток није био тако умиљат како му име звучи. У пролеће је знао толико да набуја да је изазивао поплаве по околним крајевима. Један запис професора Тадије Пејовића, једног од првих насељеника Професорске колоније:
„Без икакве уличне калдрме живели смо више од две године. Кад падне киша, блато до глежњева, а кад киша престане, блато се претвори у прашну. Кад је киша јака, Булбулдерски поток, данашња Цвијићева улица, надође и одсече Професорску колонију од Београда. Услед великог блата сви смо носили каљаче. али привезане канапом за ноге, да не би остале у блату. Није било довољно привезати их за ципеле, јер се дешавало да и ципеле остану у блату". („Настанак Професорске колоније у Београду и њени становници“, Богдан Љ. Поповић, 2002)

У овој долини је очито некада било мноштво славуја, јер су и поток и околина по њима прозвани.

Назив Булбулдер настао је од турцизама bülbül - славуј и dere - долина, дакле - Славујева долина. Милан Милићевић („Старе слике српске престонице“) ово преводи и као Славујев до, Славујев поток. Сретен Поповић („Путовање по новој Србији“) ово преводи као - славујев луг. Из неких докумената из 1820-их и 1830-их може се видети да су београдски Турци Булбулдер називали Бул-бул-дерес.

Могуће је да је ову долину Евлија Челебија у свом путопису из 1660. године назвао Кучук-дере (Мали поток). Кучук-дере се спомиње као махала у дефтеру из 1640/41. године (Дефтер џизје хришћана вилајета Угарског Београда).

Један Булбулдер постоји и у Призрену.

Осим краја који се назива по овом турцизму - Булбулдер, један део долине се назива Славујев Венац. Срби су цео овај крај звали - Славујевац („Београд вечити град“, Пауновић).

Овде је, због лепе природе и угодне жупне климе у долини, још у време ране турске власти било излетиште београдских Турака. Постојали су и неки летњиковци и једна бекташијска текија. Обичај пикниковања (теферича) у долини Славујевог потока наставили су и Аустријанци у 18. веку, током раздобља у којима су држали Србију. А затим и Београђани у ослобођеној Србији. Насељавање долине Славујевог потока почиње појединачно од 1860-их. Најпре је насељен онај део уз поток где се налази Цвијићева улица, а који је до тада био познат као - Куртовића ливада. Крај који данас називамо Булбулдер, као и Славујев Венац, потпуно су насељени између светских ратова.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #191 послато: Јануар 11, 2019, 03:52:10 поподне »
Узбрдо на југ од Булбулдера је крај који се назива Ђерам.

Крај је добио име по врсти бунара „на ђерам“. Ђерам је полуга помоћу које се из бунара вади кабао са водом. У србски језик рећ ђерам је дошла од турске germek, а у турски од грчке геранос што значи - чапља. Вероватно због изгледа самог ђерма који подсећа на чапљу.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BC


(са: https://www.ravnoplov.rs/djeram/)

Легендарни ђерам из Маратонаца:

<a href="https://www.youtube.com/v/jA4zbZwrWbU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jA4zbZwrWbU</a>

Међутим, никакав бунар се ту није налазио. Ту се налазила једна од градских трошарина, где је наплаћивана такса на продају робе на подручју Београда (обично од сељака који су доносили намирнице да продају на градским пијацама). Трошарина се налазила на Смедеревском друму (некада Цариградском, данас Булевар Краља Александра). Осим кућице у којој су седели службеници, на друму је била и рампа која је све подсећала на - ђерам. Отуд су тако прозвали ову трошарину, а после и цео околни крај. Називан је и Стари Ђерам и Смедеревски Ђерам.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:555390-Djeram-nije-po-bunaru

Почетком 20. века, овде је настала пијаца која је снабдевала источне крајеве Београда сеоским производима. Продавци су већином били сељаци из Миријева, Сланаца, Великог Села.

Између светских ратова овде се подижу куће и стамбене зграде. Колико је овај крај био важан део града, говори и чињеница да је после Другог светског рата цело ово подручје североисточног Врачара било подељено на општине Звездара и Стари Ђерам. 1957. године подручје Старог Ђерма је прикључено Општини Звездара. Данас је већи део краја који се обично назива Ђерам у саставу Месне заједнице Смедеревски Ђерам.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #192 послато: Јануар 15, 2019, 02:40:20 поподне »
Лион је крај у горњем делу Булевару Краља Александра чије је средиште на углу Булевара и улице Милоша Зечевића, где се некада налазила кафана „Лион“ која је свој назив понела по истоименом француском граду, а у име (тадашњег, између светских ратова) пријатељства Србије и Француске. Кафана више не постоји (a ни пријатељство), али је остала упамћена као место где су се окупљали политичари, официри, чиновници, просветни радници, књижевници... Осим што се дружило уз чашицу, ту се играо билијар, шах, домине. Цео крај је прозван по кафани. Одликовале су га приземне куће и занатске радње, а посебно пекаре и посластичарнице. И данас је ово леп и миран крај.


Каменовић или Код Каменовића је између светских ратова био назив за крај око раскрснице између улица Краља Александра (данас Булевар) и Гробљанске (данас Рузвелтова). Данас се овај крај обично назива „Код Вука“, због споменика Вуку Караџићу који се налази на платоу изнад фамозног београдског метроа. Крај је назив носио по кафани „Каменовић“ у улици Краља Александра, између Молерове и Стишке (данас Голсвортијева) улице. У крају је био већи број продавница, занатских радњи и књижара „Чутурило“, као и такси станица. Био је ово веома прометан и живахан крај. А и данас је, само на неки другачији начин.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #193 послато: Јануар 15, 2019, 02:42:33 поподне »
На брду Велики Врачар, на највишој тачки (по изворима подаци о висини Великог Врачара крећу се од 248 до 254 метара) 1931. године подигнута је модерна астрономска опсерваторија. Београд је опсерваторију, односно разне метеоролошко-сеизмолошко-астрономске станице, имао и раније (почев од 1887. године), али је ова била најмодернија за своје време и њена изградња представљала је највеће улагање у научне сврхе у првој половини 20. века у тадашњој Југославији.

Народ је због опсерваторије почео брдо називати Звездарница, а касније се назив сажео у - Звездара. Он ће се проширити и на насеље које се паралелно развијало по околини Великог Врачара.

Велики Врачар се под тим називом помиње приликом опсаде Београда од стране Сулејмана Величанственог 1521. године. За време турске власти, служио је као излетиште, а у другој половини 18. века, ту су били виногради и воћњаци. У западном подножју Великог Врачара било је у то време и сталних кућа. У 19. веку, овај крај је називан „Баба Ружин крај“. Између светских ратова овде се подиже све више кућа, али насеље тада има углавном рурални карактер.

После Другог светског рата, подручје касније Општине Звездара (тада под називом „Пети реон“) подељено је на насеља Вуков споменик, Булбулдер, Звездара, Пашина чесма и Зелено брдо. Од 1953. од ових насеља формиране су две општине – Стари Ђерам и Звездара. Подручју Звездаре припојени су и атари села Миријево, Мали и Велики Мокри Луг, а затим и подручје Општине Стари Ђерам. Тако је 1959. године заокружено општинско подручје које данас називамо - Звездара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #194 послато: Јануар 15, 2019, 04:06:26 поподне »
Е, а сада излет у део Београда са најдужом али и најмрачнијом повешћу.

У питању је Карабурма. Географски гледано, Карабурма је гребен Врачарског брда. Данас изгеда да је тај виши део Карабурме подалеко од Дунава, међутим, раније није било тако: наиме, Ада Хуја, која је у новијој историји насипом повезана са копном и претворена у полуострво, била је острво, а ток Дунава је ишао више према копну Београда, тако да је Карабурма била управо гребен изнад реке. По том положају долази и назив овог краја.

Иако многи мисле да је Карабурма кованица од турцизама kara - црно и burma - прстен, објашњење је другачије. Реч је настала од турских речи kaya - стена и burun - рт, гребен. На старим османлијским и аустријским картама овај крај је именован као Кајабурун (Kaya-burun). Касније је назив изобличен у народном говору у - Карабурма.

Згодан положај уз реку, али изнад реке, као заштита од поплава или напада са те стране, привукао је насељенике пореклом из Понтске низије који су се настанили у Панонској низији, да за једно од места где су подигли своје насеље изаберу управо Карабурму. Подручје око гребена уз реку било је мочварно. Због постојања термалних извора, вода из мочваре је испаравала, тако да је цео крај био у сталној измаглици.

Између 6. и 4. века пре Христа, ту се настанила једна група припадника племена Синда.

„Антички историчар Херодот наводи y својој историји да су Панонску низију и широки појас Подунавља населила племена Сигина, Граукена и Синда. Она су остала у овим крајевима све до краја IV века, све до доласка келтских племена, са којима су се стопила. Данас, после низа археолошких истраживања на подручју града Београда, утврђено је да су Синди живели на делу данашње Карабурме, и то y отвореним насељима са земуницама. Њихова материјална култура y многоме се подудара са културом Скита, без обзира на то што постоје и разлике, пре свега по животињском стилу“. (Седам хиљада година Београда, група аутора, 1975)

Ово насеље је, по свој прилици, зачетак каснијег античког Сингидунума.

„Посебно је питање да ли су Келти основали град са именом Сингидунум, како се то у научној литератури често наводи... досадашња истраживања на подручју Београда сигурно показују да се велико насеље Скордиска, њихов опидум, град који би оправдавао давање имена са завршетком -дунум, није налазио на месту данашњег Горњег града. Према најновијим истраживањима велико отворено келтско насеље са земуницама налазило се на источном рубу Београда, дуж Вишњичке улице, где су, на Карабурми и Роспи-ћуприји, откривене велике некрополе Скордиска. Отуда изгледа оправдано мишљење да се опидум, уколико је и постојао, вероватно налазио на платоима око ових некропола и насеља...“ (Историја Београда, група аутора, 1974)

„Упркос дугом континуитету живота на београдској тврђави, од неолита, са индицијама постојања насеља и у бронзано доба, на територији Горњег града нема никаквих елемената који би указивали на келтско насеље. С друге стране, изузетно богата некропола на Карабурми несумњиво је материјал везан за келтску културу (латен II—III), до освајања Римљана. На основу тога дало би се закључити да би келтски дунум на територији данашњег Београда најпре требало очекивати не код Горњег града већ ближе великој некрополи на Карабурми, која се, несумњиво, није могла налазити далеко од одговарајућег насеља“. (Исто)

„...У периоду између 470. и 488. године Источни Готи су држали Сингидунум. У писаним изворима нема података о власти Гота у граду и околини, али нам је њихово присуство посведочено неким врло занимљивим археолошким налазима на територији Београда, који свакако потичу из периода готске власти. То је материјал из источноготских гробова на територији данашњег Београда (Макиш, Карабурма, Роспи ћуприја), као и у ближој околини (Гроцка)“. (Исто)

Понегде се може наћи податак да се у првој половини 15. века на простору Карабурме налазила нека тврђавица ("град") под називом Деспотовац (по Деспоту Стефану Лазаревићу).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #195 послато: Јануар 15, 2019, 04:08:19 поподне »
Током турске власти, Карабурма је ненасељена, а у другој половини 18. века, ту су виногради имућних београдских Турака. Са почетка 19. века имамо записе да су на Карабурми турски аскери имали војне вежбе. Тако су, на пример, 1823. године делије, тобџије и сејмени имали војне вежбе на Калемегдану и Карабурми.

Након стицања аутономије, књаз Милош је наредио да Карабурма буде званично место за погубљења, што је било на снази све до 1912. године. Место где су стрељани осуђеници било је недалеко од београдског краја старог Панчевачког моста.

Необичан несрећни случај догодио се током стрељања завереника који су организовали и спровели атентат на кнеза Михаила 1868. године.

„...После једног плотуна тане фијукну, а са криком се сруши официр који је командовао стрељањем. Васи Мијатовићу притрча лекар, али му више није било помоћи. У магновењу сви схватише чудо: тане се одбило од коца или камена и усмртило официра који је командовао стрељањем. Његов заменик преузе команду, док су два војника носила официра према једној од празних кара. Он неће лежати са осуђеницима. Биће свечано сахрањен на гробљу, као војник који је пао у борби за књаза и отаџбину...“ (Живорад Лазић, „Убише књаза“)

http://forum.arheo-amateri.rs/pogled-na-istoriju-srbije/komandovao-sopstvenu-smrt/


Недалеко од стрелишта касније је отворена кафилерија, а 1899. године ближе Дунаву и кланица (на земљишту званом - Џеханово), што је све употпуњавало мрачну слику овог краја. Касније ће бити наведено и чему је служила оближња Роспи-Ћуприја, као „шлаг на торту“.

До 1920-их, Карабурма је била сиротињски крај груписаних малих кућа, без водовода и канализације, са блатњавим вишњичким друмом уз који је никло насеље. Тек подизањем неколико фабрика у близини, крај постаје насељенији радничком класом и нешто уређенији.

До 1929. Карабурма је припадала атару Вишњичке општине, а 1955. коначно је и сама добила општински статус, но ово је потрајало тек две године, када је 1957. године прикључена подручју Општине Палилула. Од 1950-их на даље, на Карабурми ничу модерне стамбене зграде, па је данас Карабурма у већем делу једно модерно насеље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #196 послато: Јануар 17, 2019, 02:58:40 поподне »
Под Карабурмом се обично сматрају и два суседна београдска краја - Ћалије и Роспи Ћуприја.

Ћалије су на југ од Карабурме, на падинама Великог Врачара. Назив долази од турске речи çali, што значи - грмље, шибље. Вероватно је овај крај у турско доба био обрастао неком шикаром, те су му дали такав назив. Турцизам ћалија, колико сам видео у литератури, означава и врсту великог скупоценог ћилима.


Роспи Ћуприја (у старијим изворима може се наћи и варијанта - Ороспи Ћуприја) је источно од Карабурме, на вишњичком друму. Овде је насеље настало средином 19. века. Први је ту кућу и воденицу на Миријевском потоку саградио саветник Милисав Здравковић Ресавац. Касније је, неплански подигнут још један број кућа уз поток. Данас је ту модерно насеље.

Порекло топонима је следеће: овде се налазио турски мост на вишњичком друму, којим је премошћен Миријевски поток, у близини ушћа у Дунав. Постоје мишљења да је мост постојао још у римско доба, што би и било логично, с обзиром на постојање римског каструма на подручју Вишњице, који је свакако морао имати друмску везу са Сингидунумом, но томе касније. Према неким изворима, мост су Турци назвали Роспи Ћуприја, турски: rospı(lı) köprü - мост роспија, односно блудница, јер су ту дављене и у воду бацане жене из харема високих турских високих достојанственика, оптужене за неверство. Према једном мишљењу, мост је подигла нека бивша блудница, како би овим чином искупила раније грехе. Вероватнија је прва верзија, с обзиром да је и књаз Милош наредио да једну жену (једног његовог саборца из устаничких дана) која је напустила мужа и одала се неморалном животу, ту удаве и баце у Дунав, баш као што су и Турци чинили (овај податак наводи Нушић у књизи „Стари Београд“).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #197 послато: Јануар 17, 2019, 03:01:53 поподне »
Иначе, цео овај крај између Дунава, Миријевског потока, брда Лешће и Вишњице назива се Вишњичко поље. У Вишњичком пољу је у време аустријске Краљевине Србије (1717-39) постојало насеље "панчевачких каменорезаца“ (Steinmetz Hütten nach der Panschova), који су обрађивали камен из вишњичких каменолома. Осим каменорезаца у Пољу су Аустријанци подигли и млин и пекару, а недалеко одатле, на Карабурми, и циглану.

Вишњичко поље, као што му и сам назив каже, био је у атару села Вишњница.

Етимологија топонима Вишњица је само на први поглед јасна, - због воћњака вишње који су ту постојали.

Међутим, постоје мишљења да је Вишњица искварен облик од старијег Винштица, а ово од основе Винска, што може имати везе са средњевековним виноградарством и производњом вина у овом крају. Виногради су се у 18. и 19. веку протезали од Дорћола и Ташмајдана, па све до краја Вишњице.

Постоји и једно друго тумачење, једна легенда по којој, након што су Турци заузели Београд и његову околину, једна девојка није могла да се уда за свог драгог, јер јој турски заповедник то није одобрио. Због тога се она бацила у Дунав. Име јој беше Вишња, те по њој село доби назив...

Атар Вишњице простирао се целом дужином дунавске обале, од ушћа Миријевског потока, па до кривине коју прави Дунав, насупрот лиду Бела Стена на ади Форконтумац. Две аде, поменути Форконтумац и Чакљанац, овде знатно сужавају Дунав, тако да је ово било згодно место за прелазак Дунава понтоном, Турци кад су освајали угарске крајеве у Банату, а Аустријанци кад би нападали турски Београд. Овај положај села је у знатној утицао и на занимање њених становника - осим воћарства и виноградарства и других пољопривредних занимања, добар број њих се бавио превозом преко Дунава (скелеџије) и рибарењем.


Подручје Вишњице

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #198 послато: Јануар 17, 2019, 03:09:33 поподне »
И један поглед у природном издању:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #199 послато: Јануар 17, 2019, 03:12:09 поподне »
Иначе, Бела Стена је назив модеран назив плаже на ади Форконтумац, а права Бела Стена је гребен који се налази преко реке, у подручју Вишњице. Има одличан положај који пружа прегледност на све стране, и ту је у сва времена била војна осматрачница.

Аде Форконтумац (немачки назив: Schweb), Чакљанац (или Чакљан, вероватно по чагљевима - шакалима који су се ту котили), Штефанац (или Стефанац) и Доња Ада, иако уз саму београдску обалу, административно су у саставу подручја Општине Панчево.

Занимљиво је да се аде Чакљанац, Штефанац и Доња Ада за ниског водостаја споје у једну аду. На Форконтумацу је у нека доба био аустријски карантин („Форконтумац Панчевачки“), по чему је острво и названо.

Поглед на ове аде:



(са википедије)
"Наша мука ваља за причешћа"