Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 84972 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #240 послато: Фебруар 01, 2019, 08:19:23 поподне »
Управо тако. Да није настала ова ада - Велико Ратно острво, Дунав би наставио свој ток праволинијски, правцем исток-југоисток. Тада би се Сава уливала у Дунав нешто северније како ти и написа. Овако, вишак воде пробио је себи ток јужно од острва. Природа не мари много за неке наше људске обзире...
Занимљиво је да доња страна острва прецизно прати линију претходног тока Саве (ако изузмемо овај крак Дунава), и практично је у једној линији са новобеоградском обалом Саве...Шта ако је Велико острво било некада копно, али се ниво копна давно спустио и омогућио Дунаву да пробије тај крак где сада иде? Сама линија јужне стране острва се сувише уклапа у ранији ток Саве...тј. да је само данашње острво некада било копно, које је рукавац Дунава начинио острвом
« Последња измена: Фебруар 01, 2019, 08:22:03 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #241 послато: Фебруар 01, 2019, 10:50:43 поподне »
Шта ако је Велико острво било некада копно, али се ниво копна давно спустио и омогућио Дунаву да пробије тај крак где сада иде?

Звучи као занимљива идеја, али, ипак, Велико Ратно острво је, као и друге аде, настало таложењем речног наноса. Тако бар кажу званични подаци. Што се тиче нивоа реке, он је значајно порастао од 1970-их, као последица изградње хидроелектране Ђердап.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #242 послато: Фебруар 01, 2019, 10:53:30 поподне »
Да, још нешто: кад се гледа ова данашња мапа, треба имати у виду и да је све то другачије изгледало пре изградње Новог Београда, кад је десна обала Дунава ту код Ушћа у приличној мери измењена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #243 послато: Фебруар 05, 2019, 02:12:01 поподне »
Још две аде на банатској страни Дунава, у саставу палилулске општине, Кожара и Црвенка, у зависности од водостаја Дунава могу бити острва или полуострва. Кожара је преко Дунава Великом Ратном острву, а Црвенка у продужетку узводно. Ранији назив Кожаре био је - Чапља. Један топоним у вези са Кожаром је рукавац Дунава којим је ова ада одељена од копна је - Јојкићев Дунавац. Назив носи по Ђурици Јојкићу, својевремено градоначелнику Београда, током 1950-их:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B8%D1%9B
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #244 послато: Фебруар 05, 2019, 02:16:28 поподне »
Сви до сада обрађени топоними се налазе по околни историјског Београда. Под Београдом се сматрала тврђава и варош око ње унутар одбрамбеног шанца. Географски гледано, осовина око које је заснован Београд је једнa греда који се као продужетак Врачарског брда, за разлику од свих других огранака који се поступно спуштају према рекама, продужава и изнад самог ушћа Саве у Дунав завршава оштрим гребеном. Та греда, зове се Београдска или Теразијска греда. Око ње се још у давна времена развило насеље, од раног средњег века познато углавном као - Београд.

Први помен града под овим именом (Белoград) датира из 878. године, када је тако означен некадашњи Сингидунум у писму папе Јована VIII бугарском цару Борису. Свакако да је назив старији, из времена досељења Словена преко Саве и Дунава, највероватније у облику Белград, по којем се и данас у неким језицима Београд назива са гласом „Л“ (Belgrade, Belogrado), који је, на жалост, услед неких гласовних промена, код нас ишчезао уступивши место гласу „О“. Не бих да ширим причу о историји Београда и колико се пута око њега ратовало, колико пута је мењао господаре, то су угавном свима познате ствари.

С обзиром да је тема - топонимија, поменућу само које је све називе у прошлости наша престоница носила (према писаним документима и мапама из разних раздобља): Singidun или Singidon и Singidunum (келтски назив и његова латинизована верзија у време римске власти), Велиградон (византијски назив), Alba Graeca (средњевековна новолатинска варијанта), Alba Bulgarica (такође, за време као су Београд држали Бугари, у више наврата од 9. до 13. века), Nandor Alba и Nandor Fehervar (мађарски називи), Dar ul Jihad (османски), Weißenburg и Griechisch-Weißenburg (аустро-немачки назив из времена кад се Хабсуршко царство отимало с Турцима око Београда - 17/18. век), Castelbianco (италијански, са неких нововековних мапа), Prinz Eugen Stadt (током немачке окупације у Другом светском рату).

Под Београдом се сматрао онај простор који се налазио унутар одбрамбеног шанца који је окруживао варош и тврђаву од Саве до Дунава, а који је ишао од савског пристаништа, повише Зеленог Венца, на данашњи Трг Републике и на север низ Дорћол до Дунава, код дунавског пристаништа. „Шанац који је опасивао Београд, имао је бедем висок 6 метара, уз кога је са спољне стране ишао ров дубок 4 метра. Са унутрашње стране шанца, постављене су палисаде (зашиљено високо дрвено коље)“ (Пауновић, „Београд вечити град“).

Тако ни Теразије, које су данас синоним за најстрожи центар Београда, нису биле део града. Теразије су биле празан простор испред шанца недалеко од злогласне Стамбол-капије. Дуго ту није било никаквих зграда ни насеља, вероватно и због чињенице да је ово заравнање на врх греде место где се укрштају ветрови, па и данас на Теразијама зна да буде веома непријатно због јаких ветрова коју туда дувају. Београдска варош се налазила на странама које се од греде спуштају ка Сави и Дунаву. Тек после 1830. године, Срби из своје Доње Вароши почињу се ширити и према Теразијама, а 1840-их књаз Милош дели плацеве овде Србима који су хтели да подигну кућу. 1920-их овај крај коначно постаје главни престонички трг.

О самом називу Теразије историчар и књижевник Милан Ђ. Милићевић („Топографске белешке“ из књиге „Стари Београд“) је записао: „Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима узводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток.“ Највећа од три куле налазила се на месту где се данас налази Теразијска чесма. Турци те куле звали „теразије за воду“, па је по њима прозван и овај простор испред тврђаве. Кула за воду је уклоњена 1860. године, а на њеном месту је постављена чесма са именом књаза Милоша. Иако је један дужи период била измештена у Топчидерски парк, од 1911. године, враћена је 1976. године на Теразије, где и данас стоји. Чесма је позната као окупљалиште страствених скупљача сличица.

Такође, ни Трг Републике није био насељен. То је био празан простор испред Стамбол-капије (која се налазила на простору где је данас споменик Кнезу Михаилу). Већи део тог простора захватала је бара, која се, према неким тврдњама, протезала од Стамбол-капије, па све до данашње Скупштине Републике Србије. Бара је била обрасла густим шеваром. Када би вода услед обилних падавина превише нарасла, вишак је отицао неком вододерином која се спуштала према Дунаву, низ данашњу Скадарлију. Први који је подигао кућерак на овом простору био је неки Циганин, ковач, око 1850. године. А 1860. године, Илија Милосављевић Коларац од господара Томе Вучића Перишића купује један комад земљишта и подиже кућу. То је зачетак данашње Коларчеве улице, која спаја Трг Републике и Теразије. Иначе, омражена Стамбол-капија разграђена је 1868. године, чиме се створено доста простора за градњу модерних зграда у овом делу Београда. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #245 послато: Фебруар 05, 2019, 02:19:53 поподне »
Ван варошког шанца налазила се и Савска махала или Савамала. У 18. веку, на овом простору било је циганско село. Почетком 19. века, након насиља које су спроводили дахије и борби у устанцима, овај крај је запустео. Од 1820-их Милош овде почиње насељавати Србе. Наиме, пре 1815. године, ово земљиште било је у поседу спахије Хаџи-Саит ефендије, финансијског саветника београдског везира Марашли Али-паше, а касније га везир поклања Милошу. Савамала је била типично село. Тек 1839. године улази у састав Београдске општине. Савамала се јако брзо насељавала и ширила, тако да се 1830-их протезала дуж Баре Венеције, од некадашње Варош-капије (крај између Зеленог Венца и Саборне цркве), па све до Мокролушког потока на југ (данашња Мостарска петља), и до Милошеве улице уз Врачарско брдо. Главни део Савамале била је данашња Карађорђева улица. Већи део Савамалаца је Милош касније преселио на Палилулу, како би ту подигао државне зграде, а Савамала је полако од села постајала трговачки центар. Захваљујући изградњи Главне железничке станице, Савамала је постала веза између савског пристаништа и железнице, па је у њој цветала трговина. Ускоро су ту подигнуте и модерне зграде, а цео крај је постао центар Престонице. Све до 1920-их када се главна престоничка дешавања селе на Теразије.

Одмах до београдског шанца била је Манојлова башта, место где су у шетњу излазили београдски Срби. То је простор где је данашњи Зелени Венац. То земљиште у Милошево доба припадало је остружничком кнезу Макси Ранковићу. У пролеће је ово било плавно земљиште, па се преко њега чак и чамцима превозило. Занимљиво је да је 1850-их на простору Манојлове баште почело да се зида србско позориште. Радови нису одмакли далеко, а изграђени део зграде почео је да тоне. Тако се од даље градње одустало. Уместо позоришта, на том месту током 1870-их заснована је пијаца, која постоји и данас - Зелени Венац. Иначе, сам назив Зелени Венац дошао је по истоименој кафани која се ту некада налазила.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #246 послато: Фебруар 05, 2019, 02:26:32 поподне »
Унутар шанца, постојале су две главне вароши - србска и турска. Срби су увек имали своју варош на савској падини, а Турци и остали (Јевреји, Јермени, итд) су насељавали дунавску падину.

Србска варош називана је - Доња Варош и налазила се око данашње Саборне цркве. Улаз у овај део Београда била је Варош-капија која се налазила на раскрсници данашњих улица Поп-Лукине, Топличиног и Косанчићевог венца. По тој некадашњој капији, овај крај се данас назива - Варош Капија (потес од Саборне цркве до Београдског обелиска више Бранковог моста).

У једном периоду, на падини између Варош-капије и Саве, постојала је Букурешт-махала. Ово је био сиротињски крај неугледних кућица. „Овде су се стицала многа лица сумњиве прошлости те је ту цветао криминал и неморал“ (Пауновић, „Београд вечити град“).

На Сави испод Варош-капије па низводно, испод бедема београдске тврђаве, налазио се Лиман, савско пристаниште. И данас је ту пристаниште и низ складишта за робу. Око Лимана живели су Турци који су држали продавнице и кафане. Између њих и Срба варошана често је долазило до размирица. Јула 1860. године дошло је и до туче и пуцњаве већих размера, тако да је и србска војска интервенисала. Након тог догађаја, Турци су се оданде сасвим иселили.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #247 послато: Фебруар 05, 2019, 02:31:04 поподне »
Ако сам добро пратио изворе, варошки шанац Београда би требало да је ишао овако (црвена линија):



Плави круг је Варош-капија.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #248 послато: Фебруар 05, 2019, 05:05:46 поподне »
Свакако да је назив старији, из времена досељења Словена преко Саве и Дунава, највероватније у облику Белград, по којем се и данас у неким језицима Београд назива са гласом „Л“ (Belgrade, Belogrado), који је, на жалост, услед неких гласовних промена, код нас ишчезао уступивши место гласу „О“.

Чисто техничка омашка, треба да стоји - Belgrado.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #249 послато: Фебруар 05, 2019, 05:11:00 поподне »
1860. године, Илија Милосављевић Коларац од господара Томе Вучића Перишића купује један комад земљишта и подиже кућу. То је зачетак данашње Коларчеве улице, 

Нисам ово баш најсрећније срочио. Коларац није могао од господара Вучића ништа купити 1860. године, кад је Вучић већ био покојни (умро је јула 1859. године, отрован по Милошевом наређењу). Предметни плац је купљен 1858, а изградња и уређење Коларчеве куће довршени су 1860. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #250 послато: Фебруар 05, 2019, 05:53:52 поподне »
Ту код Саборне цркве је била прва апотека и одмах поред кафана (сада једна од најстаријих очуваних кафана
)




https://www.blic.rs/vesti/reportaza/prva-apoteka-u-srbiji/dfs8w23

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #251 послато: Фебруар 05, 2019, 06:08:32 поподне »
Стара добра "?". Имају одличан роштиљ  ;)
Има она добра прича како је понела тај назив "?"
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #252 послато: Фебруар 05, 2019, 06:38:31 поподне »
Пише испод фотографије како је названа   
      ?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #253 послато: Фебруар 05, 2019, 07:21:53 поподне »
 ;D ;D ;D

Јест, нисам читао, него само видео фотографију.
Све лепо пише...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #254 послато: Фебруар 13, 2019, 03:19:43 поподне »
На дунавској падини Београда, ван шанца био је крај данас познат као Скадарлија. Све до 1825. године ту је било пусто поље и вододерина којом је вишак воде из оне баре код Стамбол капије отицао према Дунаву. Прво насеље овде, уз сам шанац, заснивају Цигани, те је ово њихово село носило назив Циганска махала или Циган-мала. Они су онај поток који је повремено текао према Дунаву, називали Бибијин поток. Назив је вероватно у вези са циганском неканонизованом светитељком Бибијом:

https://www.blic.rs/vesti/beograd/bibijako-sastipe-ovako-je-u-beogradu-proslavljen-jedini-romski-praznik/7t2h79y

(Мало ме збуњује присуство свештеника на овој прослави и освештање колача за празник „неканонизоване светитељке“, али, ваљда зна човек шта ради...)

Тада је још увек низ ову падину стајао један део некадашњег водовода, повезаног са оним теразијама о којима је писано, као некакав засвођени тунел. Када је касније кренула урбанизација ван београдског шанца, овде је улица ударена управо правцем тог тунела. 1872. године, улица је добила назив Скадарска, те је убрзо и цео крај прозван - Скадарлија. Насеље се протезало од Стамбол до Видин-капије.

И кад су Цигани расељени, овај крај „сачињавале су махом страћаре приљубљене једна уз другу крај кривудавих и џомбастих сокака, а тек, по где-где, по која лепа кућица са баштом“. Још тада, у главном сокаку ове махале био је „знатан број неугледних ханова, у којима су се напијали и Срби и Турци, те је често између њих долазило до сукоба, по чему је Скадарлија била позната“. (Пауновић, „Београд вечити град“)

После Првог светског рата, Скадарлија постаје оно што је, мање-више, и данас - боемска четврт, улица староградских кафана и ресторана.

Једна археолошка занимљивост: приликом копања на дну Скадарлије за потребе изградње Бајлонијеве пиваре, у земљи су пронађени остаци најстаријег житеља Београда - мамута. Кости мамута пронађени су и у самом центру Београда, приликом копања за потребе изградње палате „Албанија“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #255 послато: Фебруар 13, 2019, 03:25:22 поподне »
Унутар шанца, главни део вароши, у којем су живели београдски Турци, простирао се између данашњих улица Кнеза Михаила и Душанове и Краља Петра до Трга Републике. Срби су овај део београдске вароши називали Дунавска варош. Данас, као и у турско време, доњи део ове падине назива се Дорћол. Овај назив потиче од турске кованице Управо: dört–yol = „четири пута“, односно раскршће. То раскршће два пута било је на месту где се и данас секу улице Душанова и Дубровачка, односно Краља Петра. Према раскршћу цео околни крај вароши прозван је Дорћол.

Горњи део турске вароши, заснован око Бајракли-џамије (која и данас постоји, као једина преостала у Београду), називан је Зерек или Зејрек, што у преводу са арапског значи - узбрдица, али и видик. Пружао се од београдске тврђаве до данашње Страхињића-бана. Са овог узвишења, сигурно је био леп поглед према Дунаву и Банату у ранија времена кад није било вишеспратница. У ранија времена, Дорћол је био знатно нижи него што је данас, тако да је падина између Зерека и Дорћола била знатно стрмија него што је данас. Када се у ослобођеној Србији Београд убрзано градио, насипањем земље ова падина је претворена у знатно блажу низбрдицу.   

Крај око данашњег Студентског парка називан је - Текија, по згради у средишњем делу краја која је у турско време служила дервишима за њихове обреде и окупљања.

Овај горњи део Дунавске вароши (Зерек, Текија), као и део србске Горње вароши, од Саборне црква према Кнез Михаиловој улици, па до Трга Републике, у модерно доба (20. век) прозван је - Стари Град.

Северно од турског Дорћола, уз сами Дунав, била је Јеврејска махала. Раван и плаван крај између градског шанца на истоку, па до испод београдске тврђаве на западу Турци су називали - Јалија (што значи - пуста, необрађена земља, али и - пуста обала, што је у случају београдске Јалије вероватније објашњење; реч је изведена од турц. hȃli - пуст) или Дунавска Јалија (с обзиром да је помињани Лиман некада називан и Савска Јалија), па је тако називана и Јеврејска махала.

Ту су Јевреји, Сефарди добегли из Шпаније, повремено приређивали своје „карневале у шпанском стилу“. (Милан Јовановић, „Силуете старог Београда“) Средишњи део махале био је око данашње Јеврејске улице.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #256 послато: Фебруар 13, 2019, 03:35:52 поподне »
Дорћол је био главни део београдске вароши и за време аустријске власти у 18. веку, а данашња Душанова улица средиште аустријске власти.

Није баш топоним, али свакако занимљив назив једне грађевине на Дорћолу је - Пиринчана (а може се наћи записана и као - Пиринџана). У време аустријске власти, 1730-их принц Еуген Савојски подигао је себи палату у Дунавској вароши (према неким мишљењима, ово није била Еугенова палата, јер он и није дуже боравио у Београду; зграда је изграђена за потребе гувернера хабсбуршке Краљевине Србије). Након повратка Турака, она је дуго било напуштена, служећи у разне сврхе, а највише као некакво складиште, и временом је оронула. Феликс Каниц, боравећи у Србији 1860-их. Пиринчану затиче полуурушену и затрпану разним смећем.


Пиринчана какву је затекао Каниц


Сам назив долази од турске кованице pirinc-hane = „принчева кућа“. На први поглед, звучи као некаква фабрика за прераду пиринча.

Пиринчана се налазила у блоку између данашњих улица Душанове, Книћанинове, Дубровачке и Скендер-бегове. Недалеко одатле на југоисток Душановом улицом, налазила се Видин-капија. За време аустријске власти, уз капију се налазила једна мања касарна страже. Према неким мишљењима, то је била зграда аустријске поште. На њеној фасади био је осликан велики црни хабсбуршки орао, који је, за чудо, опстао на том објекту све до средине 19. века. По њему је названа и кафана „Код црног орла“, која се у 19. веку налазила у том објекту, по чему је и цео крај око кафане називан. (Нушић, „Стари Београд“)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #257 послато: Фебруар 13, 2019, 07:36:38 поподне »
Nebo,
Хвала Вам за стрпљење и време које сте издвојили да нас подсетите на стари Београд.... :)
Баш лепо..

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #258 послато: Фебруар 13, 2019, 09:25:03 поподне »
Захваљујем на лепим оценама, Гоцо.

И мени је велико задовољство да истражујем о свим овим појединостима, не само топонимије, него уопште из повести наше престонице. Верујем да многи Београђани, па ни они чији су преци већ неколико покољења рођени у Београду, не знају за многе од тих података. Ја јесам рођен у Београду, али су моји родитељи овде дошли, они не само да нису из Београда, него ни из Србије. Ипак, одувек сам имао ту знатижељу да сазнам увек нешто више о граду у којем сам рођен и живим безмало пола столећа. И поред тога, и сам откријем увек по неку нову ствар. Ни ја, ево док се нисам ове приче подухватио, нисам знао нпр. за водовод низ Скадарлију, или за мочвару и несуђено позориште на Зеленом Венцу, као ни за нека ишчезла насеља на ширем београдском подручју.

Било је задовољство проучавати позни средњи век неких приградских насеља, а мени нарочито догађаје из 18. века када је овде била успостављена хабсбуршка Краљевина Србија. Исто тако, било је мучно ишчитавати појединости из времена турске окупације, насиље крајем 18. и почетком 19. века, о ужасној Стамбол-капији, итсл.

Прича се полако ближи крају. Надам се да сам био користан, да је неко прочитао и научио нешто ново о нашем Београду.
« Последња измена: Фебруар 13, 2019, 09:26:42 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #259 послато: Фебруар 14, 2019, 04:03:37 поподне »
Раван и плаван крај између градског шанца на истоку, па до испод београдске тврђаве на западу Турци су називали - Јалија (што значи - пуста, необрађена земља, али и - пуста обала, што је у случају београдске Јалије вероватније објашњење; реч је изведена од турц. hȃli - пуст) или Дунавска Јалија

Један налаз: Срби су за помињану Дунавску Јалију имали и свој назив - Прибрежје.
(Живорад Јовановић, „Из старог Београда“)
"Наша мука ваља за причешћа"