Аутор Тема: Топонимија Београда  (Прочитано 84959 пута)

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #120 послато: Децембар 04, 2018, 11:22:27 поподне »
То је била некаква народна митоманија (не знам како другачије да окарактеришем) и у сврху занимације за дуге зимске ноћи поред огњишта, називање старих српских гробаља по Шумадији маџарским, грчким итд и тврдити да су ту некад живели неки други народи, на основу писаних извора можемо у потпуности одбацити као нетачно и измишљено

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #121 послато: Децембар 04, 2018, 11:32:24 поподне »
То је била некаква народна митоманија (не знам како другачије да окарактеришем) и у сврху занимације за дуге зимске ноћи поред огњишта, називање старих српских гробаља по Шумадији маџарским, грчким итд и тврдити да су ту некад живели неки други народи, на основу писаних извора можемо у потпуности одбацити као нетачно и измишљено
Ја верујем да нису смишљали називе, чим су имали на разним локацијама исте називе...Можда су имали пре сеобе свест да се селе у "Маџарску", па сва стара гробља која су затекли, су тако и назвали...Не бих другачије протумачио зашто на разним локацијама широм Шумадије имамо баш тај назив...Можда је у народу из динарских крајева, појам "Маџарска" био јужније него што ми данас сматрамо, и јужније од Саве и Дунава
« Последња измена: Децембар 04, 2018, 11:35:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #122 послато: Децембар 05, 2018, 12:41:44 пре подне »
... и тврдити да су ту некад живели неки други народи, на основу писаних извора можемо у потпуности одбацити као нетачно и измишљено
Тада је народ био углавном неписмен, а Шумадија ненасељена пар векова...Народ је живео кроз епску традицију, а свест о српском етничком простору можда није укључивао Шумадију као што је данас она центар Србије, пошто је била скоро ненасељена. Тежиште је било Косово, Црна Гора, Херцеговина, па и Македонија је била српскија него Шумадија, не зато што у Шумадији нису живели Срби а живели неки други, него што је била скоро пуста...Крчећи шуме и наилазећи на стара гробља, они су то приписивали неком другом из незнања
« Последња измена: Децембар 05, 2018, 12:45:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #123 послато: Децембар 05, 2018, 10:32:59 пре подне »
Добро, ви сад одосте у Шумадију. Ја причам о конкретним подавалским насељима у којима је било веома активно рударство у време кад је ту била угарска власт. Ако су србски владари почев од краља Уроша надаље доводили саске рударе, зашто би било необично да су Угри ту населили неке своје поданике (Мађаре, Немце, Словаке...) који су се бавили рударством. И топонимија делом иде у прилог томе. Ти људи су ту живели, заснивали породице, подизали цркве, умирали, били сахрањивани, остављали топониме за собом, итд. Чињеница да нема трагова римокатоличким црквама у археолошким налазиштима, не би требало да изненађује. Времена су била таква да се власт често смењивала и ништа није било довека засигурно. Зато су и сви објекти били прављени у складу са таквим стањем, више као привремени, а с обзиром на богатство шуме у том крају, превасходно од дрвета. Било би право чудо да је после толиких ратова и пустошења ишта од тих трагова остало.   

А што се тиче "маџарских гробаља", могуће је да су становници јужнијих крајева доживљавали северну Шумадију као део Угарске (што она и јесте била до краја средњег века и нешто касније), па им је све тамошње што су затекли при свом досељењу у те крајеве било - "маџарско". И, као што рекосте, исто важи и за досељенике из 18. века који су се доселили за време аустријске власти у Србији, па су те крајеве могли доживљавати као "швабске" или "маџарске".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #124 послато: Децембар 07, 2018, 10:48:29 пре подне »
У раду Реље Новаковића „Поводом Београдске нахије на Вуковој административној карти Србије“ (1983), аутор преко топонимије северне Србије (овог ужег дела, без покрајина) покушава да нађе везу са топонимијом Полабља а у сврху доказивања присуства Бодрића (Ободрита, Преденецената, Браничеваца) на овом подручју у средњем веку. Тако на ширем подручју Београда, Новаковић наводи следеће топониме северне Србије 15. и 16. века, прикупљене углавном из турских дефтера, и (у загради) њихове парњаке у Полабљу:

Баба (ВаЬа), Бање (Вапе), Бањица (Banici), Бељина (Веliпа), Бељаница (Веlапу), Бељевац (Belev, Belevo), Бојаново (Војап), Болеч (Bolek, Boleš), Бољевац (Воlе), Бориште (Borišče), Брусник (Brus, Brusovo), Вишњица (Višna), Врбица (VrЬiса), Гај (Gaj), Годен (Godenici, Godin), Горњи Дол (Dolane), Горњи Кокорин (Коkorin), Горњи Радовци (Radovec), Горњи Рудовци (Rudov), Грабовац (Grabov), Грбовна (Grab), Гуњевац (Gunici), Долац (Dol, DoJec), Доња Селца (Selec), Драгић (Drage), Дражевац (Draže, Draževo), Дренова (Drenova), Дреновац (Drenovec), Дрењска (Drenskа), Железник (Zelezno), 3иман, 3имањ (Zuma, Zumno), Зуце (Zutzen), Ивац, Ивојевац (Ivica), Каменица (Kamenica), Капар (Кара), Кијево (Kijevo), Кленовац (Klenov, Klепоvо), Колар, Колари (Kola), Коњуш (Konušev), Котлово (Kotlov), Крушевица, Крушица, Крушчица (Kruševo, Kruševici), Куново (Кunovо), Лесковац (Leskov), Лештан, Лештане, Лештани (Leštno, Leštije), Лисовић (Lisov), Ломатина (Lom, Lomna), Ломница (Lomnica), Лопатина (Lopata), Луг (Lug), Луковац (Lukovec), Луково (Lukov), Луњевац (Lunev), Љубичина (Lubici, Љубушница (Lubuš, Lubuša, Lubušane), Луљевачки поток (Lulava), Мала Раковица (Rakoviсa), Мељак (Мel), Миловце (Milov), Миријево (Mirievo), Морава (Могаva), Овчар (Ovčary), Опарна (Орагпо), Орловац (Огеl), Островица (Ostrovica), Остружница (Ostrožne), Плавница (Plavnica), Пожаревац (Požar; на неким старијим аустријским картама део гребена дуж леве обале Млаве означен је именом Пожар), Пречица (Prečnica), Прибиш, Прибиша (Ргibе), Радовци (Radovec), Раковце, Раковци (Rakov), Раља (Ralov), Раховац (Rachov), Рогача (Rogač), Рожаница, Рожанци (Rožеп, Rožnica), Рудине (Rudy, Rudno), Рудник (Rudnik), Рудовци (Rudov), Сена, Сенаја (Senec, Senica), Сиб (Silbus), Cлавница (Slаvпо), Сланци (Slanci), Слатина (Slatina), Соколова (Sokolov), Сопот (Sopotnica), Станица {Ѕtапiса), Столник (Stolnikovici), Тијановац, Тихановац (Ticha), Тиса (Tisov, Tisovo), Топола (Тороl), Тулци (Tulci), Турија (Тurу, Тurе), Частрина, Частрне, Чаштрина (Častrov), Челије (Celin), Шиб (Sibus).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #125 послато: Децембар 07, 2018, 10:49:55 пре подне »
Новаковић посебну пажњу посвећује тврђави Жрнов на Авали: „Најсличнији назив у Полабљу забележен је (ХII в.) јужно од града Ростока, уз реку Warnov, као Zrnov (на другом месту, недалеко, Zrnov, река). Zrnov се налази уз саму реку Sагпоv (данас Zarnow), десну притоку реке Warnow, која се код Ростока улива у Балтичко море, односно у Мекленбуршки залив. Ваља, међутим, реhи да се једно место Zarnov налази јужио од Варшаве, недалеко од реке Пилице. Полапски Zrnov је на чисто бодриhком подручју”.

А затм и тумачење топонима Бадриковац: „Други занимљив назив је Бадриковац, недалеко од Гроцке, у атару села Брестовика. Овај назив је занимљив не само због тога што нас упадљиво упуhује на Бодриће, већ и због назива Бадрика и Бадрика бара на банатској страни, одмах прекопута Гроцке и Брестовика, па нам због Острва Грочанског и Нове Аде пада на ум да су можда ту негде банатски Абодрити прешли с леве на десну обалу Дунава, као што су свакако прелазили и преко других дунавских острва све до ушћа Поречке реке“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #126 послато: Децембар 07, 2018, 10:50:42 пре подне »
Новаковић и на банатској страни Дунава налази топониме који имају парњаке или сличне топониме у Полабљу:

Пртац греда (Рrtaс), Смилина Врба (Smil), Љињева бара (Line, јеzero), Речица (Rečica), Oкнo (Oknica), Рогозницa (Rogoznica), Карачка бара (Кагč, Кагčе), Mуколиja (Mucholy), Галовицa (Galov), Mлакa (Mlaka), Руловарско острво (Rulov), Двонова бара (Duona, rekа), Рун (Ruпу, Runov), Moхилa (Моgilа), Дубравa (Dubrava), Кaменица (Kamenica), Љуборађин Стрењак, Љуборађa (Luborady Luboradz), Љубковa (Lubkov), Клочићев рт (Кloč, Kločov), Смилин (Smil), Старицa (Stariса), Под Селиштe (Zelišče), Под Стреницу (Streпу), Чапљин мост (Čарlе, Čaplica) и сл.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #127 послато: Децембар 07, 2018, 10:51:48 пре подне »
Надаље, на секцијама Београда, Авале, Сопота, Обреновца, Смедерева, следећи топоними:

Чавољ, Чавељски виногради (Čavl), Горица (Gorica), Глошка (Gloze), Јелен до (JeIen), Дивч, Дивичко брдо (Divica), Мостин (Mostin), Дражањ (Dražany), Стража (Straža), Клење (Кlепу), Кнежевац (Kneže), Врчин {Vrecien), Ковина (Kovie), Мочила (Моchу), Смрдан (Smrd), Ракита бара (Rokytnica, Rokytno), Крћевица (Кгсеvо, Кrči), Пресека (Presčka), Заваљак (Zaval), Бодовин (Boda), Бурово (Burov), Вистрица (Bystrica), Малован (МаIov), Граница (Grапiса), Бачка река (Вačov), Селице (Selice), Усице (Usiz, Ušice), Прилenац (Ргilер), Серова река (Seгаvа) Кључеви (Кlučе), Клековац (Kleckewitz), Садовица (Sadove), Седлар (Sedlo), Долина (Dolinа), Кочино поље (Коčа, поље), Церовац (Сега), Просек (Proseky), Пословчица (Poslov), Миркова јаруга (Mirkov), Златовац (ZlaJtova), Кљешчевица (Кleščev), Шкабовац (Šklapov), Витковица (Vitkov), Печина бара (Реč, Pečenov), Забреж (Zabrežije), Палеж (РаЈеč), Забрljе (Zabarde), Чиковац (Čikov), Блатоја Конак (Blatо), Трстеница (Trstenica, река), Јазине (Jazy), Засик (Zasek, Zaseka), Урањица (Ura), Соварије (Sova), Руњица (Runica, Ruпу), Дужница (Dušnica), Дубрава (Dubravа), Брестовица (Breste, Brestov), Трабовац (Trabovec), Камени мост (Kamen most), Косово (Коsоvо), Локвица (Lokva), Осовље (Osov), Паљговица (Palag), Бела земља (Belesem) и многа друга.

И даље низ Дунав (Смедерев, Пожаревац, Велико Градиште, Кучево, Мајданпек и Доњи Милановац):

Острово (Ostrovo), Пониква (Ponikva), Усје (Usie), Душник (Dušnik), Сираковац (Sirakovo), Шиска (Siska), Отарски врх (Otarče), Трепичево (Тгерес), Корновски врх (Kornovo), Кусићи (Kušici), Лешница (Lešnica). Рушчутији поток (Rušče), Смољинац (Smoly, Smolno), Смиљанска коса, Смиљанска река (Smil), Бадрика река, Бобрешка река (Bobr, Bobrа), Витовница (Vitovo, Vitovy, Viltovica), Мељница (Melnica), Бирка-Рашаничка бара (Birkov, Rašov), итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #128 послато: Децембар 07, 2018, 03:16:27 поподне »
Мељак (Мel): с овим се не бих сложио, с обзиром да за наш Мељак (прво место на које се наиђе по излазу из Липовачке шуме, ибарском магистралом на југ), имамо турски запис (дефтер из 1528) где се село наводи као - Хмељак. Дакле, јасна етимологија, од места где се гаји хмељ. На пољском се хмељ каже - chmiel.

Могуће објашњење топонима Зуце, овај топоним који наводи Новаковић у Полабљу - Zutzen. Данас сасвим понемчено у Zützen. Место се налази негде на средини између Берлина и Дрездена.

Занимљиво је и Новаковићево поређење нашег топонима Врчин и Vrecien у Полабљу. Нисам нашао то насеље, али има нешто што се изговара слично као наш Врчин, место Wretschen у Пољској код Познања. Ово је немачка верзија, док се тај крај налазио под пруском влашћу, а пољска верзија је Wrzesnin.

Препоручујем, кога занима, списак насеља у познањском региону, где се може видети како су Нeмци већинску словенску топонимију прилагодили свом изговору, тако да су ти топоними потпуно изгубили свој основни облик и смисао. Нпр. Międzyrzecz (Међуречје) у Meseritz.

https://en.wikipedia.org/wiki/Posen_(region)

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #129 послато: Децембар 07, 2018, 03:45:23 поподне »
На пољском се хмељ каже - chmiel.

Немам сорабски (лужички) на "преводиоцу", па узех пољски као географски најближи.
Чеси кажу chmele.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #130 послато: Децембар 07, 2018, 08:08:38 поподне »
Могуће објашњење топонима Зуце, овај топоним који наводи Новаковић у Полабљу - Zutzen. Данас сасвим понемчено у Zützen. Место се налази негде на средини између Берлина и Дрездена.

Сорабски се данашњи Zützen назива Žytceń.
У 14. веку место се звало Zchuczin (Жучин?).
Налаз наше форумашице Азот.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #131 послато: Децембар 08, 2018, 07:56:02 поподне »
Азот је нашла и како се на сорабском каже хмељ - chmjel.
Тако да сорабски Мел и србски (Х)Мељак тешко да могу имати неке везе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #132 послато: Децембар 10, 2018, 10:05:01 поподне »
Степашиновац је некадашње подавалско село, које је данас само део Рипња (који се назива и – Чаршија). У свим турским дефтерима 16. и 17. века, као и аустријским мапама 18. века се помиње. Помиње се и до почетка четврте деценије 19. века у арачким тефтерима, а затим га више нема.

У турским дефтерима је уписан као Степашиновац а једном као Становац, 1560. године. У аустријским мапама је уписан као Пашиновац, што онда вуче сасвим другачију конотацију. Вероватно је сам народ временом упростио првобитни назив, а свакако је било и турског утицаја. Занимљиво је да, иако испод саме Авале (налази се на север од Рипња), Степашиновац је у турско време припадао нахији Железник, док је Рипањ био део Београдске или Авалске нахије.

Могући одговор како је село Степашиновац замрло, а на његово место се проширио атар Рипња, даје писмо књаза Милоша од 13. марта 1825. године, где пише старешинама подавалских села:
„Што се каса Рвата населивших се у Степашиновцу и непокорних, за њих препоручујем да их, по прошенију Врчинаца, Зучана и Рипањаца на њина села растурите, сељанима овим заказавши да им добре баштине даду, а Рватима самим наложивши да се, унапредак, боље вдадају, да се не би моради опет претресати“.

Дакле, у Степашиновац су се доселили „Рвати“ (9 породица), односно досељеници са подручја Аустрије („Рватима“ су обично називани досељеници из Лике, Крајине или Славоније), којима су затим подељени поседи по околним селима, вероватн како би се растурили и лакше утопили у нову средину. Арачки тефтер из те 1825. године наводи управо 9 домова у Степашиновцу. Вероватно је да је старо становништво и пре тога замрло или се сасвим иселило након пропасти Карађорђеве државе.
Већ следеће године (попис села Београдске епархије из 1826. године), село Степашиновац има само 4 куће, што значи да је Милошев налог врло брзо дао резултате. После 1831. године, нисам нашао на даље помене Степашинoвца као самосталног села.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #133 послато: Децембар 10, 2018, 10:07:20 поподне »
Војислав Симић („Старо и савремено рударство у околини Авале“, 1957) износи претпоставку по којој је старији назив Рипња заправо – Рупањ, и то по старим рударским рупама на подручју овог насеља.

Није да не звучи уверљиво.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #134 послато: Децембар 10, 2018, 10:14:06 поподне »
Из истог рада нађох податке о некадашњем насељу Рудиште. Ради се о средњевековном тргу на подручју данашњег Рипња, у оном делу села који се данас називе – Паланка, на месту „где се састају потоци Зовљак, Љута Страна и Тапавац, чинећи речицу Паланку“. У Рудишту су се налазиле топионице олова које је вађено на широком простору између Космаја и Авале. Осим олова, из руде је издвајано и сребро и злато.

Богумил Храбак („Средњевековни рудник и трг Рудишта под Авалом“, 1956) овај трг назива Рудишта и наводи како је почетком 15. века он припадао „српским калуђерима из Београда“ (?), а 1453. године угарски краљ Владислав трг, све са околним селима, рудницима, земљиштем, дао је у посед Јаношу Хуњадију (у документу, трг се наводи као Rwdischa). Колико је важно насеље био овај трг, говори и чињеница да су средином 15. века овде своју повелику колонију имали и Дубровчани, на чијем челу је био племић Никола Соркочевић. У једном дубровачком документу из 1455. године, помињу се дубровачки трговци којима су људи цељског грофа опљачкали, између осталог, и сребро „ad pondus de Rudista“. У 16. веку, османска власт трг Рудишта назива – Паланка, како се и данас назива овај део Рипња.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #135 послато: Децембар 10, 2018, 10:40:10 поподне »
Положај Рудишта (из наведеног Симићевог рада), овде означен као Паланка:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #136 послато: Децембар 11, 2018, 04:07:09 поподне »
Могући одговор како је село Степашиновац замрло, а на његово место се проширио атар Рипња, даје писмо књаза Милоша од 13. марта 1825. године, где пише старешинама подавалских села:
„Што се каса Рвата населивших се у Степашиновцу и непокорних, за њих препоручујем да их, по прошенију Врчинаца, Зучана и Рипањаца на њина села растурите, сељанима овим заказавши да им добре баштине даду, а Рватима самим наложивши да се, унапредак, боље вдадају, да се не би моради опет претресати“.

Дакле, у Степашиновац су се доселили „Рвати“ (9 породица), односно досељеници са подручја Аустрије („Рватима“ су обично називани досељеници из Лике, Крајине или Славоније), којима су затим подељени поседи по околним селима, вероватн како би се растурили и лакше утопили у нову средину. Арачки тефтер из те 1825. године наводи управо 9 домова у Степашиновцу. Вероватно је да је старо становништво и пре тога замрло или се сасвим иселило након пропасти Карађорђеве државе.
Већ следеће године (попис села Београдске епархије из 1826. године), село Степашиновац има само 4 куће, што значи да је Милошев налог врло брзо дао резултате. После 1831. године, нисам нашао на даље помене Степашинoвца као самосталног села.

Да нису можда у питању становници расељеног села Рвати за које се претпоставља да се налазило на простору Макиша?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #137 послато: Децембар 11, 2018, 07:50:57 поподне »
Да нису можда у питању становници расељеног села Рвати за које се претпоставља да се налазило на простору Макиша?

Нису то ти "Рвати". 1820-их један број наших људи са подручја Аустрије, оних крајева који су сматрани Хрватском, и то, наравно, Срби (претежно Личани), преселио се у Србију са великим надама у нову државу која се полако помаљала испод османске окупације. Видеће се то и из наредних излагања. Нарочито је већи број њих дошао управо у села у подавалском и подкосмајском подручју и у села у Шумадијској Колубари, крајевима јужно и југозападно од Београда. У скоро свим овим насељима постоји тај слој становништва чији су преци досељени у првој половини 19. века са подручја (данашње) Хрватске.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #138 послато: Децембар 11, 2018, 08:06:48 поподне »
Још једно село надомак Београда, чији назив има везе са средњевековним и каснијим рударством је Руцка, нешто западније од претходних подавалских села. Данас је Руцка мало село окружено знатно већим атарима Велике и Мале Моштанице и Умке, док је некад сеоски атар био много шири.

У ширем атару Руцке, у почетку османске власти (друга половина 15. века) постојала су села Луково (данас локалитет Самар) и Дренска (данас Дренова). Средином 18. века, у подручју Руцке постоји велико село Дубоко.

Старо село је запустело вероватно крајем 18. века, и становништво се никада није вратило, што су искористили Моштаничани и Умчани да се рашире на атар Руцке. Тада (1820-их) је забележено да су они заузели неку земљу која је припадала "старом селу Руцка".

Село је поново насељено 1825, у време књаза Милоша, и то Личанима („Рватима“), који су се најпре населили у београдској Савамали, затим су пресељени на Аду Циганлију и чукаричку обалу Саве, и коначно, на подручје Руцке.

Откуд онда назив Руцка? Александар Лома износи, вероватно оправдано мишљење, да је топоним Руцка настао упрошћавањем од изворног - Рудска, а што може имати везе са подавалским рударством, па чак и као раселица подавалског Рудишта. И понегде у документима и литератури може се наићи на старији облик - Рудска. Очито је дошло до сажимања гласовне групе, па је село у полуписменој Србији Милошевог времена и званично уписано као - Руцка. По истом правилу као кад неко слабијег образовања уместо Шведска напише - Швецка.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Топонимија Београда
« Одговор #139 послато: Децембар 11, 2018, 08:11:06 поподне »
Врчин је већ помињан што се тиче етимологије назива овог подавалског села. Једна верзија је она народска, описана код Зуца, а друга она коју наводи Новаковић, као могући реликт из доба када су ово подручје насељавали Бодрићи иза којих је остала бројна топонимија којој је Новаковић нашао парњаке у Полабљу. У турским дефтерима 16. века село је у Грочанској нахији, уписивано као - Хрчин (Hirçin), а у дефтеру из 1640/41. као - Хрчић. У време аустријске власти у 18. веку, село је уписивано као: Vrozi, Wertschan и Вречин.

Лома овај старији облик топонима повезује са хрчком - „сх. хрчин, придев од хрч-ак у Хрчин (у турским пописима XVI в. Hirçin: Шабановић 1964, 70 и др.), од XVIII в. и данас Врчин, поток и село код Београда, уп. Hurchin, Herсin, Hrechin XIII—XV в., поток у Туропољу (Wippel 1963, 34, без задовољавајућег етимолошког решења): прасл. дијал. xbрчbинb (сам основни зооним xbрчbкb потврђен је поред српскохрватског само још у словеначком и словачком), са чим се слаже појава нашег топонима на два места на јужном панонском ободу“.

Мени некако више личи да је топоним Хрчин, а поготову у верзији Хрчић, изведен од неког личног имена - Хрча.

Са друге стране, с обзиром да се и речица која протиче кроз Врчин исто тако зове, могуће је да је назив водотока изведен од глагола хрчати (шумити, хучити), па је касније и насеље понело исти назив.

Хрчава или Хрчавка је речица у Херцеговини (што иде у прилог тумачења назива села према хидрониму). У Славонији постоји село Врчин Дол (између Пожеге и Брода), које се помиње и у 17. веку, за време турске власти. На Западној Морави, код Кукљина, постоји локалитет Хрчине ливаде. У  Чешкој (моравско-шлеска област) постоји место Hrčava. Хрчјаво (хрчяво) је старији облик придева (х)рђаво, у смислу лоше, неваљано.

Иначе, у прошлости (од 16. века) на подручју данашњег врчинског атара постојало је још неколико самосталних села, која су се временом утопила у Врчин: Карагача, Касабова (данас локалитет - Касаповац), Годен (данас - Годањ), Горњи и Доњи Гаврани (данас - Гавран), Орлово (данас - Орловица), Рибница (данас - Рамница).

Село се простире на југ и исток од Авале и данас припада Општини Гроцка.
"Наша мука ваља за причешћа"