Аутор Тема: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору  (Прочитано 15706 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Направих мали упоредни преглед назива насеља са конфесионалним одредницама Босне и Херцеговине, према попису из 1910. године.

https://i.postimg.cc/zJT3mz8Z/19.jpg

Извор: Sparc.Core.hu

Дакле, на почетку 20. века и после више од две деценије аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини, већина насеља која спадају у ову проблематику карактеришу се као српска, турска и католичка. У ретким изузецима, задржана је класификација из турског времена, где је подела вршена према придевима муслимански и хришћански, где је ово друго обухватало и православно и римокатоличко, а који су до 1910. године сачувани само у неколико примера српских и муслиманских села.

На попису је забележено и једно село са придевом цигански, смештено поред истоименог муслиманског села.

Код дела села која која се деле по овом принципу, до 1910. године та одредница је остала само у једном селу, док је у другом више није било, тј. била је замењена тада или још раније неким другим придевом, или је уместо тога остало само основно име села.

Два села, једно српско и једно турско, на овом попису нису имали свог пара, ни у коме блиском облику.

Оно што ми изгледа занимљиво, јесте употреба придева српски у контексту конфесионалног, а у време када је Босна и Херцеговина под јурисдикцијом Цариградске патријаршије (1766-1920).

Можда сад мало излазим из оквира теме, али тиче се овде написаног, тј. како су неки од ових назива са простора Босне и Херцеговине промењени за време Независне Државе Хрватске, и као такви остали до данас.



Зелиња Србска -> Зелиња Средња
Леденице Католичке -> Леденице Горње
Леденице Турске -> Леденице Долње

Календеровци Србски -> Календеровци Горњи
Календеровци Турски -> Календеровци Долњи

Грабска Турска -> Грабска Горња
Грабска Србска -> Грабска Долња
Сухо Поље Турско -> Сухо Поље Горње
Сухо Поље Србско -> Сухо Поље Долње

итд.

Питписао министар Др. Артуковић

На сајту sistory.si доступне су све ове књиге, а ради лакшег сналажења, регистре за све књиге имате у "стварним казалима", које опет имате на сваких десет књига, а овде се може погледати како изгледа за првих десет...

Дакле, ово је пример како су међуконфесионални називи брисани, како би се премостиле међуконфесионалне баријере у циљу изградње заједничког идентитета.



Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #81 послато: Јун 19, 2019, 02:37:01 пре подне »
Славонац Катанчић забиљежио је у својем ријечнику около 1780:

Цитат
ʃhlyivovica...veteres sok dicebant, unde Sokci, qui hodie Shokci, eo potu familiariter usi

шљивовицу старији соком називају, одавдје се каже Сокци, а данас Шокци, који су по употреби овога пића познати

По законитостима развића језика у словијенским језицима није могло -ш- стајати пред -о-, јер ш- се развија из с- када послије њега слиједи -е, или -и.
Наставак -ац је словјенски и означава указује на неку особину, ментални склоп одређенога региона, како и босанац, херцеговац, загорац, приморац, но шок- мора бити мађарскога или некога другога поријекла. На мађарском ријеч шок или шокат значи мног, многобројан.

Цитат
Der Volkszählung von 1840 zufolge zählte die Bevölkerung Kroatiens und Slawoniens 1.605.730 Einwohner, von denen sich 777.880 (48 %) als Kroaten, 504.179 (32 %) als Serben, und 297.747 (19 %) als Šokci deklarierten. Die Šokci waren auf die Komitate von Požega, Virovitica und Syrmien und die Slawonische Militärgrenze konzentriert. In der zweiten Hälfte des 19. Jahrhunderts wurden sie jedoch aufgefordert sich als Kroaten zu bezeichnen, so dass die Bezeichnung ständig abnahm. Ende des 19. Jahrhunderts soll es in der Batschka und Baranya noch 52.000 Šokci gegeben haben. Laut Volkszählung von 1910 gab es in der Batschka noch 68.725 Bunjewatzen und Šokci, sowie 13.012 Šokci in der Baranya. 2011 bezeichneten sich in der Vojvodina nur noch einige hundert Personen als Šokci, während sie in den Volkszählungen in Kroatien nicht mehr auftauchen.

Konrad Clewing, Holm Sundhaussen (Hrsg.): Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Böhlau, Wien/Köln/Weimar 2016, ISBN 978-3-205-78667-2., S. 821

Превод на србски: 1840 г. Славонија и Хрватска су бројале 1.6 мил. житеља, од којих се Хрватима изјасни 48%, Србима 32% а Шокцима 19%. Шокци бијаху сточени у жупама Пожега, Вировитица, Сријем и Славонска Крајина.
У другој половини 19. в. од њих се захтјеваше, да се изјасне Хрватима, с чим се је употреба овога имена постепено умањила. Крајем 19. в. у Барањи и Бачкој пребивало је 52 тисуће Шокаца.  По попису из 1910. г. у Бачкој се находило 68.724 Буњеваца и Шокаца, а у Барањи 13.012 Шокаца.У попису из 2011. г. у Војводини се је тек неколико стотина људи изјаснило бити Шокцима, док се у пописима у Хрватској више не јављају
.

Први спомени предјела Шокадија сежу до 1633. г. у Нашицама и Ђакову и би једним од граничних предјела Османије и Мађарске.

Матија Петар Катанчић и Фердо Филиповић, у 19. в. у доба романтизма, гонише идеју, да назив Шокци потиче од иллирскога племена Succi, наводно по гори Succus, a да Босанци потичу од племена трачкога племена Besi, a Срби од Tribales. Ова тумачења су претечена и невјерна.

Францисканац, Иван Фрањо Јукић 1851. г. тврди, да су Шокци потомци јеретика богумила, који су наводно дошли у Босну из Бугарске и Србије.

Народ у Славонији објашњава назив Шокци, тим, да се прекршћају цијелом шаком.

Једина вјеродостојност која се може утврдити за Шокце, је да су у Славонију доселили из Босне. Њихов одјек прасловјенскога "јат" је икавско-екавски, који је својствен у предтурским повељама босанске властеле.

Јосип Bösendorfer први озбиљније прилази питању Odakle ime Šokac? (Osječki zbornik, 1948) и објашњава:
- Бела IV у Средњем Вијеку оснива област Соли, који ће се у Турака назвати Тузла, а под Матијем Корвином се прогласи бановином, мађ. баншаг (bansag, Мађари s изговарају ш, а када хоће написати с, они пишу sz); крај Соли Мађари су звали шокут (sokut), шо је сол, а кут је кут, угао, крај;
човјек се на мађарском каже ембер, а становник Соли је шоембер, одакле су досељени Срби прозвали област Семберија.

По природи свога језика штокавски с икавско-екавским одјеком шокачки говор се примиче говорима Муслимана Подкозарја и Поуња, те говору источнобосанскому, који се говори од стране Муслимана тих крајева, у којих се често чују икавске ријечи дид, бижи ба итд. те понекада и шокачки и источнобосански вуку на староштокавски нагласак, премда је то својство данас чујно тек у старијега слоја народа. И шокци и источни босанци познати су по својим дугим кошуљама по прасловјенскому кроју и својственим чипкама, те једни по бећарским тамбурицама а други по шаргијама.

Ваљало би узети за задатак дубљу генетску успоредбу Шокаца с муслиманима краја Соли, те муслиманима Поуња.
Нарочито би било занимљиво упоредити у њих заступљеност Р1а грана у односу на Србе сјевернога Подриња.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #82 послато: Септембар 08, 2020, 07:26:02 поподне »
Један добар чланак на ову тему:

Знате ли што су Шкутори и Шперци?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #83 послато: Септембар 12, 2023, 02:43:39 поподне »
Наидох на једну приповијест-пјесну, коју је забиљежио Вук Стефановић, али не издату, гдје се Грци називају шокцим. Пјесна се зове Смрт краља Симеуна.

[дјелак пјесне]

Чусте л` мене, моје вјерне слуге,
Веће хоћу свијет да мијењам!
Отидите горе у планину,
Ос`јеците тисова носила,
Турите ми кости на носила,
Па носите славној Гори Светој!
Кад будете кроз земљу шокачку,
Из костију мирис удариће,
Излазиће Грци шокадија,
Износиће на товаре благо
И за благо кости куповаће –
Не` те, слуге, ако Бога знате,
Ви за благо кости продавати,

https://sr.m.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%83%D0%BD%D0%B0

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1670
  • I-A1328
Одг: Међуконфесионални називи и надимци на западнобалканском простору
« Одговор #84 послато: Септембар 13, 2023, 09:05:36 пре подне »
И опет о потицању назвања шокац. У Црној Гори и по Приморју шокати значи шалити се с подругљивим контекстом, то јест чинити из њекога будалу. Та ријеч потиче од итал. sciocco = приглуп, игнорантан, незналица. Судећи по тому бити може да је назив "шокац" настао на југу, куда је обладавао утицај италијанскога и означавао изворно "игноранти, незналице" у смислу правилнога вјерскога учења. Чини ми се највјеројатнијим да су тако хрватски католици са мора означавали босанске хришћане. Нијесам нигдје нашао, да је ико начинио овузи везу и дао оваково образложење, него будући овијех дана у Италији, паде ми на ум.

sciòcco agg. (pl. m. -chi). – 1. a. agg. e s. m. (f. -a) Di persona, priva o scarsamente dotata di intelligenza, avvedutezza e buonsenso: un uomo sc.; non ho mai visto un ragazzo così sc.; sei proprio sc. a fidarti di gente simile; quanto sei sciocca!; oh creature sciocche, Quanta ignoranza è quella che v’offende! (Dante); nell’uso ant., anche, con valore attenuato, inesperto, ignaro: quasi credessero questa passione ... solamente nelle sc. anime de’ giovani ... dimorare (Boccaccio). Come sost., persona stupida, ottusa, limitata: sei uno sc., una sc.; è stato proprio uno sc. a rifiutare quella offerta; è da sciocchi comportarsi in questo modo; in forma di litote, non essere uno sc., di persona che è dotata di intelligenza e perspicacia, che sa il fatto suo. b. Di cosa, che denota mancanza o scarsezza di intelligenza, di criterio e accortezza: una domanda, una risposta sc.; insulso, stolido: un sorriso sc.; uno sc. proponimento; senza importanza, di poca entità, banale: è stato solo uno sc. contrattempo; per uno sc. puntiglio hanno rotto una lunga amicizia; l’affare è andato a monte per uno sc. incidente.

https://www.treccani.it/vocabolario/sciocco/
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?