Аутор Тема: Зашто нестајемо  (Прочитано 23597 пута)

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #20 послато: Април 12, 2017, 08:08:40 пре подне »
Може бити Atlantische да си у праву, али моја мишљења су другачија. То не значи да се овдје рововски боримо, глуво било.
Економска ситуација је много тежа била баш у времену када је растао наталитет код Срба, а улога друштва у тим временима била је занемарљива, у односу на овогодишња времена.

Ali tada nije bilo interneta, pa je bilo i teže saznati koliko i da li je ekonomska situacija negde bolja. Da ne pominjem što je sada ipak lakše negde otići nego pre 100 godina (i sa pravne strane, i finansijski, i društveno prihvaćenije i sve).

Kao neko ko je već nekoliko godina u inostranstvu, mislim da je Atlantische pogodio razloge savršeno. Iako bih u Srbiji možda i našao posao u struci, ovde je to lakše, živi se bolje i plaćen sam primereno mom znanju i obrazovanju.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #21 послато: Април 12, 2017, 09:08:15 пре подне »
Ali tada nije bilo interneta, pa je bilo i teže saznati koliko i da li je ekonomska situacija negde bolja. Da ne pominjem što je sada ipak lakše negde otići nego pre 100 godina (i sa pravne strane, i finansijski, i društveno prihvaćenije i sve).

Kao neko ko je već nekoliko godina u inostranstvu, mislim da je Atlantische pogodio razloge savršeno. Iako bih u Srbiji možda i našao posao u struci, ovde je to lakše, živi se bolje i plaćen sam primereno mom znanju i obrazovanju.
.
Нерадо одговарам латиничарима, али пошто се престављаш као образован човјек, учинићу изузетак.
Смјешно је поредити интеренет и нечија незнања, са добротом на другој страни.  Прије 100 година наталитет код Срба био је три пута мањи него прије 50 година. Такође и прије 100 година селило се у земље снова као и прије 50 година.
Ето игром случаја и ја сам у младости доста времена провео у иностранству, али нисам остао тамо. И тамо је наталитет био исти, ако не и мањи него код Срба, а колико данас видим (преко интернета ;)) у тој доброти и љепоти, наталитет махом побољшавају дошљаци са југа и југоистока, махом из Азије и Африке.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #22 послато: Април 12, 2017, 09:24:16 пре подне »
Много тешка прича. Постали смо себични и размажени. Чекамо да имамо преко тридесет година и да се "снађемо" да би стварали породице. А онда схватимо да нам је биологија наменила краћи репродуктивни век, нарочито нашим женским половинама. Поводимо се удобностима. А онда су ту и велика страдања које је наш народ имао кроз прошли век: 1914-1918, 1941-1945, 1991-1995, па донекле и 1999. Последице тога тек почињемо да осећамо. Најстрашније је што смо почели да заборављамо наша стардања, а нрод који не памти своју историју осуђен ја да понавља грешке из прошлости.
Наши преци су живели у много горим и тежим условима него већина нас данас али су се борили и стварали породице. Наравно, тада су биле другачије околности и други приоритети. Једноставно, можда је суђено да се на нашем поколењу "сломе кола2 што би наш народ рекао. Имали смо кроз историју успоне и падове али смо се и опорављали. Можда је ово један од тих историјских тренутака, само много дуго траје. Из моје перспективе, читав мој досадашњи живот.
Што се тиче имиграната из Африке и Азије, сумњам да они желе овде да се задрже. Већина њих јури добре услове и социјалну помоћ земаља Скандинавије и Немачке. Ово им је успутна станица. Зимус прочитах изјаву емигранта из Сирије који је био стациониран у Црној Гори и који каже да би више волео да га погубе исламисти него да остане у Црној Гори. Они јуре "леба без мотике" што би се рекло и све погодности које им избеглички статус доноси.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #23 послато: Април 12, 2017, 09:36:39 пре подне »
Линк:
Сваки десети мушкарац у Србији не може да добије дете


Цитат
Tokom poslednjih pet godina lekari u Srbiji su zabeležili značajan porast infertiliteta, što znači da je sve veći broj parova koji imaju problema da dođu do potomstva. Svaki peti bračni par ne može da dobije decu bez lečenja.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Зашто нестајемо
« Одговор #24 послато: Април 12, 2017, 10:07:00 пре подне »
О томе зашто све више нестајемо, писао сам за "Порекло" још 5. децембра 2012. године. Био је то уствари избор из књиге мр Биљане Спасић "Зашто Срби нестају". То питање је данас још више актуелно. Једноставно, заиста нам прети опасност да нас у блиској будућности нестане.

http://www.poreklo.rs/2012/12/05/za%C5%A1to-srbi-nestaju/


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #25 послато: Април 12, 2017, 10:19:42 пре подне »
Може бити Atlantische да си у праву, али моја мишљења су другачија. То не значи да се овдје рововски боримо, глуво било.
Економска ситуација је много тежа била баш у времену када је растао наталитет код Срба, а улога друштва у тим временима била је занемарљива, у односу на овогодишња времена.
Слажем се Тимаре, али опет, треба разумети тренутак времена. Некада је човек био много независнији од система него данас, и самим тим је могао да преживи без икаквих финансија.
Некада се могло преживети независношћу од система и без икаквих новчаних прихода, пре свега јер је малтене свака кућа имала своју земљу, шуму, стоку, јесте то био мукотрпан живот, али се преживљавало и шириле су се породице (да не говоримо колико су биле јаче национална свест, религиозност, морал и остале ствари којих је данас нажалост све мање).
Данас човек прима плату, не гаји стоку, нема земљу коју обрађује (говорим пре свега за градско становништво), и самим тим је приморан да све своје финансије потроши на враћање новца у државну касу, кроз плаћања струје, воде и осталих ствари, а остатак троши на куповину оних ствари које су његови преци до пре 50-100 година производили и није им на памет падало да то купују.
Многи који оправдавају себе како због финансија не могу да шире породице (рекох да их у потпуности разумем, али покушавам да неутрално пишем) заборављају да наши преци малтене нису имали финансијских прихода (осим од продаје оних природних добара које не потроше), већ су преживљавали независношћу од система,гајећи своје, евентуално плаћајући харач (они у Отоманском царству) или службујући у војсци (Хабзбуршка монархија). Дакле, проблем је тај што је данас практично немогуће не плаћати силне дажбине, па тако данас људи на селу плаћају и водовод и струју и све, а пре 200 година је њихов предак на истом том месту био дужан да плати само харач, и могао је наставити мирно да се бави својим пословима и преживљава како зна и уме, не бринући ко ће испасти из ријалитија или колико ће који кандидат освојити процената гласова на изборима.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Зашто нестајемо
« Одговор #26 послато: Април 12, 2017, 11:07:25 пре подне »
Код Срба је увек било неких деоба и сеоба. Још давно су наши људи одлазили у прекоокеанске земље из пуке немаштине. Али, те сеобе су се настављале и после рата. Многи који нису били победници током НОР-а, пребацивали су се највише у Америку и Канаду. Затим, повлачили своје за собом и тамо остајали већ трећа-четврта генерација. Затим, мислим да је нестајању села, а тиме и веће популације, доста допринела послератна индустријализација. Људи су напуштали села и ради лакшег живота, одлазили у градове. Зато су нам сад пусте дедовине, куће се обрушавају, имања зарастају у коров. Па, не можемо сви ни у градове. Ето, примера ради, Београд данас има више становника него цела Војводина. Кад су у војвођанским селима куће пусте, напуштене, шта онда рећи о јужним крајевима? Затим, тамо негде 1963/64. и надаље, настаје период одлазака гастарбајтера у Немачку, Аустрију, Швајцарску... И на крају, као што сви већ увиђамо, последњих година нам одлазе и "мозгови", факултетлије, али и мајстори са златним рукама. Остају само пензионери и они који су се на време снашли.
Некада смо и теже живели, све радили ручно, струје није било и брачни парови се чешће играли бесплатних "ноћних игара", децу правили. Савремена цивилизација је са собом донела не само механизацију, него и нове навике и обичаје. Пуно је растављених бракова, нико никога неће да трпи, а што се рађања деце тиче, једно или ниједно, ређе двоје, а камоли по шесторо, седморо као некад.
« Последња измена: Април 12, 2017, 01:47:12 поподне НиколаВук »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #27 послато: Април 12, 2017, 12:41:32 поподне »
Може бити Atlantische да си у праву, али моја мишљења су другачија. То не значи да се овдје рововски боримо, глуво било.
Економска ситуација је много тежа била баш у времену када је растао наталитет код Срба, а улога друштва у тим временима била је занемарљива, у односу на овогодишња времена.

Па да, али тад је било довољно да ти деца имају шта да обуку и шта да једу.
Данас им мораш куповати књиге, плаћати образовање, рачунаре итд. А многи немају новца за то.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #28 послато: Април 12, 2017, 01:26:42 поподне »
Ja jednostavno mislim da je to što je narod postao sebičan, te sve što ima više njemu se čini da nije dovoljno i da treba još, što kažu naši "zinula him guzica".

Zamislite kada vi kao Srbi u svojoj državi mislite da nemate dovoljno da bi izdržavali dijete šta onda treba da kažu manjine koje su po životnome standardu i svemu drugome ispod vas ?

Kada vidim da svako drugi puši, šetka se i tera modu a kaže nema se za knjige onda nemogu da razumijem sta čovjek razmišlja za kasnije.

Uglavnom svi pričate o bijeloj kugi a ipak niko neće da zasvuče rukave i da nešto uradi protiv.

U Sandžaku, đe se narod iseljava zadnija 100 godina pa do današnjeg dana kada rodbina povlači svoje rođake u inostranstvo, đe je postajala velika depopulacija radi ratova, đe narod živi težak život, opet populacija raste, sada je pitanje jeli to do mentaliteta naroda ili je radi toga što u Sandžaku kao u druge islamske krajeve izvire nafta pa eto mogu da kupuju knjiga do mile volje ?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8462
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #29 послато: Април 12, 2017, 01:53:59 поподне »
Занимљива чињеница је да до почетка Првог светског рата Срби који су живели у Краљевини Србији се малтене уопште нису исељавали у Америку, јер је свим сељацима (а они су чинили огромну већину становништва) била загарантована одређена површина имања која није могла никад бити отуђена, дакле ни због дугова ни због било чега другог, па су се људи осећали сигурно на својој земљи и нису имали потребе да се било где селе. С друге стране, у тадашњој Аустроугарској, много "напреднијој" (намерно под наводницима) од сеоске Србије су миграције у Америку биле уобичајена ствар, како Срба тако и других народа, а све због немаштине.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #30 послато: Април 12, 2017, 02:04:51 поподне »
Занимљива чињеница је да до почетка Првог светског рата Срби који су живели у Краљевини Србији се малтене уопште нису исељавали у Америку, јер је свим сељацима (а они су чинили огромну већину становништва) била загарантована одређена површина имања која није могла никад бити отуђена, дакле ни због дугова ни због било чега другог, па су се људи осећали сигурно на својој земљи и нису имали потребе да се било где селе. С друге стране, у тадашњој Аустроугарској, много "напреднијој" (намерно под наводницима) од сеоске Србије су миграције у Америку биле уобичајена ствар, како Срба тако и других народа, а све због немаштине.
Тако је. Мали сеоски посед је био основа економије и друштва у Кнежевини Србији. Поједини западни мислиоци тог времена су то истицали као једну од највећих предности наше земље. Та "напреднија" Аустро-Угарска је феудализам укинула тек десет година после Србије, само што то није била иста врста феудализма. У 19. веку су најнапреднији државе почивале на ситном сеоском поседу - Белгија, Холандија, Немачка и Француска. Британија је укинула феудализам друга у Европи али земља није подељена онима који је обрађују него су они постали закупци везани уговором за господара (landlord). Знамо на чему је почивао и даље почива просперитет и напредак Британије. Кажу да су Срби тако жустро бранили своју земљу у периоду од 1914 до 1918 зато што су знали за шта се боре. Нису се борили за газду, господара или краља, него пре свега за своје имање, огњиште, кућу и слободу свог потомства.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #31 послато: Април 12, 2017, 02:14:12 поподне »
Тако је. Мали сеоски посед је био основа економије и друштва у Кнежевини Србији. Поједини западни мислиоци тог времена су то истицали као једну од највећих предности наше земље. Та "напреднија" Аустро-Угарска је феудализам укинула тек десет година после Србије, само што то није била иста врста феудализма. У 19. веку су најнапреднији државе почивале на ситном сеоском поседу - Белгија, Холандија, Немачка и Француска. Британија је укинула феудализам друга у Европи али земља није подељена онима који је обрађују него су они постали закупци везани уговором за господара (landlord). Знамо на чему је почивао и даље почива просперитет и напредак Британије. Кажу да су Срби тако жустро бранили своју земљу у периоду од 1914 до 1918 зато што су знали за шта се боре. Нису се борили за газду, господара или краља, него пре свега за своје имање, огњиште, кућу и слободу свог потомства.

Не знам да ли сам качио раније, али има наших историчара који сматрају да је ова врста газдовања и дељења земље једнако међу браћом основ економске неразвијености Србије, која даље узрокује наше исељавање до дана данашњег. Није да је то моје мишљење, и није да не бих могао свашта да кажем на рачун неких ставова Дубравке Стојановић, али ово је свакако емисија коју вреди послушати и у којој, ипак, има неких исправно донетих судова:

https://soundcloud.com/skinnylee/470-pescanik-dubravka

Можда и качих раније овде. Говори се дакле о слободној Србији 19. и почетка 20. века, где Стојановић објашњава како је, према њеном мишљењу, упропашћаван сељак, а ни град није правило развијан.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #32 послато: Април 12, 2017, 02:41:03 поподне »
Не знам да ли сам качио раније, али има наших историчара који сматрају да је ова врста газдовања и дељења земље једнако међу браћом основ економске неразвијености Србије, која даље узрокује наше исељавање до дана данашњег. Није да је то моје мишљење, и није да не бих могао свашта да кажем на рачун неких ставова Дубравке Стојановић, али ово је свакако емисија коју вреди послушати и у којој, ипак, има неких исправно донетих судова:

https://soundcloud.com/skinnylee/470-pescanik-dubravka

Можда и качих раније овде. Говори се дакле о слободној Србији 19. и почетка 20. века, где Стојановић објашњава како је, према њеном мишљењу, упропашћаван сељак, а ни град није правило развијан.
Моја професорака. Позната као мала партизанка. Дала ми 10  :D  Морам да будем фин, па нећу рећи шта заиста мислим о њеним ставовима.
Ово све може да буде истина. Наше друштво јесте било поприлично заостало, нарочито сеоско. Ово за плуг је истина. Већина је користила рало све до почетка, а негде и до средине 20. века. И ја сам сам имао прилике да орем са дрвеним плугом и воловима, почетком 21. века. Нисам рекао да је Србија била просперитетна. Било када. Дељење земље заиста је распарчало посед и ово се показало као проблем крајем 19. и почетком 20. века. Али зато су се многи сељаци окренули занатима које су обављали успут. По селима су се јавили ковачи, колари, ткачи, абаџије, крчмари, столари, грнчари, корпари, тесари, сарачи, па и опанчари, али он су изгледа били чешћи у варошима. Њихово занатство углавном није било "пријављено", да кажемо језиком данашњице, па није ушло у пописе и статистику а доносило је зараду са стране.  Пре свега сам мислио да је мали земљишни посед имао велики утицај на свест људи. Другачије дела човек који брани своје огњиште, ма какво оно било, а другачије онај ко има господара, па му је свеједно ко ће да му газдује када он нема ништа. Једна моја предачка линија је била благословена, колико то год нама грозно звучи, увек само једним наследником, па је дочекала други светски рат са више од 20 хектара земље и они су заиста били газде. Њихови мушки наследници су донекле и данас то остали, тј. сматрају се богатим сељацима. То је кућа из које је изашла моја баба по мајци.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #33 послато: Април 12, 2017, 02:47:17 поподне »
Позната као мала партизанка.

Хаха, добар надимак.


Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2349
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #34 послато: Април 12, 2017, 02:52:03 поподне »
Моја професорака. Позната као мала партизанка. Дала ми 10  :D  Морам да будем фин, па нећу рећи шта заиста мислим о њеним ставовима.
Ово све може да буде истина. Наше друштво јесте било поприлично заостало, нарочито сеоско. Ово за плуг је истина. Већина је користила рало све до почетка, а негде и до средине 20. века. И ја сам сам имао прилике да орем са дрвеним плугом и воловима, почетком 21. века. Нисам рекао да је Србија била просперитетна. Било када. Дељење земље заиста је распарчало посед и ово се показало као проблем крајем 19. и почетком 20. века. Али зато су се многи сељаци окренули занатима које су обављали успут. По селима су се јавили ковачи, колари, ткачи, абаџије, крчмари, столари, грнчари, корпари, тесари, сарачи, па и опанчари, али он су изгледа били чешћи у варошима. Њихово занатство углавном није било "пријављено", да кажемо језиком данашњице, па није ушло у пописе и статистику а доносило је зараду са стране.  Пре свега сам мислио да је мали земљишни посед имао велики утицај на свест људи. Другачије дела човек који брани своје огњиште, ма какво оно било, а другачије онај ко има господара, па му је свеједно ко ће да му газдује када он нема ништа. Једна моја предачка линија је била благословена, колико то год нама грозно звучи, увек само једним наследником, па је дочекала други светски рат са више од 20 хектара земље и они су заиста били газде. Њихови мушки наследници су донекле и данас то остали, тј. сматрају се богатим сељацима. То је кућа из које је изашла моја баба по мајци.

Слажем се и ја са тобом.

Него само у вези са овим болдованим делом, Д.С. сматра (кога мрзи да слуша) да управо то што је та земља дељена свој браћи по смрти оца, а не само, на пример, најстаријем, управо чини да људи нису имали разлога да се потпуно прихвате заната, спусте у град, оснују мали и средњи "бизнис" исл и ту већ упада у неки псеудо-капиталистички дискурс  :D

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #35 послато: Април 12, 2017, 03:57:50 поподне »
Zamislite kada vi kao Srbi u svojoj državi mislite da nemate dovoljno da bi izdržavali dijete šta onda treba da kažu manjine koje su po životnome standardu i svemu drugome ispod vas ?

Мањине у Србији живе исто као и Срби. Знам то добро, јер живим у веома етнички разноликој општини, и не можеш ме никако убедити да није тако!
За разлику од неких суседних "еуропских" држава, код нас је слободно исповедање вере, коришћење свог језика (којим су чак исписани и називи државних институција), итд. Дакле, "Еуропљани" би могли да се угледају на нас шта су то људска права, а не да нама држе лекције о томе.
Једина мањина којој је горе од свих осталих је ромска, а и то је због њиховог начина живота.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #36 послато: Април 12, 2017, 04:11:56 поподне »
Мањине у Србији живе исто као и Срби. Знам то добро, јер живим у веома етнички разноликој општини, и не можеш ме никако убедити да није тако!
За разлику од неких суседних "еуропских" држава, код нас је слободно исповедање вере, коришћење свог језика (којим су чак исписани и називи државних институција), итд. Дакле, "Еуропљани" би могли да се угледају на нас шта су то људска права, а не да нама држе лекције о томе.
Једина мањина којој је горе од свих осталих је ромска, а и то је због њиховог начина живота.
Истог сам мишљења. Лош еконмски статус, сиромаштво и низак наталитет нису резервисани само за националне мањине. У Србији је добро ономе ко се снашао или ко је имао среће, нема везе да ли је Србин или није. Што се ромске мањине тиче нису ни они између себе сви једнаки. И њих има богатих и екстремно сиромашних.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #37 послато: Април 12, 2017, 05:07:57 поподне »
Не само Срби него и цело становништво Европе полако нестаје. Нема то никакве везе са сиромаштвом већ са тим да је основа свакога нарада фамилија скоро потпуно уништена.
Савремени човек је постао толико себичан и саможив да нема никакав осећај емпатије за никога чак ни за себи најближе. Земља где ја живим је богатија од Србије, па имају још мању породност од Србије. Данас у Прагу у школама је бар четвртина деца од имиграната а одељења су мала а не као кад см ја ишао 30 и више ђака.

Што се тиче Албанаца на Косову ситуација је много гора но у Србији. Уколико овако настави ја не верујем да ће за 10 година тамо бити 1 милион људи.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5247
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #38 послато: Април 12, 2017, 05:16:46 поподне »
Не само Срби него и цело становништво Европе полако нестаје. Нема то никакве везе са сиромаштвом већ са тим да је основа свакога нарада фамилија скоро потпуно уништена.
Савремени човек је постао толико себичан и саможив да нема никакав осећај емпатије за никога чак ни за себи најближе. Земља где ја живим је богатија од Србије, па имају још мању породност од Србије. Данас у Прагу у школама је бар четвртина деца од имиграната а одељења су мала а не као кад см ја ишао 30 и више ђака.

Што се тиче Албанаца на Косову ситуација је много гора но у Србији. Уколико овако настави ја не верујем да ће за 10 година тамо бити 1 милион људи.

Руговац, некако не верујем у ту процену. Са просечном старости становништва од 28 година колико је тренутна процена за Косово, не може за 10 година популација спасти са 1.8 милиона на 1 милион. Једино ако рачунаш са масовном емиграцијом младих.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Зашто нестајемо
« Одговор #39 послато: Април 12, 2017, 06:01:34 поподне »
Мањине у Србији живе исто као и Срби. Знам то добро, јер живим у веома етнички разноликој општини, и не можеш ме никако убедити да није тако!
За разлику од неких суседних "еуропских" држава, код нас је слободно исповедање вере, коришћење свог језика (којим су чак исписани и називи државних институција), итд. Дакле, "Еуропљани" би могли да се угледају на нас шта су то људска права, а не да нама држе лекције о томе.
Једина мањина којој је горе од свих осталих је ромска, а и то је због њиховог начина живота.

Jedno je biti manjina u svojoj državi a drugo je biti stranac u stranoj državi, nebi sada da uspoređujemo te ne-uspoređive stvari.

Ali ipak je fakat da je prosječna ekonomska situacija u opštinama đe su manjine gora nego u opštinama đe su većinom Srbi, sad dal je to razlog što je uopšte cio jug(Srbija) i sjever(CG) siromašniji ili neki drugi nebi znao da kažem i nebi da ulazim u tu temu jer mi nije to bio cilj komentara.

Hteo sam samo da navedem kako ih ima kojima je u prosjeku gore nego srpskome prosjeku u Srbiji pa opet ne kukaju kako nemaju djeci da kupu ovo i ono(mislim kukaju i oni, svi kukaju, ali to ne uzimaju kao razlog da nemaju djecu), kako oni opet rađaju djecu i žive život takav kakav je, naravno da nije isti natalitet kao nekada, slabo ko ima danas 13 djece, ali je prosjek i dalje veći nego 4 djece po porodici.

A "problem" kod Albanaca na Kosovu je bar kako se me čini što su se odjednom, prebrzo i nepripremljeno uklopili u zapadnjački sistem, pa sada nete da se žene i udaju mladi nego hote da žive malo život, prije braka već imaju duge veze a pošto ne žele ove nove moderne djevojke da se zarobe djetetom i tijelo da pokvare onda sve ide polako, a brak i djeca se pomijeraju na kasnije ali to će da se stabilizuje kada shvatu djevojčice da ipak ne žive na zapadu nego na Kosovu, kod nas taj problem tako ne postoji, naši roditelji su prošli tu "modernizaciju" u vrijeme SFRJ i ne naglo već uz dosta godina te su imali vremena da spoje i tradiciju i sadašnje moderne vrijednosti.