Аутор Тема: Београдски мученици  (Прочитано 3350 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Београдски мученици
« послато: Децембар 30, 2017, 01:13:51 пре подне »
Данас, 30/17. децембра, Црква прославља успомену на свете београдске новомученике игумана Пајсија и ђакона Авакума и остале с њима пострадале.

Пајсије је био игуман Манастира Благовештења, познатијег као Трнава, подно Јелице, код Чачка. Учесник је буне Хаџи-Продана Глигоријевића 1814. године, против турског терора заведеног по пропасти устаничке државе. Пајсије је био један од вођа буне, уз браћу Глигоријевиће – Хаџи-Продана и Михаила.

Буна је покренута стихијски и без неког озбиљнијег планирања, тако да јој се нико од виђених Срба тог времена није придружио. Сам Милош Обреновић сматрао је да није време за такве подухвате. Не само да није прихватио да се прикључи устаницима, већ је сарађивао с турском влашћу у циљу гушења буне. Милош је тада од Турака добио обећање да неће бити одмазде према побуњеницима, осим браће Глигоријевића чије главе су Турци изричито тражили. Међутим, турска реч се и овде, као и много пута раније, показала као непоуздана. Одмазда је била страшна...

Ђакон Авакум је рођен у Кнежпољу испод Козаре 1794. године, у кући Продановића. На крштењу је добио име Љепоје. Као дечак је остао без оца којег су Турци убили, а мајка га је повела у козарски манастир Моштаница, где се Љепоје замонашио добивши име – Авакум. 1809. године, због турског насиља, Авакум са мајком прелази најпре у Славонију (где је, у непознатом манастиру, примио јерођаконски чин), а затим у Србију, у Манастир Трнава. Непознато је да ли је сам Авакум учествовао у Хаџи-Продановој буни, али је заробљен од Турака, заједно са осталим трнавским монасима.

Турци су, и поред обећања Сулејман-паше датог Милошу да неће бити одмазде, заробили око три стотине учесника буне и других виђених Срба који су на неки начин били повезани с Хаџи-Проданом и погубили их на разне начине. Неки су погубљени у Трнави, а део је одведен у Београд, где је њихово погубљење требало да застраши београдске Србе. Игуман Пајсије и још један број учесника буне – набијени су на колац на Стамбол-капији.

Кад је дошао ред и на Авакума да буде погубљен, Турци су му понудили да се потурчи и спасе главу. Били су задивљени његовим храбрим држањем, непоколебљивошћу и изгледом. Овај двадесетогодишњи младић био је изузетне телесне лепоте, а још лепши хришћанским духом који је из њега исијавао. Но, узалуд су била ласкања и понуде Турака. Турци су чак дозволили Авакумовој мајци Божани да га посети и убеди да се потурчи. Мајчине молбе, не да удовољи мрским окупаторима, већ да спасе своје вољено чедо, нису уродиле плодом. Јер, млади монах је знао да мученичко страдање води право у Царство Небеско, а одрицање од Христове вере, право у – пропаст.
Сулејман-паша је, по сведочењу окупљеног народа који су Турци присилили да присуствују погубљењу, наредио џелату да убије Авакума да се не би мучио на коцу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Београдски мученици
« Одговор #1 послато: Децембар 30, 2017, 01:15:13 пре подне »


Свети архијерејски сабор СПЦ је, 1962. године, канонизовао ђакона Авакума, игумана Пајсија и остале београдске и трнавске страдалнике за - преподобномученике.

Основна школа у Трнави, као и неколико црквених хорова широм Србије носе име Светог ђакона Авакума. На жалост, београдске власти јесу дале једној улици назив по ђакону Авакуму, али, то је једна забачена уличица на Душановцу, уз сам ауто-пут. Овај дивни свети младић, као и остали мученички страдали Срби с њим, заслужују обележје у самом центру Београда, на месту где су пострадали (Стамбол-капија се налазила на простору између данашњих зграда Народног позоришта и Народног музеја на Тргу Републике). Улица ђакона Авакума постоји и у Новом Саду, а у Трнави две главне улице носе називе по ђакону Авакуму и игуману Пајсију.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Београдски мученици
« Одговор #2 послато: Јануар 26, 2018, 10:20:58 пре подне »
Православна Црква данас прославља Свете београдске мученике Ермила и Стратоника.



Спадају међу најраније забележене мученике пострадали за Христову веру у Београду, тадашњем римском Сингидунуму. Пре њих, зна се за неколико београдских (сингидунумских) мученика, пострадалих у време Диоклецијанових прогона хришћана 303/304. године, а то су Свети мученици Фортунат, Ермоген, Ромул, Силван и браћа Донат и Венуст, и Свети свештеномученик Монтан и жена му Максима.

Занимљиво је да се страдање Ермила и Стратоника догодило након доношења Миланског едикта, у време када је хришћанима у Римском царству омогућено да слободно исповедају своју веру.

Највероватније 314. године, цар отпадник Лициније наредио је прогон хришћана док је боравио у Сингидунуму. Многи хришћани су тада, у страху, поново почели прикривати своју веру. Млади ђакон Ермил (Hermylus) није желео да се крије, те је лишен слободе. Постоје мишљења да је Ермил био затворен и ислеђиван јер је био отворени присталица цара Константина с којим је тада Лициније био у сукобу. Према старим правилима за време Диоклецијанових прогона хришћана, од Ермила затражише да се поклони и принесе жртву киповима римских божанстава, под претњом мучењем и смрћу. Када је Ермил то одбио, ставише га на муке.

Стратоник (Stratonicus) је био млад стражар, такође хришћанин, али се у овим околностима плашио да јавно исповеди своју веру. Док су мучили Ермила, Стратонику беше тако тешко да гледа муке овог храброг младог ђакона, да је у једном тренутку заплакао. Неко од страже га пријави иследницима, јер је и показивање самилости према осуђеном хришћанину било преступ. Кад су га привели судији, Стратоник се, поучен Ермиловим примером, охрабри и јавно исповеди своју веру у Христа. Одмах би лишен војничког звања и заједно с Ермилом подвргнут мучењу.

Након страшних мука, обојицу бацише у Дунав. Према једној верзији, били су бачени, полуживи, везаних руку и ногу да не могу испливати, према другој били су везани у врећи, према трећој - затворени у некаквом ковчегу. Њихова тела су нашли неки хришћани низводно, код данашњег Брестовика, извадили их и часно сахранили.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Београдски мученици
« Одговор #3 послато: Јануар 26, 2018, 10:23:02 пре подне »
За античку гробницу код Брестовика, сматра се да је управо место где су сахрањени Свети мученици Ермил и Стратоник. Подручје данашњег села Брестовика у то време било је околина римског насеља (civitas) Mons Aureus („Златно Брдо“), чија тачна локација није позната, али се сматра да се налазио на подручју Брестовику суседног села - Сеоне.

Гробницу је открио случајно Вукашин Милосављевић из Брестовика у свом воћњаку, 1895. године. Локалитет се, по њему, зове „Вукашинова црква“. Прва археолошка истраживања извршио је археолог Михаило Валтровић, а 1955. и 1964. године извршена су додатна истраживања гробнице. Гробница је датирана на 3. или 4. век и несумњиво је хришћанског карактера. Једна претпоставка је да је припадала некој богатој римској хришћанској породици, а црквено предање каже да је то гробница Светих мученика Ермила и Стратоника. Ове две верзије не искључују једна другу. У време страдања Ермила и Стратоника, гробница је могла постојати, а хришћани који су тела мученика извукли из реке су их могли сахранити у већ постојећој гробници. И није за очекивати да би се предузимали поприличног посла изградње гробнике мученицима хришћанима у околностима када је недалеко од њим, у Сингидунуму, лично цар Лициније који је хришћане поново ставио ван закона. И археолошка истраживања су потврдила да је гробница дограђивана у неколико наврата. Гробница је, према мишљењу професора Ђорђа Јанковића, имала и богослужбену функцију. 


Гробница у Брестовику


Средином 5. века, хришћани су мошти Светих мученика Ермила и Стратоника склонили пред хунском најездом у Цариград. У 12. веку постоји запис у којем се помињу њихове мошти (главе) у цркви Свете Софије. Највероватније су уништене током похаре Цариграда од стране Дандолових „крсташа“ 1204. године.
 
Свете мученике Ермила и Стратоника славе и православна и римокатоличка црква.

<a href="https://www.youtube.com/v/sfzMO-J7zRw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/sfzMO-J7zRw</a>
« Последња измена: Јануар 27, 2018, 11:12:07 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Београдски мученици
« Одговор #4 послато: Март 26, 2018, 11:37:55 пре подне »
Црква данас прославља Свете београдске мученике Монтана и Максиму.


Румунска икона Светих мученика Монтана и Максиме


Монтан је био хришћански свештеник у Сингидунуму, крајем 3. и почетком 4. века, а Максима је била његова жена.

Када су, у време злог цара Диоклецијана и његовог зета Галерија (који је столовао у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици) почели прогони хришћана, у Сирмијум је послат намесник Проб, познат по својој окрутности и мржњи према хришћанима. Након што је Проб допутовао у Сингидунум, 304. године, и обзнанио да ће свако за кога се утврди да је хришћанин бити убијен, Монтан и Максима су кренули пут Сирмијума, код епископа сирмијског Илариона, да потраже савет шта им је чинити. На путу за Сирмијум, римски војници су их зауставили и, након што су утврдили да је Монтан хришћански свештеник, лишили слободе.

Монтан и Максима су одведени Пробу који се у том тренутку налазио у Сирмијуму. Након краћег испитивања код Проба (које се састојало од уобичајеног ритуала – убеђивања да се поклоне незнабожачким идолима, затим ласкања, обећавања овоземаљских награда и почасти, коначно и претњама мучењем и смрћу), током којег су се Монтан и Максима показали непоколебљивим, обоје су одведени на сирмијски мост на Босуту. На мосту су се окупили грађани Сирмијума, међу којима је био и велики број хришћана. Ту је Проб почео убеђивати Максиму да се одрекне Христа и убеди свог мужа у исто, на шта је Максима одговорила да жели пострадати заједно с мужем за Христа.

Како је убеђивање на мосту потрајало, народ се почео комешати, те се Проб уплашио народне побуне и наредио војницима да Монтана и Максиму одмах убију. Према једној верзији, посечени су мачем ту на мосту, а тела су им бачена у реку, а према другој – везали су им велико камење око врата и бацили их у реку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Београдски мученици
« Одговор #5 послато: Март 26, 2018, 11:41:42 пре подне »
Одважни хришћани су њихова тела извукли из реке и часно их сахранили. Мошти су им касније пренете у Рим и похрањене у цркви Свете мученице Прискиле. Мошти су тамо чуване целих 1500 година, када су 1804. године отворене, а касније предате на чување италијанској племићкој породици Sinibaldi (1827-1927). У каснијем раздобљу, мошти су имале чудно путовање од Италије до Америке, где су премештане из храма у храм, и умало грешком нису бачене са неким старим отпадом, али их је у последњи час спасао католички свештеник Џозеф Лоур и предао на чување католичком манастиру Byzantine Poor Clares of North Royalton код Кливленда у америчкој држави Охајо.

Свети мученици Монтан и Максима су далеко познатији и поштованији светитељи код римокатолика (тамо под именима Montanus et Maximina) и у румунској, антиохијској и руској православној цркви, него што је случај код нас, где за ове свете мученике већина људи никад није ни чула. Манастир Халмирис у Румунији посвећен је овим двома светим мученицима.

Успомена на њихово пострадање за Христову веру обележава се на датум кад су пострадали – 26 / 13. марта.

(„Православље“, број 1198)

<a href="https://www.youtube.com/v/ErDfBMF0PeE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ErDfBMF0PeE</a>
« Последња измена: Март 26, 2018, 02:17:32 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Београдски мученици
« Одговор #6 послато: Јул 21, 2018, 12:52:17 поподне »
Црква данас прославља Свете београдске мученике ђакона Фортуната и чтеца Ермогена, пострадале у римској Цибалији – данашњи Винковци (Ермоген), односно Сирмијуму (Фортунат) почетком 4. века (304. године), у време Диоклецијанових и Галеријевих прогона хришћана. С њима се прослављају и пострадали у исто време: Свети свештеномученик Ромул из Сирмијума, Свети мученик ђакон Донат из Сингидунума, Свети мученик ђакон Силван из Сирмијума, пострадали у Сирмијуму, као и Свети мученик Венуст из Сингидунума, брат Донатов.
Њихове мошти се данас чувају на северу Италије у граду Чаделу (Cividale dell Friuli). Веома су поштовани у Словенији и Фурланији на североистоку Италије.

https://www.bastabalkana.com/2017/03/sveti-djakon-fortunat-ctec-ermogen/

<a href="https://www.youtube.com/v/_h6ZJuHjxTc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/_h6ZJuHjxTc</a>
"Наша мука ваља за причешћа"