Аутор Тема: Необична имена у повести Дробњачког племена  (Прочитано 14143 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #40 послато: Мај 04, 2018, 11:30:20 поподне »
Zar ne bi korijen trebalo biti biblijsko ime Danijel?  Kao i ustalom kod imena Danko?

Данко јесте вероватно од Данијел (мада је можда и од словенске именице "дан" - дневно дете, дете рођено током обданице), али овај влашки облик је директна изведеница од словенског Данко, или још прецизније Данче, односно није директно изведено од (вероватног) изворног хебрејског облика - Данијел (Данило).

По Милици Грковић ("Речник личних имена код Срба"), постојало је и име Дан (хебрејско - оправдао ме Бог, библијско име сина праоца Јакова) а Данило је грчка варијанта оригиналног хебрејског Данијел (Бог је мој судија). Међутим, уз име Данило стоји следећа напомена - "У народу се ово име везује за слов. реч дан, па обично ово име надјевају ономе дјетету које се дању роди (Ноћило, Поноћи, Зорило и Данило)". Надимци Дане и Дана могу бити од Данило, али и од Богдан, по Грковићки (знамо да је словенско име Богдан документовано и код средњовековних Влаха). Данче или Данча је од Дан(е)+че,ча, а Данчул је од Данч(а)+ул.
« Последња измена: Мај 04, 2018, 11:43:34 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #41 послато: Мај 05, 2018, 12:12:59 пре подне »
Сад једно необично име: у дробњачком родословљу помиње се Дрекало Абазовић (16-17. век). Име Дрекале налазимо само код Куча и, сложили смо се око тога раније, име је албанске етимологије: Ndre – Drekal = Андрија – Андријица.

Ово добија на значају кад се сетимо пријепољских Р109 муслимана, који листом имају предање о пореклу из Куча. Писано је доста о могућности да део Р109 заиста у Полимље долази из Куча, на теми о Дробњацима Новљанима Р109.

А као додатак иде и име из дефтера за Херцеговину (1477), где је у нахији Комарница, између осталих, у џемату Ивана Велимирова, пописан и извесни – Божидар Куч!

Осим Дрекала Абазовића, дробњачко предање бележи у 18. веку и човека именом Дрека Кнежевић. Вероватно је корен имена исти.

Милица Грковић изводи име Дрекале од Дрек(о)+але; име Дреко, опет, доводи у везу са митолошким бићем - дрекавцем ("Може бити да је заштитно име постало од дрекавац; у народу је постојало веровање да је дрекавац нека необична животиња која ноћу дречи по пољима и слути зло"). Занимљиво је да је податке о имену Дрекале добила из следећих области - Никшић и околина, Ровца и Цетиње и околина. За име Дреко, подаци потичу из следећих области - Јајце и околина, Травник и села на Влашићу, Рудо и околина, Коњиц, Невесиње и Дувно, Цетиње и околина и Бар и околина.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #42 послато: Мај 05, 2018, 12:22:52 пре подне »
Милица Грковић изводи име Дрекале од Дрек(о)+але; име Дреко, опет, доводи у везу са митолошким бићем - дрекавцем

Ко зна. Може бити и ово објашњење.
Аналогија вук - Вукале, дрек(авац) - Дрекале...
Ипак, објашњење за кучког Дрекала звучи веома основано (албански облик имена Андрија).
Није немогуће ни да је кучки Дрекале био узор за нека каснија имена.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #43 послато: Мај 14, 2018, 08:29:29 поподне »
Оташ и Одо, два на први поглед несловенска имена, која налазимо и другде у Црној Гори и Старој Херцеговини, па тако и међу Дробњацима, заправо су словенског порекла.

Оташ (Хоташ) нема везе с Хотима, већ долази од старијих словенских имена Хотило (према Звездани Павловић), односно Хотимир (Загорка Вавић Грос). Истог порекла је и Ото (Хото), и нема везе с немачким именом Otto (изведено од старијег германског скраћеног имена Audo, које је настало од сложених имена са префиксом aud-, што значи - богат). У том смислу, веома занимљиво и несрбски звучи име шекуларског капетана из балканских и Првог светског рата, именом – Ото Рмуш.
Занимљива верзија је име Хоташин (има га у херцеговачком дефтеру из 1477. године у селу Доња Близна).

Од ових имена изведена су не тако ретка презимена - Оташевић и Отовић.

У дробњачком родослову постоји Оташ Косорић (17. век).


Одо (Ходо) је име изведено од старијих словенских имена са основом ход- : Ходивој, Ходимир, Ходина, Ходислав, Ходиша, Ходој (Милица Грковић).

У Црној Гори постоји презиме Одовић код неколико несродних родова.

У дробњачком родослову налазимо Ода Грбовића (18. век).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #44 послато: Мај 14, 2018, 08:31:53 поподне »
Презиме Бендераћ, - данас су то дробњачки Павићевићи. Према дробњачком родослову, они су потомци војводе Ђурјана Косовчића. Занимљиво је да у Вилусима постоји род са истом комбинацијом презимена Павићевић/Бендераћ, а који потичу из Корјенића (Клобук). Једина разлика је у слави: дробњачки Бендераћи славе Савиндан, а вилушки Јовањдан.

Да ли дробњачки имају везе са корјенићким Бендераћима из Клобука?

У Пивској планини постоји локалитет Бендераћка Торина.
У Биограду код Невесиња постоји топоним (ливада) Бендераћуша.
Постоји презиме Бендер (херцеговачки Хрвати, као и на Корчули).
Бендер је и назив некадашње турске тврђаве на Доњем Дунаву.

У „Српском презименику“ (Велимир Михаиловић) презиме Бендер се (непоуздано) објашњава турцизмом bende, што значи - слуга.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #45 послато: Мај 20, 2018, 12:09:47 пре подне »
У дефтеру за Херцеговачки санџак из 1477. године, велика већина имена у нахији Комарница је словенске етимологије. Издвојићу она необична, која нису словенска или им је тешко утврдити порекло.

Два најчешћа из ове групе имена су Ђурен (6 пута), о којем је већ писано, и Паскаш (7 пута), о којем смо писали на теми „Ретко име“.

Ту је и име Херак (3 пута) које налазимо и у неким другим крајевима, али нарочито у Црној Гори и Херцеговини.
Значење и порекло овог имена су и даље тема за лингвисте. Основа би могла имати корен у германском hehr (старонордијски hárr, немачки herr) – племенит (у смислу племенитог порекла), господствен, а изведено од протогерманског hairaz – сед, у смислу мудрости и господства (noble).
Милица Грковић као могућност износи верзију да је име настало од старогрчког и латинског херос – јунак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #46 послато: Мај 20, 2018, 09:51:40 поподне »
Од ретких имена у дефтеру из 1477. године, у Комарници налазимо и:

Урсул (Бранко син Урсула у џемату Данила Паскашевог; мада, није поуздано прочитано из изворника): старобалканско име од лат. Ursus – медвед.

Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.

Тохољ (Мијица син Тохољев, главар џемата, и у џемату Тохољ Бранков, можда Мијичин отац?): Загорка Вавић Грос ово име тумачи као словенску верзију грчког имена Теофил, што и не звучи баш убедљиво. Поготово што и име Тоља наводи као упрошћено од Тохољ, док за име Тоља постоји јасно објашњење етимологије од словенског толити и низа имена изведених од ове основе тол-, попут: Толимир, Толидруг, Толињег, Толиша, и др, а затим и краћих имена Толе, Тољ, Тоља, итд. У которском документу (Ковијанић) из 1333. године помиње се Бељослав син Тохслава са Кчева (који – Тохслав – је највероватније из братства Тољића, а можда и Тоља лично, са својим пуним именом). Ова основа тох- би требало да је истог порекла као и у имену Тохољ.

Брегун (Брегун син Обрада, у џемату Радивоја сина кнеза Херака): Пешикан ово име тумачи као верзију имена Прогон (према Пешикану – албанског). У Бачкој је у 19. веку забележено презиме Брегун у три места („Српски презименик“, Велимир Михаиловић).

Ђурсил: име које се пет пута наводи у дефтеру у нахији Комарница.

Каран, син Прла, у џемату Мијице сина Тохољева. Име је занимљиво кад знамо за род Карана / Карановића у Далмацији, Лици и Босанској Крајини, који су носиоци ХГ I1 P109.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #47 послато: Мај 20, 2018, 10:00:21 поподне »
Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.
Витас се често јавља код Литванаца као име и као презиме. Пољска варијанта је Витолд.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #48 послато: Мај 20, 2018, 10:04:39 поподне »
Витас се често јавља код Литванаца као име и као презиме. Пољска варијанта је Витолд.

Код њих се сва имена и презимена завршавају на С  :)

Арвидас Сабонис, Шарунас Марчуљонис, Артурас Карнишовас, Шарунас Јасикевичиус и остала екипа из Жалгириса.

Верујем да је и код њих основа име Светог мученика Витуса.
« Последња измена: Мај 20, 2018, 10:08:25 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #49 послато: Мај 20, 2018, 10:34:16 поподне »

Витас (у џемату Радослава Стјепанова, двојица људи именом Витас): постоји и верзија – Виташ, коју помиње Митар Пешикан; за ово име нисам нашао неко конкретно објашњење, али је веома могуће да долази по христијанизованој верзији имена словенског божанства Световида, поистовећеног са Светим мучеником Видом – Vitus.

Кремански Витаси испадоше баш И1 П109.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #50 послато: Мај 21, 2018, 12:45:11 поподне »
Презиме Кекер, огранак Гргуровића-Златнопојасовића.

Сами Кекери не знају по коме носе овакво презиме.

У литератури нисам нашао објашњење шта би могао бити корен презимена, нити његово значење. Једно објашњење је за род Кекеровића из Високе код Ариља. Наводно, кекер значи чуперак, па по тој нечијој особини и надимак, а од њега касније и презиме. Постоје надимци Кекера, Кекеран, Кекерица.

Ово дробњачко презиме није баш усамљено. Осим поменутих височких Кекеровића, постоје и:
Кекери у Подибру (Рибница, Ковачи), славе Јовањдан.
Кекерићи у Гокчаници.
Кекери-Обрадовићи у Добрачама код Ариља, славе Ђурђевдан, а у Добраче су дошли из нововарошког краја (слава и правац досељења би можда могли указати на везу са дробњачким Кекерима).
Кекеровићи у Корићанима код Травника, слава Свети Симеон Богопримац.
Кекеревци - род у селу Горњи Јеловац у Македонији (Горњи Полог), слава Света Петка.
Кекеровци - род у селу Доње Оризаре код Битоља, слава Никољдан.
Kekeri у Бирној Васи, општина Севница, Словенија.

Од топонима, у Пивској планини постоји више локалитета који имају предзнак „кекерски“, што можда указује да су дробњачки Кекери ту имали неке поседе, или су издизали стоку.
Постоје и Кекеринци, заселак села Мусуљ код Босилеграда на србско-бугарској граници.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #51 послато: Мај 21, 2018, 01:20:34 поподне »
Презиме Кекер, огранак Гргуровића-Златнопојасовића.

Сами Кекери не знају по коме носе овакво презиме.

У литератури нисам нашао објашњење шта би могао бити корен презимена, нити његово значење. Једно објашњење је за род Кекеровића из Високе код Ариља. Наводно, кекер значи чуперак, па по тој нечијој особини и надимак, а од њега касније и презиме. Постоје надимци Кекера, Кекеран, Кекерица.

Ово дробњачко презиме није баш усамљено. Осим поменутих височких Кекеровића, постоје и:
Кекери у Подибру (Рибница, Ковачи), славе Јовањдан.
Кекерићи у Гокчаници.
Кекери-Обрадовићи у Добрачама код Ариља, славе Ђурђевдан, а у Добраче су дошли из нововарошког краја (слава и правац досељења би можда могли указати на везу са дробњачким Кекерима).
Кекеровићи у Корићанима код Травника, слава Свети Симеон Богопримац.
Кекеревци - род у селу Горњи Јеловац у Македонији (Горњи Полог), слава Света Петка.
Кекеровци - род у селу Доње Оризаре код Битоља, слава Никољдан.
Kekeri у Бирној Васи, општина Севница, Словенија.

Од топонима, у Пивској планини постоји више локалитета који имају предзнак „кекерски“, што можда указује да су дробњачки Кекери ту имали неке поседе, или су издизали стоку.
Постоје и Кекеринци, заселак села Мусуљ код Босилеграда на србско-бугарској граници.
Кекери су најближи сродници Шљиванчана. Лубурић наводи да су се они у 18. веку из Загуља (данас Мљетичак) преселили код својих рођака Шљиванчана. Кекери сами кажу да су огранак Шљиванчана. Лубурић је навео да им је презиме бар 200 година старо, што би значило да настанак презимена смешта у 1720-те. То не би било могуће ако су огранак Шљиванчана јер се они само тако презивају тек од почетка 19. века.
У сваком случају мени кекер, звучи као турцизам.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #52 послато: Мај 21, 2018, 04:04:57 поподне »
Презиме Саравеља.

Према предању, припадају Дробњацима - Новљанима. Род који је живео у Тушини, али их је нестало у Дробњаку. 1790. године, сви Саравеље су протерани преко Таре од стране Церовића и Ускока, због њихове сарадње с Турцима којима су помогли да убију војводу Рада Церовића.

Писали смо раније о овом необичном презимену, да ли има везе са презименом Serravalle из Катаније, или са плесом „Саравељи“ из Улциња, или нечим трећим...

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=472.msg9606#msg9606
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #53 послато: Мај 21, 2018, 07:04:48 поподне »
Кекер је стварно неуобичајно.
Нашла сам на интернету да се тако на индонежанском каже дурбин.
Чисто сумњам да би порекло презимена могло имати везе са тим.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #54 послато: Мај 21, 2018, 07:58:36 поподне »
Што'но написа Дробњак, и мени "кекер" најпре звучи као турцизам, нарочито због оног наставка -ер, а и због географског распореда овог презимена (а и топонима). Једини уљез у тој причи је словеначко презиме Кекер, али и оно може бити последица неких сеоба из почетног раздобља турске власти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #55 послато: Мај 21, 2018, 08:37:40 поподне »
Што'но написа Дробњак, и мени "кекер" најпре звучи као турцизам, нарочито због оног наставка -ер, а и због географског распореда овог презимена (а и топонима). Једини уљез у тој причи је словеначко презиме Кекер, али и оно може бити последица неких сеоба из почетног раздобља турске власти.

Има у тим крајевима, који нису били никад под Турцима, као што су Загорје и Словенија, неких занимљивих турцизама у презименима. Ја нпр. знам момка чији је деда из Загорја, мислим из села Марија Бистрица, а један од његових предака (не по директној мушкој линији) се презивао Хасан. Проверио сам на Акта Кроатика, и стварно постоји то презиме у Загорју и носе га искључиво Хрвати. Извињавам се на дигресији.  :)

https://actacroatica.com/hr/surname/Hasan/

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #56 послато: Мај 22, 2018, 03:46:39 поподне »
Ти крајеви никада нису ушли у границе Османског царства, али су били такорећи одмах преко границе. Логично је да остане и неки језички и ономастички утицај из суседне области. А највероватније да су таква презимена дошла путем сеоба - од пребега из турске границе.

1606. године сењски војвода Петар Хасановић је ускочио са једним делом далматинског живља у Словинску Крајину. Међу насељеницима има презимена попут Делић, Јузбаша, Оторбаша, Оџић, Турковић, Хајдуковић, Халапа, Харамбашић, Харар, Хасановић, Шајновић, итд. (о овоме су писали Душан Кашић и Алекса Ивић)

Можда ти Хасани из Хрватске имају везе баш с овим ускочким Хасановићима...

Видим и овај текст који је поставио Воја:

" Из Црне Горе су: Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани, и др. од Бањана; Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака; Басташићи, Девићи, Мургаши и др. од Васојевића; Коруге, Пурићи и др. од Колашина; Брдари, Проје, Кљајићи и др. од Бјелопавлића; Хераци, Хераковићи и др. од Његуша; те Мартиновићи, Радичевићи, Ђурашевићи, Хасановићи (од Роваца), Додоши и др."

НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЈЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД)

Радослав М. Грујић, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=609.40
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #57 послато: Мај 22, 2018, 04:05:01 поподне »
Презиме Лаушевић:

Род из братства Тепчана (огранак Раичевићи-Томићи, другим именом Беовљани).

Према већини извора, име Лауш је српска варијанта мађарског имена Лајош, које потиче од германског Лудвиг (Ludvig, од старогерманског  Chlodowig, што значи – славан у борби, аналогно словенском – Борислав). Ово име се јавља у каснијим облицима Lewis (енглески), Clovis (старофранцуски), Louis (француски), Ludwig (немачки), Alois, Aloysius (новолатински).

Најстарији помен имена Лауш је из 1356. године „године 1356. угарски краљ Лауш присилио бана Твртка, те му се морао сасвим подложити“ („Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини“, 1892).

1400. године: „Лаушь краль мађарски“ („Српски презименик“, др Велимир Михаиловић).

Име Лауш (Павлов) налазимо и код једног Србина из села Вучјак у Нахији Хоча у Призренском санџаку пописаног у турском дефтеру из 1571. године.

У записима из Манастира Добриловине, у кањону Таре, наводи се и извесни „Лауш Малешевић из Бистрице“, 1673. године.

Дакле, очито се ради о помодном имену, с обзиром на више познатих угарских владара који су носили ово име.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #58 послато: Мај 22, 2018, 05:04:20 поподне »
Ти крајеви никада нису ушли у границе Османског царства, али су били такорећи одмах преко границе. Логично је да остане и неки језички и ономастички утицај из суседне области. А највероватније да су таква презимена дошла путем сеоба - од пребега из турске границе.

1606. године сењски војвода Петар Хасановић је ускочио са једним делом далматинског живља у Словинску Крајину. Међу насељеницима има презимена попут Делић, Јузбаша, Оторбаша, Оџић, Турковић, Хајдуковић, Халапа, Харамбашић, Харар, Хасановић, Шајновић, итд. (о овоме су писали Душан Кашић и Алекса Ивић)

Можда ти Хасани из Хрватске имају везе баш с овим ускочким Хасановићима...

Видим и овај текст који је поставио Воја:

" Из Црне Горе су: Бајчете, Ждрале, Обрадовићи, Бањани, и др. од Бањана; Балоте, Зорићи, Ракетићи, Дробњаци и др. од Дробњака; Басташићи, Девићи, Мургаши и др. од Васојевића; Коруге, Пурићи и др. од Колашина; Брдари, Проје, Кљајићи и др. од Бјелопавлића; Хераци, Хераковићи и др. од Његуша; те Мартиновићи, Радичевићи, Ђурашевићи, Хасановићи (од Роваца), Додоши и др."

НАЈСТАРИЈА СРПСКА НАСЕЉА ПО СЈЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ (ДО 1597. ГОД)

Радослав М. Грујић, ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА, Година 1.
Септембар 1912. год., Свеска 2.

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=609.40

Занимљиво, вероватно је онда у питању нека ускочка миграција. Нисам знао да су ускоци дошли и до Загорја, мислио сам да је крајња тачка био Жумберак.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Необична имена у повести Дробњачког племена
« Одговор #59 послато: Октобар 08, 2018, 03:50:44 пре подне »
Сад једно необично име: у дробњачком родословљу помиње се Дрекало Абазовић (16-17. век). Име Дрекале налазимо само код Куча и, сложили смо се око тога раније, име је албанске етимологије: Ndre – Drekal = Андрија – Андријица.

Ово добија на значају кад се сетимо пријепољских Р109 муслимана, који листом имају предање о пореклу из Куча. Писано је доста о могућности да део Р109 заиста у Полимље долази из Куча, на теми о Дробњацима Новљанима Р109.

А као додатак иде и име из дефтера за Херцеговину (1477), где је у нахији Комарница, између осталих, у џемату Ивана Велимирова, пописан и извесни – Божидар Куч!

Осим Дрекала Абазовића, дробњачко предање бележи у 18. веку и човека именом Дрека Кнежевић. Вероватно је корен имена исти.

Наидох у старословенском речнику на реч дрекъл  или дрькъл ( "и прииде с ним народъ многъ с оружии и дрькьльми"); означава палицу, колац, батину или на огур-турк. тојага. Истога су корена и речи дркати, дрхтати, тргати (<дргати), дречати, дрека.
« Последња измена: Октобар 08, 2018, 03:55:19 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?