ДНК порекло > Српски ДНК пројекат

"Југо-источни" И2 Дин С ?

(1/4) > >>

Лепеничанин:
Нема сумње да је хапловрста И2 Дин С појединачно најзаступљенија хапловрста у тзв. динарским крајевима, на западу, али на српском ДНК пројекту већ сада имамо неколико хаплотипова са српског југа и истока. ПЕТКОВИћ из Станичења код Пирота тешко да има неку скорију везу са западним крајевима, док СТОЈЧИЋ-бетлкет пореклом из Модре Стене у пиротској Лужници сам тврди да је даљим пореклом од Ибра и даље са запада (али није навео колико је то предање поуздано доказиво).

У мом родном крају, историјском пределу Лепенице у Србији (североисточно од Крагујевца), поред мог резултата (Р1б) за сада имамо само још два хаплотипа, и оба су вероватно И2 Дин С.

Ради се о ЗЛАТАНОВИЋУ (село Ботуње), чије је шире презиме ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица слави св Николу и досељена је из околине Врања у време Друге сеобе. Има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у И2 Дин С. Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух (средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона). Је ли у питању само сличност топонима у два удаљена краја или две породице имају ближу родбинску везу? 

Друга породица су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године из Црвења код данашњег Књажевца. Обе лепеничке породице засигурно немају скорије порекло са запада.

Аксић:

--- Цитат: Лепеничанин  Јун 28, 2014, 11:16:44 поподне ---Нема сумње да је хапловрста И2 Дин С појединачно најзаступљенија хапловрста у тзв. динарским крајевима, на западу, али на српском ДНК пројекту већ сада имамо неколико хаплотипова са српског југа и истока. ПЕТКОВИћ из Станичења код Пирота тешко да има неку скорију везу са западним крајевима, док СТОЈЧИЋ-бетлкет пореклом из Модре Стене у пиротској Лужници сам тврди да је даљим пореклом од Ибра и даље са запада (али није навео колико је то предање поуздано доказиво).

У мом родном крају, историјском пределу Лепенице у Србији (североисточно од Крагујевца), поред мог резултата (Р1б) за сада имамо само још два хаплотипа, и оба су вероватно И2 Дин С.

Ради се о ЗЛАТАНОВИЋУ (село Ботуње), чије је шире презиме ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица слави св Николу и досељена је из околине Врања у време Друге сеобе. Има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у И2 Дин С. Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух (средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона). Је ли у питању само сличност топонима у два удаљена краја или две породице имају ближу родбинску везу? 

Друга породица су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године из Црвења код данашњег Књажевца. Обе лепеничке породице засигурно немају скорије порекло са запада.

--- Крај цитата ---

Није тачно Врањски крај није насељен махом становништвом из Ћустендила.

Лепеничанин:

--- Цитат ---Није тачно Врањски крај није насељен махом становништвом из Ћустендила.
--- Крај цитата ---

Поштовани Аксићу,

започео сам тему која се тиче постојања И2 Дин С хаплотипова на југу и истоку српског етничко-географског простора, код становништва које у периоду од више стотина година није било у ближој вези са западним српским крајевима. Било би интересантно открити да ли се ту ради о више појединачних досељавања у те крајеве са запада, или су те породице у пуној мери аутохтоне на том простору.

У том контексту сам повезао евентуално порекло ДАМЊАНОВИЋА из околине Крагујевца са Ћустендилским крајем. Ћустендил (турски kostend ili - Костадинова Бања) био је дуго седиште санџака и центар целог краја око Горње Струме и Источног Повардарја, историјских земаља браће Дејановића.

Када је реч о насељавању Врањског краја др Јован Трифуноски је детаљно истражио порекло становништва тих области и према његовим истраживањима то становништво потиче махом из Горње Струме и Источног Повардарја (историјских земаља браће Дејановића) односно из Ћустендила у ширем смислу, као центра земаља браће Дејановића. Уколико располажете неким до сада необјављеним истраживањима која говоре нешто друго, поделите их са нама, јер нам је свима циљ да што боље упознамо порекло нашег народа из свих крајева.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Лепеничанин  Јун 28, 2014, 11:16:44 поподне ---Нема сумње да је хапловрста И2 Дин С појединачно најзаступљенија хапловрста у тзв. динарским крајевима, на западу, али на српском ДНК пројекту већ сада имамо неколико хаплотипова са српског југа и истока. ПЕТКОВИћ из Станичења код Пирота тешко да има неку скорију везу са западним крајевима, док СТОЈЧИЋ-бетлкет пореклом из Модре Стене у пиротској Лужници сам тврди да је даљим пореклом од Ибра и даље са запада (али није навео колико је то предање поуздано доказиво).

У мом родном крају, историјском пределу Лепенице у Србији (североисточно од Крагујевца), поред мог резултата (Р1б) за сада имамо само још два хаплотипа, и оба су вероватно И2 Дин С.

Ради се о ЗЛАТАНОВИЋУ (село Ботуње), чије је шире презиме ДАМЊАНОВИЋ, а према Тоши Радивојевићу та породица слави св Николу и досељена је из околине Врања у време Друге сеобе. Има преклапање на 12 маркера са ВУЈАШКОВИЋЕМ из Пастуше на Банији који је на фт дна сврстан у И2 Дин С. Врањски крај је иначе махом насељен из околине Ћустендила, у чијој близини се са једне стране налази планински врх Пастуша а са друге стране село Пастух (средњевековни град Житомиск познат из житија св Симеона). Је ли у питању само сличност топонима у два удаљена краја или две породице имају ближу родбинску везу? 

Друга породица су МИЛИЋЕВИЋИ (ЦРВЕЊАКОВИЋИ) из села Мирашевца, досељени тек 1844. године из Црвења код данашњег Књажевца. Обе лепеничке породице засигурно немају скорије порекло са запада.

--- Крај цитата ---

У прави си. Мислим да је раније и Бане писао нешто о томе, да Дин С има и на истоку, па смо гледали неке базе бугарских и румунских истраживања. Дин С заиста има и на истоку. На ФТДНА пројекту је присутно и неколико Македонац и Бугара који су ДинС.

Међутим, ових дана је у току велико поспремање унутар саме И2а Дин хаплогрупе. Откривено је неколико нових СНП који дијеле коначно ту хаплогрупу. За наше хаплотипове најважнији су S17250 и А356/ Z16983.

Написаћу нешто више о томе на теми о И2 ДинС.

Лепеничанин:
Синиша, са малим закашњењем се захваљујем на увиђавности испољеној приликом квалификовања "Арбина" утичућих на генетски "пул" Кубанаца.

Можеш ли бити љубазан и некако проверити нешто што ме већ дуго копка. Наиме, питао сам се откуда нам податак на српском ДНК пројекту да је тестирани ЈОВАНОВИЋ И2 ДС пореклом из Кунова код Владичиног Хана. У жељи да на терену проверим тај податак замолио сам пријатеља из тог краја да се поближе распита о Јовановићима у Кунову. Будући да је тај мој пријатељ из оближњег села, он има чак и родбину у Кунову. Отишао им је у посету и том приликом се распитивао о Јовановићима у том месту и нико није знао за породицу са тим презименом. Остаје могућност да се та породица временом иселила, јер се ради о планинском селу, те да данас више нико не памти да их је тамо било.

Ја мислим да је ипак у питању грешка. Претражујући где се све налазе топоними Куново, наишао сам на Куново Присоје на граници цетињске и подгоричке општине. Хаплотип ЈОВАНОВИЋА близак је Озринићима па верујем да је тестирани пре из Црне Горе. Ако није тако, онда имамо још један пример И2 ДС на југу Србије.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна