Регионални идентитети

ДНК порекло > ГГ Разно

<< < (51/52) > >>

drajver:

--- Цитат: drajver Децембар 25, 2021, 01:00:53 поподне ---Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

--- Крај цитата ---

Иако мислим да би и Кнежево могло бити гранична област.

Милош:

--- Цитат: drajver Децембар 25, 2021, 01:00:53 поподне ---Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

--- Крај цитата ---

Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.

drajver:

--- Цитат: Милош Децембар 25, 2021, 01:15:48 поподне ---Мени та "ћоћанска" музика јако слично звучи гегској музици, вероватно због сличних инструмената који прате песму- шаргије и ћифтелије.

--- Крај цитата ---

Да, вјероватно ти се чини због инструмената. Али ове ћоћанске пјесме (чак и кад су без шаргије) имају нешто потпуно другачије у звуку. Горе сам поставио више новокомпоноване верзије ћоћанске и рољанске које имају и те додатке са инструментима и аранжманима. Али кад се пјевају "на суво" онда се баш јасно види та разлика.

Ћоћанска (изворна) у "на суво" варијанти из Кнежева
https://www.youtube.com/v/uIj7FN1Zzqw

Рољанска (крајишка) у "на суво" варијанти са Грмеча
https://www.youtube.com/v/5NWMt56z3-w

CosicZ:

--- Цитат: drajver Децембар 25, 2021, 01:00:53 поподне ---Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

--- Крај цитата ---
Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

drajver:

--- Цитат: CosicZ Децембар 25, 2021, 04:52:23 поподне ---Да ли се генетика на овој граници мења постепено или нагло.

--- Крај цитата ---

Не могу рећи тачно, јер нисам то детаљно провјеравао. Знам да има неких родова који су присутни и у ћоћанској и у рољанској зони, али и да има неких специфичних само за једну или другу зону. Суштински и у једној и у другој зони су то све потомци Срба у влашком статусу насељених крајем 15. и у 16. вијека, из Старог Влаха и Старе Херцеговине, али чини ми се да је код Ћоћана било доста утицаја старијег слоја босанског становништва. Да ли је то само етнографски утицај или има и генетичког уплива, тешко је рећи. И у ћоћанском и рољанском подручју основни дијалект православног становништва је ијекавски херцеговачки, и он је чистији у изолованим планинским подручјима. Срби су миграцијама у градове и у равницу попримали доста од средњобосанског староштокавског дијалекта у тој ћоћанској зони. Можда је то био случај и у музици.

Навигација