Регионални идентитети

ДНК порекло > ГГ Разно

<< < (50/52) > >>

нцп:
Ево како (шта) је о Србији, Србијанству, Србијанцима и Србијанском језику мислио почивши владика Данило Крстић

Срби (њих и не помиње)
Србијанци (Срби у Србији )
Србијани (Срби у Црној Гори -Црнигорци, Срби у Босни- Босанци, Срби у Херцеговини - Херцеговци и итд.)
Србадија (Срби у дијаспори)
Српски језик - треба да се зове србински језик

Не слажем се у погледу тога са њим.
Али поштено је да изнесем шта је он мислио о томе.

Познавала сам га и имала прилике да будем у његовом друштву, па и као гост на једној слави. Уживао је моје велико поштовање. Нисам га чула у тим приликама да користи назив Србијанци за Србе из Србије. Да јесам - знајући себе одреаговалс бих супротстављање свог мишљења његовом. Он ми не би замерио. Радо би саслушао моје разлоге (аргументе). Веома је волео те "дискусије" о језику. Сматран је за једног од најобразованијих српских владика и зналца српског језика. Дакле, пошто је тада било прилике да дискутује о о неким другим речима ("богат" примера ради) само сам ја на губитку јер сам пропустила прилику.

Код мене, пошто се у погледу постојања "Србијанаца" не слажем са њим, донекле му је извињавајућe то што је рођен у Новом Саду (1927) где је очигледно и чуо за "Србијанце".

https://www.youtube.com/v/SkxRVD5hDSk&feature=youtu.be

Надам се да сам успела да пренесем.

Симеон Волос:
https://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/plemena/saga_o_kucima.htm

Нисам сигуран да ли је ово права тема за овај чланак.Ако није,нека га неко из администрације пребаци тамо гдје му је мјесто.Ако сматрате да је прича неозбиљна и недостојна овог форума слободно обришите овај пост.
Сматрам да је ова тема идеална за овако нешто јер се регионални идентитети наших комшија по неписаном правилу формирају кроз мржњу према свему српском,негирањем словенских коријена као и прекрајањем и фалсификовањем историје.
Текст овог новинара,пок. Миодрага Малише Маровића,се савршено уклапа у све наведено.Текст од самог почетка па до краја има ту нескривену антисрпску и антисловенску ноту.Дјело је слободно могао назвати и “Критика Ердељановића”, било би поштеније према читаоцу.Нити једног момента исказана искрена емпатија према методолошким потешкоћама са којим се Ердељановић сусретао на почетку прошлог вијека.Наравно уз малициозне оптужбе да је био великосрпског пројекта.Неки дијелови текста имају поенту.Вреди их узети у разматрање и као тему дискусије.Са друге стране какав кредибилитет може имати човек који не разликује појам верске заједнице (Богумили) од етничке заједнице.Признајем,на моменте сам прескакао дјелове овог текста.Тај нескривени дукљански шовинизам иритира али верујем да има шта да се сазна из овог текста.Нисам историчар.Можда неко ко се баш разумије у материју може да да стручно мишљење о свему написаном.Колико је историјски утемељен текст.Вероватно добар дио и јесте али начин на који је написан је благо речено дегутантан.
Прије него ли кликнете на линк напомена да је у питању текст (или књига ако се то може тако назвати) “Сага о Кучима” Миодрага Малише Маровића са Монтенегрина сајта.

drajver:
Код Срба у Републици Српској постоји једна интересантна етнографска граница на потезу између ријека Врбаса и Босне. Негдје се и раније помињала на форуму. У суштини о њој се највише говори на подручјима додира те двије зоне, као што је случај нпр. у Прњавору. Тамо чак имају и називе за Србе из те двије етнографске зоне: Рољани и Ћоћани. У комуникацији са људима и не осјећам нешто ту разлику, све ми је то прилично исто. Међутим, етнографски и музички израз се драстично разликују. И то је оно што је најинтересантније код ове подјеле, таква драстична разлика у музичком изразу код народа исте вјере, истог поријекла на релативно малом простору.

Погледах мало на мрежи, шта народ пише о овој подјели и нађох сљедеће:
Са сатиричног сајта Вукајлија ово су "званичне" дефиниције Ћоћана и Рољана;
"Roljani
Ili Roljkani. Naziv koji Ćoćani, poznatiji i kao Ćećavci koriste za Krajišnike, i to uglavnom Srbe, zbog njihovog karakterističnog načina pevanja iz sve snage. Roljane Ćoćani smatraju gejavcima, tj. seljačinama, mada je tu mrtva trka, dok Roljani sve njih poistovećuju sa Turčinom tj. Turcima zbog načina pevanja i korišćenjem nazalnog zavlačenja glasa."

Ćoćani
Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.
I još to da izvornjačku muziku prakticiraju takođe Hrvati i Muslimani, dok je krajiška muzika isključivo srpski teren."

Ево још неколико уписа на које сам наишао:

"Na prepunom Gradskom Stadionu ”Borik” u Prnjavoru sinoć su snage odmjerili najbolji muzički predstavnici dva najznačajnija regiona u Republici Srpskoj – Roljanlanda i Ćoćanlanda.
Čast Roljana branila je domaća grupa Baždareni Krajišnici dok je gostujuća ćoćanska reprezentacija iz Dervente dovela najjače iz svog muzičkog arsenala, svoj dream team, bend Upajcani Slavuji."

"Nabrojana mjesta u refrenu pjesme spadaju u tzv. ćoćane, odnosno regiju u kojoj se pjeva narodna izvorna muzika uz šargiju i violinu. Tako i počinje ova pjesma. Iz Dervente je legendarna Mara i derventske lole. Između Dervente i Prnjavora je granica, čini mi se na ''tromeđi'', a dalje od Prnjavora prema Banjaluci su tzv. roljani, koji pjevaju izvorne krajiške pjesme i ojkače."

"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."

Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села :) И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.

За крај, један типична рољанска
https://www.youtube.com/v/ySjm8pAlecs

и једна типична ћоћанска
https://www.youtube.com/v/POKkW2wsNBk

и то извођењу исте групе из Прњавора.

Небојша:

--- Цитат: drajver Децембар 25, 2021, 12:30:04 поподне ---"Ćoćani i Roljani je muzička podela, pored svih drugih podela postoji i ova. Granica između Roljana i Ćoćana nalazi se u Čelincu."

Оно што ме је увијек интересовало јесте која је подјела на нивоу села у прњаворској или челиначкој општини, тј. које је село рољанско,а које ћоћанско. Да ли има и мјешовитих села :) И како је и кад та подјела уопште настала. Ако има неко из тог краја да зна границе те подјеле , нека јави.
--- Крај цитата ---

Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса. ;)

drajver:

--- Цитат: Небојша Децембар 25, 2021, 12:55:26 поподне ---Ово би било добро утврдити као неку "реалну" границу Крајине. Значи прелази мало источно од Врбаса. ;)

--- Крај цитата ---

Суштински, граница иде кроз четири општине: Србац, Прњавор, Челинац, Котор Варош. Теслић и Дервента су у потпуности ћоћански, док су Градишка, Лакташи, Бања Лука, Кнежево рољански.

Навигација