Бурсаћи и њима сродни родови

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

<< < (2/9) > >>

Акса:
Д. Врточе, Дрвар: Бауци (3 к. Ђурђевдан). Дошли нз Тишковца по окупацији.
Шиповљани, Дрвар: Бауци (3 к. Ђурђевдан). Дошли нз Тишковца по окупацији.
Трубар, Дрвар: Бауци (2 к. Ђурђевдан). Доселили овамо из Тишковца.
Тишковац, Дрвар: Баук (кућа? Ђурђевдан).

БАУЦИ: 8 кућа

Тестиран је Баук из Тишковца код Дрвара и дели исти хаплотип са Бурсаћима, Зељковићима, Момчиловићима и Танкосићима.

Акса:
Босански Осредци, Дрвар: Рађеновићи (56 к. Ђурђевдан). Они су уједно и најстарија породица. О старини и пореклу њиховом говорено је колико треба у општем делу. Због своје многобројности Рађеновићи се деле на неколико грана које се називају посебним именима — предевцима. Те су им гране: Сурани, Шобати, Гешићи, Шкомпићи, Ристићи, Бодловићи. Најближи су међусобно Сурани, Шобати и Гешићи. Потичу од три брата: Максима (Сурани), Луке (Шобати и посебан им огранак Томићи) и Ђуре (његову жену Бику прозвали Гешом). Сурани прозвани тако по Петру, оцу Максимову. Он носио пресурен (испреден од мешане вуне, црне и беле) зубун и због тога га прозвали Сураном. Овде ћемо навести колена од Петра-Сурана до писца ове радње: Петар—Максим—Давид—Петар—Никола—Петар. Бодловићи воде лозу од уљеза. Лацо (Стево) Рађеновић није имао синова, па стога свога најамника Кутлибабу ожени својом кћерју да би му тако кћерински унуци остали на земљи. Кутлибаба био родом из Далмације, из оног краја чије становнике називају Бодулима.
Бегулци, Дрвар: Рађеновићи (13 к. Ђурђевдан). Они су од Рађеновића у Осрецима и презивају се Гешићима по баби Геши. Преселили су овамо у Беглуке пре којих 80 година, када им је у Рађенској Жупи због наглог множења отешњала земља.
Дрвар: Рађеновићи (2 к.Ђурђевдан). Дошли из Осредака пре 40 г.
Срб, Доњи Лапац: Рађеновићи (37 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Нетека, Доњи Лапац: Рађеновићи (10 к.), пописани 1915.
Суваја, Доњи Лапац: Рађеновић (1 к.), пописани 1915.
Бротња, Доњи Лапац: Рађеновић (1 к.), пописани 1915.
Штикада, Грачац: Рађеновићи (3 к.), пописани 1915.
Крњеуша, Б. Петровац: Рађеновићи (4 к. Ђурђевдан) су се доселили у Рисовац с Очијева, гдје их сада има неколико кућа. Но даљом старином они су из Срба (Лика). Доселили су се у Рисовац прије неких 80 год.
Бусије, Б. Петровац: Рађеновићи (2 к. Ђурђевдан). Доселили пред 100 година из Срба у Лици.
Јасеница, Б. Крупа: Рађеновићи (2 к. Ђурђевдан) из Срба.
Босанска Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Врањска, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) од Уначке Жупе.
Осредак, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) са Осредака.
Доњи Петровићи, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Матаваза.
Горња Саница, Кључ: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан). Доселио са Тромеђе после Ослобођења. Био у Америци и зарадио доста новаца; од муслимана покуповао најбоље земље у Саничком Пољу.
Српска Саница, Кључ: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан). Доселио са Тромеђе пре Окупације
Велика Рујишка, Нови Град: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) од Змијања.
Градина, В. Кладуша: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Ново Рујце, Липљан: Рађеновићи (3 к) из Рисовца-Крњеуша (Бихаћ), досељени између 1921-1927 г.
Рађеновић, Ђурђевдан - парохија Ведовница (Нови Град)
Рађеновић, Ђурђевдан - Мартинци, Сремска Митровица. Верује се да су многе од ових породица досељена из Лике, Баније, Кордуна и Далмације у 18. и 19. веку, али не постоје записи о томе нити предање из ког места су прешли у Срем.

РАЂЕНОВИЋИ: 142 куће

Још нема званичне потврде да се неко од ових Рађеновића тестирао. Међутим има један тестиран Рађеновић на 23андМЕ, хаплогрупа се уклапа, али нема хаплотипа. Врло је могуће да је овај тестирани од ових Рађеновића сродним Бурсаћима.

--- Цитат: Небојша Јун 15, 2018, 10:56:40 пре подне ---
Рађеновић, R1a-M417

Могуће да су у питању Рађеновићи из Крајине. То би било значајно за групу родова Бурсаћ-Зељковић R1a-M458. Од ових Рађеновића је и Петар Рађеновић.

--- Крај цитата ---

Акса:
Трубар, Дрвар: Шушиловићи (5 к. Ђурђевдан). Говори се да су и они од рода Бурсаћа као и Зељковићи и да су садашње име добили по неком Шушилу. Иако су стара породица, нису бројно јаки јер су се врло слабо множили.
Пишталине, Б. Крупа: Шушиловићи (3 к. Ђурђевдан) из Трубара.

ШУШИЛОВИЋИ: 8 кућа

Нема тестираних.

Акса:
Бравски Ваганац: Б. Петровац: Соломуни (7 к. Ђурђевдан). Доселили пре 100 година испод Исјека у Грахову. Тамо их има и сада. Звали се Бурсаћ. Један од њихових старих догонио со из Далмације и продавао је у селу. Због тога га прозваше Соло, а потомке му Соломун. Кад су се доселили у ову област, били су изнајпре најамници код муслиманске тежачке породице Крикића у Петровцу. Потом изићу овамо у Здени До, који је био сав обрастао лиснатом шумом и где којом смрчи. Одмах се даду на крчење те искрче цело кућиште. Око 1860 г. одсели одавде један њихов огранак у Јасеновац, а 1873 премести се отуда у Јањила.
Јањила, Б. Петровац: Соломуни (6 к. Ђурђевдан). Доселили овде 1873 из Јасеновца.
Исјек, Б. Грахово: Соломун (кућа? Ђурђевдан).

СОЛОМУНИ: 13 кућа

Нема тестираних.

Акса:
Бравско, Б. Петровац: Радујко (1 к. Ђурђевдан). Доселио пре три године из Тишковца. Добио овде земљу од државе.
Ведро Поље, Б. Петровац: Радујко (1 к. Ђурђевдан). Пришао из Тишковца као уљез 1920. године.
Поткалиње, Б. Крупа: Радујко (2 к. Ђурђевдан) из Смољане.
Стари Мајдан, Сански Мост: Радујко (кућа? Ђурђевдан).
Д. Тишковац, Дрвар: Чакармиш (кућа? Ђурђевдан), су огранак Радујка.
Кришковци, Лакташи: Вученовић (кућа? Ђурђевдан) су огранак Радујка.
Влашковци, Б. Дубица: Ђапан (кућа? Ђурђевдан) су огранак Радујка

РАДУЈКОВЦИ: 4 куће

Нема тестираних.

Навигација