Аутор Тема: Занимљива историја  (Прочитано 9068 пута)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљива историја
« Одговор #40 послато: Децембар 07, 2021, 01:00:01 поподне »
Ирска није нападнута у дср. Била и остала неутрална.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #41 послато: Децембар 07, 2021, 02:08:46 поподне »
Ирска није нападнута у дср. Била и остала неутрална.

А сад сам повезао тј. мало ми се вратило сећање. Хитлер је тражио од Де Валере да потпишу споразум, по којем би Ирска уступила Немачкој луке, а заузврат би добила гаранције да неће бити нападнута и да може остати по страни. Де Валери је било прихватљиво ово да се не меша у сукоб, али је одбио да дозволи приступ немачкој марини у ирске луке. Након тога је Луфтбвафе бомбардовао Даблин. Даблин је бомбардован у мају 1941 од стране Луфтвафеа. Ирска је задржала неутралност до краја рата али је ипак била наклоњена "Савезницима", што се огледало у поврењеном коришћењу њене територије од стране Британаца или у враћању британских пилота у Британију, док су немачке заробљавали тј. интернирали.



Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљива историја
« Одговор #42 послато: Децембар 07, 2021, 02:36:32 поподне »
То је тачно,  с тим да је Даблин први пут бомбардован  2 јануара 1941. Прво бомбардовање Ирске је било  26 августа 1940 где су бомбардована мања места,  бомбардовање Даблина од 31 маја 1941 је однело 28 живота.   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #43 послато: Децембар 07, 2021, 09:32:28 поподне »
Није много познато ни да су Ирци имали своју бригаду у Шпанском грађанском рату, на страни Франкових националиста. Овоме је, пре свега, допринела римокатоличка црква у Ирској, с обзиром да је Франсиско Франко сматран заштитником те цркве наспрам републиканских безбожних левичара. Са друге стране, било је Ираца који су се борили на страни Републиканаца у истом рату. Касније су они у Ирској добили статус хероја, док је учешће на страни Франковаца након Другог светског рата пало у заборав. Током Другом светског рата, расположење народа у Ирској није било на страни Британаца, што је и разумљиво с обзиром на успомене из не тако далеке прошлости о злочинима које је британска војска чинила 1919-1921. у Ирској. Чак је то ишло до подршке јавног мњења Немцима током ваздушне инвазије на Британију...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #44 послато: Децембар 09, 2021, 12:06:44 поподне »
Пре пар дана сам погледао документарац посвећен 100-годишњици ирске борбе за независност.

Како рече једна активна учесница, која је учестововала у Ирском грађанском рату на страни Де Валере и тврдог крила, њима је споразум са Британијом био неприхватљив већ из разлога што су у заклетви морали да се закуну британској круни. Такође, напомиње да су се борили са све ирске округе и за ирски језик, а да су споразумом изгубили 6 округа и практично истиснули ирски језик из употребе. То је наравно из њене перспективе тако. Пре неког времена сам читао у часопису "Идентитет" један чланак о стању ирског језика и његовом (не)кориштењу у Ирској тј. изумирању. Врло занимљиво али и суморно.

Иначе, вероватно такође мање позната чињеница је да је поред византијског и римског обреда у ранохришћанског периоду или боље речено током првих векова средњег века постојао и тзв. келтски (или ирскокелтски) обред, који је настао у оквиру чувених ирскошкотских монашких заједница на острву и био је присутан у одређеним срединама и ван острва попут нпр. севера Иберијског полуострва, Бретањи и Галији. Исти је касније потиснут из Рима услед усклађивања норми и обреда са обредом у Риму. У Ирској постоји или је раније постојала верска заједница која се назива "Келтска православна црква" и која настоји да одржи овај обред у животу. Седиште исте је у Француској: http://www.eoc-coc.org/accueil/actualites/2021/

Генерално је Ирска и као земља и као култура јако занимљива и има заиста једну импресивну историју.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #45 послато: Децембар 14, 2021, 02:57:50 поподне »
https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=12&dd=13&nav_id=2073014

Цитат
Odakle potiču i datiraju najstarija srpska prezimena?

Пребаците у неку другу тему ако није одговарајућа.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #46 послато: Јануар 10, 2022, 07:25:16 поподне »
Аустријска државна телевизија урадила је кратак документарни филм о Бици на Моравском пољу 1278. између краља Рудолфа I Хабзбуршког и бохемијског краља Отокара II Пшемисловића. Нема нажалост превода на енглески (има субтител на немачком) али ако неко разуме немачки, занимљив је урадак, пре свега јер смо пре који месец имали овде дијалог о Косовској бици и евентуалним истраживањима и сл. У бици на Моравском пољу погинуло је засигурно око 20-к хиљада људи али до данас нису пронађени никакви остаци, иако је археолог у овом документарцу лоцирао две могуће масовне гробнице.

Поразом бохемијске династије Пшемсиловића, омогућен је дефинитивни успон Хабзбурга и германске превласти у Средњој Европи. Треба указати да су се у трупама Рудолфовим вероватно борили и Хрвати у склопу мађарско-куманских трупа краља Ладислава IV Куманца. Иначе је пре битке свако тражио савезнике, па је Отокар пробао словенском линијом да придобије пољске кнежеве, са којима је иначе био у сукобу. Није пробао да тражи савезнике међу Јужним Словенима, вероватно и због тога што су између њега и Србије стајали Мађари. С друге стране Словенци су били у склопу  Штајерског војводства, које је било под Отокарам али је пришло касније Рудолфу.

Линк за филм: https://tv.orf.at/program/orf2/universumh234.html



« Последња измена: Јануар 10, 2022, 07:27:34 поподне Malesevic »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљива историја
« Одговор #47 послато: Јануар 10, 2022, 11:21:36 поподне »
Нажалост не може се гледати ван Аустрије.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #48 послато: Јануар 11, 2022, 12:09:19 поподне »
Нажалост не може се гледати ван Аустрије.

Штета али видим да је рађено у копродукцији са Чесима, па ћу пробати и код њих да то ископам. Претпостављам на чешком.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #49 послато: Јануар 11, 2022, 12:32:04 поподне »
https://science.orf.at/stories/3210776/

На овој вести је укратко препричана радња филма. Ту си и снимци археолошких истраживања уз помоћ модерних технологија попут скенирања тла и скенирања дроном из ваздуха.

Ово је документарац (или колико видим прилог) Чешке телевизије. Не знам из које године али видим да се појављује иста чешка историчарка Кофрнакова као и у новом документарцу:

https://edu.ceskatelevize.cz/video/7282-bitva-na-moravskem-poli
« Последња измена: Јануар 11, 2022, 12:36:14 поподне Malesevic »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #50 послато: Јун 25, 2022, 12:30:16 пре подне »
Kauboji, Divlji Zapad i Argentinski Gaučosi: Istine i Zablude
<a href="https://www.youtube.com/v/eesvMh6R5_U&amp;ab_channel=TOP5Zanimljivosti" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eesvMh6R5_U&amp;ab_channel=TOP5Zanimljivosti</a>

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Занимљива историја
« Одговор #51 послато: Август 05, 2022, 10:23:15 поподне »
Emituje se ovih dana na RTS 2 dokumentarac o hajducima - Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji, pa se setih, kako se ova tema zove - Zanimljiva istorija - da pitam, koliko se zna o Đurđiću hajduku, hajduku valjevskog kraja, iz druge polovine 19. veka?

Inače, tog hajduka pominje pisac Branislav Nušić (1864-1936) u svojoj knjizi za decu i omladinu, naziva - Hajduci, u kojoj opisuje dečije avanture svoje i svojih drugara iz gimnazije. Inače, to je omiljena knjiga mog tinejdžerskog doba. Ima čak i vest na internetu, koja kaže da je taj Đurđić hajduk (živeo ~1845-1915 ili 1916) oteo vladiku Nikolaja D. Velimirovića (1881-1956) kad je bio beba, da bi ga njegovi roditelji otkupili od njega, za tražene pare. Videti link - https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276161-Dete-taoc-hajduka
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #52 послато: Август 08, 2022, 12:33:29 поподне »
"Занимљива" псеудоисторија. Кратак преглед:

https://teodulija.net/2022/08/07/примери-псеудоисторије-из-других-зем/?fbclid=IwAR397HS63n0kMeRvYd6mtLe-QrwEikih64-WM-MZ_3eMTjTW6wk7qP4jmBc

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Занимљива историја
« Одговор #54 послато: Август 24, 2022, 07:53:31 пре подне »

Ван мреже teatralnost

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Занимљива историја
« Одговор #55 послато: Август 25, 2022, 12:32:58 поподне »


Са сајта: https://hercegovac.net/2020/05/26/bio-je-srbin-pravoslavac-i-bio-je-ustasa/?fbclid=IwAR3aqdKgmPPa5sHpovZKuig0eDH-ZMJJgL6vNG_jTBiz1J9Rxghx25MoilY

"Историја је невероватан след још невероватнијих догађаја. Сведоци смо односа на Балкану. Шта бисте рекли када би вам неко рекао да је некад постојао Србин који је себе називао усташом и тиме се поносио? Не бисте поверовали – највероватније.

Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.

Испод стоји „1875-1878“ и податак да Којо Оборина сам себи диже споменик. А управо година 1875. је важна за нас. Шта се тада десило? И можда су они који добро познају историју и српски језик већ са лакоћом могли да схвате о чему се заправо овде ради, управо у 19.веку лежи одговор ове тајне.
Године 1875. десио се српски устанак у Херцеговини познатији под називом „Невесињска пушка“ који је убрзо дигао целу Босну и околину на ноге и подигао народ на устанак против Турака и њихове владавине. Устанике су подржале добровољцима и оружјем Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора, а све то је довело до почетка Српско- турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Тако су храбри српски јунаци и сви остали који су пре свега желели слободу себе називали УСТАШАМА, јер су дигли устанак против Турака и њиховог тлачења и зулума који је био усмерен на домаћи живаљ.

Отуда је поносни Србин православац себе називао усташом, а то написао и на свом гробу. Овај назив устаника како их данас зовемо у то време није било ништа необично. Данас, после свега јесте."

Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #56 послато: Август 25, 2022, 05:22:12 поподне »
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.

У номинативу једнине - чешће усташ него усташа, у номинативу множине - усташи. Тако су називани херцеговачки устаници.

Данашњи ФК "Вележ" из Невесиња, по њима је најпре носио назив ФК "Усташ" (1932).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #57 послато: Август 25, 2022, 05:24:13 поподне »
Након легендарне побуне на британском ратном броду „Баунти“ („Bounty“), у пролеће 1790. године, 9 морнара предвођени нижим поморским официрем Флечером Кристијаном (Fletcher Christian) уз 11 жена и 6 мушкараца са Тахитија, искрцало се на ненасељено острво Питкерн (Pitcairn) у југозападном Пацифику, које у то време још није било уцртано на поморским картама.

Да би сасвим заварали траг од могуће британске потере, с обзиром да су окрутног заповедника брода, капетана Вилијама Блаја (William Bligh) отправили чамцем и могли  претпоставити да се некако могao спасти и докопати Британије, побуњеници су брод запалили и потопили. О њиховој даљој судбини зна се само на основу каснијих реконструкција. 1808. године на острво је пристао један амерички китоловац. Затекли су 33 становника: 9 Тахићанки, 23 малолетне деце различитог узраста и британског морнара Џона Адамса (John Adams). Најстарије од деце, по свој прилици било је дете легендарног вође побуне, Кристијана. Према неким тадашњим сведочењима, мушкарци (и британски и тахићански) су брзо након приспећа на острво већином страдали што у међусобним обрачунима, што од алкохола. Уз Адамса, претекао је само још морнар Нед Јанг (Ned Young). Он и Адамс били су побожни људи (и заснивачи адвентистичке цркве на острву) и покушали су на острву да заведу ред и мирољубиву заједницу. Јанг је умро од астме, тако да је остао само Адамс. Вероватно приличан број данашњих становника Питкерна потиче од њега.


Потомци Џона Адамса и Артура Квинтала (Arthur Quintal) 1862. године
Wikipedia
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #58 послато: Август 25, 2022, 05:25:35 поподне »
Данас је острво Питкерн под британском управом као прекоморска територија, има око 50 становника који живе у једином насељу и административном седишту, названом по најдуже опсталом Британцу из побуњене посаде „Баунтија“ - Адамстаун (Adamstown). Током 19. и 20. века становништво се континуирано исељавало, на Нови Зеланд и у Аустралију, користећи приспеће бродова који су туда пролазили. Почетком 21. века било је око 200 становника.

Становници се сматрају Тахићанима, премда знају за своје порекло, а на некима од њих се још и данас, након више од два столећа, може видети по нека европска црта - кошчато лице, светле очи, танак нос или нешто светлија коса. Велика већина и данас носи презимена побуњеника са Баунтија:

https://surnam.es/pitcairn

Било би занимљиво видети њихову генетику, вероватно преовлађују R1b и I1.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pitcairn_Islands

https://en.wikipedia.org/wiki/John_Adams_(mutineer)

https://en.wikipedia.org/wiki/Adamstown,_Pitcairn_Islands
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Занимљива историја
« Одговор #59 послато: Август 25, 2022, 05:42:58 поподне »
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.
https://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Strucna-literatura/Istorija-i-arheologija/Dnevni-zapisci-jednog-ustasa-Petar-Mrkonjic/86190635/AukcijaNijeNadjena
https://searchworks.stanford.edu/view/1951497