Женска имена приложница су, ипак, још занимљивија.
Налазимо, у 16, 17, 18. веку нека необична имена за ово поднебље, попут:
Бланка,
Ѩхра (Јахра?) у више насеља,
Каталина,
Лилиана, у Подгорици,
Мандалина и Маргита, необично честа имена,
Маргарита,
Пелегрина (!), у насељу уписаном као Пештера,
Платона (!), на Чеву,
Фроугина (Фругина) у једном насељу чији назив је нечитак; Фругина би, у преводу, била – Францускиња.
Затим и нека стара србска, архаична:
Алинка (на више места)
Весела (Равно) и Веселица (на више места), - ово ме подсећа на ону црногорску "Ој, весела веселице!",
Вукава (Добрско),
Вучица (веома често),
Госпава (више места)
Жарка,
Ѩглика (Јаглика, веома често),
Кошута, у Будимљи,
Неранча, у Плани, Превишу,
Радона (више места),
Славна (Загора).
Затим, име Фемиѩ (Фемија) у неколико насеља; вероватно од овог женског имена потиче презиме Фемића из Полимља.
У Зети налазимо приложницу именом Селанка (Сељанка?), што би био женски парњак имену Селак.
Име Дафина је прилично често у Поменику, међутим, на више места налазимо и име Дахвина, у Белојевићима, Злој реци, Маинама, Подбишћу (дакле, на јако широком подручју од Боке до Полимља); вероватно је од ове верзије имена изведено упрошћено Давина и од њега презиме – Давинић.
Посебно је занимљиво име Ћерана, које је јако често у Поменику. У већини случајева уписано је као Ћерана или Керана (Кјерана), али на неколико места налазимо Кћерана (Драговољићи, Колашин, Комани, Равни), а уз приложнике из Васојевића и као – Хћерана. Јасно је да име Ћерана у основи има реч – кћер. Од овог имена изведено је и не тако ретко, посебно у Црној Гори, презиме – Ћеранић.