Аутор Тема: Протестантизам у Срба  (Прочитано 10658 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Протестантизам у Срба
« послато: Април 05, 2018, 11:37:49 поподне »
Срби су народ који традиционално баштини православно хришћанство као своју религију. Можда су један од народа из окружења који је највише везан за своју националну цркву. Разлог за ово може бити тај јер је Српска Црква имала великог удела у очувању традиције, Косовског завета, писмености и националног јединства од средњег века на овамо. Али наравно, као и код других народа има Срба који нису верници националне цркве. Тако имамо Србе римокатолике и Србе муслимане (данас екстремно мали број у односу на период пре 100 или 120 година) али и Србе протестанте. О нашим сународницима који су верници различитих протестантских цркава знамо јако мало. Можда зато што је протестантизам "тек окрзнуо" Србе како то каже Владимир Ћоровић. За разлику од римокатолицизма и ислама, протестантизам није био наметан са стране, већ је његово прихватање било чин добре воље. Данас протестанти чине око 1 % укупног броја становника Србије. Највећи број протестаната отпада на Словаке и Мађаре, а за њима долазе Срби, Румуни и Роми. Било би добро да на овој теми продискутујемо о Србима протестантима, њиховој прошлости и  различитим протестантским црквама у којима већину верника чине Срби.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #1 послато: Април 05, 2018, 11:51:59 поподне »
Срба верника традиционалних (mainline protestants, штоно кажу Амери) протестантских цркава  готово и да нема. Под традиционалним протестантским црквама подразумевају се Евангеличка црква аугзбуршке вероисповести (лутерани) у Србији и Реформатска црква у Србији (реформисти или калвинисти). Лутеранци су у Србији углавном Словаци, док су калвинисти углавном Мађари. Евангеличка црква традиционално своје службе врши на словачком језику, понекада на немачком, а једино црква у Земуну, на Тошином бунару, врши службе на српском. Што се тиче Реформатске цркве, (која је изразито мађарска, у цркви се пре службе пева мађарска химна и на зидовима су мађарске заставе) службе се одржавају на мађарском, с тим што се повремено одржава служба на српском у Реформатској цркви у улици Павла Папа у Новом Саду. Такође, некада су се одржавале службе на српском у Београду у изнајмљеној католичкој капели у Вишеградској али се тај огранак цркве отцепио, због израженог мађарског национализма цркве, и прикључио англиканској цркви, која је по теологији такође калвинистичка, с тим што је по обреду англиканска. Као што рекох Срба у овим традиционалним протестантским црквама готово и да нема. Лутерани и калвинисти су на српском етничком простору почели да делују одмах по реформацији и Срби се са њима сусрећу већ у 16. веку. Протестантизам је у Османском царству има неку врсту протекције у односу на католичанство, па је већина Мађара на тлу Османске империје приглила калвинизам. Калвинизам је мало докачио и Хрвате, у Барањи и Славонији, па се већ у 16. веку јављају прве калвинистичке жупе које службу врше на словенском језику. У то време у Барањи делује четрдесетак калвинистичких жупа, од којих су 22 словенске.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #2 послато: Април 06, 2018, 12:37:09 пре подне »
Други "талас" протестантизма је имао више утицаја на Србе, пре свега на оне у Хабзбуршкој монархији али и на Србе у Кнежевини Србији. Први значајнији протестантски покрет који је придобио Србе били су Еванђеоски Баптисти, који се на западу зову Апостолска хришћанска црква а код нас Хришћанска назаренска заједница, краће Назарени. Назаренску цркву основао је швајцарски проповедник Самуел Хајнрих Фролих. Његови мисионари имали су доста успеха међу народима Угарске, пре свега Мађарима и Србима. Назаренски проповедници нису били школовани теолози већ људи из народа - занатлије, радници и трговци. Имали су непосредан контак са народом, проповедали су на народном језику и имали велики број присталица. Верује са да је велики утицај на пристајање Срба уз Назарене имао превод Новог Завета Вука Караџића, као и пристајање српске елите и цркве уз Беч у Револуцији 1848/49. Назаренске духовне песме на српски је превео и прилагодио песник Јован Јовановић Змај у песмарици "Харфа Сиона" која се и дан данас користи у Назаренској цркви. Крајем 19. века половину Назарена у Угарској чине Срби. њихов покрет се прелио преко Саве и Дунава у Србију и убрзо настају скупштине (тако они зову зграду у којој врше службу) у Београду, Смедереву, Шапцу, Обреновцу, Нишу, Јагодини, Параћину, Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару... Назаренска заједница се нашла на удару власти и у Србији и у Аустро-Угарској, као и у обе Југославије. Највећа замерка Назаренима је била та што су пацифисти, одбијали су да служе војску и носе оружје, не куну се на Свето Писмо, јер то сматрају смртним грхом, не гласају и не учествују у јавном животу. У периоду између два светска рата већина Срба Назрена напушта Југославију пут Румуније и Америке, а после 1945. масовно одлазе у Аустралију, где и данас постоје Назаренске цркве које службе врше на српском језику. Југославија је 1950-их имала највећу назаренску заједницу на свету, поред Румуније, која је бројала више од 15000 чланова. Данас у Србији Назарена нема више од 1000. Услед репресија и строгих правила живота, чланство се осипало тако да данас имају своје скупштине у Београду, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Пазови и банатском селу Локви. У Румунији је већина Срба Назарена прешла у Баптистичку цркву, тако да их је и тамо остало једва пар хиљада. Занимљиво је да, пошто немају много контаката са светом, (не гледају телевизију, не слушају радио, не читају новине) очували су архаични језик Срба 19. века, нарочито у румунском делу Баната. Можете их препознати по скромном облачењу, жене, девојке, па и девојчице носе мараме, дуге сукње и кецеље. Такође им је забрањено да пуше и пију алкохол. У цркви тихују, тј. моле се у тишини, жене седе на левој, а мушкарци на десној страни. Ко се осети позваним од Духа Светога има слободу да изађе на проповедаоницу и говори о Јеванђељу. Имају старешине које руководе црквом и држе проповеди о Васкрсу, Педесетници и Божићу.
« Последња измена: Април 06, 2018, 12:39:29 пре подне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #3 послато: Април 06, 2018, 12:51:34 пре подне »
Други "талас" протестантизма је имао више утицаја на Србе, пре свега на оне у Хабзбуршкој монархији али и на Србе у Кнежевини Србији. Први значајнији протестантски покрет који је придобио Србе били су Еванђеоски Баптисти, који се на западу зову Апостолска хришћанска црква а код нас Хришћанска назаренска заједница, краће Назарени. Назаренску цркву основао је швајцарски проповедник Самуел Хајнрих Фролих. Његови мисионари имали су доста успеха међу народима Угарске, пре свега Мађарима и Србима. Назаренски проповедници нису били школовани теолози већ људи из народа - занатлије, радници и трговци. Имали су непосредан контак са народом, проповедали су на народном језику и имали велики број присталица. Верује са да је велики утицај на пристајање Срба уз Назарене имао превод Новог Завета Вука Караџића, као и пристајање српске елите и цркве уз Беч у Револуцији 1848/49. Назаренске духовне песме на српски је превео и прилагодио песник Јован Јовановић Змај у песмарици "Харфа Сиона" која се и дан данас користи у Назаренској цркви. Крајем 19. века половину Назарена у Угарској чине Срби. њихов покрет се прелио преко Саве и Дунава у Србију и убрзо настају скупштине (тако они зову зграду у којој врше службу) у Београду, Смедереву, Шапцу, Обреновцу, Нишу, Јагодини, Параћину, Крагујевцу, Крушевцу, Зајечару... Назаренска заједница се нашла на удару власти и у Србији и у Аустро-Угарској, као и у обе Југославије. Највећа замерка Назаренима је била та што су пацифисти, одбијали су да служе војску и носе оружје, не куну се на Свето Писмо, јер то сматрају смртним грхом, не гласају и не учествују у јавном животу. У периоду између два светска рата већина Срба Назрена напушта Југославију пут Румуније и Америке, а после 1945. масовно одлазе у Аустралију, где и данас постоје Назаренске цркве које службе врше на српском језику. Југославија је 1950-их имала највећу назаренску заједницу на свету, поред Румуније, која је бројала више од 15000 чланова. Данас у Србији Назарена нема више од 1000. Услед репресија и строгих правила живота, чланство се осипало тако да данас имају своје скупштине у Београду, Новом Саду, Панчеву, Зрењанину, Пазови и банатском селу Локви. У Румунији је већина Срба Назарена прешла у Баптистичку цркву, тако да их је и тамо остало једва пар хиљада. Занимљиво је да, пошто немају много контаката са светом, (не гледају телевизију, не слушају радио, не читају новине) очували су архаични језик Срба 19. века, нарочито у румунском делу Баната. Можете их препознати по скромном облачењу, жене, девојке, па и девојчице носе мараме, дуге сукње и кецеље. Такође им је забрањено да пуше и пију алкохол. У цркви тихују, тј. моле се у тишини, жене седе на левој, а мушкарци на десној страни. Ко се осети позваним од Духа Светога има слободу да изађе на проповедаоницу и говори о Јеванђељу. Имају старешине које руководе црквом и држе проповеди о Васкрсу, Педесетници и Божићу.

И у Кикинди су Назарени имали своју скупштину све до краја осамдесетих. Поред адвентиста (суботара) били су некада најбројнија протестантска заједница у том граду, али су временом нестали. Називали су их Бугерима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #4 послато: Април 06, 2018, 01:00:22 пре подне »
После назаренства међу Србима се јавља и баптизам, мада је несумњиво назаренство имало највише утицаја на Србе. Баптизам у Угарску доносе, половином 19. века, немачки баптистички проповедници, који су највише успеха имали међу Подунавским Швабама и Словацима. У Новом Саду се отвара прва баптистичка црква 1875, која је службе држала на немачком, словачком и српском. Убрзо Петар Барбуловић оснива баптистичку цркву у Београду у коју су углавном дошли они који су одступили из Назаренске цркве. Баптизам није имао толико успеха међу Србима као назаренство и касније адвентизам. Број верника се повећава после Првог светског рата када долазе они који су се вратили из Америке да бране отаџбину а већ су прешли у баптисте тамо. Срба баптиста је било у Новом Саду, Београду, Панчеву и Суботици. Њихов број почиње да се повећава 1960-их година и данас у Србији има скоро 70 баптистичких црква, од којих већина врши службу на српском, а неке и на словачком, румунском и мађарском. Занимљиво је да је 1980-их најбројнија баптистичка црква била у Пећи и њу је водио Симо Ралевић (1940). Данас су се пећки баптисти раселили у Београд, Врњачку Бању, Краљево и Аранђеловац. Цркву у Аранђеловцу и данас води Ралевић, који је цењен међу баптистима у Европи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #5 послато: Април 06, 2018, 01:03:44 пре подне »
И у Кикинди су Назарени имали своју скупштину све до краја осамдесетих. Поред адвентиста (суботара) били су некада најбројнија протестантска заједница у том граду, али су временом нестали. Називали су их Бугерима.
Шта би значило то Бугери? Јеси ли упознат зашто их нема? Осипало им се чланство или су се иселили? 1980-их су лако добијали визе за исељење у Аустралију и Нови Зеланд.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #6 послато: Април 06, 2018, 01:10:37 пре подне »
Шта би значило то Бугери? Јеси ли упознат зашто их нема? Осипало им се чланство или су се иселили? 1980-их су лако добијали визе за исељење у Аустралију и Нови Зеланд.

Не знам шта је тачно значило то "бугери" али у питању је био некакав погрдан назив којим су их други називали. Нешто као сиротиња, бедници...
Опао им је број па се заједница угасила. На крају је плац у центру града на коме се налазила црква, тада већ у рушевном стању, купила председница општине, око чега се била дигла велика прашина...
« Последња измена: Април 06, 2018, 01:16:21 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #7 послато: Април 06, 2018, 01:22:43 пре подне »
Не знам шта је тачно значило то "бугери" али у питању је био некакав погрдан назив којим су их други називали. Нешто као сиротиња, бедници...
Опао им је број па се заједница угасила. На крају је плац у центру града на коме се налазила црква, тада већ у рушевном стању, купила председница општине, око чега се била дигла велика прашина...
Изгледа да је код њих врло чест случај да деца излазе из цркве својих родитеља, као и код других конзервативних заједница у свету, нпр. Амиша. Мада колико сам чуо и за најмању грешку су избацивани из цркве , нпр. за псовку, па су прелазили у друге, код баптиста или адвентиста.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #8 послато: Април 06, 2018, 01:48:54 пре подне »
Што се суботарства тиче(Адвентистичке цркве) о томе има речи и у белешкама Јована Ердељановића за капитално дело Срби у Банату,које није доживео да изда..јер да јесте онда би у његовој књизи сигурно било места за такве ствари.Баш у делу бележака који се бави средњим и северним делом Баната(не могу да се сетим које сам место у том тренутку гледао,дал Кумане,Арадац или нешто у околини ) ,он пише како је приметио да је управо у тим северним " лалинским крајевима " суботарство узело доста маха,наравно када су Срби у питању.У Панчеву знам да има адвентистичка црква која је чини ми се и доста стара,а чини ми се да је и Ђорђе Вајферт био њен члан(сигурно је био припадник Протестантске цркве е сад ког њеног огранка..мислим да је адвентистичка црква у питању ).
Покушавам да се сетим и које је објашњење његово било,а знам да је образложио зашто је по њему тако..све у свему да су те белешке урадили како ваља( током теренског рада у белешкама се види да се  бавио и антропологијом па у селима рецимо даје опис припадника породица који су по изгледу типични Динарци,Алпиди..пише о веровањима у различитим местима,архаичним називима за различите предмете,пише о дијалекту и пореклу већинског дела народа у односу на говор, па и оваквим да кажем верским и друштвеним појавама) не бих морао да се присећам и да можда и погрешим већ би све било у књизи.Ал шта је ту је.
« Последња измена: Април 06, 2018, 01:52:54 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #9 послато: Април 06, 2018, 09:39:29 пре подне »
Шта би значило то Бугери? Јеси ли упознат зашто их нема? Осипало им се чланство или су се иселили? 1980-их су лако добијали визе за исељење у Аустралију и Нови Зеланд.

Не знам шта је тачно значило то "бугери" али у питању је био некакав погрдан назив којим су их други називали. Нешто као сиротиња, бедници...
Опао им је број па се заједница угасила. На крају је плац у центру града на коме се налазила црква, тада већ у рушевном стању, купила председница општине, око чега се била дигла велика прашина...

Бугери је погрдан назив којим су у западној Европи означавани јеретици, специфично - катари и патарени. Настао је од француске речи bougre која потиче од латинског Bulgarus и означава неког ко долази из Бугарске; богумили су управо настали на том простору, највероватније под утицајем колонизованих павликијанаца (павлићана) из Јерменије. Католичка црква је уз ту реч везала и одређене развратне радње за које су ови јеретици оптуживани, па тако енглеска реч bugger има и значење содомита/хомосексуалца, а стара реч за практиковање тих односа је buggery.

It is derived from Anglo-Norman bougre, which has also given the term buggery.

Bugger—also bowgard, bouguer (ancient French – bougre): from Latin – Bulgarus, a name given to a sect of heretics who were thought to have come from Bulgaria in the 11th century, after other "heretics" to whom abominable practices were imputed in an abusively disparaging manner.[1]

The term is thought to have started around the early 13th century, after Pope Innocent III and the northern French kingdom went on the Albigensian crusade in southern France, which led to the slaughter of about 20,000 men,[2] women and children, Cathar and Catholic alike and brought the region firmly under the control of the King of France. The brutal crusade was directed not only against heretical Christians, but also against the nobility of Toulouse and vassals of the Crown of Aragon.[2] The populace of Provence and Northern Italy sympathized with the victims of the crusade because of their moral purity. It was then that the Catholic clergy launched a vilifying campaign against them, associating them with unorthodox sexual practices and sodomy.[3]

https://en.wikipedia.org/wiki/Bugger
https://en.wikipedia.org/wiki/Buggery
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #10 послато: Април 06, 2018, 12:16:59 поподне »
Што се суботарства тиче(Адвентистичке цркве) о томе има речи и у белешкама Јована Ердељановића за капитално дело Срби у Банату,које није доживео да изда..јер да јесте онда би у његовој књизи сигурно било места за такве ствари.Баш у делу бележака који се бави средњим и северним делом Баната(не могу да се сетим које сам место у том тренутку гледао,дал Кумане,Арадац или нешто у околини ) ,он пише како је приметио да је управо у тим северним " лалинским крајевима " суботарство узело доста маха,наравно када су Срби у питању.У Панчеву знам да има адвентистичка црква која је чини ми се и доста стара,а чини ми се да је и Ђорђе Вајферт био њен члан(сигурно је био припадник Протестантске цркве е сад ког њеног огранка..мислим да је адвентистичка црква у питању ).
Покушавам да се сетим и које је објашњење његово било,а знам да је образложио зашто је по њему тако..све у свему да су те белешке урадили како ваља( током теренског рада у белешкама се види да се  бавио и антропологијом па у селима рецимо даје опис припадника породица који су по изгледу типични Динарци,Алпиди..пише о веровањима у различитим местима,архаичним називима за различите предмете,пише о дијалекту и пореклу већинског дела народа у односу на говор, па и оваквим да кажем верским и друштвеним појавама) не бих морао да се присећам и да можда и погрешим већ би све било у књизи.Ал шта је ту је.
Тачно тако Делијо. Адвентизам је имао доста успеха код Срба са обе стране Саве и Дунава. Адвентизам на наше просторе доносе проповедници из Немачке, крајем 19. века. Први Србин крштен у Адвентистичкој цркви звао се Петар Тодор. Прве цркве су основане у Куманима и Мокрину, 1905, а потом у Тителу, Новом Милошеву и Новом Кнежевцу. Убрзо је основана и црква у Жаркову, па у Кусадку код Паланке и у Београду. Најстарија сеоска црква у Србији, која и данас без прекида постоји, је у селу Буковче крај Неготина, која је прославила стогодишњицу. У континуитету постоји читав век. Основали су је мештани Буковча који су адвентизам примили у аустро-угарском ропству од заробљених проповедника из Русије. Хришћанска адвентистичка црква тренутно у Србији има око 70-ак активних цркава са око 10000 чланова и још две цркве у Црној Гори (Подгорица и Зеленика). ХАЦ у Србији има две црквене области - Северну и Јужну. Северна област обухвата АП Војводину, а Јужна Централну Србију, АП Косово и Метохију и Црну Гору. Српски адвентисти су заслужни за ширење адвентизма у Хрватској и Босни и Херцеговини. Адвентисти су међу народом познатији као суботари јер им је свети дан субота, а не недеље као код већине хришћана. Могуће је да су од свих протестаната адвентисти најприсутнији и најпознатији осталима. Најмногољуднија адвентистичка црква је она у Београду, која броји око 700 чланова, потом у Новом Саду и неготинском селу Буковчу (1/3 становника села су адвентисти). Наши исељеници су адвентизам понели са собом тако да данас постоје Адвентистичке цркве у Чикагу и Бечу које искључиво обављају службу на српском језику. Поред Хришћанске адвентистичке цркве постоји још пар црквених организација адвентиста који су отцепили од ХАЦ али они сви заједно немају ни четвртину верника колико има ХАЦ.
Иначе, Вајферт није био адвентиста. Био је римокатолик, он је ктитор цркве Св. Ане у Панчеву.

Адвентистичка црква у Београду, у Радослава Грујића, преко пута Републичког завода за заштиту споменика културе.


Оснивачи Aдвентистичке цркве из Жаркова


Служба у цркви у Буковчу код Неготина
« Последња измена: Април 06, 2018, 12:21:38 поподне Дробњак »
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #11 послато: Април 06, 2018, 01:14:31 поподне »
Некако у исто време када се појављује адвентизам почиње на српском етничком простору да се јавља и методизам. Методистички проповедници су дошли из Угарске и имали су великог утицаја на Подунавске Швабе, Мађаре и Словаке. Прва методистичка црква на простору данашње Србије основана је у Врбасу 1904. и одржавала је службе на немачком. Некако у истом периоду јављају се и методистички проповедници на простору Старе Србије и оснивају заједнице у Скопљу и Битољу. Како је паства Методистичке цркве у Југославији била углавном из немачког националног корпуса, тако је после 1945. Методистичка црква готово у потпуности престала да постоји. Њен рад се обнавља 1960-их и то углавном од Словака методиста који привлаче све већи број својих сународника. Данас су методисти у Србији окупљени око Методистичке епикопалне цркве, која има 14 локалних цркава на простору Србије и око 1000 верника. Методисти одржавају службе углавном на словачком, док цркве у Врбасу, Србобрану, Шиду, Вршцу и Панчеву одржавају службе на српском. Црква у Јабуци држи службе на македонском језику.
До скора су се у Београду одржавале методистичке службе у улици Проте Матеје али тај простор је због малог броја верника предат Еванђеоским хришћанима.
Мапа методистичких заједница у Србији
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #12 послато: Април 06, 2018, 03:13:48 поподне »
Занимљиви су подаци о овим жарковачким адвентистима-суботарима. О њима нешто више може да се прочита овде:

"Beogradski pravoslavni paroh, protojerej Ljubomir Mitrović, prisustvovao je nizu adventističkih sastanaka tokom 1911. godine, svoje utiske zapisao i kasnije objavio knjižicu pod naslovom Verske lutalice 1929. godine. Nalog za to Mitrović je dobio od beogradskog prote, „koji mi nalaže, da po naredbi Arhijerejske vlasti ispitam: kakva je to nova sekta koja se u Beogradu širi...”
O subotarskom sastajanju saznao je od Antonija Stankovića, vlasnika kuće i dvorišta u Dalmatinskoj 30, koji je mali stan u dnu dvorišta izdao izvesnom Radovanu Živanoviću, kolaru, od 1. novembra 1910. godine. „...i da se u njemu svake Subote skupljaju nekakvi ljudi i žene, nekad čitaju, nekad pevaju i mole se Bogu; izgleda, veli g. Antonije, da su to nekakvi ''novoverci'', i da on zato tamo ne ide.” Na tom prvom skupu, kom je prisustvovao Mitrović bilo je 11 osoba: Radovan Živanović, kolar iz Beograda, sa stanom u Knez Danilovoj 7, Radivoje Spasenović, težak iz Žarkova, Nikola Todorović, težak iz Žarkova, Vasilije Kalenski, paor iz Zemuna, Milan Ostojić, misionar adventista (''kolporter'') iz Zemuna i još jedna muška osoba iz Vojvodine koja nije želela da mu se predstavi. Od ženskih osoba, Mitrović je saznao sledeća imena: Sofija Mesarević, žena Dušana, i njena ćerka Tomanija, sa stanom u Knez Mihajlovoj ulici br. 8, Milojka Petrović, udovica Živka, težaka iz Žarkova, kao i Radosava, razdvojena žena Todora Savića iz Beograda, Makenzijeva 62."

https://www.academia.edu/1140547/O_pocecima_adventista_u_Beogradu_2011_

Иначе, по овом Радивоју Спасеновићу се зове једна улица у центру Жаркова, Спасеновићева; на картама је увек означена само као Спасеновићева, али на једној старој сеоској кући која се налази на углу ове улице и Илије Ђуричића (некад се звала Макишка) стоји табла на којој јасно пише да је име улице - Радивоја Спасеновића. Не знам ко је био тај човек (осим што је био тежак из Жаркова и адвентиста) и како је дошло до тога да се по њему прозове једна улица. Иначе су Спасеновићи чувена стара жарковачка фамилија, врло су разгранати и пре доласка комуниста су били богати сељаци; пореклом су из тетовског краја, а у Жарково им је предак (или преци) дошао још током 18. века.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #13 послато: Април 06, 2018, 03:43:07 поподне »
"Beogradski pravoslavni paroh, protojerej Ljubomir Mitrović, prisustvovao je nizu adventističkih sastanaka tokom 1911. godine, svoje utiske zapisao i kasnije objavio knjižicu pod naslovom Verske lutalice 1929. godine. Nalog za to Mitrović je dobio od beogradskog prote, „koji mi nalaže, da po naredbi Arhijerejske vlasti ispitam: kakva je to nova sekta koja se u Beogradu širi...”
O subotarskom sastajanju saznao je od Antonija Stankovića, vlasnika kuće i dvorišta u Dalmatinskoj 30, koji je mali stan u dnu dvorišta izdao izvesnom Radovanu Živanoviću, kolaru, od 1. novembra 1910. godine. „...i da se u njemu svake Subote skupljaju nekakvi ljudi i žene, nekad čitaju, nekad pevaju i mole se Bogu; izgleda, veli g. Antonije, da su to nekakvi ''novoverci'', i da on zato tamo ne ide.” Na tom prvom skupu, kom je prisustvovao Mitrović bilo je 11 osoba: Radovan Živanović, kolar iz Beograda, sa stanom u Knez Danilovoj 7, Radivoje Spasenović, težak iz Žarkova, Nikola Todorović, težak iz Žarkova, Vasilije Kalenski, paor iz Zemuna, Milan Ostojić, misionar adventista (''kolporter'') iz Zemuna i još jedna muška osoba iz Vojvodine koja nije želela da mu se predstavi. Od ženskih osoba, Mitrović je saznao sledeća imena: Sofija Mesarević, žena Dušana, i njena ćerka Tomanija, sa stanom u Knez Mihajlovoj ulici br. 8, Milojka Petrović, udovica Živka, težaka iz Žarkova, kao i Radosava, razdvojena žena Todora Savića iz Beograda, Makenzijeva 62."

https://www.academia.edu/1140547/O_pocecima_adventista_u_Beogradu_2011_

Адвентизам се између два светска рата баш ширио Србијом. Људе је привукао непорочни живот адвентиста - забрањено им је да пуше, да пију, псују, већина њих не једе месо. Такође, привукло их је проучавање Светог Писма на којем су адвентисти инсистирали. Такође, авентисти су често организовали састанке на којима се причало о текућим проблемима, као што су алкохолизам, насиље, сиромаштво... У време по Великом рату многи људи су се окренули хришћанству и непосредном проучавању Светог Писма. Адвентисти и баптисти су били најприступачнији - терали су људе да постављају питања, друге да сами дају одговоре, да верници учествују у служби. Због оволике заинтересованости народа за еванђелизацију је и основан Богомољачки покрет при Српској Цркви да би људима пружио алтернативу адвентизму и баптизму. Нпр. успон адвентизма се може видети и на једном малом примеру - у мом граду су адвентисти почели да се окупљају 1930-их. Већ уочи рата имали су око 170 верника,а прву зграду су купили 1971. где си и данас налази Хришћанска адвентистичка црква. Ту су долазили локални адвентисти али и они из Ћуприје и Параћина. Данас у Поморавском округу постоје четири адвентистичке цркве - у Јагодини, Ћуприји, Параћину и Свилајнцу. До скора је постојала и црква у деспотовачком селу Велики Поповић али је због недостатка средстава за изнајмљивање и одржавање зграде угашена а верници иду у Свилајнац и Јагодину на службу.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #14 послато: Април 06, 2018, 03:50:42 поподне »
Адвентизам се између два светска рата баш ширио Србијом. Људе је привукао непорочни живот адвентиста - забрањено им је да пуше, да пију, псују, већина њих не једе месо. Такође, привукло их је проучавање Светог Писма на којем су адвентисти инсистирали. Такође, авентисти су често организовали састанке на којима се причало о текућим проблемима, као што су алкохолизам, насиље, сиромаштво... У време по Великом рату многи људи су се окренули хришћанству и непосредном проучавању Светог Писма. Адвентисти и баптисти су били најприступачнији - терали су људе да постављају питања, друге да сами дају одговоре, да верници учествују у служби. Због оволике заинтересованости народа за еванђелизацију је и основан Богомољачки покрет при Српској Цркви да би људима пружио алтернативу адвентизму и баптизму. Нпр. успон адвентизма се може видети и на једном малом примеру - у мом граду су адвентисти почели да се окупљају 1930-их. Већ уочи рата имали су око 170 верника,а прву зграду су купили 1971. где си и данас налази Хришћанска адвентистичка црква. Ту су долазили локални адвентисти али и они из Ћуприје и Параћина. Данас у Поморавском округу постоје четири адвентистичке цркве - у Јагодини, Ћуприји, Параћину и Свилајнцу. До скора је постојала и црква у деспотовачком селу Велики Поповић али је због недостатка средстава за изнајмљивање и одржавање зграде угашена а верници иду у Свилајнац и Јагодину на службу.

Тачно тако. Адвентисти су веома активни у свом раду али не и нападни попут Јеховиних сведока на пример. Организују редовне састанке, који су праве мале филозофске радионице, на којима се дискутује о разним темама. На ове скупове је свако добродошао, био њихов верник или не. То је и начин како постепено укључују нове чланове у своју цркву. Њихове заједнице су веома јединствене, међусобно се помажу на разне начине, укључујући и финансијске. Веома често једна породица плаћа на пример школовање и студије деци из друге породице која за то нема средстава. Резултат овакве међусобне подршке је да у својим редовима данас имају доста угледних и добростојећих људи.
« Последња измена: Април 06, 2018, 03:55:08 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #15 послато: Април 06, 2018, 03:52:16 поподне »
''Svak može videti da su i ikone i mošti dopuštene (i to kasno, silom i na ljutu sramotu) samo za prosto poštovanje, a sad su svuda te stvari čudotvorne. Za sve to apostoli ni reči ni slova niti su znali niti mislili. A naši slavenski narodi primili hrišcanstvo neki od Grka, a neki od Latina. No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sad neka mi kaže ko zna šta se nije moglo za devet stotina godina izumeti i natrpati?''

Dositej Obradović

Не знам одакле је ово изворно, али се користи као један од аргумената,па да кажем припадника Протестантске цркве против Православља и католицизма.Колика ја схватам овде је теза на манипулацији  и могућностима монтаже јер је превише времена прошло од живота светаца и примања хришћанства да би обичан човек могао да зна је ли то истина или само шарена лажа.То је аргумент како против Православља тако и против Католика.Искрено не знам колика је аутентничност овога ,мало сам тражио и нашао сам за самог Доситеја(Димитрија) Обрадовића податак да је чак био калуђер у једном тренутку.Знамо сви оно чувено Књига,браћо моја,књига а не звона и прапораца..али не знам да ли је што се религијског опредељења био ван православља.
Такође ми се чини да и незадовољство Достојевског руским свештенством и њиховом неписменошћу такође користе као објашњење за разилажење са Православљем и преласком у адвентизам.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #16 послато: Април 06, 2018, 04:00:34 поподне »
Тачно тако. Адвентисти су веома активни у свом раду али не и нападни попут Јеховиних сведока на пример. Организују редовне састанке, који су праве мале филозофске радионице, на којима се дискутује о разним темама. На ове скупове је свако добродошао, био њихов верник или не. То је и начин како постепено укључују нове чланове у своју цркву. Њихове заједнице су веома јединствене, међусобно се помажу на ране начине, укључујући и финансијске. Веома често једна породица плаћа на пример школовање и студије другој породици која за то нема средстава. Резултат овакве међусобне подршке је да у својим редовима данас имају доста угледних и добростојећих људи.
Тачно тако. Познајем неке адвентисте из мог града. Неки су били угледни спортски радници, неки учитељи, привредници... У селима су они најбогатији домаћини јер јако пуно раде и воле да изучавају нове начине за рад, прате научна и пословна достигнућа из света. Једино што сам приметио а негативно је да им се црква неподмлађује, тј. верници су им углавном средовечни и стари људи. Један од разлога за то је тај што они не крштавају децу млађу од 18. година тј. човек мора сам да пристане да буде крштен и да уђе у цркву. У време комунизма су јако прогањани, нарочито до 80-их па многи од њих никада деци нису рекли да су адвентисти и никада их нису водили у цркву. Познајем људе који су тек са двадесетак година сазнали зашто им родитеља нема суботом ујутру кући и да су адвентисти. Иначе, један од разлога зашто су прогањани је тај што је УДБА веровала да су имали удела у слању бивших четника, својим каналима у Америку и Аустралију. Врло често су прављене рације у току верске службе, људи су хапшени и испитивани о стварима о којима немају појма. И ако је било превођења преко границе, вероватно обични верници нису знали о томе, него је то радио врх цркве.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #17 послато: Април 06, 2018, 09:08:06 поподне »
http://m.dw.com/hr/razlike-katoli%C4%8Dke-i-protestantske-crkve/a-15392242
Да не копирам на линку изнад је изнет већи део разлике.
А кључно је
Протестантизам (или протестантска реформација) је у почетку била реформска струја унутар Католичке цркве која се потом засебно организовала као протестни покрет против корупције Католичке цркве и њених „средњовековних измишљотина“


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Протестантизам у Срба
« Одговор #19 послато: Април 06, 2018, 11:27:40 поподне »
Последњи вал протестантизма који је стигао до Срба било је (и још увек јесте) еванђеоско харизматично хришћанство. Харизматски покрет у оквиру протестантизма настао је крајем 19. и почетком 20. века у Америци. Пре свега био је концентрисан на депривиране групе као што су бивши робови, бивши робијаши, осиромашени сељаци, градска сиротиња... Еванђеоски покрет ставио је акценат на Христа и непосредни контакт човека са Богом кроз Светог Духа. Еванђеоски хришћани се сем водом крштавају и Светим Духом верујући да он силази на њих, као што је сишао на апостоле, и омугаћава им да говоре "језицима". По силаску Светог Духа на апостоле на Педесетницу, грчки Пентекост, ова група протестаната називају се и Пентекосталци. Међу Србима се први пут јављају 1930-их у Суботици, мада тада су имали већи утицај на Мађаре и Немце који су већ припадали некој од протестантских цркава. Убрзо се из Суботице шире и на друге градове: Зрењанин, Земун и Београд. Уочи рата 1941. на простору Краљевине Југославије било је око 20 пентекостних црквених заједница са паством мађарског, немачког, словачког, хрватског и српског порекла. На простору Централне Србије почињу да делују 1942. у Крушевцу где су групу организовали Срби пентекосталци прогнани из НДХ. После 1945. године почињу се организовати локалне цркве у Панчеву, Сомбору, Лесковцу, Нишу, Белој Цркви, Брчком и другим градовима. Ове цркве нису биле централизоване и нису имале заједничко вођство већ су деловале одвојено и са различитим називимиа - Христова духовна црква, Црква Божија, Пентекостна црква, Еванђеоска црква, Христова црква Голгота, Христова црква браће и сл. Године 1989. све ове цркве су се ујединиле и понеле заједнички назив еванђеоска црква у СФРЈ,а 1998. промениле су назив у Протестантска еванђеоска црква у Србији. Данас су највећа жаришта ове цркве југоисточна Србија и Бачка. Има око 10000 верника у преко 70 локалних цркава у Србији, три у Црној Гори (Подгорица, Никшић и Котор) и неколико цркава у РС и БиХ (Бања Лука, Бјељина, Брчко, Сарајево, Тузла). За ову протестантску цркву је карактеристично да су се окретали ромским заједницама тако да на југу Србије, у Лесковцу, Врању, Лебану, Бојнику, Прокупљу, велики број верника чине управо Цигани. Већина верника ове цркве су Срби, потом за њима следе Цигани, Словаци, Румуни и Мађари.
На слици су оснивачи Еванђеоске цркве у Брчком 1957.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.