Цитирам што пише оснивач Цетињске богословије и архимандрит Дучић, узео сам боље да прочитам.
http://www.sedmica.me/kako-je-nastala-crna-gora-cetinje-su-naselili-hercegovci/,,Од Херака, као што сам казао, постало је братство: Хераковићи; а од Раича: Раичевићи. Из братства су Хераковића: Петровићи; кућа, која влада у Црној Гори од владике Данила 1700. године до данас; прозвавше се тијем презименом послије владике Данила, који се је до своје смрти потписивао: „Данило Хераковић Његош.“ По Његовој смрти прозову му се синовци (од којих су и владике Василије и Сава) Петровићи по оцу Петру. И, као што су од Петровића из огранка Хераковића бивале нашљедне владике од 1700. до 1851. године, тако су од Радоњића из огранка Раичевића бивали гувернадури од 1718. до 1831. године; а те је године гувернадурство укинуто, као што сам већ то споменуо.,,
Ође је важно казати, да је била Битка на Цетиње 1692 године. Ја бих рекао да је могуће да је Драшако био кнез цијеле нахије, из разлога што није било краља којем би војвода служио. Разумијете? Војвода је у цијелој европи прво био највиши војни чин, па тек онда је постао чин раван гувернадуру. Али ако нема краља, онда се поставља кнез у зависној или независној, савезној итд. кнежевини. Војводина као провинција у Србији, је била војводство под царем Аустроугарским. Док је Србија била књажевина као независна.
Грбаљ је имао 4 кнежевске куће Тујковића, Магуда, Љубатовића и Лазаревића, али није било војводе да сам ја сазнао за то. Значи и катунска нахија у савезу са нама и венецијом неће поставит војводу без неког цара изнад њега. Венеција није имала Цара или краља!
Зато је Драшко по мени, био кнез цијелих катуна. А Петровић је увео Војводство сам себи као владика. И одвојио се од нас и млетака под Турке. Па је зато увео сердарство и друге турске титуле. Петровићи су владали свјетовно као владике кршећи каноне, не само зато јер Патријарха Пећког није било на трону, нити синода који би мого да их осуди без аутокефалије. Већ зато што није нико њих поставио за кнежеве или војводе као неки Краљ њихов, због доприноса у ослобођењу од Турака или преко збора у Боку Которску да их главари одаберу. Све и да је битка на Цетиње завршила са мировним споразумом, како неки истричари наводе. Тога документа код Млетака нема да је објављен, такав документ не би никад доводио у питање разликовање духовног и свјетовног владања, сигурно не код Млетака у њихом друштвеном уређењу.
