Браћо, обратите пажњу на овај део текста Светог Владике:
"Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи."
Тога код нас нема. Остало је појавно, обичај, али не и суштинско паганство.
Код Ираца је овај прехришћански култ имао смисао неговања односа према покојнима. Кад је до њих дошло хришћанство, народ је култ очувао као обичај, без паганске (окултистичке) суштине. Међутим, антихришћани су му, нарочито уназад стотину и кусур година додали нову црту - вештичју, демонску, сатанистичку. Тога код нас нема. Код нас се негују машкаре и други слични обичају, али само као фолклор, не као религија.
Мени је језиво да видим београдску омладину како се 31. октобра навече окупља по клубовима да прослави тај демонски празник.
Није поента да ми свесни тога дана само одемо у цркву да прославимо светитеље који се славе последњег дана октобра. Треба да укажемо људима који се глупирају са обичајима "ноћи вештица" шта заправо чине и коме служе у овом обреду.