Антропологија и људске расе

Науке и научне дисциплине > Физичка антропологија

<< < (3/56) > >>

Небојша:
Опште телесне особине кучких Срба "Јован Ердељановић - Кучи"

Главни типови у кучких Срба:

1) Црномањасти тип округле главе

Мада средњи и повисоки раст превлађује, има ипак и доста личности овог типа, које су високе. Кожна је боја отворено-мрка. Њен пигменат ретко допушта, да на образима избије руменило од крви. Лице је широко, у многих готово четвртасго, кошчато, са јако истакнутим јагоднцама и широким, јаким вилицама. Нос уопште није висок и нарочпго је снижен у корену. Носно слеме је право или мало угнуто и при врху је затупасто и већином поврнуто у назад. Почевши од средине, нос се поступно шири н завршава се пошироким, округлим ноздрвама. Чело је високо и широко, право или се поступно повлачи у назад. На челу има врло често с обе стране по једна чворужица или вршчић. Лубања је, као и цела глава, уопште велика и одликује се округлином. Овај је тип навек брахицефалан. Коса је тамно-мрка, мека, полегла. Очи су велике, мрке или црне. Телесни делови су обли. Нарочито код људи средњег раста превлађују округласти облици и запажа се тежња ка дебљању. Цело је тело уопште доста здепасто и снажно. Овај је тип од свих црномањастих типова најчешћи.

Сва је прилика да је овде реч о алпинској раси.

2) Црномањасти тип кратке главе и висока раста

Одликује се витким, протегљастим стасом и дугуљастим телесним облицима. Редовно премаша средњи раст и достиже уопште највећу висину међу свима типовима. Удови су му дугачки и више сухи и жилави. Врат је дугачак. Глава је средње величине, кратка и висока, али често средње дужине мезоцефална. Лице је дуго и уско, чело већином умерено високо и широко. Нос је висок и узан, прав или мало преседласт. И кукастих, орловских носева има у овог типа. Очи су мрке или тамно-мрке. Кожа је отворено-мрка, отворенија него у првог црномањастог типа. Коса је мрка и може бити доста крута. Овај је тип већ ређи од првог црномањастог типа.

Овде је готово 100% реч о динарском типу.

3) Црномањасти тип дуге главе

Раста је највише средњег, па често и ниског, тела доста мршава и ситна. По боји коже не разликује се готово од другог црномањастог типа, али ми се у неколико прилика учинило да може имати и много загаситије типове мрке боје. У својој физиономији имају људи овог типа нешто, што нас опомиње на Семите и на понеке Талијане. Лице је сасвим узано и дугуљсто. Нос је висок и узан, већином мало повијен, ређе прав или грбаст. Чело је право и пуно. Очи су крупне. Лубања је узана и дугуљаста. Овај је тип врло редак.

Судећи по опису, Медитеранци се савршено уклапају у овај тип.

4) Плави тип кратке главе

Ово је најчешћи од плавих типова а чини ми се, да је заступљен више него и један други тип. Обично је средњег раста а ређе повисока. Кожа је у њега бела, понекад бледо или жућкасто-бела. Очи су велике и плаве, већином тамно-плаве. Лице је округласто а често и широко са крупним, истакнутим јагодичним костима. Нос је умерено висок, у корену прилично широк, па се и даље постепено шири. Према ступњу те проширености може или изгледати као мало задебљан прав нос или бити прћаст са ноздрвама окренутим мало у страну. Чело је високо, широко и врло често пупчасто. Лубања је кратка или скоро сасвим округла. И код овог типа, као и код првог црномањастог, превлађује облина и меснатост телесних делова.

Овде је реч о балтичком типу.

5) Плави тип дугуљасте главе

Разликује се у свему од претходног. Раста је средњег или повисоког и ниског али не онако сувог и жилавог као у другог црномањастог типа. Кожа му је бела и руменкаста, очи плаве. Коса је плава, најчешће тамно-плава. Лице је уско и дуго. Нос је висок и узан, прав или мало повијен, ређе орловски. Чело је већином умерено високо и пуно, право. Глава је уска и дугуљаста. Овај је тип много ређи од првога плавог типа.

Мислим да је овде реч о нордијском типу.

Видимо да код Куча (вероватно и у Брдима генерално) доминира Норид. Затим следи алпски расни тип, а после њега би према Ердељановићу долазио Динарац, па тек онда Медитеранац и Нордид као ређе заступљени типови.

Најзаступљенији типови (редом):

1. Норид
2. Алпид
3. Динарац
4. Медитеранац
5. Нордид

Небојша:
Амерички антрополог Coon у свом делу "Race of Europe" издваја један посебан динарски тип у Старој Црној Гори.

Испитивања су вршена код 800 људи из овог краја са епицентром северно од Скадарског Језера у југозападном планинском ланцу Старе Црне Горе.

Кун је констатовао да је просечна висина овог типа 177 цм, а просечна тежина 72 кг. Поред крупне грађе, одлика ових Динарца је и велика глава, "раван" потиљак, велики размак између јагодица и широк нос.

Кун је такође приметио још једну разлику у односу на "обичне" Динарце. Реч је о нешто светлијој коси, која има црвенкасти одсјај, али и нешто светлијим очима. Он сматра да је овај нетипични Динарац настао под утицајем "остатка" становништва млађег палеолита.

Поставља се питање да ли су ови Кромањонци оставили трага у том крају тада, или је утицај дошао касније са севера у 6. и 7. веку приликом сеобе И2а и И1?

Небојша:
Јан Валшик, чешки антрополог објавио је 1937. године у Паризу студију у којој се помиње динарски подтип са Жабљака, Дурмитора и из околине Пљеваља.

Судећи по његовим истраживањима, одлике овог типа су велика висина, затим велика хипербрахикефална лобања, очи црне или плаве боје, затим светла или тамна коса, широко лице и велики (прав или повијен) нос.

Видимо да је овај тип прилично висок и генерално крупан. Ми смо недавно сазнали да су Новљани/Дробњаци, који иначе насељавају те крајеве, припадници И1 хаплогрупе, па можда не би било лоше повезати те две ствари.

Небојша:
Француски антрополог Joseph Deniker је Бокеље, односно Црногорце из Боке, описао као људе лепа узраста, мрке коже, тамне косе и тамних очију, дугачког лица са правим или орловски повијеним носом. Обрве су им праве и састављене.

Личе, каже Deniker, на онај словенски тип који се среће по Херцеговини и Црној Гори, а имају и по
неку заједничку црту са својим суседима Арбанасима Миридитима.

Мислим да је овде близина мора учинила своје. Овај тип је прилично заступљен код Црногораца.

Bozidar Stevana Ostojic:

http://www.heritage.gov.rs/latinica/saopstenje_24_1992.php

Živko Mikić - Antropološki osvrt na mezolitsku populaciju u srpskom Podunavlju
/Population mésolithique dans le bassin danubien du point de vue de l'anthropologie/

С обзиром да ce промене на антрополошком плану далеко спорије одвијају и испољавају него оне на културном, у овом прилогу ће бити описана типична мезолитска популација из Ђердапа.

...Целокупну антрополошку анализу скелета са Лепенског Вира недавно je извршио аутор прилога. Видело ce да ce антрополошки типови мезолитских људи (Cro-Magnon тип и архаични позно-палеолитски тип захваћен грацилизацијом) са неолитским периодом трансформишу y антрополошке типове којима су најближе медитеранске карактеристике (класични медитеранац, јако грацилни медитеранац, палеомедитеранац, итд). Аутор сматра да до грацилизације, као последице микроеволутивних промена, долази због измењених услова живота исхране на првом месту y неолитском периоду у односу на мезолит и позни палеолит. У мезолиту доминира печена, протеинима богата исхрана (месо/риба), да би у неолиту са проналаском грнчарије то била кувана, витаминима и минералима богата исхрана (житарице/млеко и млечни производи). То не значи да, рецимо, y протонеолиту није била делимично практикована ранија традиција лова и риболова, a исто тако je било коришћено и разно зрневље или кртоле y исхрани. Кроз приближно један миленијум од касног мезолита до краја неолита исхрана људи je у темељу измењена, тако да je на те промене у метаболизму морао реаговати и људски организам. Антропологија опажа последице тих промена првенствено на грађи скелета, који није више робустан (процес грацилизације je y пуном замаху), раст je нижи, животни век je продужен, здравствени профил побољшан, итд.

Навигација