Форум - Порекло
Порекло становништва => Опште => Тему започео: Bokez Септембар 01, 2019, 06:47:29 поподне
-
Колико знате родова што има ову комбинацију? Мени се на прву руку чини да нема превише?
-
Илићи и Лазовићи из села Леденице више Рисна. Славе Аранђеловдан а преславњају Трнову Петку - 8. август. По предању су од братства Мандића из Дробњака. Мислим да су неки од њих славе и Ђурђевдан уместо Аранђеловдана.
-
Илићи и Лазовићи из Леденица славе Ђурђевдан, а њихово наводно порекло од дробњачких Мандића је вероватно нека новија конструкција којој ни генетика не иде у прилог.
-
Илићи и Лазовићи из села Леденице више Рисна. Славе Аранђеловдан а преславњају Трнову Петку - 8. август. По предању су од братства Мандића из Дробњака. Мислим да су неки од њих славе и Ђурђевдан уместо Аранђеловдана.
Знам оба рода. Славе Ђурђевдан, а прислава им је Света Петка 27. октобра.
Илићи и Лазовићи из Леденица славе Ђурђевдан, а њихово наводно порекло од дробњачких Мандића је вероватно нека новија конструкција којој ни генетика не иде у прилог.
Та је прича доста популарна у задње вријеме. Да су наводно настали од Лазара и Илије Дракулина Мандића. Колико видим ова два рода имају исту хаплогрупу што значи да јесу вјероватно у сродству, али за остале Дробњаке не знам која им је генерална хаплогрупа. Ако можеш реци нам.
Иначе црква у Горњним Леденицама је света Петка. У Горњум Леденица постоје изворна три братства. Поменути Лазовићи и Илићи који су вјероватно дошли почетком 18. вијека и Милетићи који су најстарији род у Горњним Леденицама. Управо је Милетићима крсна слава Аранђеловдан, а прислава Света Петка (27.октобар). Милетићи су у сродству са Стијеповићима и Видовићима у Рисну који имају исту славу и приславу.
-
за остале Дробњаке не знам која им је генерална хаплогрупа. Ако можеш реци нам.
Они тзв. Новљани, дакле стожер дробњачког племена, су I1 P109. Има још и неких братстава I2a (Тепчани, Караџићи, један део Ускока), Е (Шаранци) и кричке Ј2b M205.
Иначе црква у Горњним Леденицама је света Петка. У Горњум Леденица постоје изворна три братства. Поменути Лазовићи и Илићи који су вјероватно дошли почетком 18. вијека и Милетићи који су најстарији род у Горњним Леденицама. Управо је Милетићима крсна слава Аранђеловдан, а прислава Света Петка (27.октобар). Милетићи су у сродству са Стијеповићима и Видовићима у Рисну који имају исту славу и приславу.
Јасно да је прислужба ових родова узета због местне цркве.
-
Јасно да је прислужба ових родова узета због местне цркве.
[/quote]
И ја претпостављам што се тиче Илића и Лазовића. Једино мање вјерујем што се тиче Милетића јер су они дошли прије него што је црква направљена 1647.год ( по шематизму), па могуће да су они дали име цркви по својој прислужби.
-
Једино мање вјерујем што се тиче Милетића јер су они дошли прије него што је црква направљена 1647.год ( по шематизму), па могуће да су они дали име цркви по својој прислужби.
Сасвим реална претпоставка.
Чак није немогуће да је Милетићима Света Петка била главна слава, којој су наменили храм. Како је Света Петка самим тим постала племенска слава, они су узели славити другу славу, можда стару прислужбу.
Има оваквих случајева.
-
Илићи и Лазовићи из Леденица славе Ђурђевдан, а њихово наводно порекло од дробњачких Мандића је вероватно нека новија конструкција којој ни генетика не иде у прилог.
А шта мислиш, заправо која је претпоставка мјеста одакле су дошли Лазовићи и Илићи ако ДНК резултат показује хаплогрупу I2 > I-Y3120 ?
-
Сад добих провјерену информацију од човјека да је прислава Милетићима, Видовићима и Стијеповићима није Света Петка 27.октобар него Трнова Петка-8. август. Ово је први пут да чујем да неко као прислужбу има Трнову Петку.
-
Тешко је то повезати са хаплогрупом, поготову код ове гране динарика које има раштркане свуда на нашем простору. Тестирани Илић и Лазовић, притом, имају специфичан хаплотип према којем се не види блискост са другим тестираним родовима ове гране, да би се на основу тога могла извући нека веза и место порекла.
Зато, док се не појави неки сличан резултат, нема друге него да се држимо њихових предања. А и предања су им противречна. Можда заиста потичу из Старе Србије, па су привремено живели у Црној Гори, а онда сљегли у Боку.
-
А, иначе, како и Дробњак раније написа, судећи према нашој етнолошкој грађи, и Илићи и Лазовићи из Леденица прислужују Свету Петку Трнову.
Требало би питати људе из ових родова на терену - који празник посвећен Светој Петки им је прислужба.
-
А, иначе, како и Дробњак раније написа, судећи према нашој етнолошкој грађи, и Илићи и Лазовићи из Леденица прислужују Свету Петку Трнову.
Требало би питати људе из ових родова на терену - који празник посвећен Светој Петки им је прислужба.
Ја знам и једне и друге. Нажалост људи су престали да славе прислужбу па су заборавили која им је, само славе главну славу. А ја сам податак за њих да им је прислужба Света Петка (27. октобра) исто нашао у етнолошкој грађи " Небојша Драшковић-Рисанко залеђе", мада није искључено да је дошло до замјене у подацима између Свете Петке и Трнове Петке.
-
Ја за Свету Петку Трнову нађох код Дедијера у "Херцеговини".
-
Колико знате родова што има ову комбинацију? Мени се на прву руку чини да нема превише?
Баш ме копкало ово па коначно дођох до особе које зна. Трнова петка ипак :) . Сазнадох да је црква у Горњим Леденицима заправо исто Трнова Петка, е како је прешла у Свету Петку (27.октобра) није ми јасно, пошто није у питању исти светац. Трнова Петка Параскева је римљанка, а Света Петка октобарска гркиња.