Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Архиви и архивска грађа => Тему започео: Селаковић Мај 27, 2016, 11:22:11 пре подне
-
За нас, истраживаче порекла из Западне Србије, папирни траг стаје почетком 19. века. Ако желимо ући у, за неке од нас, "мрачни 18. век", потребан нам је неки турски извор. С тим у вези, имам конкретно питање.
Конструишући стабло мојих Селаковића дошао сам до прве половине 18. века, наравно искључиво захваљујући предању, и ту се стабло свело на 3-4 имена, која бих волео недвосмислено да повежем (и пробам да утврдим да ли је реч о браћи или браћи од стричева ил стрицу и синовцима, како им се звао отац....). Дакле, интересовало би ме подручје Гласинца/Соколца (Босна) и Сарајевског поља (Босна) приближно у периоду 1720-1780. и подручје села Кремана, код Ужица, приближно у периоду 1750-1804. Имам ли чега, из тог периода и са тог простора, у турским пописима чему бих могао да се надам? Има ли некога, а начуо сам, ко по некој одређеној тарифи може превести жељени део неког пописа? Има ли можда, из овог периода и са овог простора, већ преведеног, објављеног материјала?
Хвала свакоме на помоћи!
-
Ја ћу ових дана свратити до Архива Србије па могу питати да ли постоје код њих ови тефтери који те занимају. Поздрав!
-
Хвала! Ето ја био толико пута у Архиву, није ми на памет пало да их питам за турске документе, рачунао сам да тога нема.
Ако неко други зна поуздано који пописи постоје у како се до неких може већ сад доћи, молим да јави.
-
Дали су уопште код нас доступни икакви дефтери и слично из 17. и 18. вијека са подручија Источне Херцеговине?
-
Најмлађи комплетан дефтер који је нађен и објављен за Санџак Херцеговину је из 1585. године. Некомплетан из 1701. објављен је у јуну ове године. ПОПИС СЕЛА И ЗЕМЉЕ САНЏАКА КРКА, КЛИС И ХЕРЦЕГОВИНА, ОСЛОБОЂЕНИХ ОД МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ 1701. ГОДИНЕ
-
Постоји ли линк.
-
Постоји ли линк.
Попис из 1585. године
https://www.scribd.com/document/273780156/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-I-Dio
https://www.scribd.com/document/273782041/Op%C5%A1irni-Katastarski-Popis-1585-II
-
А да читао сам то, у сваком случају хвала.
Ипак би корисно било 16 и 17вијек. Али ја вјерујем прије Истанбула, то нећемо видјети.
-
А да читао сам то, у сваком случају хвала.
Ипак би корисно било 17 и 18вијек. Али ја вјерујем прије Истанбула, то нећемо видјети.
-
А да читао сам то, у сваком случају хвала.
Ипак би корисно било 16 и 17вијек. Али ја вјерујем прије Истанбула, то нећемо видјети.
Па ово је 16. век, што је Радул постави, а има и за 17. век, попис Санџака Босне из 1604. године.
1. https://www.scribd.com/document/211826911/Opsirni-Popis-Bosanskog-Sandzaka-Iz-1604-Godine-Sv-4
2. https://www.scribd.com/doc/211833029/Opsirni-Popis-Bosanskog-Sandzaka-Iz-1604-Godine-Sv-3
Постављасмо све то на форуму у теми Моја колекција на Књигама. :)
-
Да наравно, а исправио сам се мислио сам на крај 17 и 18 вијек, уствари пописи, односно било какви документи гдје се назиру презимена ради повезивања са познатим прецима. У мом случају вјерујем неби било тешко повезати пошто је презиме ријетко, а знам претке до отприлике 1775 године.
-
Зна ли неко постоји ли у књизи скица територије (Херцеговине, Лике...) која је обухваћена пописом из 1701? Да ли би могао да нам окачи мапу са обухваћеним областима?
-
Има ли неко идеју где купити (или макар натенане листати) ову споменуту књигу са пописом из 1701?
"ПОПИС СЕЛА И ЗЕМЉЕ САНЏАКА КРКА, КЛИС И ХЕРЦЕГОВИНА, ОСЛОБОЂЕНИХ ОД МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ 1701. ГОДИНЕ"
-
Зна ли неко постоји ли у књизи скица територије (Херцеговине, Лике...) која је обухваћена пописом из 1701? Да ли би могао да нам окачи мапу са обухваћеним областима?
Има карта на крају књиге, али немам књигу, можда неко ко има да постави слику?
-
Има карта на крају књиге, али немам књигу, можда неко ко има да постави слику?
Боље је рећи - можда неко ко има да постави КЊИГУ ;)
-
Боље је рећи - можда неко ко има да постави КЊИГУ ;)
Мислим да је књига свеже отштампана, па не знам да ли можемо то очекивати, али карта и евентуално регистар би били довољни. ;D
-
Мислим да је књига свеже отштампана, па не знам да ли можемо то очекивати, али карта и евентуално регистар би били довољни. ;D
Мој другар је купио на Сајму, каже да је одлична.
-
Општи дефтер влаха Херцеговине из 1548-49. год. који је у делу у ком се помиње нахија Ровца превела Татјана Катић.
У нахији Ровца уписан је један џемат - Вукића сина Вучете, катунара, који обухвата шест села: Прибоје/Привина/Пријевина/Трепоје и сл.?, Смолица, Међуриче (Међуречје?) Петрање?, Богур дол (Богутов Дол?), Горња Ровца. Пописано је укупно 30 баштина (бивши и садашњи власници и износ државних прихода сваке од њих).
Opšti defter vlaha Hercegovine iz 1548-49. god.
Nahija Rovca pripada kadiluku Prijepolje
Džemat katunara Vukića sina Vučete
Selo Priboje/Privina/Prijevina/Trepoje i sl. pripada pomenutom
Baština Žur 1, drži je njegov sin Marko 104 [akče]
Baština Vukosav, drži je njegov sin Nikola 104
Baština Vuksan, drži je njegov sin Radič 104
Selo Smolica, pripada pomenutom
Baština Vukosav, drži je Vukas Nikola 104
Selo Međuriča (Međuriječje), pripada pomenutom
Baština Đuraš, drži je njegov sin Radosav katunar 104
Baština Jokac, drži je njegov sin Vuk 104
Baština Vučeta Lukač, drži je njegov sin Jelša 2 104
Baština Vučeta Radič, drži je njegov sin Ilija 104
Baština Vučeta Radič, drži je njegov sin Ivaniš 104
Baština Bogeta Radonja, drži je njegov sin Radič 104
Baština Stepan, drži je njegov sin Ivko 104
Baština Vukas, drži je njegov sin Vučeta 104
Baština Tvrtko, drži je njegov sin Milun 104
Baština Nikola, drži je njegov sin Vojko 3 104
Baština Ivan, drži je njegov sin Paval 104
Baština Vladko, drži je njegov sin Paval 104
1 Sva imena prvih vlasnika baština data su u nominativu, a ne u padežu, kako bi inače bilo u duhu srpskog jezika. Ovo je učinjeno zato da bi čitaocu bio jasan osnovni oblik imena, naročito kod malo “neobičnijih”, kao što su Žur, Dubravac, Dobroh i sl.
2 Ili Belša. Eventualno bi moglo i da se čita Milša.
3 Može se čitati i Vinko, Vitko. Dejko.
Selo Petranje 4
Baština Vladko, drži je njegov sin Vuk 104
Baština Vladko, drži je njegov sin Radosav 104
Selo Bogur dol 5
Baština Bogdan, drži je njegov sin Dobroh 104
Baština Vladko, drži je njegov sin Đuraš 104
Baština Vladko, drži je njegov sin Nikola 104
Selo Gornja Rovca, pripada pomenutom
Baština Vladko, drži je njegov sin Radič 104
Baština Herak, drži je njegov sin Vukas 104
Baština Vukman, drži je njegov sin Radosav 104
Baština Vukman, drži je njegov sin Vučeta 104
Baština Vuksan, drži je njegov sin Vuk 104
Baština Dubravac, drži je njegov sin Dragić 104
Baština Vukdrag, drži je njegov sin Ivan 104
Baština Vuk, drži je Radonja 104
Baština Vuksan, drži je Vukman 104
4 Odnosi se na selo Petrova Ravan?
5 Verovatno Bogutov do.
-
Selo Bogur dol 5
Baština Bogdan, drži je njegov sin Dobroh 104
Baština Vladko, drži je njegov sin Đuraš 104
Baština Vladko, drži je njegov sin Nikola 104
Selo Gornja Rovca, pripada pomenutom
Baština Vladko, drži je njegov sin Radič 104
Baština Herak, drži je njegov sin Vukas 104
Baština Vukman, drži je njegov sin Radosav 104
Baština Vukman, drži je njegov sin Vučeta 104
Baština Vuksan, drži je njegov sin Vuk 104
Baština Dubravac, drži je njegov sin Dragić 104
Baština Vukdrag, drži je njegov sin Ivan 104
Baština Vuk, drži je Radonja 104
Baština Vuksan, drži je Vukman 104
4 Odnosi se na selo Petrova Ravan?
5 Verovatno Bogutov do.
Изглeдa дa je Xepaк билo пoулapнo имe у XV и XVI вeку у Пoтapjу, Пoлимљу, и jужниje...
-
Општи дефтер влаха Херцеговине из 1548-49. год. који је у делу у ком се помиње нахија Доња Морача, за један од четири уписана џемата превод урадила Татјана Катић.
Nahija Donja Morača pripada kadiluku Prijepolje
Džemat Radosava sina Mirčete
Mirčetina baština drži je Radosav
Selo Duboka, pripada pomenutom [džematu]
Baština Radosava držao je Đura [sada] u ruci njegovog sina Vukosava 104 [akče]; Đurđeva baština drži je Radič 104; Dejkova baština u ruci Radoja 104; Dujkova baština u ruci Radovana 104; Radovanova baština u ruci Radonje 104; Radin Radovan 104; Vukić Đurađ 104
Selo Leska 1 pripada pomenutom
Baština Radosava bila je u ruci Radoja [sada] je drži njegov sin Nikola 104; Božidarova baština držao je Radosav a sada njegov sin Stepan 104; baština Ivaniša Božidara drži je on lično 104; Mrkšina baština drži je Sajo 104; Vukova baština drži je Rado.. 2 104; baština Božidara u ruci Dimitrija 3 104; Nikolina baština drži je Janko 104; baština Đurađa drži je Rajo 104; baština Rajo Božidar Milša 104; baština Bakića drži je Dragić 104; baština Rad Radoje Radič 104; baština Obrad u ruci Dragića 104; Pavlova baština u ruci Vukića 104; Rajkova baština drži je Vladko 104; Vukova baština u ruci Vukosava 104; Vukić Vladko 104; Radosav Milašin 104
Selo Ranjine/Ratina/Rajina/Ramna?, pripada pomenutom
Baština Radosava u ruci Dimitra/Dimitrija a sada u ruci njegovog sina Radosava 104; baština Radonje Dimitrijevog drži je on lično 104
Selo Borje/Turija/Bevrina 4, pripada pomenutom
Ostojina baština u ruci Olivera a sada u ruci Vukića Dimitrijevog 104; Bogdanova baština drži je Vuk 104; baština Radiča drži je Radovan 104; baština Dimitrija drži je Vukić 104; Radičeva baština u ruci Radoja 104; Radičeva baština u ruci Radina 104; Radosavova baština u ruci Dobrašina 104; Lalova baština držao je Božidar a sada njegov sin Vukašin 104; Vuk Rad.... 5 104
Selo Ibrija, pripada pomenutom
Vladkova baština u ruci Radmana 104; baština Dobretka Radosavovog drži je Radič 104
Selo Kuta, pripada pomenutom
Vučetina baština bila u ruci Radosava a sada u ruci Radonje 104
Crkva Prečista sa imanjima (zeminima)6 drže je crkveni ljudi.
Zemljišta vezana za pomenutu crkvu obrađuju sveštenici koji žive u njoj i za njih plaćaju odsekom 100 akči, što je i upisano u starom defteru. Sada je ponovo upisano [zemljište] na rečene sveštenike, u skladu sa prethodnom odlukom.
Odsekom 150 [akči]
1 Danas Liješnje. U sumarnom popisu vlaha i vojnuka sandžaka Hercegovine (174 Numarali Hersek livasi icmal eflakan ve voynugan tahrir defteri, s. 47) upisano je kao Leşne; isto i u TD 995, s. 19.
2 Zamrljano, verovatno Radoje.
3 Ili Dimitra, u zavisnosti da li je u ovom kraju uobičajeno Dimitrije, Dimitar, Dmitar ili dr. U osmanskom jeziku se koristi samo jedan tipiziran zapis za različite varijante ovog imena.
4 Nepoznato selo, osim ako nije permutovano Previna? Po položaju bi Previna odgovarala, ali ne znam od kada postoji to selo?
5 Zamrljano.
6 Zemin, veća parcela obradivog zemljišta.
-
Општи дефтер влаха Херцеговине из 1548-49. год. који је у делу у ком се помиње нахија Ровца превела Татјана Катић.
Нисам разумио да ли је преведен читав дефтер или само овај дио за Ровце? Ако није читав преведен, да ли постоји план да се у скорије вријеме преведе и објави?
-
Зна ли ико да ли је овај линк http://www.levantineheritage.com/pdf/rehber.pdf попис дефтера Османске власти за одређене области и године које се налазе у архиви у Истамбулу?
Све је на Турском.
-
Поштовани,
да ли неко зна постоје ли неки турски пописи за јагодинску нахију, конкретно за село Риљац, које бих могао да прочитам са неког линка ?
Унапред хвала...
-
Да ли одговара српски попис из 1863. године?
Ту постоје и презимена, године, чак и добар опис имовине породице.
-
Да ли одговара српски попис из 1863. године?
Ту постоје и презимена, године, чак и добар опис имовине породице.
Ако си из јасеничког краја, имам одличну књигу где је детаљно приказано стање сваког домаћинства.
-
Хвала на понуђеној помоћи, али моја прича је потпуно другачија... Срби из Мађарске (барем по мушкој линији... имам других линија по западном делу Србије).
-
Да ли одговара српски попис из 1863. године?
Ту постоје и презимена, године, чак и добар опис имовине породице.
Имам само делић пописа из 1863. године, па и то ми је много помогло. Мислим да би ми пуно значило када бих могао да погледам цео попис. Како доћи до њега ?
Хвала...
-
Тај српски попис није ни близу дигитализације... Може да се чита на микрофилму у архиву Србије.
Наручивање је лично. За оне који нису у Београду... није баш згодно.
Од података недостаје Београд (варош), а све остало је ваљда ту.
Око читања бих могао да помогнем јер ми архив није далеко, а добро се сналазим са старим словима.
Ограничење које постоји у овом архиву је да иста ствар може опет да се наручи тек после 3 месеца.
Што се дефтера тиче, знам да су у архиву Србије разни из 19. века. Могуће је да постоје и за 18., али нисам за њима до сада имао потребе.
-
Тај српски попис није ни близу дигитализације... Може да се чита на микрофилму у архиву Србије.
Наручивање је лично. За оне који нису у Београду... није баш згодно
Најлепше хвала на овим информацијама. Далеко сам од Београда и пошто сам сељак никада немам времена за оваква истраживања, на жалост... А тако бих волео...
-
Поштовани,
да ли неко зна постоје ли неки турски пописи за јагодинску нахију, конкретно за село Риљац, које бих могао да прочитам са неког линка ?
Унапред хвала...
На овом линку овде имате попис пешака и коњаника из 1832. године за место (Риљац) које Вас занима и још понешто од архивске грађе за читаву нахију, http://www.arhivja.org.rs/images/jagodinska_nahija_1830-1835.pdf, али бојим се да је то све што се имена тиче а да је доступно на интернету.
У Архиву Србије имате разне тефтере од којих су свакако најважнији арачки тефтери зато што садржи имена свих мушких глава у домаћинству и њихове године. Мислим да су најстарији арачки тефтери на српском језику из 1830. године (барем за мој крај), али ми се чини да је за поједине области било и нешто старијих, не много, али некада и пар година могу да направе разлику и да Вам открију име још једног претка уназад.
-
Gde mogu da se nadju turski popisi za teritoriju Stare Srbije tj jugozapadne Makedonije?
-
Gde mogu da se nadju turski popisi za teritoriju Stare Srbije tj jugozapadne Makedonije?
Најбоље је да се прво распита у самој данашњој Македонији. Позвати или написати меил њима... Архиву Македоније или како се већ институција зове.
Остатак, који можда није у Македонији... Можда ускоро буде.
Сличан пример за који знам да је тачан је Архив Србије почео да добија документа који се тичу садашње територије Србије. Верујем да и за Македонију важи исто.
Мада, пада ми на памет могућност сасвим трећег решења. Многе садашње државе нису тада постојале. Можда су управни центри неких области били у садашњим суседним државама.
-
Gde mogu da se nadju turski popisi za teritoriju Stare Srbije tj jugozapadne Makedonije?
Za koji točno kraj treba?
-
Za koji točno kraj treba?
Судећи по ранијим Матејиним порукама, мислим да се распитује за кичевски крај.
-
Ова тема око тефтера и мене пуно занима.
Поготово арачки и чибучки тефтери за прву половину 19. века.
Београд ми је око 120км далеко, а у Србији сам свега 2-3 пута годишње по недељу, највише две. Ипак, сазнао сам да Историјски Архив у Пожаревцу поседује књиге рођења, венчања и умрлих за моје место за касни 19. и рани 20. век, па можда тамо нађем нешто драгоцено.
А што се 18. века тиче, мислим да ћемо много више сазнати када се заврши систематски превод грађе из архиве Османског Царства, која се налази у Инстанбулу. А то је, хвала Богу, већ почело да се преводи 2017. године када су потписани и уговори.
-
Тако је Златане. Иначе, локални архиви поседују матичне књиге. Ево, конкретно шта се може наћи у Пожаревцу:
http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/POPIS%20FONDOVA/PopisFondova-ArhCMKhtm.html
-
Хвала ти на овоме! Знам да у Пожаревцу имам књиге рођених за моје место од 1890-1892, а сада видех да Црква поседује књиге рођених од 1893 до 1895. Тако да могу да покријем тих 5 година, што је супер!
Премда знам све те предке по имену и презимену, али сада иде рад на томе да се свима дода што више могуће података.
-
Da li postoji turski defter iz 18.vijeka za Bosnu?
-
Da li postoji turski defter iz 18.vijeka za Bosnu?
Препоручујем вам да прочитате овај рад:
https://hrcak.srce.hr/file/161881
-
Hvala. Jel postoji neki porezni popis za 18.vijek za Bosnu?
-
https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339844
-
Нисам сигуран да ли је адекватна тема, али да ли неко искуснији може да ми помогне око читања тефтера? https://ibb.co/ZYc7YT2 https://imgur.com/Eq5QXvT
На првој фотографији под редним бројем 12. Павле Милиновић, а испод?
-
На првој фотографији под редним бројем 12. Павле Милиновић, а испод?
Илија Милиновић
-
Илија Милиновић
Хвала много!
Друга слика је најстарији тефтер у архиву ѕа село Санковић, али баш је "тежак" неки рукопис. Препознајем кнеза Јовицу и презимена која су и данас задржана у селу Лазић, Веселић, Ранковић, Обрадовић и Лаловић. Остало не разазнајем.
-
Хвала много!
Друга слика је најстарији тефтер у архиву ѕа село Санковић, али баш је "тежак" неки рукопис. Препознајем кнеза Јовицу и презимена која су и данас задржана у селу Лазић, Веселић, Ранковић, Обрадовић и Лаловић. Остало не разазнајем.
Да, претпостављам тефтер чибука 1823. за кнежину Ракину.
Јовица кнез
Риста његова слуга
Вилип Марковић
Јован Ранков?
Тодор Јанков
Јовица Лазић
Милован Веселић
Милован Ранковић
Исаило Ранковић
Михаило/Мијаило Обрадовић
Ранко? Пауновић
Васиљ Лазовић
Илија Лазовић
Павле Степанов
Баш лош рукопис, вероватно сам неке ствари омашио овако на брзину
-
Да, претпостављам тефтер чибука 1823. за кнежину Ракину.
Јовица кнез
Риста његова слуга
Вилип Марковић
Јован Ранков?
Тодор Јанков
Јовица Лазић
Милован Веселић
Милован Ранковић
Исаило Ранковић
Михаило/Мијаило Обрадовић
Ранко? Пауновић
Васиљ Лазовић
Илија Лазовић
Павле Степанов
Баш лош рукопис, вероватно сам неке ствари омашио овако на брзину
Касним, али не читам на брзину ;)
Јовица кнез
Ристе његова слуга
Вилип Марковић
Јован Јанков
Тодор Јанков
Јовица Лазић
Милован Веселић
Милован Ранковић
Исаило Ранковић
Михаило/Мијаило Обрадовић
Живко Пауновић
Васиљ Лазовић
Илија Лазовић
Павле Степанов
-
Хвала вам још једном на читању. :) Мислим да је све добро осим Лазовић. Мислим да пише Лаловић. Та породица постоји у селу, Лазовића није било.
-
Слажем се.
-
Хвала ти на овоме! Знам да у Пожаревцу имам књиге рођених за моје место од 1890-1892, а сада видех да Црква поседује књиге рођених од 1893 до 1895. Тако да могу да покријем тих 5 година, што је супер!
Премда знам све те предке по имену и презимену, али сада иде рад на томе да се свима дода што више могуће података.
Поштовани,
ако Бог да, за једно годину и по до две сви локални Архиви Србије (или бар 80% њих) ће своје Збирке матичних књига објавити онлајн, што ће, надам се, и вама и свима нама пуно олакшати посао. То је за сада једино урадио Архив Београда за црквене матичне књиге са подручја града Београда на сајту https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/login.php (https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/login.php)
Свештеник Иван Б. Делић
-
Ја се надам да ће урадити као архив у Ваљеву. Они нису ништа ставили на интернет, али врло повољно продају снимке књига. Немају ограничење у количини.
Најзгодније је имати свој примерак збирке.
-
У раду "Нахија Звечан у XVI веку" ("Новопазарски зборник" 1987.), Ејуп Мушовић на самом почетку спомиње попис из 1768/69. и каже да је објављен пре пар година (вероватно почетком '80-их). Први пут тај попис је споменуо у раду "Ћефилеме Митровице, Бањске и Дуге пољане" (Новопазарски зборник 1984.), где се види да је као извор користио Новопазарски сиџил за 1766/67. који се налази у архиву музеја у Новом Пазару.
-
Jel neko zna dali uopšte postoji popis Preševske Kaze?
Hvala unapred
-
Поштовани,
ако Бог да, за једно годину и по до две сви локални Архиви Србије (или бар 80% њих) ће своје Збирке матичних књига објавити онлајн, што ће, надам се, и вама и свима нама пуно олакшати посао. То је за сада једино урадио Архив Београда за црквене матичне књиге са подручја града Београда на сајту https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/login.php (https://www.digitalni.arhiv-beograda.org/login.php)
Свештеник Иван Б. Делић
Daj boze da ce to biti. Medjutim ovako se bolje isplati. Uvid u maticne knjige koje se nalaze u arhivima naplacuju oko 50 evra
-
Jel neko zna dali uopšte postoji popis Preševske Kaze?
Hvala unapred
I mene ovo zanima
-
Ja mislim da postoji jedan popis 1879 tako sam doduše video na netu ali piše da ga je napravila Srpska vojska i to mi je malo cudno,ali ipak samo kažem
-
Ima li i gde turskih i austrijskih popisa iz 18. veka, za mesto Vlakču kod Kragujevca, koji se pominju na ovoj internet stranici?
http://www.srbijuvolimo.rs/putovanja/etno-turizam/item/3691-posetite-prelepo-%C5%A1umadijsko-selo-vlak%C4%8Da,geografski-centar-srbije.html
Ovde na ovoj stranici se pominje sveštenik Filip Obradović i podatak da je 1735. godine u Vlakči bilo 6 domaćinstva.
-
http://pof.ois.unsa.ba/index.php/pof/article/view/311/pdf
Нахија Бања Лука, 1604. године.
Не знам да ли је већ постављано раније.
-
Да ли неко зна шта је са пописом Смедеревског санџака из 1741? Је ли превођен, објављиван (бар у деловима) и сл?
-
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/5931/Disertacija3843.pdf?sequence=7
-
Да, као што сам и претпоставио - само преглед.
Док сам радио у Архиву Србије, распитивао сам се за тај попис из 1741, колико сам схватио, архив га поседује, са све поименичним пописима по селима, али је у питању копија коју им је дала Турска. Мислим је да је нешто типа непреведен-полупреведен, и да се не издаје истраживачима.
Можда би нешто могло да се уради кад би нко испред Порекла тражио увид, мислим да не постоје неке законске ограде у том смислу
-
Да, као што сам и претпоставио - само преглед.
Док сам радио у Архиву Србије, распитивао сам се за тај попис из 1741, колико сам схватио, архив га поседује, са све поименичним пописима по селима, али је у питању копија коју им је дала Турска. Мислим је да је нешто типа непреведен-полупреведен, и да се не издаје истраживачима.
Можда би нешто могло да се уради кад би нко испред Порекла тражио увид, мислим да не постоје неке законске ограде у том смислу
Док у Архиву Србије то не буду средили (шта год да они мисле да раде са тиме) попис неће бити издаван истраживачима. То једнако важи и за друге примере.
Шта они раде, и зашто, не знам, нисам толико упућен.
Али могу да кажем да је неозбиљно (најблажи израз којег сам могао да се сетим) да се дигиталне копије не издају људима на гледање.
Иначе постоји још нека грађа која је дигиталзована, па чека годоа... Нешто се може прегледати на оним рачунарима у читаоници.
-
Ja mislim da postoji jedan popis 1879 tako sam doduše video na netu ali piše da ga je napravila Srpska vojska i to mi je malo cudno,ali ipak samo kažem
Gde bi mogla de se nalazi ?
-
Je l ima nekih novih informacija oko prevoda deftera iz 1741.godine ili je i dalje prevedeno samo desetak sela iz par nahija?