Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 25846 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #120 послато: Јул 07, 2018, 09:51:20 пре подне »
Штоголица (бар мало, нешто),  грија (грех),  лукшија (вода са пепелом са чиме се прала роба или коса),  глоба (порез, рекет),  смиј (смех),  смијачица (весела девојка),  "немој сињалити" (немој слутити зло),  изумити се (полудети),  тинтара (глава),  несретница (змија),  нечастиви (ђаво),  ђорнути се (угојити се, поправити се),  рашта (зашто),  надво/на двор (напоље)


- Тинтара се говорило за главу или памет у негативном смислу. Кад је неко глуп одна се говорило "нема ништа у тинтари"

- Несретница и нечастиви су говорили побожни људи, јер су сматрали да ђавола и змију не ваља помињати

- Рашта се није увек говорило уместо зашто. Кад се каже рашта онда то има већу тежину него зашто, било у позитивном или негативном смислу.

- За грех се говорило грија и грота, али чешће грота
« Последња измена: Јул 07, 2018, 09:58:00 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #121 послато: Јул 11, 2018, 03:13:47 поподне »
Дамат (непријатан мирис, смрад),  дебит (шмек, нијанса, арома),  бабуљ (округли камен),  јарина (вуна од младог јагњета),  кркати (добро јести),  обалине (остаци јела),  багав (неспретан),  обика (навика),  пагати (бити кажњен, платити за нешто),  штрамац (врста душека),  пирика (врста коровске траве),  грабље (грабуље),  угарак (угашени жар),  попизати (одмерити),  бистрити (учити)

- Дебит се односи на неку специфичну арому у храни

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #122 послато: Јул 11, 2018, 07:45:20 поподне »
Витица (нешто округло, може бити бурма или рингла од шпорета),  асласт (дебео),  веранда (тераса),  навада (навика),  приста (леп, наочит човек),  двизац (ован од две године),  двизица (овца од две године),  беванда (мешавина вина и воде),  јаглац (јагорчевина),  кутрити (ћутати),  богатун (богаташ),  ижињати (изумити), диванити (разговарати),  депеша (писмо, порука),  акати (галамити за стоком),  вабити (мамити, дозивати стоку)
 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #123 послато: Јул 12, 2018, 02:15:34 поподне »
Шетемана (временски период у зависности од контекста),  илбено (тајно),  мрцинити се (не радити, излежавати се),  брадва (алатка слична секири),  устра (бритва),  балота (дрвена лопта, бућа),  балотање (бућање),  шкип (дрвена посуда за купање бебе),  бена (будала),  клепац (чекић за клепавање косе),  тумрак (мрачан простор),  зекасто (зелено),  посврнуло се (преокрет у негативном смислу),  уџа (зна, дешава се; уџа бити - зна бити),  "еда те" (где си)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #124 послато: Јул 12, 2018, 09:02:00 поподне »
шкип (дрвена посуда за купање бебе),
У неким деловима Херцеговине шкипом зову плитку дрвену посуду у којој се разлива млеко и после одатле купи кајмак. У Црној Гори то зову калица, а у Шумадији карлица.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #125 послато: Јул 12, 2018, 09:17:16 поподне »
У неким деловима Херцеговине шкипом зову плитку дрвену посуду у којој се разлива млеко и после одатле купи кајмак. У Црној Гори то зову калица, а у Шумадији карлица.

У северној Далмацији се посуда у којој се разливало млеко и одатле купио скоруп (кајмак) звала каблић. Каблић је прилично дубок.
Постојала је изрека "шта си зино ки каблић на орању."  Изрека је настала због тога што се у каблићу носила храна орачима, па кад је поједу онда каблић остане празан.

Карлица је у северној Далмацији била дрвена посуда у којој се мешало тесто за крув односно хлеб.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #126 послато: Јул 13, 2018, 03:44:18 поподне »
Дузина (бројчана мера),  мијур (мокраћна бешика),  бешика (дрвена колевка за бебе),  лештар (спретан, хитар),  окопечан (спретан, хитар),  исполати (преполовити),  лопар (предмет са којим се стављао хлеб под пеку),  трумаст (тром),  јаспрен (богат),  ока (мера за количину),  ањгир (неушкопљен тј. неујаловљен коњ),  "нису му очи парнице" (разрок),  зовница (торба од вуне),  сладокусан (јешан),  "санула се" (смањила се),  дан орања (величина парцеле),  "оде све у лагум" (оде све у ништа, у пропаст),  прицвркнуло (загорело приликом пржења)

- Мијур може бити мокраћна бешика, а може и плих (ту верзију сам раније уписао)

- Бешика је била искључиво дрвена колевка за бебе   

- "Санула се" се односи углавном на воду.  Нпр. "санула се вода" значи да се вода повукла, или да јој се смањио ниво
« Последња измена: Јул 13, 2018, 03:47:15 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #127 послато: Јул 18, 2018, 06:42:13 поподне »
Вера (бурма),  терац (навика у одређено време),  панцијер (комад),  рукат (вредан, спретан),  зајам (позајмица),  спртве (пуно ствари које су сувишне, углавном се односи на робу),  дрнђуле (сувишне ствари, не односи се на робу),  аврљ (отпадне ствари, исто што и дрнђуле),  речан (елоквентан),  на (ево, узми),  друњак (стара крпа или роба),  ђуметар (геометар),  блажен (добродушан),  брљезгати (причати бесмислице, лупетати),  облејати (опити),  обамрлост (поспаност, умиреност),  "ада коме" ("него коме),  нарољати се (напити се),  мрделина (леш од животиње),  скичати (вриштати)

- Вера и речан су екавизми, којих је било свега неколико.  Осим ове две речи тренутно ми пада на памет тело.   
Осим вера, за бурму се још говорило и витица. Витица може бити бурма а може било какав округал предмет, док је вера искључиво бурма.

« Последња измена: Јул 18, 2018, 06:49:01 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #128 послато: Август 05, 2018, 06:10:46 поподне »
Запорче (дете које слабо напредује),  ошап (неукувани пекмез без шећера),  шушурно (непријатно),  дрмусер (намћор),  мурда (можда),  свесебица (егоиста),  бурлати/бурлакати (бућкати),  тештаменат (тестамент),  ђељати (стругати),  одуме (отприлике),  запара (врућина, спарина),  напремас (отрилике),  пандркнути (умрети),  канити (намеравати), завађа (свађа),  убечити се (загледати се),  бјесомучно (радити нешто убрзано),  блентав (блесав),  претејарити (претући),  спарен (мршав, сув),  окошт (мршав, сув)


- Да је неко пандркнуо се каже кад умре неко до кога ти није стало или о коме имаш негативно мишљење

- Убечити се значи у нешто се загледати и не "скидати" поглед, још се каже пиљити, бленути, кичити...

« Последња измена: Август 05, 2018, 06:15:03 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #129 послато: Август 16, 2018, 08:26:28 поподне »
Ово је изворни говор већине далматинских Срба, тако су причале моје прабабе  18:29 - 19:12  https://youtu.be/A6R3ZFSdV4o?t=18m29s
« Последња измена: Август 16, 2018, 08:31:08 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #130 послато: Септембар 13, 2018, 04:52:17 поподне »
Завидити (земерити),  истија (лагано),  наврзан (припит),  "ради као цванцика" (кад неки технички уређај беспрекорно ради),  џинтер (витак),  кошмура (гушва),  гара (граница),  дешперан (насекиран),  ригасто (пругасто),  муштрати (преварити),  стручан (згодан, витак),  уја/ујала (досадио/досадила),  "ки понадар" (неко ко лепо пише или педантно обавља неки посао),  галиот (заробљеник),  ћаран (здрав, способан)  бардак (мање буре)

Завидити је имало значење замерати, а не бити љубоморан; "не завидим ти" - "не замерам ти."

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #131 послато: Септембар 24, 2018, 10:04:14 поподне »
у Плавну и околним селима се О често изговарало као У: куњ (коњ), нуга (нога), смуква (смоква), муст (мост), нужице (ножице тј. маказе), муј (мој), нусити (носити), штумак (стомак), муре (море тј. може)...  Зна ли неко има ли или да ли је било у Црној Гори, Херцеговини или у неким другим крајевима изговарања У уместо О.

Изговарање У уместо О се изгубило код генерација које су се више школовале.

Постоји још једна специфичност говора далматинских Срба осим изговарања У уместо О у појединим речима.  То је да се у огромној већини случајева у речима која се књижевно завршавају са АО изговара А, нпр: доша (ум. дошао), поша (ум. пошао), река (ум. рекао), трча (ум. трчао), убра (ум. убрао), лага (ум. лагао), иша (ум. ишао), скака (ум. скакао), укра (ум. украо), има (ум. имао), сања (ум. сањао)...   

18:07 - 19:10 https://youtu.be/A6R3ZFSdV4o?t=18m7s   

Изговор А уместо О у речима (глаголима) које се књижевно завршавају са АО код Срба осим у Далмацији говорило и у јужној Лици колико ја знам. У Херцеговини то нисам приметио, што је интересантно зато што је говор далматинских и личких Срба сродан говору херцеговачких Срба.  Изговор А у речима која се завршавају са АО постоји и у зетском-црногорском дијелакту. Али они то другачије изговарају, са другачијим акцентом.

Код нас се сматрало да су они који говоре: дошо, пошо, реко, трчо, укро, имо... Босанаци.  Такав изговор се сматрао рогобатним. Па и данас неретко кад сам у друштву мојих земљака и кад неко од њих каже трчо, дошо, пошо, укрo итд. обавезно ускочи неко и каже: "Како то говориш, па ниси Босанац."
« Последња измена: Септембар 24, 2018, 10:10:39 поподне Свевлад »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #132 послато: Септембар 24, 2018, 11:30:27 поподне »
Постоји још једна специфичност говора далматинских Срба осим изговарања У уместо О у појединим речима.  То је да се у огромној већини случајева у речима која се књижевно завршавају са АО изговара А, нпр: доша (ум. дошао), поша (ум. пошао), река (ум. рекао), трча (ум. трчао), убра (ум. убрао), лага (ум. лагао), иша (ум. ишао), скака (ум. скакао), укра (ум. украо), има (ум. имао), сања (ум. сањао)...   
Овакав изгвор је карактеристичан за зетски (зетско-рашки) говор и то нарочито за његов јужни део, Приморје, Стару Црну Гору, Зету и Брда. С тим, што акцентуализација, претпостављам, није иста.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #133 послато: Септембар 25, 2018, 12:20:49 пре подне »
Овакав изгвор је карактеристичан за зетски (зетско-рашки) говор и то нарочито за његов јужни део, Приморје, Стару Црну Гору, Зету и Брда. С тим, што акцентуализација, претпостављам, није иста.

Акцентуализација није иста. У претходној поруци сам поставио линк где далматински Срби изговарају неколико речи где долази А у речима где књижевно треба да дође АО.  У зетском дијалекту се растеже: рекаа, дошаа, пошаа... док код нас нема тог растезања.

Изговор А уместо књижевног АО је се јавља и код далматинско-приморских чакаваца и код Влаја (католици новоштокавски икавци из Далматинске Загоре). 
У далматинској чакавици која се говори на далматинским острвима и нешто у приобалном појасу средње и јужне Далмације у речима које се завршавају са ИО књижевно, се уместо О се изговара А (што код нас није случај) ко нпр: радија (ум. радио), умра (ум. умро), убија (ум. убио), метнија (ум. метнуо), живиа (им. живео/живио)... Код нас се изговарало А само код речи које се књижевно завршавају са АО, а такве су чешће него оне које се завршавају са ИО. Тако да је код нас било радио, умро, убио, метно и живио.
 


 

« Последња измена: Септембар 25, 2018, 12:25:08 пре подне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #134 послато: Октобар 18, 2018, 01:19:12 поподне »
Фјумбо (право, равно),  жага (пила),  вешта (хаљина),  чеша (свраб),  убет (нешто ружно, или нека несрећа),  шмења (подругљив назив за жену),  окука (кривина),  страјбати (проћердати),  зорт (присилити се, дати све од себе),  на вортуне (повремено) 

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #135 послато: Октобар 23, 2018, 08:33:55 поподне »
Мало се касно укључујем,али одлична тема..не само за нас са Тромеђе,него за све српске области.
Тромеђа је посебно занимљива,јер се ту сударају три различите царевине на врло уском простору.
Латинштина,германизми и турцизми...вјероватно и понека ријеч из “влашко-илирских” времена😎.
Запала ми је за око лабрња или брњица..на српском двору панцир кошуља од алки се звала “брњаш”..а алке су се стављале свињама и воловима у “шуњку” да не рију.
Шеметерија је “cemetery “ на енглеском(латинском)...кураж(courage)..губица(gob).
Само да додам..у Косову и на Полачи се причала чиста ијекавица и то варијанта ош”о”...дош”о..док је већ Буковица имала ош”а ,дош”а..да би ствари биле још интересантније ... у Буковици кажу Ђед,а на Полачи “Дит”

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #136 послато: Октобар 23, 2018, 08:49:19 поподне »
Још један занимљив податак...кад сам прије двадесетак година стицајем околности посјетио Шавник и Караџиће у Дробњаку,одушевио сам се говором и изразима тих људи..огроман дио рјечника се употребљавао и у Книну и околини..човјек рече “густерна” за бунар..иако у Херцеговини коа нас одваја кажу чатрња.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #137 послато: Октобар 23, 2018, 09:06:15 поподне »
Мало се касно укључујем,али одлична тема..не само за нас са Тромеђе,него за све српске области.
Тромеђа је посебно занимљива,јер се ту сударају три различите царевине на врло уском простору.
Латинштина,германизми и турцизми...вјероватно и понека ријеч из “влашко-илирских” времена😎.
Запала ми је за око лабрња или брњица..на српском двору панцир кошуља од алки се звала “брњаш”..а алке су се стављале свињама и воловима у “шуњку” да не рију.
Шеметерија је “cemetery “ на енглеском(латинском)...кураж(courage)..губица(gob).
Само да додам..у Косову и на Полачи се причала чиста ијекавица и то варијанта ош”о”...дош”о..док је већ Буковица имала ош”а ,дош”а..да би ствари биле још интересантније ... у Буковици кажу Ђед,а на Полачи “Дит”

Од локализама страног порекла у говору  далматинских Срба је било највише латинизама и огромна већина њих су италијанског порекла из времена млетачке владавине. Латинизама је било пар стотина колико сам успео да сагледам из вишегодишњег проучавања локализама међу далматинским Србима (пре свега из далматинског дела Тромеђе).
После латинизама су најзаспупљенији били турцизми, који се мере десетинама.
А мајмање је било германизама и речи француског порекла којих је било свега неколико.
Било је и пуно речи за које ја сматрам да су старе српске речи, а неке су мени непознатог порекла.
Ја сам сакупио доста локализама који су се некад користили у далматинском делу Тромеђе, али нажалост доста је заувек изгубљено.

Знам да се на Полачи каже дид а не ђед.  У комшилуку имам Полачанце.
Дид су говорили и Срби из далматинског Косова. 
И Косовљани и Полачанци су ијекавци, а дид је икавизам у њиховом говору.

Око Дрниша и Врлике је код српског становништва били доста икавског уплива, Зрно може више да каже о дрнишком крају.

Било је чак и чистих икаваца међу Србима у неким селим око Врлике и Сиња.  Нпр. Срби у Бителићу, Засиоку и Румину су били икавци, то проверено знам, а мислим да их је било у још неким селима око Врлике и Сиња.  Овде сам сазнао дас су Срби из Трибањ-Шибуљине били икавци.


 
« Последња измена: Октобар 23, 2018, 09:12:44 поподне Свевлад »

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #138 послато: Октобар 24, 2018, 04:14:25 пре подне »
Неко је раније питао како се каже волан..да није можда тимун?
Бачити се ..од ријечи “бак”за бика..или бакоња за несташније момке..
Шкура (тамна)
Посјек(утовљена свиња)
Мулин(ован)
Пуле,пулац(младо магаре)
Матрак(колац,мотка)
Шпалет(предњи пршут)
Подглавач(јастук)
Рубине(роба,одјећа)
Шувит(таван)
Сјеница(ограђени торић за овце покривен гранама)
Кезме(прасе)
Чантрун(лубеница)
Вучија(дрвена плосната бачва за воду)..носи се на леђима
Каменица..претеча данашњег умиваоника..издубљени камен
Каин(лавор)
Можда је нешто било и раније..извињавам се ако понављам

Ван мреже Горчило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #139 послато: Октобар 24, 2018, 07:00:14 пре подне »
Дузина је мјера као “dozen”(eng)
Шкартац(папирна кеса)
Винцијат(опичен)
Муњен -исто
Сврга се(помјерио памећу)
На кога се врга?(на кога личи)
Вини ћаћа(исти отац)
Брина(рјечно корито)
Кук(планински врх или некад оштра кривина)
Зубун(женски дуги чојани прслук-дио ношње)
Клепчар(ован предводник с клепком)
Јеси ли капац?(јеси ли способан?)
Кунтен(вољан,спреман)