Да ли може да се каже да су Русини сви који су били православци у горњој Угарској, којима су католички народи у чијем окружењу су живели дали назив због православне вере коју су имали до уније (православац једнако мали Рус, Русин), тј. да је назив више упућивао на вероисповест него на сам народ? Отуда можда и те разлике у оквиру самих данашњих Русина (Лемка и украјинских Русина)? Делује ми као да сам тај назив нису себи дали, нико себе не би назвао Малим Русом или Русином, него Русом. Као да су им други дали тај назив...
Русини се у историјским документима помињу и под именима Рутени и Малоруси. На територији на којој данас живе Русини (Рутени) су се населили негде средином 13. века, премда постоји мишљење да су их Угри већ затекли тамо. Русини су од самог почетка припадали православној цркви. Четрдесет и пети законски чланак из 1495. помиње их као „шизматике“, тј. православце:
„На границама Краљевине [Угарске] има много места, у којима Рашани [тј. Срби], Рутени [тј. Русини], Власи [тј. Румуни] и други шизматици [тј. православни] бораве на земљишту хришћана [тј. католика]. Живећи до сада у складу са својим [православним] обредом, навикли су да не плаћају уопште никакву [црквену] десетину од [приноса од] тог истог земљишта. Међутим, господа прелати [тј. црквене старешине] их настоје натерати на плаћање десетине. Пошто се десетина, намењена за Христову баштину [тј. добра која поседује црква], обично тражи од Христових верника [тј. католика] а не од других шизматика — посебно не од оних, који на позив и ради безбедности Краљевског Величанства и војвода, барона и осталих чиновника који држе границе [Угарске] Краљевине, настањују поменута места — зато је наређено и закључено да се одсад па надаље од Рашана, Рутена, Влаха и других шизматика, на којем год земљишту хришћана боравили, не тражи уопште никаква десетина.[a]”
Као православни, Русини су прешли на унију, коју је прихватио 1646. монах Петар Парфени у име своје браће свештеника. Као награду за то, Петар Парфени је касније постао унијатски епископ. Међутим, овим унијатска пропаганда није још постигла свој циљ. Петар Парфени је 1655. привео још 400 православних свештеника унији.