Објашњење главних појмова везаних за генетичку генеалогију

ДНК порекло > Основе генетичке генеалогије

<< < (4/5) > >>

Kor:
ДНК

ДНК представља скраћеницу од деоксирибонуклеинска киселина, она је одговорна за преношење генетског материјала. Постоје две врсте ДНК једна се налази у једру и преноси генетски материјал са оца на потомство, а друга ДНК се налази у митохондријама и преноси се искључиво преко мајке јер је сперматозоиди не садрже. Поред наследног материјала ДНК постоји још и РНК. РНК је скраћеница за рибонуклеинске киселине, а разликује се од ДНК по томе што садржи шећер рибозу, а ДНК деоксирибозу (према томе ради се о истом шећеру само што код ДНК тај шећер рибоза НЕМА атом кисеоника у положају 2 структурног распореда атома). ДНК се као и РНК састоји од 4 основне пуринске пиримидинске базе, такође што се тиче пуринских и пиримидинских база оне су исте и код ДНК и РНК с тим што код РНК имамо уместо Т-тимина, У-урацил. Разлика је такође присутна у структури. РНКланац је једнострук и није испреплетен као ДНК ланац.

ДНК ланац РНК ланац

Састав

ДНК се састоји од пуринско-пиримидинских органских (органских зато што садрже угљеник) база које носе имена:

А-аденин

Ц-цитозин

Г-гуанин

Т-тимин

Да бисмо боље објаснили стурктуру ДНК морамо поменути фосфате за које се везују шећери градећи ланац на којем се налазе ове пуринске пиримидинске базе.

РНК састав:

А-аденин

Ц-цитозин

Г-гуанин

У-урацил (уместо Тимина)

Пиримидинске базе:

Пуринске базе:

Ове пуринско-пиримидинске базе се у генетици обележавају својим великим почетним словима код ДНК са А, Т, Г, Ц и код РНК са А, Ц, Г, У (уместо Т).

Kor:
Хромосоми

Грађа хромозома је врло сложена па је овде нећемо детаљно обрађивати, аи не верујем да би већина вас уопште и разумела.
Хромосоми се састоје од спирално испреплетаних ланаца ДНК, делови хромосома који носе наследне особине се називају ГЕНИ, а место на хромосому где се налазе гени се назива локус! Хромосоми се налазе у једру, састоје од кракова који се називају теломере, суженог дела где се ти кракови спајају, који се назива центромера.

Да би смо сликовито објаснили хромосоме замислите ДНК као библиотеку пуну књига е сад замислите да се у тој библиотеци налази пуно полица за држање тих кнњига, те полице можемо упоредити са хромосомима, а саме појединачне књиге са генима.

Постоје два типа хромосома X и Y. Оба су добила име по словима на која личе што се из приложеног може видети.

Хромосоми

Људи садрже 23 пара ових хромосома значи 46 укупно. Од којих задњи пар одређује ПОЛ плода. Дакле ако плод има задњи пар хромозома ХХ у питању ће бити женска особа са свим секундарним карактеристикама женског пола. С друге стране ако плод има XY као задњи пар хромозома у питању ће бити мушки пол са свим својим особинама које знамо, да их не наводим (објаснићемо у поднаслову "спермогенеза" како долази до оплодње сперматозоидом који садржи X или Y хромозом). Скуп хромосома у једној ћелији се назива кариотип, а скуп хромосома у целом организму кариограм. Хромосоми могу бити хаплоидни тј појединачни и диплодини тј у пару. Код свих сложенијих организама и човека у соматским (телесним) ћелијама су присутни диплоидни (у пару) хромосоми, а код репродуктивних ћелија (сперматозоиди и јајне ћелије) присутни су хаплоидни хромосоми.

Х хромозом је много већи од свог Y пара и сматра се да при преклапању ова два хромосома измењују своје секвенце (мешају се) у проценту од 10-15% процената. Али сами Yхромосоми никад не могу да се мешају са Y хромосомом друге особе јер немогу да се у исто време нађу у организму тако да они остају чврсти и без утицаја више милиона година, али то се односи на само језгро односно 85-90% " мушких гена на Y хромосому "такодје научници сматрају да скоро цео (85-90%) Y хромозом нема репетиције односно понављања која су одлика Х хромосома. Док је код женских особа тј Х хромосома тај случај другачији јер свака жена у принципу може да има Х хромосоме од две различите биолошке мајке, и тада наступа њихово интензивно мешање. Са мушким Y хромосомима то није случај јер се никада као што смо већ напоменули не може наћи Y хромосоми од два различита претка у истој ћелији просто из разлога да будем баналан што мускарци не могу да рађају децу!

Дакле рекапитулирајмо оно до сада научено.Основна градја људког бића је ћелија она се састоји из органела, цитоплазме где се органеле налазе, мембране и једра у једру се налазе хромосоми који се састоје из испреплетаних ланца ДНК. Сама ДНК се састоји из шећера деоксирибозе фосфорних једињења и база од којих је изграђена, а оне одређују какве ће од нас ко имати особине.

Овде долазимо до суштине, да би извршили генетску анализу морамо овај ланац ДНК поделити тј разбити на више делова. То се чини ензимима који имају такву специфичну улогу. Они разбијају ланац ДНК на чак до 1.000.000 парчића које се називају секвенце ДНК. Испитивањем секвенци дакле делова ДНК и то посебно одредјених можемо утврдити тип понављања различитих кодона. А кодони представљају парове ових база од којих је изграђена ДНК например ЦГТАГГТААЦТ је кодон код којег можемо приметити да се у овој специфичној секвенци ДНК налази цитозин, гуанин, тимин и аденин у одређеном распореду који је фиксан и такав распоред код различитих раса на пример може одредити боју коже коју имате и слично. Овај теоријски пример кодона је део само једног ланца ДНК док би се на другом ланцу нашле оне базе које се специфично везују за горе поменуте и то цитозин за гуанин и Аденин за Тимин:

На овој слици имамо ланац ДНК у првом ланцу видимо распоред база и то
редоследом АТААЦАГГЦГА то је први ланац, а испод њега имамо други
ланац за који је везан и то по формули цитозин за гуанин и Аденин за Тимин.

Kor:
Улога ДНК

Главна улога ДНК се своди на пренос генетског материјала, заправо све у нашем телу се своди на ДНК да није ње ни ми не би постојали. ДНК у својим секвенцама крије формуле за производњу протеина, за своје умножавање и производњу РНК. И основна улога је производња саме себе у процесу који се назива репликација. То је главна улога сваког живог бића од ћелије до човека. ДНК започиње своју деобу или умножавање када ствара себе саму наново, тај процес почиње раскидањем молекулских веза између њених база које смо навели (тимин, аденин, цитозин, гуанин) тада се у специјалним биомолекулским процесима који су јако компликовани ланци ДНК наново везују са новим нуклеинским киселинама и стварају своје нове копије. Пошто се нуклеинске киселине спајају само по одређеном распореду односни аденин само ца тимин и цитозин само са гуанин то је условљено њиховим сличним молекулским структурама. Приликом настајања новог ДНК ланца он задржава исти молекулски распоред као и мајка ДНК односно ДНК од које су настали:

На овај начин је извршена подела ДНК и стварају се НОВИ хромосоми од новонасталих ланаца ДНК. Деоба ћелије и њено умножавање почиње рецимо приликом зарастања рана, производње крвних зрнаца, раст и милиона других процеса у нашем организму. Гледано у бројкама свака појединачна ћелија садржи као што рекосмо 46 хромосома, 2 милиона ДНК ланаца, 3 милиона база (А, Г, Ц, Т) и 80.000 кодова за протеине који обављају све животне функције.

Kor:
Спермогенеза

Стварање сперматозоида као наследног потенцијала се врши у тестисима и то одвајањем хромосома на X и Y засебно, за сваки сперматозоид. Што буквално значи да у сперматозоиду имате или X или Y хромозом па зависно од тога који сперматозоид први стигне до јајне ћелије плод ће бити мушко или женско биће! Следећи процеси које ћемо описати су у ствари суштина претходног писања у овом уводу. Приликом оплођења јајне ћелије на пример сперматозоидом који садржи Y хромосом добијамо плод који ћемо моћи касније да идентификујемо генетским истраживањима управо тим јединственим хромосомом односно његовим делом или ГЕН-ом. Ово је омогућило да се данас може са скоро 100% сигурношћу утврдити да ли је одређена особа отац детета или не јер је генетски код за сваког човека понаособ јединствен као отисак прста и још прецизнији!

Новонастали плод у себи има нови пар хромозома један од оца и један од мајке. Претпоставимо да плод који ми описујемо има од оца Y хромозом тај плод ће бити мушког пола и од мајке ће наследити преко јајне ћелије и њене митохондријске ДНК, X хромозом! Сада генетским истраживањима можемо утврдити и директног женског родитеља поменутог плода преко ове митохондријске ДНК или скраћено мтДНК, која се наслеђује САМО и искљуциво преко јајне ћелије мајке јер га сперматозоид не садржи тако се ова мтДНК може се прености са генерације на генерацију! Треба рећи да мајчине гене на Х хромосому могу преносити и њихови мушки потомци јер га садрже (али не садрже мтДНК), па је тако чест случај да ћерке више личе на оца (јер је он на њих пренео гене своје мајке), а синови више личе на своје мајке јер садрже већину њихових гена што смо већ објаснили у процентима раније у уводу.

Сада плод настао спајањем јајне ћелије и сперматозоида и њиховим "уједињењем" има 23 нова пара хромозома која су створена у јајној ћелији процесом који може да траје 16-20 сати од уласка сперматозоида у јајну ћелију тада се ови хаплоидни полни хромосоми умножавају стварајући диплоидну ћелију која се зове зигот и од које настаје ембрион. Од ових нових (односно само умножених старих) хромосома 22 представљају ХХ пар хромозома и код женског и код мушког пола, док се на основу задњег пара одређује пол детета или плода. Код мушкараца овај задњи пар је XY, а код жена XX.

Мушки

Женски

Дакле овде нам је јасно предочена слика мушког и женског кариотипа
с једином разликом што се код мушког задњи пар састоји од XY,
а женски од ХХ хромосома.Напомена: Ове две предходне слике су
праве слике хромосома, узетих и снимљених од мушке и женске особе,
сликане помоћу микроскопа.

Надам се да смо на основу досадашњих објашњења успели једном делу Вас који ово читате да објаснимо како настају ДНК, хромосоми и нови живот. Сада требамо објаснити зашто је за нас битно ово о чему смо до сада расправљали.

Па пошто смо вец рекли колико је значајан Y и ХХ хромозом за генетска истраживања, рецимо и једну просту чињеницу пошто се од 23 пара хромозома, 22 пара плус један директно наслеђује од мајке можете и сами предпоставити да је улога очевих гена у самом изгледу и физичким особинама плода веома мали, а код женског пола тај утицај и не постоји то јест изражено у процентима очеви гени у телу и мушког детета се своде на око 2.2%, а остало су мајчине особине док код женског он нема уопште своје "мушке гене" изражене преко Y хромозома!

Многи од вас ће се питати па какву то улогу уопште имају мушкарци јер већ смо рекли да је Y хромозом скоро комплетно "неактиван" (мада по најновијим истраживањима која су објављена то није тако али се до сада сматрало да јесте) што ће рећи нема неких задатака који се тичу синтезе протеина који су одговорни за грађу мишица итд Међутим према последњим истразивањима Y хромозома пронађено је да он има и те како велику улогу која се тиче пре свега мушког пола. Неки људи знају и да злоупотребе недовољну развијеност генетике као специфичне науке медју њима је свакако Брајан Сајкс (професор хумане генетике на оксфордском Институту за молекуларну медицину) који сматра да је Y хромозом "грешка" еволуције и да ће за 200.000 година нестати и да ће земљом ходати само жене. Што је благо речено ступидитет ако узмемо у обзир да огроман број не само сисара већ и свих других вишећелијских организама има мушки и женски пар. Међутим не лези враже, професор Сајкс је открио свој идентитет једног обичног авантуристе тврдећи да је на трагу чувеном Јетију митском бићу за кога се сматра да живи у поларним крајевима, то своје откриће заснива на проналаску само једне власи која по његовим истраживањима не одговара нијиедној другој врсти на земљи!?! Ето као што видите ни Оксфорд више није место где се образује интелектуална елита већ колико се мени чини само место за сензационалистичке авантуристе који свуда трче са својим бомбастичним изјавама, а после их се стиде. Жалосно али исинито .........

Наставимо започету прицу о функцији Y хромозома. Дакле по новијим истраживањима објављеним у различитим научним часописима сматра се да Y хромозом није одговоран само са секундарне мушке карактеристике (полни органи и слично) већ да 78 гена у хромосому има улогу у стварању посебних протеинских структура у ћелијским зивдоима! Зашто је ово битно? Из једноставног разлога јер се ти гени налазе на местима за која се раније смртрало да су неактивни! Видите ја сам горе на пар места написао да се сматра да су Y хромосому углавном неактивни, и ту констатацију ћете наћи у већини књига која се баве генетиком. Медјутим морате усвојити и ова најновија открића и сазнања која се баве генима и која кажу да мушкарци заправо имају своје специфичне протеине мада се још незна које још све особине код мушког пола зависе од ових гена јер је испитан практично врло мали део Y хромозома и његових гена, а истразивачи се труде да започето наставе тако да ће се наредних година сигурно знати колико особина проистиче из овог хромосома! Наука зато и постоји да би се унапређивала и мењала!

Пошто нас овде посебно занима Y хромозом треба рећи да он има своје тврдо језгро које се не мења и не меша са много већим X хромосомом па с тога треба знати да су гени одговорни за мушки пол углавном генетски чисти и да их је немогуће измешати са " женским јер 90% таквог гена има свој сталан и непромењен састав! Ви се сигурно питате како онда одржава своју стабилност и функцију јер нема с ким да измени своје ДНК ланце потребне за стварање и синтезу хромосома? Одговор је једноставан он то чини са X хромосомом у оних 10% свог потенцијала гена, а што се осталог дела тиче он то чини преплетањем СОПСТВЕНИХ теломера или крака хромозома па на овај начин он сам себе поправља и одржава функционалност!

Код X хромосома је ситуација много другачија јер се они мешају и преузимају читаве сегменте једни од других, ово доприноси мешању генетског материјала код жена и између раса али само у погледу тих "женских" гена, међутим пошто таквих у организму сваког човека има око 97%, изглед првенствено зависи од њих!

Овде је описан процес сегментације хромосома и размена гена међу
X хромосомима (мешање). Дакле овде имамо претечу сперматозоида и јајне
ћелије (1.), даље, хромосоми се дупликују (2.) и размена сегмената почиње (3.)
процес размене сегмената се назива рекомбинација хромосома, после
овог процеса (4.) се раздвајају у засебне ћелије; код мушкараца у сперматозоиде,
а код жена у јајне ћелије (5.) (треба напоменути да само једна од четри новонастале
јајне ћелије може бити оплодјена).

Сматра да је улога самог мушког пола у тој такозваној еволутивој лествици, јер преплитање и мешање хромосома у оквиру једне расе доводи до бољег функционисања гена и њихово унапређење, а то је једино могуће са мушкарцима који преносе генетски материјал не само свој Y хромозом већ и «женски» Х хромозом. Мишљење је доле потписаних аутора да напредак и еволуцију у генима може довести само интензивно мешање у оквиру једне расе, а не мешањем измедју раса што би буквално довело не до напредка вец стагнације и назадовања.

Ово се наводи из простог разлога јер је велики број обољења у модерном свету условљен мешањем између раса што су открили британски научници. Објашњење овакве појаве је једноставно јер једна раса се пуно разликује од друге па кад дође до мешања у погледу тих "женских" Х хромосома остају "рупе" у тим протеинским зидовима ћелија што на глобалном плану читавог организма доводи до његове слабости услед некомпатибилности тих протеина. На тај начин само тело је ослабљено не само у имуном погледу већ и у погледу физичке конституције и таква особа никада неће моћи да постигне врхунске резултате, а о интелектуланој инфериорности истих не треба трошити речи!

Треба напоменути да су ова објашњења намењена људима који нису имали додира са медицинским струкама и да је генерално врло упрошћен да би био њима прихватљивији!
Ажурирано: Децембар 6, 2004

Објављено: Децембар 7,2004

Kor:
Пренео сам текст у целости мада је завршетак текста врло дискутабилан и потенцијално расистички. Наиме, нека најновија истраживања су показала да код врхунских афро-америчких споритста постоји значајно учешће генетике белих људи.

Навигација