Аутор Тема: I2-PH908>FT14506>Y56203  (Прочитано 30665 пута)

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #220 послато: Новембар 20, 2018, 08:39:02 поподне »


Дакле Полић:

Y134578-
Y134585-

Остале су још 4 гране.

И негативан резултат носи информацију. Надам се да ће од ова 4 бити бар један позитиван.

Испаде грана 557=17 још најпрофилисанија међу I2-PH908.  :)
« Последња измена: Новембар 20, 2018, 08:44:19 поподне симо »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #221 послато: Јануар 24, 2019, 06:56:38 поподне »
На другој теми споменули смо Фетаховиће. Они иако су у Полимљу, по хаплотипу не упадају у род Тарских Никшића, јер не поседују њихову карактеристику DYS643=11, већ имају вредност 10, па упадају у општи род. У том општем роду најближи му је Шљивић са Романије, који слави Аранђеловдан и који дели са Фетаховићем DYS481=31, што их одваја од осталих из општег рода, који имају вредност 30, а приближава Т. Никшићима. Дакле, представљају неку врсту карике између Захумља и Потарја. У општем роду још само Терзић слави Аранђеловдан из околине Невесиња. Код њега се може такође приметити промена на DYS481, али код њега је отишло у супротном правцу, па је вредност 29. Ово може бити нека врста доказа која је била изворна слава Т. Никшића, јер и данас скоро половина њих слави Аранђеловдан.

Како смо раније писали да је највероватнија опција доласка Т. Никшића у Потарје и Полимље из Стона, где су премештени као манастирски власи, преласком седишта Хумске епархије у цркву Св. Петра у Полимљу средином XIII века, поставља се питање откуда култ Св. Арханђела Михаила међу овим родом. Један од одговора може бити да су као манастирски власи били много дуже у Стону и околини и да су пре Богородице Стонске, опслуживали цркву Св. Михаила, изграђена у другој половини XI века, за коју Ђ. Јанковић можда са разлогом каже да је изграђена на темељу старије цркве, која је због раскоши и величине могла бити центар захумске цркве у 9-10. веку (Српско Поморје, стр. 122). Можда је Стон  од "самог почетка" центар рода Y56203, који су били интегрални део већег рода- племена (DYS561=16,DYS557=17), које препознајемо као Захумљани. Иако је прихватљивија теза да су најпре насељавали леву обалу Неретве, а затим се раширили ка истоку и југу, на обалу Јадранског мора.

Остаје питање где је дошло до интеракције Никшића и Т. Никшића, који су очигледно од њих преузели назив и већим делом славу. 
« Последња измена: Јануар 24, 2019, 07:06:00 поподне Милош »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #222 послато: Јануар 24, 2019, 10:36:13 поподне »
На другој теми споменули смо Фетаховиће. Они иако су у Полимљу, по хаплотипу не упадају у род Тарских Никшића, јер не поседују њихову карактеристику DYS643=11, већ имају вредност 10, па упадају у општи род. У том општем роду најближи му је Шљивић са Романије, који слави Аранђеловдан и који дели са Фетаховићем DYS481=31, што их одваја од осталих из општег рода, који имају вредност 30, а приближава Т. Никшићима. Дакле, представљају неку врсту карике између Захумља и Потарја. У општем роду још само Терзић слави Аранђеловдан из околине Невесиња. Код њега се може такође приметити промена на DYS481, али код њега је отишло у супротном правцу, па је вредност 29. Ово може бити нека врста доказа која је била изворна слава Т. Никшића, јер и данас скоро половина њих слави Аранђеловдан.

Како смо раније писали да је највероватнија опција доласка Т. Никшића у Потарје и Полимље из Стона, где су премештени као манастирски власи, преласком седишта Хумске епархије у цркву Св. Петра у Полимљу средином XIII века, поставља се питање откуда култ Св. Арханђела Михаила међу овим родом. Један од одговора може бити да су као манастирски власи били много дуже у Стону и околини и да су пре Богородице Стонске, опслуживали цркву Св. Михаила, изграђена у другој половини XI века, за коју Ђ. Јанковић можда са разлогом каже да је изграђена на темељу старије цркве, која је због раскоши и величине могла бити центар захумске цркве у 9-10. веку (Српско Поморје, стр. 122). Можда је Стон  од "самог почетка" центар рода Y56203, који су били интегрални део већег рода- племена (DYS561=16,DYS557=17), које препознајемо као Захумљани. Иако је прихватљивија теза да су најпре насељавали леву обалу Неретве, а затим се раширили ка истоку и југу, на обалу Јадранског мора.

Остаје питање где је дошло до интеракције Никшића и Т. Никшића, који су очигледно од њих преузели назив и већим делом славу.

Мени се и даље чини да подударност имена и заједничких генетских коријена у случају Тарских и "правих" Никшића није случајност, ма колико нам та веза изгледа далеко. И једни и други се истовремено појављују у изворима под именом Никшићи, али на различитим територијама, и једни и други би се могли подвести под категорију манастирских влаха: Тарски везани за манастир св. Петра и Павла у Бијелом Пољу, а "прави" Никшићи уз манастир Морачу. Шобајић је, обрађујући "праве" Никшиће закључио да је назив Никшићи старији од наводног претка Никше из 13. вијека.

Остаје ми још мистерија село Никшић у околини Скадра ( има га и у попису 1485. и 1533. године) и не знам да ли би могло имати какве везе са Никшићима. У попису из 1485. године се даје и алтернативни назив тог села- Псоглав. Не знам да ли би се могло убицирати. Имена у попису су махом несловенска.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #223 послато: Јануар 25, 2019, 12:31:33 пре подне »
Мени се и даље чини да подударност имена и заједничких генетских коријена у случају Тарских и "правих" Никшића није случајност, ма колико нам та веза изгледа далеко. И једни и други се истовремено појављују у изворима под именом Никшићи, али на различитим територијама, и једни и други би се могли подвести под категорију манастирских влаха: Тарски везани за манастир св. Петра и Павла у Бијелом Пољу, а "прави" Никшићи уз манастир Морачу. Шобајић је, обрађујући "праве" Никшиће закључио да је назив Никшићи старији од наводног претка Никше из 13. вијека.

Остаје ми још мистерија село Никшић у околини Скадра ( има га и у попису 1485. и 1533. године) и не знам да ли би могло имати какве везе са Никшићима. У попису из 1485. године се даје и алтернативни назив тог села- Псоглав. Не знам да ли би се могло убицирати. Имена у попису су махом несловенска.

Да, таква опција остаје, да се ради о "народу" Никшићи. Али у том случају Никшићи би били синоним за Захумљане, с обзиром да је веза једних и других стара до пред саму сеобу.

Могуће да се у дефтеру ради о Никчима. И први помен Никшића из фебруара 1399. их спомиње код Подгорице.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #224 послато: Јануар 25, 2019, 07:14:24 пре подне »
Да, таква опција остаје, да се ради о "народу" Никшићи. Али у том случају Никшићи би били синоним за Захумљане, с обзиром да је веза једних и других стара до пред саму сеобу.

Могуће да се у дефтеру ради о Никчима. И први помен Никшића из фебруара 1399. их спомиње код Подгорице.

Овдје треба споменути да су из 1399. године два спомена Никшића, гдје се важнији помен односи на "влахе Никшиће" који превозе робу за Дубровник. Овдје се ван сваке сумње ради о Никшићима из околине данашњег Никшића.

Други помен, о којем говориш , такође из 1399. године је из которских извора и односи се на спомен (1399: Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta). У овом случају нема помена племена, већ се наводи име мјеста у Зети. Можемо само претпостављати да се ради о мјесту Никшићу код Скадра, алии није искључено ни да се ради о подручју племена Никшића код Оногошта, јер се појам Зете и на то подручје могао протегнути.

Везано за овај помен, Ђурђев је навео да се то мјесто налази код Подгорице, што свакако није тачно. То мјесто се налазило са јужне стране Скадарског језера недалеко од Скадра, и било је у непосредној близини, ако не и у саставу словенске дукљанске жупе Облик. Иако Ђурђев критикује Шобајића што је исти уопште узео у разматрање поријекло Никшића из Боке, и он сам, везано за ово мјесто, прави невјероватне конструкције да су климентски Никчи поријеклом из овог мјеста. Као што поменух, мјесто је и погрешно убицирао код Подгорице.

У раније помињаном Врањинском уговору из 1455. године спомињу се и Никшићи као племе. С обзиром да се помињу са осталим зетским племенима, било је тврдњи да би се ту такође могло радити о локацији Никшићи у Зети, међутим из редослиједа набрајања племена, гдје се Никшићи помињу послије Пјешиваца, јасно је да се ради о Никшићима из Оногошта и Грачанице. Зашто су Никшићи ушли у овај уговор зетских племена, мислим да не треба да чуди, јер у турском попису из 1477. године стоји за жупу Оногошт да је једно вријеме била под влашћу Црнојевића, па је опет враћена под Турке.

Значи, мјесто Никшић или Псоглав југозападно од Скадра, није племе, већ само мјесто које има идентичан назив као Никшићи. Да ли је у некој даљој прошлости тамо било насељених Никшића, прилично је тешко рећи.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #225 послато: Јануар 25, 2019, 10:09:34 пре подне »
Зна ли неко да ли су Новаковићи који славе Светог Николу од рода Никшића?
Догодине у Холштајну!

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #226 послато: Јануар 25, 2019, 11:08:04 пре подне »
Овдје треба споменути да су из 1399. године два спомена Никшића, гдје се важнији помен односи на "влахе Никшиће" који превозе робу за Дубровник. Овдје се ван сваке сумње ради о Никшићима из околине данашњег Никшића.

Други помен, о којем говориш , такође из 1399. године је из которских извора и односи се на спомен (1399: Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta). У овом случају нема помена племена, већ се наводи име мјеста у Зети. Можемо само претпостављати да се ради о мјесту Никшићу код Скадра, алии није искључено ни да се ради о подручју племена Никшића код Оногошта, јер се појам Зете и на то подручје могао протегнути.

Везано за овај помен, Ђурђев је навео да се то мјесто налази код Подгорице, што свакако није тачно. То мјесто се налазило са јужне стране Скадарског језера недалеко од Скадра, и било је у непосредној близини, ако не и у саставу словенске дукљанске жупе Облик. Иако Ђурђев критикује Шобајића што је исти уопште узео у разматрање поријекло Никшића из Боке, и он сам, везано за ово мјесто, прави невјероватне конструкције да су климентски Никчи поријеклом из овог мјеста. Као што поменух, мјесто је и погрешно убицирао код Подгорице.

У раније помињаном Врањинском уговору из 1455. године спомињу се и Никшићи као племе. С обзиром да се помињу са осталим зетским племенима, било је тврдњи да би се ту такође могло радити о локацији Никшићи у Зети, међутим из редослиједа набрајања племена, гдје се Никшићи помињу послије Пјешиваца, јасно је да се ради о Никшићима из Оногошта и Грачанице. Зашто су Никшићи ушли у овај уговор зетских племена, мислим да не треба да чуди, јер у турском попису из 1477. године стоји за жупу Оногошт да је једно вријеме била под влашћу Црнојевића, па је опет враћена под Турке.

Значи, мјесто Никшић или Псоглав југозападно од Скадра, није племе, већ само мјесто које има идентичан назив као Никшићи. Да ли је у некој даљој прошлости тамо било насељених Никшића, прилично је тешко рећи.

Овај први спомен Никшића је из 23. 02. 1399. а налази се као што си рекао у Которским судским архивима. Он гласи:

"Ego Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta pro me et patre meo Nincho et fratribus meis confiteor michi fuisse et esse Podgorize nunc habitatori Cathari".

Други је из 06.08.1399. То је писмо Дубровчана упућено Јелени, првој жени Сандеља Хранића, где пише да су дошли власи Никшићи да се жале на Богчина Коренића, јер жели да им узме царину на Љутој.

За Зетске погодбе из 1455. није ми баш најјаснија ситуација, јер је Оногошт тада био у рукама херцега Стефана.

У сваком случају, спмињање Никшића у Подгорици, око Скадарског језера, Зете, може бити случајност или се заиста ради о Никчима, чије име се дуго доводило у везу са Никшићима. Јер никаквих индиција нема да су Никшићи били толико источно.
« Последња измена: Јануар 25, 2019, 11:25:46 пре подне Милош »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #227 послато: Јануар 25, 2019, 11:49:22 пре подне »
Овај први спомен Никшића је из 23. 02. 1399. а налази се као што си рекао у Которским судским архивима. Он гласи:

"Ego Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta pro me et patre meo Nincho et fratribus meis confiteor michi fuisse et esse Podgorize nunc habitatori Cathari".


Опет да поставим онај први помен , из дубровачког архива, 20.09.1355, који наводи Ердељановић:
"У том документу Витоје Никшић са још шест сведока из Оногошта,обавезује се Дубровчанину Јунију Грубешићу,да ће Нинец Никшић платити Грубешићу 19 перпера до Божића,ако он не плати,да су они дужни платити до коризме (ускршњег поста)..."
...Овде се помиње Нинец, па занимљиво је да у помену из 1399., се помиње "Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta pro me et patre meo Nincho", па би можда Радоња био Нинецов син? Тј, да ли су Нинец и Nincho иста особа?
Једно је сигурно, назив рода Никшићи и Тарски Никшићи и иста слава не могу да буду случајност. У неком периоду су морали да живе заједно Никшићи и онај огранак Тарских Никшића који слави Св. Луку
« Последња измена: Јануар 25, 2019, 11:56:08 пре подне ДушанВучко »

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #228 послато: Јануар 25, 2019, 11:59:27 пре подне »
Овај први спомен Никшића је из 23. 02. 1399. а налази се као што си рекао у Которским судским архивима. Он гласи:

"Ego Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta pro me et patre meo Nincho et fratribus meis confiteor michi fuisse et esse Podgorize nunc habitatori Cathari".

Други је из 06.08.1399. То је писмо Дубровчана упућено Јелени, првој жени Сандеља Хранића, где пише да су дошли власи Никшићи да се жале на Богчина Коренића, јер жели да им узме царину на Љутој.

За Зетске погодбе из 1455. није ми баш најјаснија ситуација, јер је Оногошт тада био у рукама херцега Стефана.

У сваком случају, спмињање Никшића у Подгорици, око Скадарског језера, Зете, може бити случајност или се заиста ради о Никчима, чије име се дуго доводило у везу са Никшићима. Јер никаквих индиција нема да су Никшићи били толико источно.

У првом наводу је Подгорица наведена само као раније мјесто боравка, као што је и Котор тренутно, међутим "de Nichsich de Zenta" је мјесто поријекла Радоње Нинковића,а то може бити само или Никшић код Скадра или подручје Оногошта и Грачанице, које се доста рано почиње називати Никшићем.

Иначе, Никшић код Скадра се у оба пописа веома јасно наводи као Никшић ( искључиво у том облику). Веза са климентским Никчима ми не изгледа вјероватна, јер је Никч било прилично често лично име међу Албанцима, и не мислим да има везе са топонимом Никшић, које је и другачијег облика. А и нема неке предањске везе која би Никче везивала за околину Скадра.

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #229 послато: Јануар 25, 2019, 12:02:05 поподне »
Опет да поставим онај први помен , из дубровачког архива, 20.09.1355, који наводи Ердељановић:
"У том документу Витоје Никшић са још шест сведока из Оногошта,обавезује се Дубровчанину Јунију Грубешићу,да ће Нинец Никшић платити Грубешићу 19 перпера до Божића,ако он не плати,да су они дужни платити до коризме (ускршњег поста)..."
...Овде се помиње Нинец, па занимљиво је да у помену из 1399., се помиње "Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta pro me et patre meo Nincho", па би можда Радоња био Нинецов син? Тј, да ли су Нинец и Nincho иста особа?
Једно је сигурно, назив рода Никшићи и Тарски Никшићи и иста слава не могу да буду случајност. У неком периоду су морали да живе заједно Никшићи и онај огранак Тарских Никшића који слави Св. Луку

Да, уколико бисмо узели у обзир и овај помен из 1355. године, тј. ако би Нинец из 1355. године био Радоњин отац, онда би оно "de Nichsich de Zenta" из 1399. године морали схватити да се односи на Никшиће код Оногошта. Што ми од свих опција има и највише логике.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #230 послато: Јануар 25, 2019, 12:08:18 поподне »
Да, уколико бисмо узели у обзир и овај помен из 1355. године, тј. ако би Нинец из 1355. године био Радоњин отац, онда би оно "de Nichsich de Zenta" из 1399. године морали схватити да се односи на Никшиће код Оногошта. Што ми од свих опција има и највише логике.
То би значило да данашњи Никшићи, не воде сви порекло од Никше из друге половине 14. века, већ да је било и других грана, чим се само у ова два документа помињу и Радоња, Витоје, Нинец...Онда би Радоња био сродник или даљи род Никше другог, Гојаковог оца...А по предању, сви воде порекло од Никше другог и његових синова, што вероватно није тачно, чим су били и у другој половини 14. века већ род, а не једна породица

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #231 послато: Јануар 25, 2019, 12:10:18 поподне »
Опет да поставим онај први помен , из дубровачког архива, 20.09.1355, који наводи Ердељановић:
"У том документу Витоје Никшић са још шест сведока из Оногошта,обавезује се Дубровчанину Јунију Грубешићу,да ће Нинец Никшић платити Грубешићу 19 перпера до Божића,ако он не плати,да су они дужни платити до коризме (ускршњег поста)..."
...Овде се помиње Нинец, па занимљиво је да у помену из 1399., се помиње "Radogna Ninchovich de Nichsich de Zenta pro me et patre meo Nincho", па би можда Радоња био Нинецов син? Тј, да ли су Нинец и Nincho иста особа?

Код Ковијанића за овај помен двојице Никшића у документу из 1355. године, стоји управо име Нинко.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #232 послато: Јануар 25, 2019, 12:13:07 поподне »
То би значило да данашњи Никшићи, не воде сви порекло од Никше из друге половине 14. века, већ да је било и других грана, чим се само у ова два документа помињу и Радоња, Витоје, Нинец...Онда би Радоња био сродник или даљи род Никше другог, Гојаковог оца...А по предању, сви воде порекло од Никше другог и његових синова, што вероватно није тачно, чим су били и у другој половини 14. века већ род, а не једна породица

Предање о Никши и његовим синовима треба узети са дебелом резервом. Поготово у вези датовања. Те нелогичности је примјетио и Шобајић, увидјевши да је немогуће да у 14. вијеку већ постоји разгранато племе од претка који је живио у 13, а поготово у 14. вијеку.

При томе није искључено да је у родослову Никшића било више Никши, тј. да се име понављало.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #233 послато: Јануар 25, 2019, 12:19:31 поподне »
Ценим да је било бар тројица људи именом Никша у средњем веку у овом роду:

Први је сам родоначелник (13. век).
Други је отац двојице поменутих Нинка и Витоја, који би могао бити унук родоначелника Никше.
Трећи је војвода Никша (14/15. век), који би могао бити унук овог другог Никше.

А можда и четврти Никша, отац двојице пописаних у Нахији Грачаница 1477. године - Владка и Паскаша, можда неки сродник војводе Никше.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #234 послато: Јануар 25, 2019, 12:24:55 поподне »
Ценим да је било бар тројица људи именом Никша у средњем веку у овом роду:

Први је сам родоначелник (13. век).
Други је отац двојице поменутих Нинка и Витоја, који би могао бити унук родоначелника Никше.
Трећи је војвода Никша (14/15. век), који би могао бити унук овог другог Никше.

А можда и четврти Никша, отац двојице пописаних у Нахији Грачаница 1477. године - Владка и Паскаша, можда неки сродник војводе Никше.
Да, управо извесни Бранислав Шћепановић наводи да је Војвода Никша био Никша III, а његов отац Витоје, који је син Никше II...Нинко би био онда стриц Војводи Никши трећем (Радоња брат од стрица Гојаку, Гезимиру итд.), а није немогуће јер у документу управо Витоје пружа гаранције за Нинка, вероватно као глава рода...Не знам одакле Браниславу Шћепановићу тај редослед, можда је на основу ових извора ту конструкцију направио, а можда је и тачно...Он је овако навео: Бан Илијан, Никша први, Никша други, Витоје, Никша трећи, Гојак, Шћепан итд...Можда је овде и комбинација предања и доступних извора, па се направила ова конструкција...опет мислим да се радило о разгранатијем роду половином 14. века, него претпоставка да се радило о само једној породици где је било само два брата (Витоје и Нинко)
« Последња измена: Јануар 25, 2019, 12:33:46 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #235 послато: Јануар 25, 2019, 12:41:00 поподне »
Али скренусмо са претпоставке када и где су "Лучинштаци" Y52621 и Y56203 могли да живе заједно. Ја бих рекао да су на Балкан дошли као део ширег рода, који у том периоду постоји нешто мање од 200 година, па су имали у том периоду свест да припадају истом роду...(пошто вредност 557=17 је постојала нешто мање од 200 година у периоду досељавања)...Ако су заједно дошли на Балкан, сигурно су неки период по досељавању живели на истом подручју. Али када су почели да славе Св. Луку, то је питање, и да ли су касније миграције тих грана ишле одвојено...Ако су Тарски Никшићи директно ишли из Захумља у Потарје, негде су морали да "закаче" и станиште где су живели Никшићи (због исте славе)
« Последња измена: Јануар 25, 2019, 12:47:58 поподне ДушанВучко »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #236 послато: Јануар 25, 2019, 12:43:42 поподне »
Једно је сигурно, назив рода Никшићи и Тарски Никшићи и иста слава не могу да буду случајност. У неком периоду су морали да живе заједно Никшићи и онај огранак Тарских Никшића који слави Св. Луку

Да, али под називом Т. Никшићи у катастиху се спомињу и они родови који славе Аранђеловдан и измешани су по селима једни са другима.

Или је опција, као што каже Синиша, да су Никшићи старији од онога што предање каже, а да генетска веза, иако удаљена, постоји; или је све случајност, а човек по имену Никша је био родоначелник и Т. Никшића, а део њих је на неки начин почео да слави Лучиндан. Морам да признам да је превише случајности у овом друом случају.
« Последња измена: Јануар 25, 2019, 12:57:48 поподне Милош »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #237 послато: Јануар 25, 2019, 12:57:19 поподне »
Ако узмемо као истиниту чињеницу из предања по којем је родоначелник Никша био племићког порекла, неки иноплеменици су могли добити назив Никшићи и по томе што су били под влашћу Никше и његових потомака.

Видели смо случајеве код херцеговачких катуна где су у катун били укључивани и несродници на које би временом почео да се односи назив катуна, обично патронимског порекла, иако они нису потомци катунара родоначелника.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #238 послато: Јануар 25, 2019, 01:11:07 поподне »
Ако узмемо као истиниту чињеницу из предања по којем је родоначелник Никша био племићког порекла, неки иноплеменици су могли добити назив Никшићи и по томе што су били под влашћу Никше и његових потомака.

Видели смо случајеве код херцеговачких катуна где су у катун били укључивани и несродници на које би временом почео да се односи назив катуна, обично патронимског порекла, иако они нису потомци катунара родоначелника.

Подсјетићу да је цијела прича о племићком поријеклу Никше и вези са Немањићима производ једног манастирског сочиненија из 17. вијека, које је очигледно требало да помогне тадашњем никшићком војводи да добије млетачко племство. Колико је тај извор кредибилан, најбоље говоре дијелови из истог који говоре да је Никша изучио "реторику и граматику" (у 13. вијеку???).

Никшићи су као и добар дио других херцеговачких племена били у влашком статусу што нам говоре директни извори с краја 14. вијека. Самим тим, у правном поретку српске средњовјековне државе, они нису могли бити племство. А то исто се односи и на Тарске Никшиће, прве влахе на простору српских земаља који су направили споразум са Турцима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: I2-PH908>FT14506>Y56203
« Одговор #239 послато: Јануар 25, 2019, 01:15:57 поподне »
Добро збориш, па да допуним шта хтедох рећи.
И ако нису били племићког порекла, могли су имати власт над неким становништвом, која им је била дата од владара или неког властелина.
Није толико ни важно јесу ли били племство или не, већ да су неки иноплеменици могли бити прозвани по њима, као некој надређеној групацији.
"Наша мука ваља за причешћа"