Драча, Стевањдан, Горњи Карин, Обровац
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Резултат је очекиван јер и претходно тестиране Драче из Коларине и Доњих Биљана код Бенковца такође припадају овој хаплогрупи и имају сличан хаплотип. Тестирани Драча има двије специфичније вриједности: DYS439=12 коју дијели са Драчом из Коларине и Радетама из околине Ливна (Драча из Д. Биљана има модалну вриједност DYS439=11) и DYS437=17, што је по свему судећи скорија приватна промјена. У осталим вриједностима маркера, хаплотип је модалан.
Нема сумње да су Драче најближе повезане са стевањштацима I1-BY169301 из околине Ливна (Радете, Ђурићи), али и са Мажибрадама из Кистања, који славе св. Андрију. Вјероватно и са нетестираним Милијашима из Модриног села, који такође славе св. Андрију. Осим славе нема неких података који би могли повезати ливањски и далматински огранак овог рода. Можда би требало детаљније проучити дјеловање ливањских бегова Љубунчића, јер ми се чини да су били активни и на ливањском и на далматинском подручју гдје се јављају припадници овог рода.
Како год, Драче су (као и Мажибраде), род далматинских Срба, који се веома рано јавља на простору Далмације. У попису 1709. године забиљежен је: Mattio Drachich da Zemonico и Piero Draza q:um Marco Karin. Били су присутни у више далматинских насеља током 18. вијека, одакле су се исељавали у Пољску (Горњи Карин, Корлат, Смоковић), као и у другим далматинским насељима: Брушка, Земуник Горњи, Ислам Грчки, Кашић, Кула Атлагића, Мирање, Церање Горње, Шопот. У Карину су били и главари у 19. вијеку.
Драча који славе Стевањдан било је на Банији, у околини Двора, али и у Славонији (око Окучана и Подравске Слатине). Вјероватно се ради о потомцима далматинских Драча, који су се масовније исељавали током 18. вијека. Преносим шта је Петар написао за банијске Драче: "Драче су присутне у више села на подручју Двора. Матична села су им Зут и Ћоре, где су потврђени током друге половине XVIII века. Драче из Зута прослављају Врачевдан, док Драче из Ћора прослављају Стевањдан. Огранак из Ћора би, на основу крсне славе, могао бити повезан са далматинским Драчама и нарочито са Ћорама из Ћора, које такође прослављају Стевањдан. Осим Ћора, на Банији постоје и Ћорићи са крсном славом Стевањдан."
Истовремено, на подручју Лике, у Комићу, су биле присутне Драче које славе Никољдан. Личке Драче су пописане у Брувну у попису 1712. године (Radulo Drachich, Juka Dracha). Могуће да су од личких Драча никољштака Драче, које су биле присутне у Поуњу (Дубовик, Крупа), Славонији (околина Бјеловара, Окучана, Давора). Требало би тестирањем провјерити да ли су Драче никољштаци повезане са Драчама стевањштацима.
Препоруке за даље тестирање:
Неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS400, Nebula)
