Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Језикословље => Тему започео: Nebo Септембар 01, 2017, 04:54:27 поподне

Наслов: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 04:54:27 поподне
Радећи посао који радим (имовинско-правне ствари, непокретности), често користом податке са странице Републичког геодетског завода. Тако, истражујући спискове катастарских општина по Србији, често ми привуче пажњу неки занимљив топоним (углавном су у питању насеља). Ево, овде ћу написати неке најупечатљивије, неке који корене вуку из давнине, неке мени нејасне етимологије, неке смешне.

Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.

Наводи из литературе (под наводницима) су са нашег портала, где постоји чланак о односном селу. Напомињем овде да не бих иза сваког навода убацио везицу (линк).

Ако неко зна које је значење неких топонима нејасне етимологије, нека напише!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 04:57:18 поподне
Идем азбучним редом:

Алабана (Топлица) - Sweet home AlabaNa  :D

Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?

Балчак (Прокупље)

Бањани (код Уба) - село се некад звало Медојева Река (повеља деспота Ђурђа Бранковића из 1429. године) и Медовац, а по свој прилици назив Бањани добија по најстаријим досељеницима из Бањана подно Рудника; у селу живи један род који би могао бити занимљив Војиненаду и Луки: „Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије“

Белогош (Прокупље)

Беомужевић (Ваљево) - патронимски топоним, од старог имена Белмуж; локално предање каже: „Име селу дошло је од овога. У Босиљчићима био некад један врло висок и развијен човек, сав бео, тако да му је не само кожа била беле боје, него и коса на глави. Сељаци су овог човека звали “Бео Муж“, па се по њему прозвало и село Беломужевићи, што се доцнијим говором изменило у Беомужевић.“

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам?

Бзеница (Александровац)

Бзовик (Краљево)

Биоска (код Ужица)

Бискупићи (Пријепоље), Бискупље (код Велике Градишке) - необични топоними за крајеве где нема римокатоличког живља (што не значи да га није било у неким историјским раздобљима).

Блазнава (код Тополе)

Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.

Богоштица (Крупањ)

Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“ Мени логичније звучи да је Бранешко Поље добило назив према селу. Топоним је презименског типа, од - Бранежац, а презиме са наставком -ац, опет, по месту порекла, где би требало да је основа - Бранеж(и). Постоји презиме Бранежац (нпр. некадашњи фудбалер Саша Бранежац), а и топоним Бранежи (место код Лазаревца).

Братмиловце (код Лесковца) - милозвучно име, као она узречица „брате мили!“, а заправо вероватно од старог личног имена Братмил. Народна прича о пореклу овог топонима звучи као уобичајено довијање у објашњењу: „Назив Братмиловце село је добило по браћи, која су се међусобно много волела а уз то су били и ловци, те је из те три речи – брат, мили и ловци, настало име Братмиловце.“  ::)

Брвеник (Рашка) - тврђава из преднемањићког доба, седиште челника Мусе у 14. веку; данас постоји село код Рашке истог назива, као и река Брвеница; сам назив је вероватно од брвана, што би указивало да је радило о утврђењу са палисадом. Или је Брвеница служила за спуштање брвана према Ибру, а тврђава добила назив према реци. Постојала је још једна тврђава Брвеник, на Косову северозападно од Приштине.

Брзоходе (Жабари) - и још једно народно објашњење: „Код мештана постоји једно, изгледа непоуздано, тумачење о постанку имена села. По овом предању име је дошло отуда, што су овдашњи мештани од старине „брзо ходили“ и стизали у бојеве почев од Косовске Битке па до боја код Каменице 1809. године. За време кнеза Милоша у харачком списку од 1822. године ово село се назива Брзоводе.“

Буштрање (Бујановац)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 04:59:50 поподне
Велереч (код Горњег Милановца)

Видровац (Неготин) - да ли је село добило назив по видрама (можда их је некад ту било) или по неком имену (Видро, Видре?).

Виље Коло (Лесковац) - чаробан назив.

Виницка (код Пријепоља) - може имати везе с вином, али исти топоним у Црној Гори, код Берана, има своје документовано објешњење: у првом турском дефтеру пред крај средњег века (1485), село је уписано као Војницка, дакле војничко село; имамо аналогију такође у ЦГ, у дефтеру из 1477. године, где је нахија Комарница уписана и као - Војници.

Винча (код Београда, Тополе, и др)

Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.

Витежево (у Браничеву) - помиње се још 1467. године, у облику Витезово: према предању, назив је добило као једна од утврда у којима је боравио деспот Стефан Лазаревић, а који је био витез Реда змаја.

Властељице (Драгачево)

Влахиња (Топлица)

Влковија (Димитровград)

Вражогрнци (Александровац) - вражји грмци, по аналогији на Вражегрмце у Бјелопавлићима; међутим, грнац је и глинена посуда за кување.

Врагочаница (Ваљево) - још један вражји топоним.

Вранеша (Златар) - има ли топоним можда везе са Вранешима из 15/16. века (Херак и др), или су ту досељени људи из области Вранеш на североистоку данашње ЦГ?

Врмџа (Сокобања) ?

Вртиглав (Мионица)

Врховине (Уб)

Вучја Локва (Стара Рашка) - сликовито.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Amicus Септембар 01, 2017, 05:02:24 поподне
Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.

Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 05:02:52 поподне
Топоними са основом „год“:

Годачица (Гружа) - према народном предању: „За манастир веле да се звао Згодачица, „био згодан“, па се по њему и село тако назвало“. Село познато и по „стрини из Годачице“ (како Златана сочно изговори то „Годачица“, са нагласком на предзадњем слогу  ;D ) из серије „Село гори“.

Годечево (Ужичка Црна Гора) - вероватно од личног имена Годеч.

Годљево (Ужичка Црна Гора) - ранији назив био је Годелева. Да нема везе с неким Годијељем Кричом?

Годово (Пештер)


Гојмановац (Сврљиг) - лично име Гојман.

Горјани (Ужичка Црна Гора)

Горобиље (код Пожеге)

Горович (Јасеница)


Топонима са основом „гост“:

Гостиље (Златибор) - „У старо време путници су многи, идући из Ужица преко Кокиног Брода за Херцеговину, свраћали на конак у ово село, нарочито код Туцовића, који су их сами дочекивали и свраћали, и врло се добро гостили. Отуд је дошло име Гостиље“. Од овог рода је Димитрије Туцовић.

Гостун (Доње Полимље)

Гостуша (Пирот)

Гошево (Пештер) - веома старо село и стар топоним, помиње се још 1314. године у Повељи краља Милутина Манастиру Бањска.

Грбавче и Губавче (Јабланица) - два суморна топонима.

Гривска (код Ариља)

Гркиња (Гаџин-хан)

Гунцати (код Барајева и у Гружи) - за барајевске Гунцате се каже: „назив села је романског порекла, па су га овамо донели досељеници или се тим именом звало неко старије насеље.“ Село се први пут помиње у турском попису Београда и околине из 1528. године, као Гунцат или Гунцад. У 16. веку, у турским пописима, у призренском крају помиње се катун Влаха Гунцата.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 05:03:26 поподне
Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?

Мож' да буде, мада мени је увек више звучало као "гњила".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 05:08:53 поподне
Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.

Девреч (Пештер)

Дежева (Стара Рашка) - постоји још у 12. веку, под називом Дежево. Очито од неког лично имена (Деж?). Место рођења Светог Саве - тамо су били Немањића двори.

Дејанце (Трговиште) - „Име села, како се мисли, дошло  је по неком старом становнику Дејану“.

Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.

Дворска (Рађевина) - „У Дворској има више реке једно брдо на коме се данас виде развалине неке грађевине. Мештани то зову „Градац“ и „Црквина“ и причају да су ту били двори Сибињанин Јанка, па је село по томе добило име Дворска“. Звучи уверљиво да је село било у поседу неког града („двора“), те је због тога названо - Дворска. Сибињанин Јанко и његове куле и дворови су једно од општих места у нашим предањима, па овај детаљ треба узети са резервом.

Дивостин (код Крагујевца) - село је добило име по манастиру: „За манастир Дивостин веле, да га је саградила некаква лепота девојка за владе деспота Стевана Високог. Због његове дивоте дали су му име које и он и село данас имају – Дивостин“. Можда је манастир подигнут и раније, јер се сматра (нпр. Стојан Новаковић) да је наведен у повељи византијског цара Василија II о организацији Охридске архиепископије почетком 11. века (Διβισισχον). Тумачење етимологије назива је од речи дјева и стан - дјевостан (односно - женски манастир), које се временом изобличило у Дивостин.

Дивош (Фрушка Гора) - име дугује оближњем манастиру који се зове Дивша. Назив, као и Дивостин, потиче од речи дјева, као симбол женског манастира. Дивша је заснована у 13. (краљ Драгутин) или 15. веку (деспот Јован Бранковић). Од 19. века, за манастир се устаљује изобличен назив - Ђипша. На другој страни Дунава, у источној Славонији, такође постоји село Дивош. Према неким мишљењима, назив Дивош долази од мађарског презимена Divos. Или је, пре ће бити, обрнуто?

Дићи (Рудник) - увек кад сам путовао Ибарском магистралом (кажем у прошлом времену, јер овај нови „ауто-пут“ од Љига на југ, више не пролази поред Дића), питао сам се које је порекло овог назива. Према наставку -ићи, рекло би се да је у питању презиме, али никад нисам чуо за трословно презиме са наставком -ић (у једнини би било: Дић). „У народу се не прича ништа о постанку имена села“.

Дљин (Драгачево)

Доње Бријање (код Лесковца) -  ;D  познајем двојицу људи родом из овог села и они су ми разјаснили да назив Бријање долази због ветра који у том крају „брије“.

Драгобраћа (код Крагујевца) - леп назив. Имам једног зета из овог села.

Драговита (Димитровград) - има ли овај топоним можда везе са словенским племеном Драговића или Драгувита у грчкој транскрипцији, досељеним на Балкан у 6. веку?

Дрежник (код Ужица) - над селом је брдо Градина, названо тако по средњевековној тврђави чији остаци и данас постоје. Једно мишљење је да назив тврђаве и села потиче од дрезга - шума, али би се могло тумачити и од глагола дреждати - стајати, стражарити, надзирати (Дреждник), што и јесте била улога тврђаве. У Дрежнику је рођен чувени свештеник наше Цркве отац Жарко Гавриловић (упокојио се прошле године).

Дријетањ (код Ужица) - раније се село звало Врбик, у 16. и 17. века напоредо се јављаљу називи Врбик и Дретањ, а касније се устаљује ијекавска верзија.

Дрмановићи (Стари Влах) - од личног имена Дрман. Питање је којег порекла је лично име. Један од двојице бугарских великаша из 13. века који су у поседу држали крајеве у доњем Подунављу данашње Србије - Браничево, звао се Дрман (Дърман). Сматра се да је куманског порекла.

Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?

Топоними изведени од основе „друг“:

Друговац (код Смедерева) - очито од личног имена Друг (Друга вас - Друговац). Име Друг налазимо у више средњевековних извора као лично име. Тако један од родоначелника дела његушких братстава у Залазима.

Дружетић (Тамнава), Дружетићи (Ужичка Црна Гора) - од имена Дружета.

Дружиниће (Пештер) - од личног имена Дружина (не дружина у смислу групе људи, већ лично име облика Вучина, Дружина - Друг само такав). Али, има и другачијих мишљења: „За име села се може рећи да потиче од рода Дружинића. Род Дружинића по коме је село познато био је посебна врста кућне скупине у средњем веку. „Дакле, у овом селу су у средњем веку са својим породицама живели дружници, чланови војне дружине, који су пратили значајне путнике и обезбеђивали животе и иметак поворки што су овуда пролазили“.

Дубич (Левач) - село које је прославио „пријатељ Митар из Дубича“  :D  Вероватно по дубу - храсту. Топонима са основом дуб- има посвуда на србском простору. Од Дубровника надаље...

Дучина (испод Космаја) - „Ту је живео војвода Дуч, који је одвео на Косово осамдесет коњаника од којих се ниједан није вратио“. По Дучи је назван поток Дучинац и данашње село“.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 01, 2017, 05:09:21 поподне
Идем азбучним редом:

Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...

За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420

"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 05:09:41 поподне
to be continued
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 01, 2017, 05:11:24 поподне
Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...

Звучи веома могућно.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 01, 2017, 05:27:44 поподне
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.

Влковија (Димитровград)

Врмџа (Сокобања) ?

Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Влковија је од очуваног старословенског "влк", вук. Постоји село Влковија и у области Горња Река у Македонији, северно од Дебра.

Врмџа потиче из румунског (односно источнобалканског романског):

"(Banja = s. Vrmdza, opstina Sokobanja) 661 od rum. l.i. Vermice,  odakle je zabelezeno u turskim izvorima u srpskom izgovoru dalo  oblik Vbrmbdze 662 , koje verovatno potice od lat. deminutivnog prid.  vermic(ulus) „crvenkast" (upor. fran. Vermeil; naziv Justinijanovog  obnovljenog kastela Bep|ie£iov Nermezium/ u Dardaniji, koga je  zabelezio Prokopije Cezarijski u svom delu „De aedificiis" 663 , o cemu  iznosi vise, u svojoj knjizi Detschew 664 ) i slov. prid. gornje, srednje i
dolnje. "

Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.

Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.

Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?

Дебрц вероватно јесте од старословенске речи за удолину, "дебар" или "дабар".

Постоји место у Чешкој под именом Дечин:
https://en.wikipedia.org/wiki/D%C4%9B%C4%8D%C3%ADn

За Дрмно је врло вероватно да је добило име баш по том великашу Дрману, јер се налази у области којом је он некада владао.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Септембар 01, 2017, 07:24:06 поподне
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 01, 2017, 07:52:17 поподне
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)

За Печеног се претпоставља да је име добио по средњовековним Печењезима, који су у 11. и 12. веку насељени на централном Балкану од стране Византије (након пораза који су им Византинци нанели 1091. године); осим Печенога, постоји и Печењевце код Лесковца за чији назив се такође претпоставља да потиче од Печењега.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: aleksandar I Септембар 01, 2017, 08:10:34 поподне
Звучи веома могућно.

(https://books.google.ba/books/content?id=fV0XAQAAIAAJ&hl=sr&pg=PA65&img=1&pgis=1&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B0&sig=ACfU3U0bPTYuu45XtOrXwbZocWUIHkO9mg&edge=0)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Септембар 01, 2017, 09:02:41 поподне
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, Рујишник
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак Септембар 01, 2017, 09:09:01 поподне
Драгоцвет, Јагодина
Драгоцвет се некада наводно звао Гороцвет и био је густо насељена варош, да је по легенди мачка могла да иде са крова на кров од Трнаве код Јагодине па све до Сабанте. Онда је због неког проклетства расељено и растурила га је вода. Постоји и легенда да су село основали Драго и Цветко, браћа, па по њима Драгоцвет.

За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак Септембар 01, 2017, 09:11:46 поподне
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, Рујишник
Параћин долази од Паракинов брод. Паракин је лично име, ваљда. а брод је место где се река може прегазити.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Amicus Септембар 01, 2017, 09:20:44 поподне
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".

Ово субубо ми могло значити нешто двоструко/удвојено.

Сетимо се и сугубог венца краља Твртка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Đorđo Септембар 02, 2017, 08:01:14 поподне

Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“
ово је типичан пример како сељаци измишљају и лупају глупости... пошто су Бранешци под тим именом забележени још 1477. кад су Османлије извршили попис освојених подручја
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 04, 2017, 04:15:37 поподне
Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Топоним Ржаница се изговара чисто, са нагласком на првом слогу, а "Р" је  у функцији самогласника.
Занимљив је изговор топонима Ржана више Шекулара. Колико сам ја чуо људе који Ржану помињу (нарочито у Калудри), нагласак је на задњем слогу и то краткоузлазни. Надам се да можете да предочите себи како се то изговара. Поприличлно необично, морам приметити.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 04, 2017, 04:27:15 поподне
Чуо сам неке људе како мисле да назив области у Подрињу - Азбуковице, има везе с азбуком  :)

Азбуковица долази од "хас Буковица". Кад је овај крај постао хас, тј. царско добро, око 1460. године, они су хасу доделили име по тада највећем селу - Буковици.
Временом, постаде Азбуковица.

Питам се, у овом контексту, како ли је настао топоним Памбуковица (у Тамнави).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 04, 2017, 04:28:56 поподне
Жбевац (Пчиња)

Ждеглово (Јабланица) - „назив села Ждеглова остаје необјашњив. Ждеглово је несумњиво словенска реч, али какав јој је значај тек треба да се установи. Међу мештанима не постоји било каква легенда о томе“.

Железник (код Београда) - леп стари назив, који указује да је овде или у близини некад био рудник где је вађено и обрађивано железо. Железник је и данас индустријско предграђе Београда, са неколико великих фабрика, између осталих управо и железара. „Село је, веле, названо по томе, што се ту, где је сада село Железник, доносило на воловским колима железо, које је вађено у Правалији (Сремчица) још за време Римљана“.

Жлне (Књажевац) - село које својим називом пркоси гласовним променама у србском језику  :D

Жупањевац (Левач) - једно од најстаријих места у Левчу. Ту је био двор или тврђава која се помиње крајем 14. века, као место у којем често боравила србска властела, а 1398. године, ту је кнегиња Милица издала повељу светогорској Лаври Светог Атанасија. Сам назив упућује да је ту у ранијој прошлости столовао неки жупан. Порекло саме речи жупан је неразјашњено, има мишљења да је словенског или аварског или германског порекла.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 04, 2017, 04:36:52 поподне
Забрдњи Тоци и Црквени Тоци (Полимље) - у неким падежима, нпр. локативу, се каже Толаца, што значи да је основни облик овог топонима Толци, једнина Толац. Шта год то значило. У једном тексту о србском сликарску и живопису у време турске власти, нађох село Толац које је некад постојало не тако далеко: "...Рођен у селу Толац које се, како изгледа, налазило између Пријепоља и Пљеваља у Црној Гори,..." (говори се о Андрији Раичевићу, сликару из 17. века). С обзиром на положај како је назначено, биће да су то ови данашњи Тоци.

Завинограђе (Полимље) - иза винограда, у занимљивом облику.

Загужање (код Лесковца, Сурдулице)  ;D

Збојштица (Ужице) - помиње се у турским дефтерима из 16. века.

Звиздар (Тамнава) - икавица?

Звијезд (Полимље)

Злакуса (код Пожеге) - „Сам назив села потиче из времена турске владавине. Наиме, некадашњим римским путевима касније пролазили су турски каравани. На једној коси у атару села, караване су сачекивали Хајдуци и пресретали Турке па од те косе Турци зазираше те је и назваше Зла Коса. Временом је „о“ прешло у „у“ и остало је име села Злакуса“. Мени ова прича баш и не звучи убедљиво.

Злокуће (код Неготина) - 1491. и 1521. у турским дефтерима, записано је као Зокушан. До 1918. године, било је у саставу Бугарске, а од 1918. је у Србији, и тада добија име Александровац, по краљу А.К. Након успостављања комунистичке власти, враћено је име Злокуће, а од 1993. године, поново је Александровац.

Злоћудово (Јабланица) - „У селу постоји легенда да се први становника овог села звало Злоћудко, па и село које је  образовано на масту где се он први заселио назвало Злоћудово“. Да ли је Злоћудко или Злоћуд(е), свакако занимљив топоним.

Јелен До (Ужичка Црна Гора) - прелеп, сликовит назив, а кад се прође магистралом поред овог села, може се видети само језив призор каменолома и цементаре и прашина која лети на све стране...

Јунчевићи (Полимље, одмах до Звијезда) - патронимик од старог имена Јунац (може се наћи по средњевековним повељама и раним турским дефтерима).

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 04, 2017, 05:36:04 поподне
Два врло енигматична топонима су Пертате у лебанској општини и Кацабаћ у бојничкој општини. У литератури о тим селима ово пише:

"Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")

"Ово село је за време Турака била касабица па је трансформацијом речи прерасло у Кацабић. Ова легенда није утемељена на историјским чињеницама. Наиме, у Пустој Реци није живео ниједна Турчин, нити је Кацабић икада била турска варошица. У Kацабићу су се крајем XVIII и почетком XIX века стали насељавати Албанци, али њихово насеље никада није прерасло у варошицу. Постоји друга легенда, обајшњивија за име овог села. У време када је сточарство, за које је Пуста Река имала много предности, било главно занимање нашег народа, пастири – Власи лутали су лети по пасиштима Радана и подпланинским теренима а зимовали у нижим, питомијим областима, где су стварали своје бачије за зимовање. Ту где је сада Кацабић, у скучној долини исток-запад, заштићеној од хладних ветрова, биле су пастирске бачије. Када су се људи почели овде стално настањивати, говорило се да се налази код самих бачија, на ондашњем говорном језику „код сам баћ“ из чега је произашло име села Кацабић.

Треће објашњење гласи: У селу је живео качар малог раста. Она је направио једну велику кацу и напунио је водом да провери да ли пушта воду. Попео се да види колико воде има у каци, преврнуо се и упао у њу, то јест бућнуо у њу. Уплашен и мокар не могавши да изађе из каце и поче да дозива у помоћ. Људи су чули запомагање али нису знали одакле долази – питав ши „Где си“? На то им је качар одговрио, уплашеним језиком довикивао: „Каца бућ! Каца Бућ“! Људи су се досетили његовом јаду и некако га из каце извадили. Од тада се село назвало Кацабаћ." (име села, међутим, није Кацабић већ Кацабаћ, прим. Н.В.) (Јован Јовановић: "Пуста Река")

Мени лично топоним Пертате делује као "искварена" верзија неког латинског назива, што с обзиром на историју и археологију овог краја (у непосредној близини је Царичин Град, који је највероватније Јустинијана Прима, подигнут у близини родног места Јустинијана I, метропола читавог Илирика током већег дела 6. века) уопште не звучи немогуће...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Amicus Септембар 04, 2017, 05:50:37 поподне
Два врло енигматична топонима су Пертате...

"Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села." (Јован Јовановић, "Доња Јабланица")

Подсети ме на име једног некад српског села у мађарској жупанији Толни - Перкат. Насељено је Србима још у време турско. Сачувало се до данас у презимену Перкатлић, које носе неки Срби пореклом из Перката, а који су се одатле одселили вероватно крајем 17. века.

Али то није од помоћи да се нађе одговор на задато питање.

Могуће да је у питању неки преживели латински назив.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 04, 2017, 06:14:35 поподне
Још занимљивих топонима могућег романског порекла: села Нуглашица и Бојмунте у Ливањском пољу:

http://www.geonames.org/3194313/nuglasica.html
http://www.geonames.org/3203788/bojmunte.html

https://omlivanjska.com/2012/11/10/bojmunte/

"Neobično interesantno ime nosi selo Bojmunte, koje se nalazi na 29. kilometru asfaltnog puta od Livna za Bosansko Grahovo, nadovezujući se na Čelebić.

Josip Smodlaka, govoreći o imenima naselja na tlu Jugoslavije za koje se zna ili nagađa da su vlaškoga, rumunskog porijekla, napisao je: „Zaključit ću ovaj spisak čudnim imenom Bojmonti, koje nosi jedno selo u kotaru Livanjskom, u kome su svi žitelji danas zgoljni Srbi pravoslavci. Ovo mi je ime osobito zapelo za oko, zato što je ono očevidno korupcija romanskoga, odnosno italijanskog imena Bajamonte, koje susrećemo u istoriji Venecije, a koje je nosila i jedna čuvena građanska porodica Splitska. Poreklo ovog imena, utoliko mi je zagonetnije što isto prezime, pisano po italijansku „Bajamonti“, nose i neki zemljoradnici našega jezika u Splitu, za koje nisam mogao da utvrdim da li su im preci bili doseljenici Mlečani ili Vlasi Bojmonti iz Dinarskog krša“.

Starih potvrda za selo Bojmunte nema. Ne zna se kada se prvi put pominju kao naselja. Dvadesetak mještana ovog sela kazivali su  da je njihova zemlja ranije, „za turskog vakta“, bila vlasništvo porodice Delalića iz Livna te da su njihovi preci „još za Austrije“ zemlju dobili „munte“.

Moguće je da je naziv ovoga sela složenica izvedena od opšte riječi „boj“, rat i italijanske riječi „munta“, dražba, licitacija. Složenica bi, ako je ispravno ovo tumačenje, značila da je to selo ratnika, koji su za svoje ratne zasluge na držbi olako došli do posjeda zemlje. Usput, ime ovog sela je Bojmunte, a ne Bojmunti. U novije vrijeme statističari i pisari, iskrivljuju ime ovog sela pišući ga Bojmunti, s nastavkom „i“ na kraju. Bojmunte nisu, dakle, ni Bojmonti ni Bojmunti."
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић Септембар 04, 2017, 08:22:29 поподне
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 04, 2017, 08:53:05 поподне
Кад смо већ код Ливањског поља, тазбина ми је из села Губин. Само по себи име није нешто интересантно, али у Пољској на самој граници са Немачком, има град Губин, а са немачке стране границе има град Губен. Ја сам убеђен да Губин код Ливна као назив топонима, има сигурно неку везу са овим пољским Губином.

Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић Септембар 04, 2017, 08:58:40 поподне
Да, то је прилично сигуран старословенски топоним...занимљиво би било видети шта тачно значи.
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 04, 2017, 09:04:03 поподне
Занимљиво је да тог топонима више нигде нема. Само на та два места.

Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:

http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић Септембар 04, 2017, 09:16:52 поподне
Не баш. Јавља се и у Русији и Украјини:

http://www.geonames.org/search.html?q=gubin&country=
ја гледао на гоогле мапс, нисам нашао.Свака част :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Септембар 05, 2017, 02:25:38 пре подне
Гроцка, Врчин, Зајечар, Пирот, Врање, Текија, Ртањ
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 05, 2017, 05:37:44 поподне
Казновиће (Стара Рашка) - старо село и стар назив: „Према историјским споменицима може се поуздано утврдити да је ово насеље врло старо и да је само име такође врло старо, јер га помиње Св. Сава у свом типику за манастир Студеницу. Ту се још види, да је у Казновићима постојала нека црква посвећена Св.Николи. Та црква је у то доба била врло чувена, јер је њен игуман учествовао, поред краља и свештених лица, у избору старешине (игумана) манастира Студенице“.

Камијево (Браничево) - не знам по коме је село добило назив, верујем да није по Алберу Камију  :)

Места са основом „киј“: Кијево (код Београда, код Баточине, на Косову, у источној Босни, у Далмацији код Книна, и др), Кијевац (Сурдулица), Кијевци (Пештер), Кијевчићи (испод Копаоника) - Киј је старо словенско име. Према традицији, стари руски град Кијев у Малорусији прозван је тако управо по свом заснивачу Кију (Кий), кнезу дњепровских Пољана. Само значење имена Руси овако тумаче: „Имя Кий исследователями возводится к славянским словам *kyjь, *kou-, *kov- в значении «посох, жезл, деревянный молот».“ (са руске википедије) Занимљивост невезана за ове топониме је да је Киј имао брата именом Шчек / Шћек, које име налазимо и у неким нашим крајевима (нпр. презиме Шћекић, старо братство Штеке / Штеци у Доњој Зети и Љешанској нахији). У повељи челнику Муси, Кијевци су по свој прилици родовско име, наводе се села у жупи Брвеник са називима: Киевци Полѩане, КиѥвцЬ СтрмолЬ, Попово Поле КиѥвцЬ. Видети детаљније о овим топонимама код Александра Ломе - „Топонимија Бањске хрисовуље“.

Кнић (Гружа) ?

Козник (Метохија, Пештер, тврђава) - старину топонима видимо према тврђави Козник која се налази изнад Расине, између Бруса и Александровца. Подигнута је у време кнеза Лазара, али је вероватно на том месту и раније постојало неко утврђење. Касније (1405) је деспот Стефан Лазаревић дао Козник и околна села на управу Радичу Поступовићу (Рајко од Расине и Облачић Раде из народне епике). За пештерско село Козник се каже: „О постанку имена постоје два предања: по једном, назив потиче од доминантног занимања становништва – гајењу коза, у време када је село настајало. По другом, назив потиче од планине Козник, на чијим су се падинама населили и искрчили шуму“. Можда назив тврђаве није истог порекла као назив села (по козама и козарству), можда би могао имати везе са основом кос (под неким углом) или коса (као космат, нпр. град на косматом - шумовитом брду, аналогија Космач, Космај), па Косник - Козник. Вероватније у смислу неприступачности на врлети где се само (диво)козе могу попети.

Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.
(хтедох да поставим слику коловрата, али боље не, да ме опет неко не прогласи неонацистом  ::) ) 

Команице (Мионица) - „Команичани не знају ништа да причају о имену свога села. Ни сељаци суседних села, нарочито старији људи, почешће пута у говору изјасниће се да Команичани „нису наши“, него да су „неки други свет“, али ово не умеју да објасне“. Топонима са основом „ком“ има много код нас (Комови, Комани, и др), а и другде у словенском свету. У источној Словачкој постоји село Команице.

Комарева Хумка (Јужни Банат) - некадашњи назив данашњег Глогоњског Рита. Међутим, у катастарским књигама се још увек налази стари назив села и постоји као катастарска општина. Ко ли је био Комар који је ту сахрањен...

Комрен (код Ниша) - сматра се да је назив романског порекла. Иначе, села Горњи и Доњи Комрен постојала су у предтурско доба, а бележи их турски дефтер из 1498. године. Можда има етимолошке везе са топонимима Коморан (Горње Полимље), Комаран (Доње Полимље).

Костомлатица (Пчиња)

Кострошевци (Сурдулица) - већински бугарско село. Презиме Кострош је прилично заступљено у Словачкој.

Кострц (Косово) - етимологија му се можда може наћи у староруском костЬръ, а ово од старогрчког „кастрон“ или латинског „castrum“ који су рано ушли у словенске језике (А. Лома). Помиње се још у Бањској хрисовуљи краља Милутина 1316. године.

Котража (Шумадија, Драгачево, и другде) - вероватнио изведено од речи котар - насељено подручје око неког већег места (вароши, тврђаве). Котража испод Рудника, код Страгара, се у прошлости звала Добра Лука, од 18. века се устаљује назив Котражје, а у 19. веку - Котража. За драгачевску Котражу пише: „И само необично име села, о коме народ не зна никакво тумачење, и које је вероватно страног порекла, довољно показује, да Котража има давнашњи постанак, и могућно да је то име наследила од ранијег насеља, које је ту постојало“.

Коцељева (Тамнава) - ипак не носи име по средњевековном кнезу панонских Словена Коцељу (9. век), јер се Коцељева тако први пут назива тек у аустријском попису из 1737. године, а ранији назив овог места био је - Спасојевица. Према једној верзији, назив долази од биљке коцеља (кисељак), а према другој (вероватнијој) према неком сеоском кнезу именом Коцељ.

Краставче (Гаџин Хан)  :D

Кулич - село и средњевековна тврђава на ушћу Велике Мораве у Дунав. Тврђава је постојала још у римско доба, а садашњи назив је свакако из времена кад су њоме управљали Словени. 

Кумодраж (код Београда) - први пут се помиње у турском дефтеру из 1528. године. Ранији назив села био је - Куманово. Вероватно у етнониму Кумани треба тражити корен основе „кум“ у овом топониму. Ја сам раније мислио да то има везе с неком кумом  ;)

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 06, 2017, 04:41:15 поподне
Лапово (Лепеница) - „Не зна се поуздано како је Лапово добило своје име. Једни веле да се раван моравска на овом месту звала клапска, па је од те речи постала лапска а одатле лаповска. Други кажу да су Турци звали прве становнике овог насеља „лапови“ (разбојници) и да је током времена од тог назива постао назив овог насеља – Лапово“. Ово је, наравно, народно измишљање. У повељи кнегиње Милице из 1395. године помиње се посед под називом Хлапова Пољана. Дакле, назив је од личног имена Хлап (Хлапен, Хлапац). Хлапова Пољана је у то време била добро, а не насељено место. У турском дефтеру из 1476. године, ту се налази насеље које су Турци пописали као Жабари или Жабарци, а 1516. као - Липова. У аустријским документима из 18. века, место је записано као Лупова, а тек од 1788. године устаљује се - Лапово. Подаци су са странице Општине Лапово.

Лежимир (Фрушка Гора) - у папским документима из 1389. године, записано као Lecemer / Lecimer.

Леовић (код Љубовије) - од имена Лео? Можда корен треба тражити у истом корену топонима Леотар: од грчке речи leios - светао, у облику компаратива, leioteros - светлији.
 
Ликодра (Рађевина) ?

Лоњин (код Љубовије) ? Занимљиво село: до 1834. године ту су живели муслимани, а након њиховог пресељења у Босну, кнез Милош је ту населио Црногорце и Бокеље.

Луново Село (Златибор), Луњевац (код Смедерева), Луњевица (Рудник) - можда од личног имена Лун(е). Раније је постојало и име и презиме - Луњ, тако у Црмници братство Луњеви (једнина: Луњ), изумрли. Осим тога, постоји и придев луњав - пегав. Луњевица се под тим називом помиње у запису из 1597. године. Народ за топоним Луњевица каже: „И у селу и у околини име села се изговара као Луљњевица или Луњевице. Једно нарадно објашњење вели да је ту била велика шума и у њој се легле птице „луње“ па се по томе и село назвало“.

Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 06, 2017, 05:08:26 поподне
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.

На једном мало сумњивом сајту се говори да овај топоним наводно потиче из келтског језика:

"I pored latinskog prepisa o izvorima i na geografskim kartama i u hronikama, običnom analizom, svaki će naći odgovarajuća imena, sinonime čak i za ta imena u našim rekama, od starina. Na primer: Liig, istim sa značenjem, keltskim, u našem Ljigu. U starovelškom je protumačen kao "utoka reke koja je blatna"."

http://losthistory.weebly.com/kelti.html
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 07, 2017, 03:25:38 поподне
Лоњин

Постоји на Банији река Лоња, село истог назива и познато Лоњско Поље.
Вероватно је корен ових и топонима Лоњин исти.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Тромеђа Септембар 07, 2017, 05:25:36 поподне

Коловрат (Полимље) - стари словенски етноним и симбол, који означава непрестано кретање твари и духа укруг: рођење - живот - смрт - поновно рођење, итд. Састоји се од речи „коло“ - круг и „врат“ - од глагола вртети. Зашто и када је насеље названо коловратом, и има ли то везе са старословенским симболом или коловратом као прибором (точак, чекрк, пресло) - ? Иначе, само насеље је веома старо и било је важан римски град у периоду од 2. до 5. века.


Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 09, 2017, 07:55:53 поподне
Мислим да се овако зове део Пријепоља. Јел тако?

То је то место. Царина.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 11, 2017, 04:28:12 поподне
Магово (Топлица) - да ли по неком магу или човеку имена Маго?

Маћедонце (Јабланица)

Милорци (Тамнава) - овај навод Љубе Павловића („Антропогеографија ваљевске Тамнаве“) није ми баш најјаснији: „Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица, или мушких и женских имена и надимака су, између осталих, и село Милорци“. Можда је хтео да каже да су Милорци род по којима је село понело назив.

Милочај (код Краљева)

Миријево (код Београда) - за београдско Миријево се каже: „За име овога села постоји прича, да је постало по неком миру, који је закључен у време када су Турци владали Србијом“. Ипак, далеко је извеснија верзија за браничевско Миријево: „Предање говори о оснивачу села Мирији, односно постанка Миријева везује се за Јеринино доба, али сва је прилика да је ово предање нетачно те да је насеље млађе.“ Дакле, од личног имена Мирија.

Моровић (Срем) - стари назив Моровића био је Марот. Назив Моровић потиче из 14. века, по племићкој фамилија Моровић. У једној повељи са краја 13. века помиње се Стеван Моровић и његов син који је добио на поклон имања у Вуковској жупанији, а касније и покровитељство над бенедиктинским манастиром у Манђелосу. Тврђаву у Моровићу је највероватније саградио бан Јован Моровић 1332. године. У 14. веку Моровићи спадају у ред најугледније угарске властеле, а њихов замак добија назив по њима, премда још дуго постоје мапе на којима се јавља и као Марот. Вероватно је у питању чињеница да је Моровић дуго био посед, а Марот насељено место. Последњи Моровић умире 1504. године. Не знам за прве Моровиће, али у 15. веку они су ревносни римокатолици. Према неким изворима, Стеван Моровић је у Срем дошао „преко Босне“, што указује да је дошао негде из правца Далмације, Херцеговине или Црне Горе. Само презиме могло би бити од личног имена Моро. Код Италијана јавља се и као презиме. С друге стране, моро / морено значи и црномањаст (изведено од грчког - мавро).

Моштаница (код Београда, у Пчињи, на Козари, Банији, итд) - „Прича се да је ово село названо по неком спахији, који се звао Моштаница“ (Велика Моштаница). За Манастир Моштаница на Козари објашњење звучи боље: „Народно предање спомиње и рјечицу која тече поред манастира, а на којој су била 44 дрвена (брвната) мостића. Ти мостићи су били од пребачених оборених букових стабала. Управо и сад се код манастира, преко рјечице, налази такав мостић. Од ријечи мост, Мостаница, постао је назив за ријеку Моштаницу, а затим и за манастир“. Дакле, Моштаница би могла бити топоним везан за место где је нека река премошћена. Мада, може имати везе и са моштима, нарочито ако је манастир или храм у питању.

Мровска (Тамнава) - „Село Мровска зове се по томе што је народ у старо време много мро (умирао)“. Ово објашњење баш и не обећава много, биће да је у питању народно довијање. Чини се да да је у овом топониму дошло до неког сажимања гласова (можда - Моровска, и има везе са Моровићима?). Под овим називом помиње се у турском дефтеру из 1528. године.

Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 11, 2017, 04:30:25 поподне
Невада (Куршумлија), Неваде (Г.Милановац) - пандан Алабан(м)и  :D
У документу из 1411. године наводи се како је мађарска војска упала у Србију, у намери да искористи слабост србске војске након Косовске и Никопољске битке, те су борбе вођене битке око тврђава Борач, Честин и Неваде. Ова војна акција вероватно се догодила 1397. године. Неваде су одолеле нападу, али до данас није поуздано утврђено где се налазила ова утврда. У мађарском документу, тврђава се наводи као Novady. Могући старији србски назив тврђаве је - Неводи. Постоје неки аргументи да је била управо на јужним странама Рудника (Велики Вис), више данашњег села Неваде. О убикацији Невада чланке је написало неколико аутора. Нпр. Сима Ћирковић:

https://www.scribd.com/doc/212878491/Sima-%C4%86irkovi%C4%87-Nevade-nepoznati-utvr%C4%91eni-grad-u-Srbiji
 
Негбина (Златар) - постоје мишљења да је назив илиро-влашког порекла. Видео сам и мишљење (Лома) да долази од исквареног Негнина, а ово од женског имена (Негна - са основном „нег“, као у именима Негован, Негослав, Негоје и сл). Ово име налазимо у једном дубровачком документу из 1280. године у којем се помиње слушкиња из Босне, именом Negna.

Непричава (Лајковац) - „Село је веома старо, а име је добило у средњем веку, када је било у оквиру дистрикта, који је имао исто име. У народу се прича да је некада била велика шума кроз коју се пролазило са страхопоштовањем, а пре проласка кроз њу говорило се да не треба причати те тако изазивати нечастиве, па је од „не причај“ остало Непричава“. Историјски извори и Александар Лома говоре другачије: Непричава је била средњевековна жупа са истоименим тргом (заснован у 14. веку) и угарском тврђавом с краја 14. и почетка 15. века (народ је, наравно, назива „Јеринин град“). У жупи су живели измешани Срби и Мађари. Старији назив жупе био је Непречава, а Лома га објашњава као ктрај кроз који се не може прећи (не-прек + настава (ј)ава), конкретно због брдског залеђа и реке Колубаре.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 11, 2017, 04:31:47 поподне
Љиг (Качер) - најранији запис топонима је из 17. века, у путопису Евлије Челебије, који је навео реку „Лиг“. Варошица је по реци и добила назив.

Нађох податак да се топоним Љиг, као жупа у оквиру угарске Мачванске бановине, помиње још 1247. године.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 11, 2017, 04:53:37 поподне
Мургаш (Тамнава) - „Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга“. Постоји топоним Мургаш и у Црној Гори - врх (и катун) на Мокрој који одељује калудерску планину од Ругове, а и планина и село у Бугарској, као и село у Македонији. По свој прилици, у питању је влашки топоним. Мургаш је и назив за врсту птице. Мургасто (на македонском и бугарском - мургаво) значи и нешто тамно, потмуле сиво-мрке боје, или тамнопуто. Али, и овде се највероватније не ради о словенској речи, већ је она преузета из романо-влашког. У неким крајевима мургаш је назив за црни дуд. У Бачкој постоји род Мургашки, који имају предање о пореклу из Бугарске, и то из подручја планине Мургаш.

Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):

https://dexonline.ro/definitie/murg

Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Милош Септембар 11, 2017, 06:03:24 поподне
Да, у питању је источноромански топоним. У модерном румунском murg има значење "чиласт, мркосиве боје, алатаст, риђаст", али и "сумрак, залазак сунца, свитање". Реч нема јасну етимологију, доводили су је у везу са словенским "мрак" и са албанским "muk, mugu, murgu" са значењем "смеђ, таман, сумрак, залазак сунца". Линк ка етимологији речи (на румунском):

https://dexonline.ro/definitie/murg

Треба имати на уму да на албанском murg има још једно, шире познато значење, "монах" (murg је тоскијски, а mung гегијски облик), од латинског monachus. Постоји могућност да је реч добила горе наведена значења због мркосиве или смеђе одоре коју су носили монаси, и да је ту промену значења доживела истовремено и у источнороманском и у раноалбанском, али то је само претпоставка.

Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 11, 2017, 09:12:07 поподне
Имa ceлo Mуpгa у Дpeници, пo кoмe Mуpгaнићи нoce пpeзимe.

У Дреници постоји неколико топонима који би се могли везати за влашко (источнороманско) становништво. Изгледа да су ту имали неку већу концентрацију, а Вукановић наводи и неке српске родове из Дренице који знају за своје влашко порекло (нпр. Гвоздићи из Броћне). Такође постоје у Дреници и поарбанашени влашки родови...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 12, 2017, 05:04:50 поподне
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.

Обреж (Јужни Срем, Расина, Стара Рашка, код Чачка) - за Расински Обреж код Варварина стоји: „По једном тумачењу село је добило име по томе што се налази „о брегу“, мада је уствари у равници. По другом је задржало име села одакле је већина досељеникца* а по трећем тумачењу што је ту извршено неко обрезивање“. Ни сремски Обреж није „о брегу“, па је тешко закључити да ови топоними имају везе са брегом. Могуће је да имају везе са Аварима (Обрима). Аналогно, нпр. Обровац. Ови остали би могли бити изведени од брега, место које је „о брегу“ - обреж(ина).

Огар (Јужни Срем) - под тим називом помиње се у дефтеру за Сремски санџак из 1570. године. Огар је назив за врсту ловачког пса (гонич, постоји позната раса пољски гонич - polski ogar), код нас преузет из мађарског. Истовремено, можда је топоним изведен од глагола горети, огорети или огаравити. Код нас у Војводини постоји и презиме Огар (србско).

Округлица (Власина и на још више места у Србији) - симпатичан назив. Тумачење је да се ради о округлој главици, брежуљку.

Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.

Орља Глава (код Краљева), и још много лепих орловских топонима, нпр. у Црној Гори Орја Лука, Орлов Крш итд.

Топоними са основом „остро“: Остра (Чачак), Острвица (развалина старе тврђаве на Руднику), Остриковац (Ћуприја), Островица (код Ниша, на Пештеру), Острозуб (Црна Трава), Остружница (код Београда), Острц (Власотинце), такође и врх Острило на Пештеру, у Црној Гори Манастир Острог, Остро и Заостро (код Берана), Заострог (Улцињ), и још многи у целом словенском свету - придев „остро“ има значење голог, кршевитог, истакнутог врха на некој планини. Отуд и топоними са овом основом углавном се налазе у таквом крајолику.
Неки топоними могу бити изведени и од речи острво.
Рудничка Острвица је тврђава која се први пут помиње 1320-их. Занимљива је прича о велможу Николи Зојићу, побуњенику против младог деспота Стефана, који се ту затворио, а од смакнућа спасао тако што се у Острвици замонашио, те је тако избегао гнев деспотов.
Другачије тумачење налазим за топоним Острог: „Острог је опкоп, табор, тврђава, као географски термин значи место на коме се налазио или се налази острог“ (Звездана Павловић - „Ороними Србије“). Судећи према крајолику и стени у којој се налази Манастир Острог, мени се ипак прихватљивијом чини она верзија о кршу и голети.
Заостро код Берана назив је добило по полажају иза врха Остро - за Остро.
Остружница је могла име добити по остругама - бобичастом воћу (дивља купина).


Отањ (Ужичка Црна Гора) - ?  у записима турског путописца Евлије Челебије, који је кроз овај златиборски крај прошао 1660-их, ово село је записано као Ho(u)tan.

Оцка Гора (код Прибоја) - има ли везе са Хотима (Хотска Гора)? Имамо Оцку Гору и у Морачи у Црној Гори, која је добила назив јер су на њој некада катуновали Хоти.

Очка Гора (Златибор) - вероватно од „око“, планинско језеро или извор око кога се направи језерце. Нема везе са Хотима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 12, 2017, 05:16:07 поподне
Обајгора (испод Таре) - гора је јасна реч, а што се тиче прве речи у сложеници, нашао сам тумачења која говоре да је изведена од глагола бајати (дакле, била би нека обајана, зачарана гора) или пајати, или чак опијати или придева опојно (опајгора, како стоји и у Вуковом Рјечнику, било би нешто као опојна, мирисна гора.

Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:

http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Милош Септембар 12, 2017, 05:43:54 поподне
Буквално исти топоним, само без почетног "о", се налази у Копаоничкој Шаљи (Бајгора), и представља прво село које су Шаљани у 18. веку "заузели", и одакле су почели да се шире по јужном Копаонику и потискују српско становништво. Ивановић у "Задужбинама Косова" наводи да је ранији назив био Бела Гора, али ово је изгледа само домишљање, и Небова претпоставка је ближа истини, јер овај топоним, у потпуно истом облику (Бајгора), сам пронашао да се јавља на више места у Русији:

http://www.geonames.org/search.html?q=baygora&country=

Нaши cтapи cу je упpaвo тaкo нaзивaли-Бajнa Гopa
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 18, 2017, 08:42:13 поподне
Близанци:

На речици Дервенти, на локалитету Близанци (постоји и истоимени извор) код Севојна, стоји стари камени мост, за који народ сматра да је из римског доба. Мост је био део некадашњег цариградског друма, који је данас напуштен и зарастао у растиње.

У средњем веку, овде је био трг на који су долазили трговци чак са Косова, из Босне, Дубровника.

Према предању, локалитет се назива Близанци, јер су га градили двојица браће близанаца, римских поданика из ових крајева, који су били познати неимари. Прво ми падају на памет браћа близанци неимари, свети мученици Флор (Florus) и Лавр (Laurus), које Црква празнује 31 / 18. августа.

http://www.politika.rs/scc/clanak/375099/Livac-Bore-i-rimski-most

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80_%D0%B8_%D0%9B%D0%B0%D0%B2%D1%80

Мост се налази на средокраћи између села такође сликовитих назива: Збојштица и Поточање.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 19, 2017, 04:48:42 поподне
Паклештица (Пирот) - иако би се на први поглед овај топоним могао повезати са паклом, овде се заправо ради о изобличеном старом називу. Наиме у дефтеру за Пиротски кадилук из 1580/81. године, ово село је уписано као Поклиште. Поклиште је и планински врх изнад Бродарева, као и село на североистоку Македоније, што указује на највероватније словенско порекло овог топонима.

Паскашија (Димитровград - Царибродско Горње Понишавље) - посед неког Паскаша. Име Паскаш није било ретко крајем средњег века, па и у 16. веку (има га у дефтерима), и највероватније је влашког порекла. Под тим називом, село је пописано од Турака 1576/77. године. Вероватно је село понело назив по сеоскм кнезу. А можда по кнезу Паскачу, који је у 14. веку управљао облашћу код Криве Паланке у Македонији. Његов портрет и жене му Озре, налазе се у цркви Светог Николе у селу такође занимљивог назива - Псача. Презиме Паскаш постоји у Лици.

Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.

Паштрић (код Мионице), раније Паштрићи - „За име селу везана су ова два народна тумачења: 1. Једни држе да је име селу донела прва породица досељена из Паштровића у Далмацији (тачније из црногорског приморја), па је од имена Паштровићи дошло скраћено име Паштрићи. 2. Други држе да је име селу дошло од села Паштрића, које се налази и скадарској кази, на реци Дриму и да га је донела најстарија породица у селу, која се доселила из тога места“. Додајем да топоним може имати везе и са плaнином Паштрик у Ђаковичкој Малесији. У Дечанској хрисовуљи (око 1331) Паштрик је записан као ПЬстрЬц. Можда од старословенског пЬстрЬ - шарен.

Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615

Поганово (насеље и манастир у близини Димитровграда) - на месту данашњег Манастира Светог Јована Богослова код Поганова, постојао је србски манастир још пре 1130. године, који је вероватно страдао у неком ратном окршају или је запустео. Нови манастир подиже Константин Дејановић Драгаш 1395. године, који је одлично очуван захваљујући неприступачности. Сам топоним можда указује да су некада у том крају (или селу) живели пагани. Имењак Шекулару?

Поникве (код Ужица, у Браничеву, код Чајнича, итд) - топоним који постоји и код других словенских народа (у Словенији, Хрватској, Босни). Пониква је облик крашког рељефа (вртача).

Поскурице (код Крагујевца) - „Мештани причају да је селу дошло име отуда што су њихови преци донели први хлеб за поскурицу, када је подигнута дивостинска црква (манастир). Игуман их је, веле, питао из ког су места и посаветовао их да то име (не зна се које) замене данашњим за вечиту успомену на прву манастирску поскурицу – Поскурице“. Поскура (грч.), синоним за просфору, нафору - колач (хлеб) који се користи на Светој Литургији за припрему Часних дарова.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 21, 2017, 02:32:22 поподне
Пачарађа (Косаница, а и у Црној Гори, у Љуботињу у Ријечкој нахији) - Ердељановић („Стара Црна Гора“) сматра да је овај топоним србског порекла, мени више звучи албански. Можда Николавук има неко објашњење за овај топоним? Такође и за презиме Пачариз. Што се тиче љуботињског Пачарађа, његов средњевековни (14. век) облик је - ПачЬрадЬ.

Пилатовићи (Доње Драгачево) - „Да ли је овде увек постојало насеље под именом Пилатовићи, нико не уме казати“. (Ердељановић). Јасна је етимологија топонима, али није познато по ком Пилату или по ком братству Пилатовића је село понело такав назив. У недостатку бољих одговора, можда би то могли бити власи Пилатовци из Опутне Рудине у источној Херцеговини. Катун / братство / племе је, према предању, име добило по свом старешини бану Пилату, који је живео у 15. и почетком 16. века. Пилатовци се помињу још у првој половини 15. века (1430), што указује да им бан Пилат (савременик и зет Ивана Црнојевића) не може бити родоначелник. Пилатовци по свој прилици име дугују неком ранијем Пилату, а бан би могао бити његов потомак и наследник имена и главарства. Комненићи из Пилатоваца, који се рачунају у праве Пилатовце, за себе кажу да су у Херцеговину дошли „из Влашке“. Постоји и један врх Пилатовица на Копаонику.
Праисторијска некропола на подручју Пилатовића: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=615

Пачариз је турцизам пореклом из персијског језика, има значење "штета, квар":

pačariz, u značenju šteta, kvar, ("Ima Dmitar četrdeset sluga, te Turcima pačariza gradi; On razbija hane i dućane")
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1591.0;wap2

Пачарађа ми с друге стране више делује као влашки а не топоним арбанашког порекла; помиње се у попису 1444-1446. са 20 становника, под овим именом. Ипак, најпре ће бити да је у питању старословенски топоним током времена искривљен у данашњи облик.

Најзначајнији археолошки објекат истражен у Пилатовићима је велика кнежевска хумка с краја 6. и почетка 5. века п.н.е. Материјална култура пронађена у њој се може повезати са гласиначком културом (племена Аутаријата и Илира у ужем смислу) и централнобалканско-србијанским комплексом старијег гвозденог доба (углавном се повезује са Трибалима).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Септембар 22, 2017, 12:20:31 пре подне
Идем азбучним редом:

Ба (испод Рајца) - веројатно од њем. Bach-поток.

Балчак (Прокупље) - балчак је турска реч која се употребљава у Маћедонији и по југоистоку; значи рукохват или онај дел за који држиш мач.

Белогош (Прокупље) - веројатно од белогост

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Многа села у Поморављу називају се на -овац (нпр. Петловац) као што у Бугарској на -ово (Петлово). То је језичка тежња и нема везе са старим називом за село - вас.

Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам? Није турска реч, но корен ваља поискат у мађарском. Обрати пажњу на топониме Беч, Бечеј. Одатле и Becsmen.

Бзеница (Александровац) - од баз (г. бза, д. бзу) - стари назив за базгу.

Биоска (код Ужица) - од старејшега Белска.

Блазнава (код Тополе) - од старосрбске и старословенске речи (са)блазањ - искушење, грех. Одатле је и глагол саблазнити - сатворити грешку по какову искушењу.

Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.
Не вјерујем да бован има везе с речју балван, но могу рећи нешто о самој речи "балван". Балван је обарскога или бугаротурскога огурскога језика. Погрешно је уверење да су се Словени икада клањали балванима, но су се њима означавала словенска гробља. Након спаљења мртваца, пепео се стављао у грн, а грн се укопавао у земљу с разним накитом, ножевима и личним стварима мртваца, те се нада тем забивао у земљу невелик балван или кол с малим кровићем на врху. На том месту је се на задушнице сакупљала родбина и постављала тризну, како и данас творе наше старејше удовице, те доносе на тај дан што сладкиша, што јаја, што шљивовице. А то су касније свештеници протумачили, како се словени клањају балванима и принесе им храну. А јоште понегде у селима Русије да се видети такове балване.
(http://kizhi.karelia.ru/media/thumbs/info/4d/3f/07.jpg)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 22, 2017, 11:20:05 поподне
За Бован си можда у праву.

У раду "Ороними Србије", Звездана Павловић пише да Бован долази од „геог. терм. балван ,греда, стена, каменито узвишење... Уз терм. балван јављају се и варијанте балван, баван, бован и бобан. Сви они учествују у номинацији узвишења, брда, планина“. Тако и „Бобањ, Бован, Боване“, итд.

Међутим:

„Сви словенски изрази за ознаку идола туђински су, делимично источнога порекла: кумир, кап или капиште и балван који се код Срба у старим повељама јавља као назив за делове земљишта, као име села (Бован у Црној Гори, код Стоца, Вишеграда и Крушевца) и као име тврђаве (Болван сада Бован код Алексинца).“

(„Историја Срба“ – Јиречек / Радонић)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 22, 2017, 11:25:29 поподне
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас"  (вЬсЬ) - село, тако нпр:

Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Септембар 24, 2017, 02:55:52 пре подне
Што се тиче наставака -вац -вци, -вица, прочитао сам у више радова (нпр. код Пешикана, Ломе, итд) да ове наставке изводе од старосрбског "вас"  (вЬсЬ) - село, тако нпр:

Горажда ВЬсЬ - Гораждевац
Глуха ВЬсЬ - Глухавица
Накл ВЬсЬ - Наглавци

Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву,  твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)

Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)

Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,

На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 24, 2017, 09:14:35 пре подне
Ако то тако стоји у њеколиких работах, ондар то значи само да заредом наводе једну те исту заблуду.
Зашто је то заблуда?
1. Речи ваља разложити по правилом речеобразовања. Не постоји наставак -вац, -вица, но само корен-ов-ац, корен-ов-ица, корен-ов-ице, корен-ин-ац, корен-ац...
У предложеном случају најмањши звуковни спој (морфем) носећиј смисално значење су наставци -ац, -ица, -це, који присаједињен корену речи, најчесће придеву,  твори од њега именицу с том особином коју носи придев:
нем-ац (онај који је нем), стар-ац (онај који је стар), мудр-ац (онај који је мудар); сходно тому нем-ица, стар-ица, мудр-ица
или глаголу, творећи вршитеља дејства које изражава глагол:
куп-ац (онај који купује), кос-ац (онај који коси), жнац (онај који жне), пис-ац (онај који пише)

Што се тиче називања мест у словенских језик уочава се правилност, да се места називају по оснивачу с типично словенскими наставки припадности
-ов, -ова, -ово; (Псков (град), Аспарухово (место, село), Ваљево, Панчево, Смедерево)
-ев, -ева, -ево; (Кијев (град))
-ин, -ина, -ино; (Дивин (град), Дечин, Пушкино)
-ск, -ски, -ска, -ско; (Минск, Брянск, Гдањск, Брдско > Брчко)

Поготово насеља и села, која су позната по њекој особини или природној појави у том месту, добивају наставак -ац, -ица, -ец
Теплице (чеш.), Топлице (срб.), Градец,

На србском простору мало је градов и насељ која се кончају само на -ов или -ово, но се на њих воли насадати -ац, -ица.
Град којега је основао Милан није само Миланов него Милановац, а град Крагуја је Крагујевац, а Алексин град је Алексинац.
Оваково називање мест није последица њеких звуковних сажимања (контракција) него сасвим нормална појава. Ово је подкрепљено чињеницом да и остали Словени на исти начин творе називе мест, и-ако у њих реч вес или веснице није исчезла. Тако они имају села која се називају нпр. Маријина вес, но имају и села која се називају Маријинице и једно није настало од другога.

Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Септембар 25, 2017, 01:16:55 пре подне
Није заблуда, јер управо су облици Глуха вьс и Горажда вьс посведочени у средњовековним српским писаним врелима, а нису само домишљање и реконструкција. Глуха вьс се спомиње, између осталог, у Бањској хрисовуљи, Дечанској хрисовуљи, Сопоћанском поменику, док се Горажда вьс помиње у Жичким повељама око 1220; та два топонима представљају данашњу Глухавицу код Новог Пазара и Гораждевац код Пећи.

Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 25, 2017, 01:29:59 пре подне
Да, заиста се спимиње тамо "глоуха вьсь", но већ 1396 као "Глоухавица". Из овога се паке не треба рассудити, да "се наставци -вац, -вица" изводе из речи "вьсь", но само, да је ово село у одређеном добу претрпело преиначење назива или имало двојако назвање, што само по себи није редка појава. Ја само тврдим, да се не може из једнога изма (изузетка) закључити к правилу, то јест рећи да места на -овац, -евац, -овица, -евица воде порекло од старе речи "вас" у обћем.
Правило је да не постоје морфеме -вац, -вица, но се се ради о морфемном комплексу корен-ов-ац, корен-ов-ица, јере се он прожима кроз цео словенски свет, ако је потребно наводити и кроз саму више поменуту хрисовуљу - Белоглавац, Бобојевац, Бограновац, Брбовац итд. Ваља рећи, да је "-ов-ац" образовање правило, но да понеки -овац или -овица настао преиначавањем из "вас". Било би добро, ако се можемо овако усагласити.

Може се рећи да је "-ов-ац" образовање чешће, али тамо где имамо у писаним изворима посведочено присуство појма "вьсь" то не треба пренебрегнути. Сваки случај треба разматрати засебно како не би дошло до погрешних генерализација, свакако.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Септембар 26, 2017, 03:46:47 поподне
Правошево (Стари Влах) - веома стар топоним (13. век), свакако од старог србског имена Правош. Среће се и у облику - Правошева, који имамо и код места и манастира Милешева, а у чијој је близини Правошево.

Превешт (Левач) - насеље и некадашња тврђава. Помиње се у турском дефтеру из 1595/96. Занимљиво је да су га Аустријанци у једном документу из 18. века записали као - Privesich.

Прешево - помиње се још 1381. године, у повељи Константина Дејановића Хиландару, као жупа и насеље. По неким мишљењима (Јаворка Маринковић - „Микротопонимија бујановачког и прешевског краја“) долази од личног имена Преш(а), што може бити скраћено име или надимак од неког другог имена (попут Предислав).

Привина Глава (Фрушка Гора) - село и манастир, назив манастира (посвећеног Сабору светих арханђела) потиче од његовог задужбинара, властелина Прибе (вероватно од старог имена Прибац), који је засновао манастир у 12. веку, а село је засновано касније као манастирски прњавор. Од изворног Прибина Глава, временом је дошло до изобличења у Привина. Међутим, и народ има своју верзију: „Старији људи из овог места причају да су чули да је деспот Србије Вук Бранковић дао не малу суму новца за градњу ове цркве и манастира. Требало је да буде главни у Срему, којим је тада Бранковић владао, будући да је био православни и он, и његови претходници, и наследници. Пошто су градитељи с новцем побегли, лопови су их на нареченом месту убили. По томе је место названо Привина Глава, тј. пребијена глава“. Ову причу записао је опат Бонини 1702. године. (податак са странице Епархије Сремске)

Пријевор (код Чачка, у Боки, Грбљу, Босни, Херцеговини, код Дубровника, на Мљету, и др), као и Пријеворац (источна Босна) - реч пријевор значи чвор, чвориште, а у географији требало би да означава део неке узвисине где је најлакше прећи (превој).

Пријездић (Ваљевска Подгорина) - највероватније према презимену неког старијег становништва, а изведено од личног имена Пријезда. За ово ретко име знамо из наше епике, премда и данас се може наћи неки Србин са овим именом. Чувени војвода Пријезда се везује за одбрану града Сталаћа и јуначку погибију у кули, са верном му женом. Да ли су војвода Пријезда и Тодор од Сталаћа, по коме се кула у Сталаћу назива, иста личност? Неких поузданих доказа о његовом (њиховом) постојању и правом имену - нема. У сваком случају, приликом освајања Сталаћа 1413. године, већина бранилаца се током битке предала, само је један војсковођа, властелин деспота Стефана незнаног имена, одбио да се преда, затворио се у донжон кулу тврђаве и тамо изгорео у ватри коју су нападачи запалили, што је записао Константин Философ. Што се етимологије самог имена Пријезда тиче, на први поглед лако је извести закључак да је име изведено од предлога и глагола „јездити“ (као што на први поглед име Немања долази од глагола „немати“). Међутим, има ли ово име можда другачије порекло? Недавно смо на теми о старим племенима у Црној Гори помињали једног Пријезду (Приѥзда) у Дечанској повељи.

Прогар (Јужни Срем) - село је засновано 1521. године, од избеглица из околине Београда, који су се склонили преко Саве испред турске војске. Према сеоском предању, назив села настао је тако што су при досељењу затекли спаљено старо село.

Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).

Пусто Шилово (Јабланица) - помиње се под овим називом 1516. године. Можда Војиненад зна нешто о пореклу овог топонима, мислим то је његов крај  ;)

Пустовлах (Стара Рашка) - према предању на месту овог села постојало је неко древно село које је потпуно запустело у ратовима крајем 17. и првој половини 18. века, те је по томе добило онај придев „пусто“. А зашто баш Пустовлах? С обзиром да је село и данас насељено Србима, могуће је да су их тако прозвали суседи исламске вероисповести (Срби = Власи).

Пшаник (Драгачево, као и на Тари) - драгачевски Пшаник је у турском дефтеру из 1476. године записам као Имшаник, па Лома овај топоним изводи из речи - мъшанЬ, од мъхЬ - маховина. Неки сматрају да реч није словенског порекла (Корићанац - „Надибар“), а неки је изводе из речи - пшеница.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 26, 2017, 05:28:21 поподне
Прхово (Јужни Срем, као и у Босни, Далмацији) - сремско Прхово помиње се под овим називом још 1403. године. Вероватно и место на супротној обали Саве, Прово, има исту етимологију, с тим што се глас Х временом изгубио (Пр'ово). У повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1428/29. године, којом се великом челнику Радичу Поступовићу потврђује посед, између осталих села, помиње се и ПрЬхово у Мачви, што би требало да је данашње село Прово. Данашње село Александровац у Браничеву се до 1883. године звало Прхово или Прово. Насеља су вероватно назив добила по личном имену Прх, а корен речи неки аутори тумаче као особину живахне, покретљиве особе. Истог порекла је глагол - прхнути. Други име Прх тумаче као скраћеницу од неког дужег имена (нпр. Првослав).

Ја сам пронашао да је етимологија овог топонима везана за лесне карактеристике земљишта на коме је село засновано (прах). Постоји и Прахово код Неготина, на Дунаву. С обзиром да се села са овим називом углавном налазе близу река, делује могућно да су по томе добила име.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 23, 2017, 01:19:53 поподне
Рагодеш (Пирот) - ?

Раденка (Кучево)

Радобуђа (Ариље)


Радовање (Велика Плана) - иако кад се прочита и не чује наглашавање при изговору овог топонима, може да делује да се ради о именици изведеној од речи радост, односно глагола радовати се, заправо је изведено од личног имена Радован (као - Радованово), а нагласак при изговору је на другом слогу.


Радуховце (Пештер) - у средњем веку код нас се може наћи лично име Радух, што је упрошћено од Радодух.


Рађевина, Рађево Село - од личног имена са основом рад-.


Расовача (Топлица) - звучи као нека врста ракије, али корен је из личног имена Хрс: у турском попису области Вука Бранковића из 1455. године, ово место је записано као Хрсовци (или Хрсовце). Ово име налазимо и у средњевековним Његушима, једног од тројице родоначелника Залажана: браћа Хрс, Гач и Друг.


Раутово (Ниш) - Раут, немачко име? У Црној Гори постоје два рода са презименом Раут - једни су на Његушима (из братства Раичевића), а други у Кртолима (из братства Дабчевића). Презиме Раут постоји код многих народа, а занимљиво је да се у Индији више од 1,2 милиона људи овако презива. Од европских народа, презиме Раут је најзаступљеније код Немаца, Руса, Пољака, Британаца, Француза и Румуна, а има га и међу Чесима и Белорусима.
http://forebears.io/sh/surnames/raut

Што се тиче немачке варијанте, raut би требало да значи - груб.
Имамо Раут и као турско име, Раут-паша крајем 19. века.
Упадљиво је присуство овог презимена код готово свих словенских народа.


Ргаје (Топлица) - село и средњевековна тврђава на истоименом брду код Прокупља. „Лексеме: хрга, хрг, рг, рга користе се у говору и са променом консонанта х– у в- и к–.· врг, крга... У Србији је присутна варијанта без х–, рг, рга ,дрвено корито из кога се поје свиње и друге животиње, ргањ, пресечена тиква којом се захватавода. Ради изгледа и облика који има посуда, њено име се употребљава као назив за издубљено,улегнуто земљиште, за одређену врсту вртача“ (Звездана Павловић „Ороними Србије“).


Рготина (Зајечар) - „Причају да је Рготина добила име по човеку који ју је први заселио. Он је дошао, веле, после друге сеобе из Старе Србије у Аустроугарску, где је боравећи чуо и научио неке немачке речи, као „ер гот“ (Herr Got), па је то овде, као узречицу употребљавао (  ::) ). Мештани га због тога прозову деда Јергота, а по њему је и село названо Рготина. Његови потомци се и данас зову Ргоћанчићи. По другој теорији назив овог села дошао је од имена неког старог грчког града Аргоса, који се налазио више села Рготина, на брду Крива Коса“.
У дефтеру из 1560. године, ово село је записано као Хрготин, што указује да је топоним изведен од личног имена Хргота (паралела: Негота - Неготин).


Ргоште (Књажевац) - од старијег топонима са наставком -гостъ. Можда сажимањем од Радогоште. Лома наводи паралелу са руским топонимима Оргощ и Рогощ, као и Оргост у Призренској Гори.
На подручју Ргошта нађени су археолошки остаци из праисторије, старог и средњег века, што указује на континуитет живота на том подручју, свакако због лековите термалне воде:
https://vanjabor.wordpress.com/2009/08/06/otkriveno-nalaziste-iz-praistorije-u-selu-rgoste-kod-knjazevca/


Рдово (Грделичка клисура) - с обзиром да се село налази на гребену изнад Радовске реке, могло би се закључити да је до необичног назива Рдово дошло губљењем самогласника „а“ у првом слогу, те да је ранији назив Радово.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 23, 2017, 01:21:31 поподне
Режевићи, Режевиће, Режевић (у Паштровићима у Приморју, као и на Пештеру) - паштровски Режевићи кажу да назив племена Режевић долази од тога што су три брата, кад су се доселили у Приморје „порезали“ границу између својих поседа, па отуд Режевићи од тог резања („Паштровићи“ - Јован Вукмановић). Ово је, јасно, народно довијање да се објасни значење нејасног племенског имена. Презиме Режевић помиње се 1413. године у основачкој повељи Манастира Прасквица Балше III. По свој прилици је овај назив патронимског порекла, од личног имена Режо, које може бити надимак од неког дужег имена.
Пештерско село Режевићи пописано је под тим именом 1571. године у нахији Трговиште у дефтеру за Призренски санџак. Да ли паштровски и пештерски Режевићи имају међусобну везу или су им имена настала засебно, непознато је.


Реткоцер (Јабланица) - ретка церова шума


Рибашевина (Ужице) - највероватније да је ово село старог назива - Рипаш, пописано у дефтерима са Смедеревски санџак из 1528. и 1560. године.


Рогојевац (Крагујевац) - од личног имена Рогој(е). Село је засновано од стране досељеника са Пештера из Друге сеобе 1737. године, који су му и дали назив. Иначе, лично име Рогоје налазимо у дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. (у селу Преторина у Рудничкој нахији), а у селу Буковица у Подрињу (Азбуковица) 1572. године једна махала је уписана под називом Рогоје (вероватно по имену старешине махале).


Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.

Било би занимљиво тестирати неког рожанског Радибратовића.


Рсовци (Пирот) - од личног имена Хрс (као и Расовача). 


Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.


Руда Буква (Косјерић) - рудо = црвено


Руђинци (Врњачка Бања) - дакле, није пивљански Руђо једини са овим именом. Очито је и у области око Западне Мораве био неки властелин или сеоски кнез именом Руђ(о), по коме је ово место понело име. Иначе, Руђ(о) је србска верзија имена Руђер, у ове крајеве доспелог вероватно под млетачким утицајем. Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“. У Француску су га донели Нормани, а затим се раширило и на Британска острва, а опет преко Нормана и на Италију, па и западни Балкан, као Руђер (вероватно од италијанске верзије Rugier).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 23, 2017, 01:26:18 поподне
Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“.

У слободном преводу - Копљеслав  :D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Октобар 23, 2017, 02:28:59 поподне
Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.

Ја сам негде раније прочитао да су називи Рубрибреза, али и Пиносава, латинског порекла, односно да потичу од неког (изумрлог?) романског дијалекта; прецизније речено, они представљају комбинацију романских и словенских (српских) елемената, "рубри" би требало да је од латинског rubeus - драч или купина, или црвена боја, а "пино" од pinus - бор, док је други део слога словенског порекла ("бреза" и "сав"). Ово пишем из сећања тако да не могу 100% да тврдим да је баш таква етимологија ових речи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 23, 2017, 04:09:30 поподне
Да, ово за Пиносаву сам и ја чуо, да је изведено од латинског pinus.

Ево шта каже Википедија (иначе, богато одрађена страница):

"Пиносава има три верзије њеног имена Пинос почиње од латинске речи што упућује на венац и гледање са Авале према Сави. Највероватнија је верзија да су тадашњи грађани израђивали „пинкоте“ за мешање теста у справљењу хлеба и да је по томе пиносава добила назив. Једна верзија је у уској вези са именом грофа Пина Савојског који је у 15. веку живео у градској тврђави а на данашњој територији села Пиносава поседовао имање."

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0

Ово са Пином Савојским звучи доста уверљиво. Проблем је, само, што у Србији постоје још најмање две Пиносаве (у Поморављу).

Раније сам на мрежи видео јако лепо урађено страницу о Пиносави (урадио је неко од мештана), где је било приче и о постанку назива села, али је сад не могу наћи...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Октобар 23, 2017, 04:13:50 поподне
У Шумадији има сeло Пиносава којe сe налази измeђу Марковца и Доњe Рачe!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 23, 2017, 08:32:00 поподне
У Шумадији има сeло Пиносава којe сe налази измeђу Марковца и Доњe Рачe!

Да. То је једна од оне две за које написах - у Поморављу. Она друга, у ствари и није у Поморављу, више је то северна Шумадија - тачно у средини подручја између Ковачевца, Велике Крсне, Азање и Кусадка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 28, 2017, 09:24:52 пре подне
Зна ли некто зашто се и одкада Шумадија назива тако?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: gillle Октобар 28, 2017, 09:32:53 пре подне
Режевићи, Режевиће, Режевић (у Паштровићима у Приморју, као и на Пештеру) - паштровски Режевићи кажу да назив племена Режевић долази од тога што су три брата, кад су се доселили у Приморје „порезали“ границу између својих поседа, па отуд Режевићи од тог резања („Паштровићи“ - Јован Вукмановић). Ово је, јасно, народно довијање да се објасни значење нејасног племенског имена. Презиме Режевић помиње се 1413. године у основачкој повељи Манастира Прасквица Балше III. По свој прилици је овај назив патронимског порекла, од личног имена Режо, које може бити надимак од неког дужег имена.
Пештерско село Режевићи пописано је под тим именом 1571. године у нахији Трговиште у дефтеру за Призренски санџак. Да ли паштровски и пештерски Режевићи имају међусобну везу или су им имена настала засебно, непознато је.


Реткоцер (Јабланица) - ретка церова шума


Рибашевина (Ужице) - највероватније да је ово село старог назива - Рипаш, пописано у дефтерима са Смедеревски санџак из 1528. и 1560. године.


Рогојевац (Крагујевац) - од личног имена Рогој(е). Село је засновано од стране досељеника са Пештера из Друге сеобе 1737. године, који су му и дали назив. Иначе, лично име Рогоје налазимо у дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. (у селу Преторина у Рудничкој нахији), а у селу Буковица у Подрињу (Азбуковица) 1572. године једна махала је уписана под називом Рогоје (вероватно по имену старешине махале).


Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.

Било би занимљиво тестирати неког рожанског Радибратовића.


Рсовци (Пирот) - од личног имена Хрс (као и Расовача). 


Рубрибреза (код Лајковца) - Овај топоним ми је увек био енигма. Народ каже: „О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име“. Јасно је да би се село у овом случају звало Рубибреза (неки и мисле да се тако зове), а не РубРибреза. 1717. године, аустријске власти су ово село записале као Rubrifesca (?) Cело је тада спало на само три куће (једна дошљачка и вероватно две стариначке), због ратова који су вођени у претходних 20-ак година становништво се раселило, а касније ће се ту доћи досељеници из источне Босне). У сваком случају, ти старинци су пренели дошљацима топоним, па у 19. веку у разним документима срећемо данашњи назив села.


Руда Буква (Косјерић) - рудо = црвено


Руђинци (Врњачка Бања) - дакле, није пивљански Руђо једини са овим именом. Очито је и у области око Западне Мораве био неки властелин или сеоски кнез именом Руђ(о), по коме је ово место понело име. Иначе, Руђ(о) је србска верзија имена Руђер, у ове крајеве доспелог вероватно под млетачким утицајем. Име Roger (Руђер, Рожер, Роџер, Рогер) је северногерманског порекла, изворно - Hróðgeirr, и значи „славно копље“. У Француску су га донели Нормани, а затим се раширило и на Британска острва, а опет преко Нормана и на Италију, па и западни Балкан, као Руђер (вероватно од италијанске верзије Rugier).



Тестиран је ТОДОРИЋ из Равни код Ужица (огранак Радибратовића из Рожанства) П-109.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Ojler Октобар 28, 2017, 09:37:40 пре подне
Зна ли некто зашто се и одкада Шумадија назива тако?

Има нешто мало овде о томе: http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html (http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 28, 2017, 11:55:38 пре подне
Има нешто мало овде о томе: http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html (http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/10/article-1.html)

Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Октобар 28, 2017, 11:58:50 пре подне
Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.
Полесје ,да...Или Шумава, као у Чешкој ...исти је корен, тако је назив у реду, мислим (једино зе порекло речи шума нисам сигуран, али постоји и планина у Чешкој)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Октобар 28, 2017, 06:10:16 поподне
Хвала, Велиборе.
Ја мислим, да се и у римско доба цела област међу Наисом и Сингидуном називала Sylvania, при чем sylva значи шума, лијес, дубрава, а простор за Дунавом називао се Transylvania, при том trans - преко, изза. Види се да је реч Шумадија веома нова и понешто накарадна. У духу словенскога језика називало би се Пошумље или Пољесје, но добро - што је, ту је.

Трансилванија је латински превод мађарског Ердељ ("иза шуме"). Ево кратког појашњења са Википедије:

"Erdő-elü probably refers to the fact that the Transylvanian plateau is separated in the northwest from the Great Hungarian Plain and Crișana plains by the well-forested Apuseni mountains. Alternatively, from the point of view east of the Carpathians, the name could suggest that the Hungarian name was created in Etelköz/Atelkuzu (Hungarian homeland in southern Ukraine), prior to settling on the Hungarian plain."
https://en.wikipedia.org/wiki/Historical_names_of_Transylvania

Много ми логичније звучи ово објашњење од неког прежитка из времена Римљана, који у таквој форми пре средњег века нигде није забележен. Што се тиче Шумадије, Silva Bulgarica је термин који крсташи приликом Првог и Другог похода користе за долину Мораве којом су пролазили на путу ка Светој Земљи, а не за Шумадију која није стриктно ограничена само на Поморавље, напротив. Назив Шумадија потиче из скоријег времена, од 18. века и насељавања предака њеног садашњег становништва, јер је у то време била прилично пуста и шумовита услед константног исељавања њеног старог становништва ка северу, прво током мађарско-турских сукоба у 15. и 16. веку и након тога након две Велике сеобе.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 28, 2017, 08:02:41 поподне
Тестиран је ТОДОРИЋ из Равни код Ужица (огранак Радибратовића из Рожанства) П-109.

Е, нисам знао. Хвала на информацији. Хаплогрупа се гађа са завичајем.
Имао сам професора одбране у гимназији, Радибратовића. Сјајан тип. Бог да му душу прости.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Октобар 28, 2017, 08:27:08 поподне
Мeни јe од дeтињства убeдљиво најинтригантнији назив сeла ЦРНИ КАО.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BE_(%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0)
Crni Kao naselje u opštini Batočina u Šumadijskom okrugu

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%9A%D0%B0%D0%BE_(%D0%A0%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D1%9A)
Crni Kao naselje u Srbiji u opštini Ražanj u Nišavskom okrugu.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Никола Стојановић Октобар 28, 2017, 08:33:20 поподне
Постоје два топонима са тим именом, други је код Баточине. Мислим да је најчешће мишљење да то значи "црни кал".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Октобар 28, 2017, 08:49:54 поподне
Постоје два топонима са тим именом, други је код Баточине. Мислим да је најчешће мишљење да то значи "црни кал".

Да!
Кал од речи каљуга (црна каљуга) или глагола калирати (црни губитак) или?

Зашто црни?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 29, 2017, 07:12:05 пре подне
Да!
Кал од речи каљуга (црна каљуга) или глагола калирати (црни губитак) или?

Зашто црни?

Кал или каль значи прльавштина или блато,  одатле и кальав и калюга.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Октобар 29, 2017, 09:30:47 пре подне
Кал или каль значи прльавштина или блато,  одатле и кальав и калюга.
Да, звучи логично!
 :)

И онда народ кроз сeобу прeноси назив свог родног мeста!

Ем црни (црно),eм кальуга (блатиштe) нeка!
Ал га мило кад сe сeти да јe из тог Црног Кала поникао!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Pavo Октобар 29, 2017, 07:50:01 поподне
U slovenskom dijelu Istre postoji selo koje se zove Črni Kal. 
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 29, 2017, 08:58:54 поподне
U slovenskom dijelu Istre postoji selo koje se zove Črni Kal.

Словен(ин)+ски - словенски
Словенац+ски - словеначски
Словак + ски - словачски
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Pavo Октобар 29, 2017, 09:57:52 поподне
Словен(ин)+ски - словенски
Словенац+ски - словеначски
Словак + ски - словачски

(https://s1.postimg.org/1ox5vjfw9b/image.png)

Završio sam i ja ipak neke škole pa me nema potrebe ispravljati kad nisam u krivu.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Đorđo Новембар 02, 2017, 10:48:18 пре подне

Рожанство (Златибор) - да ли долази од старе србске речи за Божић (Рождество, Рожаство, Рожанство) или од нечег што има везе са роговима, нечим рожнатим... Село се не помиње у турским дефтерима 16. века, па је могуће да су га засновали досељеници из 17. века (Радибрат са Дурмитора, од којег је велико братство Радибратовића) и дали му тај назив. Иначе, код села постоје остаци неке средњевековне утврде (коју народ, наравно, зове „Јеринин град“, па је могуће да је у претурско доба ту било неко насеље, али се не зна ког назива.


Највероватније је село раније било пописивано као "Рожанско" и да је то било старије име села

(Ахмет Аличић - Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије 15 и 16 век књ 1. стр 83)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Новембар 10, 2017, 10:36:48 пре подне
Комарница (притока Пиве) и

Комарштица / Комарача /Комарска река  (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.

У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.





Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Мића Новембар 10, 2017, 10:59:22 пре подне
Комарница (притока Пиве) и

Комарштица / Комарача /Комарска река  (притока Лима) у основи имаиу келтску реч за притоку > comar (=confluence), тако да ие мало вероватно да ови хидроними етимолошки (како се обично мисли ) од комараца потичу. (Исто тврде и за словачки град - Комарно (Camarum) кои се налази на ушћу двеу река, located at the confluence of the Danube (rom. Ister) and Váh rivers. Иначее и тамо обитаваше келтска племена.

У средњем веку у области Дробњака до Старог Влаха се користио етник - Comarani., ние за искључити, да су носиоци презимена - Комар, управо старином из тих предела.
Постоји и село Комарани у општини Нова Варош.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Be like Bill Новембар 10, 2017, 11:14:20 пре подне
Postoji i Komarevo kod Siska, blizu ušća kupe u Savu. Opako mesto

https://www.google.rs/maps/place/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5+%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE,+%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0/@45.418279,16.3924004,14z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x4766ef3d1fc3e645:0x56523d972810329a!8m2!3d45.4109686!4d16.4196507
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Новембар 16, 2017, 07:05:18 поподне
Панос (брдо у Пиви),

обично се сматра, да ие име добило по грчком богу природе - Пану. Међутим на келтском Pennos /Penn  = глава /head . Многи ороними динарског краиолика носе у себи - глава / главица.

Магуде

легендарно првобитно место насељавања Бранила и Руђа. На келтском mag/magos = field /поље

Леутар (брдо)

келтски:  leu = bright/ white бело/светло &  tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.



Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 16, 2017, 09:30:43 поподне
Леутар (брдо)

келтски:  leu = bright/ white бело/светло &  tarr/torr = hill / брдо, Леутар у пола словенизованом облику има двоинике - Леово Брдо и Левер Тара.

Ја нађох ово:

Леотар: од грчке речи leios - светао, у облику компаратива, leioteros - светлији.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 16, 2017, 09:52:37 поподне
Левер Тара.

За реч "левер" у речнику србског језика пише да означава војника са царском платом, дакле човека коме је војна служба занимање.

Сами Дурмиторци за Левер Тару дају објашњење да је назив добила по неферима, у турско време плаћеним стражарима на сталној служби (дакле, не дербенџије, већ професионални војници) који су чували важне путеве и мостове (какав је случај на Тари). Отуд и назив Нефер Тара, а касније промењен у Левер Тара. Искрено, не знам којег је порекла та рач - левер.

"LEVER TARA – selo dobilo ime po stražarima Leverima (Neferima), koji su tu stolovali".
https://durmitor.wordpress.com/info/toponimi/

"Na rijeci Tari je straža čuvala prelaze i gazove. Vojnici i stražari su se nazivali neferi. Otuda i naziv lokaliteta Nefer Tara. Taj naziv se vremenom izmijenio u Lever Taru i tako se i danas zove selo naspram Pirlitora".
http://www.slobodnarijec.me/durmitorske-legende-1-braca-vojvode-momcila/

С друге стране, с обзиром да је у Левер Тари постојало насеље још у античко доба (познати остаци светилишта божанства Митре), ни келтска етимологија није искључена, а ни грчка или латинска.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Новембар 16, 2017, 11:18:45 поподне
Пинд / Пиндос (гора)

иужнобалкански Пинд/Пиндос има имењака келтског порекла на северозападу Шпание (Галициа) - Monte Pindo.

The term Pindo has its origin in the language most likely Celtic: Binn dubh (Mt. dark, dark top). The name Pindo may arise from the dialect of Gaelic Celtic spoken in the area before the Romanization of Gallaecia.


https://en.wikipedia.org/wiki/Mount_Pindo
Наслов: Одг: Левер Тара
Порука од: zdravko Новембар 16, 2017, 11:55:38 поподне
Данашње село Левер Тара се поред садашње територије простирало на територији Ђурђевић Таре,Глибаћа и до Добриловине,а са друге стране је обухватало и села Глибаћи ,Ограђеница-све до Босне.Уобичајено је било да се цео тај простор зове Левери.Најездом турака ,српски живаљ се склањао у Шаранце,а леверски простор су населили турско -муслиманске породице,а највише муслимана Ђурђевића и постао је назив  Ђурђевић Тара,који и данас постоји ,а у селу нема ниједног муслимана.У Левер Тари и данас има неколико муслиманских породица.
Да се ради о старом насељеном селу говори песма -Женидба војводе Момчила,где се каже : " и четрдесет од града Левера.."У неком родослову (мислим Богуновића ), се каже да су на том простору Немањићи имали своје летњиковце.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Новембар 19, 2017, 08:28:31 поподне
Пирни До (Пива)

Пирлитор (замак и брдо)

Пирот


на келтском / латинском крушка = peren /pirus. Иначе у Пиви има топонима именом Крушка и Крушево. Наводно старо име Пирота беше -Пирлитор (непроверено)

https://mapcarta.com/18732342

https://sr.wikipedia.org/wiki/Пирлитор


Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: zdravko Новембар 19, 2017, 11:55:48 поподне
 На мапи је приближно тачно означена локација Пирлитора.То је место које више припада Дробњаку или нека граница са Пивом.То је једна висораван на домаку Жабљака.Причали су пре 30-ак година да се још познају зидине куле,замка војводе Момчила.Налази се на старом караванском путу од Дубровника ка Лиму-Пријепољу.Тај крај добро познајем јер ми је деда по мајци из тог краја.
 Прочитао сам у необјављеним списима Лубурића да је војвода Момчило зауставио једно крдо од 300 волова ,које је краљ Вукашин био наменио за дубровачко тржиште, и наплатио пролаз,царину.Иначе ту је на неколико километара прелаз преко реке Таре и увек су нечије царине биле,углавном турске,угарске,раније бугарске...Краљ Вукашин да би му се осветио реши да му преотме жену,коју је предходно подмитио да изда свог мужа - војводу Момчила.Пошто је реализовао план,увидео је да је убио великог јунака,јаког,развијеног човека,те је рекао  његовој жени :"кад си издала оваквог јунака ,издаћеш и мене..."Па легенда даље каже да је оженио његову жену.
 Иначе у том крају има назива , места која говоре о присуству Мрњачевића на тим просторима,највише Краљевић Марка.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 20, 2017, 12:00:52 пре подне
У вези Пирлитора:

Можда су ти Морлаци који се помињу половином 14. века исти они који су оставили топониме у Старој Херцеговини, нпр. Дурмитор и Пирлитор, као и неке топониме у западној Србији о којима је писао Александар Лома. По њиховом облику, очигледно је да ови топоними потичу из источнобалканског романског, и да не представљају језик романских староседелаца ових динарских области (условно речено Крича), који је по сачуваним и реконструисаним топонимима био ближи далматороманском; могуће је да су ови топоними једини траг неке средњовековне влашке сеобе ка западу (у 13-14 веку?) или са простора Космета или са простора југоисточне Србије, која највероватније представља средиште источнороманског Urheimat-а на Балкану; ово би била последња већа миграција Влаха из ове области пре њихове потпуне словенизације у касном средњем веку.

Пирот, с друге стране, вероватно потиче од средњовековног грчког (византијског) превода његовог античког латинског назива Turres - Кула или Куле, на грчком πύργος.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 27, 2017, 08:46:54 поподне
Јако би ми био занимљив ономастички приступ топонимима у Горњем Полимљу и Брдима. Надам се да ће нам Симо и Сунце једном приуштити то задовољство. Занимљивих топонима је јако пуно а међу њима су: Годочеље, Годуша, Годијево, Годово, Пороче, Калачице, Палочак, Краље, Труница До, Гусаре, Гуснице, Љешница, Бор, Трепча, Виницка, Поде, Црвљевине, Црвско, Црниш, Попрад, Колашин, Ржаница, Улотина, Мурино, Муровац, Лубнице, Шудикова, Маште, Будимља, Пешца, Миоче, Жари, Кути итд..

Позив за тумачење ових топонима упућен је Симу и Сунцу, али, ево, бићу слободан да напишем по неки ред о овоме, на основу података из расположиве литературе.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 27, 2017, 08:49:21 поподне
Ево неких тумачења:

Годочеље - изведен од словенске основе „год“ – време, као и оно што је добро, корисно, пријатно (уГОДно); празник (Звездана Павловић), исто и топоними: Годун, Годуша, Годовина, Годојевина, Годошевина, Годеч, Годечево, Годово, Годијево, Годљево (раније Годелева), Годачица, итд. Општесловенски.

Пороче – Цвијић ово село наводи као – Пороч. Не знам баш географију петњичког краја, али – да ли би Пороче могло имати везе с неким другим топонимом попут Рочи, Роци, Рокци, или сл?

Калачице – топоним је можда изведен од презимена или занимања – калач; ово би могао бити турцизам од – калхана – топионица, а калач (калхач) би могао бити топионичар. Постоји и друга верзија, по којој је калач турцизам који значи – граничар (Лутовац). Презиме Калач срећемо и код једног Србина у Будиму почетком 18. века. Има мишљења да реч калач долази од речи к'лач – нож, кратка сабља, по чему и народни плес у призренском крају и Македонији.

Палочак – овај топоним јавља се и у Херцеговини (Требиње); постоји село Палоч у Босни (на Врбасу); ту је и презиме – Палочевић (Косово 1912. године); упечатљив је наставак –оч, типичан за ЦГ и Малесију, као у именима Ракоч, Бракоч, Бакоч, Лекоч, Никоч, Перкоч, итд. Пал би могло доћи од имена Павле (албански, али и мађарски, словачки). Опет, у источно јужнословенским говорима – палочка значи врста секире. Коначно, руски – палка, палочник = штап. По свему судећи, можда ипак општесловенска реч.

Краље – не треба посебно коментарисати. Типичан (нарочито у Горњем Полимљу) наставак –е, уместо очекиваног –и код топонима изведених од властитих (презименских) и заједничких именица у множини, као код Копљаре уместо Копљари, Бастахе, уместо Бастаси, Ћетковиће уместо Ћетковићи, Дапсиће уместо Дапсићи. Тако и овде – Краље уместо Краљи. Презиме Краљ налазимо на више места у нашем етничком подручју. Мада, може бити и другачијег порекла, не од презимена, већ од места које је било краљевски посед – житељи = краљеви људи.

Труница До – можда има неке везе са презименом Трунић (ово презиме постоји у Зети)?

Гусаре – и много других топонима истог корена, нпр. Гусарица на Мокрој, катун Шекулараца. Према Вебстеровом речнику, гусар је србска реч, изведена од новолатинске речи cursarius. Гусарити = крстарити, од овога је изведен и назив за лако наоружане брзе коњанике – хусаре.

Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.

Љешница (ЛѢшница) – не треба посебно коментарисати. Општесловенско лес = дрво, а тако и – дрво лешника. Мноштво топонима изведених од ове основе, а навешћу тек неколикоистоветних овом заданом – чувена Јадранска Љешница (чувена по борбама у Првом србском устанку, у Јадру), село Љешница у Звижду (Пожаревац), затим речица Љешница у Босни код Дервенте, а коначно и локалитет Љешница у Тушињи, средишту дробњачких Церовића.

Бор – не треба коментарисати.

Трепча – у турском дефтеру из 1485. године, уписано као Требча. Не треба посебно коментарисати, писали смо на више тема о корену овог и сличних топонима. Трѣбьча. Треба је жртва, требиште место где се одиграва обред приношења жртве. Има велики број топонима како код нас тако и код свих словенских народа са овим основом Трѣб-. И још доста о овоме на: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg38072#msg38072

Виницка – у дефтеру из 1485. године, уписано као Војничка (или – Војницка). Јасан је корен, од речи војник – војничко село. Можда у најстаријој варијанти – Војна Вас. Постоји и Војно Село у Горњем Полимљу.

Поде (исто и Поди, Пода) – равно земљиште на речној тераси, као и другде у стрмовитом окружењу.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 27, 2017, 08:54:56 поподне
Црвљевине – по руди црвац, место где се та руда вади. „Црвац је минерал тетраедрита и настаје његовим разлагањем. Најбољи црвац добијан је од живе, као њен минерал оксид. Он је близанац цинабарида, ако не и сам цинабарид. Налазио се у ситним зрнима и у комплексној руди сребра и обојених метала, где је постојало цинабаридно сребро, олово па и бакар. У зони косовског, копаоничког и рашког рударства није било живе, али је било тетраедрита. Његова експлоатација почела је у Србији и Босни 30–их година XV века, а у трговини се појавио 1438. године, изузетно и коју годину раније али без значајнијих количина. Као рудни шут избациван је из воде плакаоница или потока приликом чишћења и дробљења руде. Кад је ушао у трговину одмах се јавио у већим количинама јер га је у шуту било дуже времена, таложеног као нузгредан производ... Употребљавао се за бојење вунених и особито свилених тканина, кад је била потребна јарка црвена боја која не би бледела на сунцу...“ (Храбак) Јасан је назив руде, по боји.

Црвско – исто као претходно.

Црниш – има више топонима у нашим крајевима са оваквом основом, нпр. Горња и Доња Црнишава и Црнишавска река у Левчу, затим локалитети (некада села) Црнишница и Црнишинци у Славонији, итд. Јасан словенски корен топонима.

Попрад – истог назива и насеље у Словачкој, Попрадник у дебарском крају, Попрат у Затријепчу у Зети (код Ердељановића – Попрад), Попратница код Бара, итд, а данас и у варијантама Папрат(и), Папратница, Папраћани, итд. Старословенски – порпорть = папрат.

Колашин – „...варошица Колашин, на ушћу реке Свињаче у Тару. То је нова варошица, али ту је постајала још од 17. века тврђавица са турском посадом, којом је управљао колази (педесетар), по коме се најпре то место прозвало Колашиновићи, па од тога и цео крај Колашин...“ (Народна енциклопедија СХС). Турски, овај колази је - kolagasi. Мени ово тумачење баш и није прихватљиво. „Француски конзул Hecquard наводи по традицији да је име Колашиновићи постало од личног имена Колаш, а од овога град Колашин на Тари. И заиста, помиње се име Колашиновићи у долини Таре пре него што је основан град Колашин, 1651 године“. (Лутовац) Митрополит Пајсије Колашиновић спомиње се  са тим презименом још 1645. године. Колаш је словенско име које Пешикан налази у изворима из позног средњег века. Коло је стара словенска реч, а колаш би могао бити и неки мајстор – колар. Колаш је презиме забележено у Дубровнику и Славонији, затим и Колашић у Славонији. Колаш је врста тканог прекривача - простирке у јужној Србији.

Ржаница – Ржаница се наводи још у Бањској повељи 1316. године (Рьжаница – данашња Горња Ржаница), затим у дефтеру из 1485. године (Доња Ржаница код Калудре). Од србске речи – раж. Место где се гаји раж. Тако и Ржана (Р'жана) у области Шекулара (такође се помиње у Бањској повељи, као и још два истоимена локалитета у Полимљу - Рьжана, као и Ржани поток, затим и Ржана код Корише и још једна код Звечана), Ржани до и Ржана главица у Старој Црној Гори, Ржаница у Топлици, Ражана код Косјерића, а и два села на југоистоку Србије – Ржана (Пољска и Височка) и још много топонима исте основе на нашем етничком простору. Код Руса – Ржаное, код Чеха – Rženy, итд.

Улотина - у дефтеру из 1485. Улутина. Иначе, никад нисам био начисто шта би овај топоним могао значити. Постоји онај народски придев – лотав = аљкав, неуредан, згужван, наборан, и од њега изведен глагол – улотити (се). Има ли то везе с топонимом Уллотина, не знам. Можда. С друге стране, имамо Лутово, које би могло бити истог језичког порекла као и Улотина. Писали смо о пореклу назива Лутово, од старослеовенског назива за липу:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.msg26750#msg26750
Могуће је да је и топоним Улотина истог порекла. У-лот, у липаку.

Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.

Муровац - Мура вас, Мурово село. Име Муро или Мура, иако на први поглед звучи турски, јавља се већ код Срба у 14. веку, у бањској, дечанској и призренској повељи, дакле пре било каквог турског присуства и нарочито не турског језичког утицаја. Могло би имати везе с латинским именом Maurus (Милица Грковић). Тако налазимо у то доба и презимена Мурић, Муровић, Мурковић. Надаље, „када се тепа мушком детету у Црној Гори, каже се – Муро“ (Звездана Павловић). Презиме Муровић у Врхбосни крајем 15. и почетком 16. века (србско – Драгић Муровић), исто презиме и у Ровцима, истоимени топоним у Буљарици у Паштровићима.

Наставиће се...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 27, 2017, 08:56:08 поподне
Изворе из којих сам извадио наведене податке написаћу након што обрадим све топониме које је Вољен од Бога назначио.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Полић Новембар 27, 2017, 09:07:42 поподне
Мурино – ово је савремена верзија назива ове варошице, а стари, изворни назив је – Мурина. Мура је стара србска реч за блатиште, крај поред реке у којем је, услед сталних водених талога, земља влажна и блатњава. С обзиром на положај Мурине на равној луци уз Лим, сасвим вероватан је овакав корен овог топонима. Мурина би, у том смислу, било – повелико „блато“ уз реку (као подручја под називом „блато“ – мало, веље и др, уз Скадарско језеро). Барјактаровић, пак, у овом топониму види траг арбанашког присуства (можда због арбанашког племена - Morina). Опет, овај топоним би могао имати везе и с личним именом Мура или Муро, видети даље под – Муровац. Ту је и руско презиме Муринь и кварт Мурино у Петрограду (Санкт Петербург, бивши Лењинград у Русији). Мурина или муриња (mureana) је и врста рибе, морске, која улази у слатке воде. Међутим, варош Мурина је предалеко од мора да бисмо њен назив повезивали с овом рибом.
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 27, 2017, 10:14:45 поподне
Гуснице – паралела са топонимом Гусиње: Гусино (Дечанска повеља), „уп. руски хидроним Гусиньiй, Гусиная, Гусиное, укр. Гусинець, Гусинка“, итд. Рекло би се – општесловенски корен топонима.

Назив је уствари старословенски придевски облик gǫsinь од gǫsь, "гуска". Суфикс -ino је у вези са хидронимима, најчешће језерима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак Новембар 27, 2017, 11:14:19 поподне
Ово је занимљиво из разлога што мислим да је та реч Мур, Мор, нека општеиндоевропска реч која означава смрт. На пример, на Немачком се мочвара каже Mohr, што је веома блиско овоме Мура. Изгледа да стари Индоевропљани нису никако волели мочваре :)

На енглеском је мур (moor) врста мочваре, тј. подбарног земљишта на ком расте врес. Нешто слично барама и боровњацима на нашим планинама.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 27, 2017, 11:24:34 поподне
Можда Муровац има неке везе и са латинском речју за зид - murus, muri.  :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 28, 2017, 08:32:19 поподне
Да наставим...

Лубнице – у дефтеру из 1485. године, уписано као Луменица (по Вукчевићу - Ломеница, што је тешко данас разлучити, јер се у арапском оба ова гласа пишу истим знаком - ꝯ; код Дашића и као - Лумница, Ламеница; по Пешикану - Лумница), што већина аутора који су тумачили овој топоним, сматра погрешним уписом турског пописивача. По Премовићу, назив долази највероватније по „лубовима“ – јелове или смрчове коре којима су покриване куће. Ово објашњење прихвата већина аутора. Марко Обрадовић истиче занимљиву претпоставку да је ранији назив овог села био Љубљенац, што је сада назив једног од заселака Лубница, што уопште не звучи као немогуће објашњење. Ипак, мене копка овај турски запис – Луменица и питање може ли имати везе с мушким именом Лум(-о). С друге стране, постоји руско женско име - Луменица, а колико видим по мрежи, и презиме у Албанији. Ломеница би било најлакша за разјашњење, вероватно назив по „изломљеном“ („ломном“) рељефу. У Топлици постоји село под називом Лумница.

Шудикова - према неким мишљењима (која немају потврду у изворима) назив манастира потиче од немачког Sanctus Jacobus - Свети Јаков, у изговору изобличено у Шудикова (Сут Јaков - Сут-иков – Шутиков – Шудиков-а), по аналогији на топонимске облике у Приоморју изведене од светитељских имена: Сутоморе, Супетар, Сутиван, Суторман, Сушћепан, итд. Губеринић назив мананстира изводи из назива некадашњег насеља Шудик-село (данашња Доња Мала, засела села Будимља, дакле уз сами манастир), што има логике, јер данашњи називи манастира у нашим областима су већином у ствари називи оближњих локалитета (топоними, ороними и др) који су пренети и на сам манастир (нпр. Жича, Студеница, Сопоћани, Јазак, Крушедол, Хопово, Острог, Калудра, Дуга, Дајбабе, Ораховица, итд), што је вероватно и овде био случај. Објашњење за етимологију назива Шудик-село, Губеринић налази у средњевековној функцији - судије, као место где седи судија (судик), а ово брани и тиме што су суседни локалитети Кљачинке (данас Клачинке), према старој речи за заклетву - кљатва, дакле могуће место где су спровођени судски поступци. Ту је затим и топоним Бранич, као могућа средњевековна фортификација (тврђава Будим-ља), а опет у вези са важним седиштима у Будимљи - саборног манастира, судијског седишта, итд. Село Шудик је, под тим називом, постојало и средином 17. века, с обзиром да је тако наведено у Шудиковском поменику.
Ове Клачинке би можда, језички, могле имати везе са клаком (кречом). 

Маште – у дефтеру из 1485. године, уписано као Мачта. У дефтеру из 1582/83. године, као Мачиште, а у Шудиковаском поменику из средине 17. века као - Мачте. Овај запис из дефтера с краја 16. века највероватније разјашњава ствар око порекла овог топонима. По свој прилици, село је назив добило по обавези становништва да израђује мачеве, истог значења као и Мачаре / Мачари, којих има у нашим крајевима на више места.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 28, 2017, 08:37:03 поподне
Мени најзанимљивији и, можда не на први поглед, али - најзагонетнији топоним (пре свега због Будина и могуће везе топонима с њима):

Будимља

Према  неким мишљењима (Милица Грковић, нпр) овај топоним је највероватније настао од личног имена Будим(-ир, или сл), у смислу Будимов / -ова / -ово град, жупа, село и др.

Други (Лома, нпр) допуштају и другу могућност, да је топоним изведен од глагола бῨдити, у смислу - бити будан, бдити, чувати нешто, стражарити (глагол звучи одговарајуће у овом смислу, јер је у жупи Будимљи био утврђени град, а и из ње је контролисана важна саобраћајница између Горњег и Средњег Полимља).

Постоје мишљења и да назив Будимља има везе са словенским племеном Будина, које се можда овде насеило у раном средњем веку. Њих је заиста могло бити, и то у оном првом таласу словенских насељавања у Илирик, у другој половини 6. века.

Конструкција је могуће настала од основе Будим, што би био назив тврђаве (на Будимском Грацу) и додатка -ѩ (ја), који одређује жупу у којој је град, попут Породим - Породимља, Некудим - Некудимља, тако и Будим - Будимља, односно: БоудимЬ - Боудимѩ, касније у изговору - Будимља (Боудимлѩ), како је забележено у двема хрисовуљама краља Милутина - Бањској и Хиландарској. Осим овог облика, у записима 14. и 15. века, Будимља се јавља и у облицима БудимЬ и Будимна. Најранији помен жупе Будимље је везује се за време зетског краља Михаила (око 1050 - 1080. године).

„Имена мјеста са основом Будин, или Будим су бројна. Тако поред имена Будимља, на простору бивше Југославије имамо: Будим, Будим војводински, Будихни, Будимци, Будина, опет Будимци, Будимлић, Будинарци, Будимирци, Будињак, Будиншчак, Будиншчина, Будимлија итд“ (Губеринић).

Да ли би неки данашњи Срби / Црногорци могли бити потомци Будина, и да ли их, можда, треба тражити у некој грани CTS10228 или некој грани R1a (а имамо је као представнике најстаријих родова нпр. у Кучима, Братоножићима и Зети и њиховим исељеницима, као и у неким крајевима КиМ)?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 28, 2017, 08:38:49 поподне
Пешца - Вешовић, Барјактаровић и Премовић су мишљења да назив села долази по пешчарима којег има доста у подручју села. Међутим, у дефтеру из 1485. године, село је записано као - Печаца (или у дословној транскрипцији - Бечача), а да се ради о Пешцима указује да је село уписано заједно с Лугом (данашњим Доњим Лугама; Пешца и Доње Луге су села једно наспрам другом преко Лима). У арапском писму нема ознака за гласове „П“ и „Ц“, тако да је турски писар уписао слова која су најближа називу села, те је Пешиканово тумачење (Печаца) сасвим одговарајуће. С друге стране, глас и слово „Ш“ постоји и у турском и у арапском језику и писму, тако да чуди да није уписано „Бешача“. Да ли овај детаљ указује да назив Пешца није изведен од реци пешчар, већ од старијег облика - Печаца? Топоним Печаца (Печатца?) можда је изведен од речи печат, па могу да се конструишу разна тумачења, нпр. да је то било место које је имало задужење да израђује печатнике, или да је место имало неки посебан статус са писменом и печатом о томе, или нешто треће...?

Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.

Жари - „... бројни топоними Жар и изведенице од Жар. Те ониме можемо сврстати у две семантичке категорије. У једној се налазе топоними чији је наставак повезан са давним процесом крчења шума путем паљења, горења, тако да је временом ишчезао и мотив њиховог настанка и значење. Данас су то опет шуме, ливаде, њиве. У другој се налазе топоними, ороними, мотивисани радњом глагола жарити „загревати“. Налазе се на осунчаним местима која сунце жари, на припеци; они су семантички еквивалент апелативима жар, жара ,летња врућина'“ (Звездана Павловић). 

Кути – општесловенски топоним; насеља под називом Кути, Кута, Куте има широм ЦГ, у значењу – угао, са три стране затворен, заштићен, издвојен, скрајнут део неког подручја. „Наше објашњење потврђује и географски положај села и конфигурација терена: Кута су окружена са свих страна планинским падинама, осим дела јужне стране, а y селу се јасно издвајају две увале, два угла“ (Маројевић).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 28, 2017, 08:41:00 поподне
Сва ова тумачења топонима које је задао Вољен од Бога, нашао сам у следећим изворима:

„Будимља у Скадарском дефтеру из 1485. године“ – Маријан Премовић
„Ороними Србије“ – Звездана Павловић
„Убикација неких топонима у Васојевићима“ – Божидар Зоњић
„Постанак топонима Кута“ – Радмило Маројевић
„Микротопонимија требињске Ластве“ - Јасна Хаџимејлић
„Топонимија Бањске хрисовуље“ – Александар Лома
"Турцизми у српскохрватском-хрватскосрпском језику" – А. Шкаљић
„Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара“ – Ејуп Мушовић
„Срби у Будиму“ – Душан Поповић
„Русалије“ – Љубица Јанковић
„Српскохрватска географска имена на –ина, мн. ·ине: преглед типова и проблеми класификације“ – Александар Лома
„Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“ – Јован Цвијић
„Ускочка топонимија“ – Милија Станић
„Средњовековни баштински поседи Хумског епархиског властелинсктва“ – Рад. Ивановић
„Зетско – хумско – рашка имена на почетку турскога доба“ – Митар Пешикан
„О старости Срба на Балкану“ – Радомир Губеринић
„Трговиште (XIV и XV век)“ – Богумил Храбак
„Насеља и становништво области Бранковића 1455. године“ – Милош Мацура
„Словени и Албанци до XII века у светлу топономастике“ – Александар Лома
„Санџак Пожега 1579. године“ – Стјепан Сршан
„Књига о Мацурама“ – Вујанић, Јерковић, Кртинић, Маринковић
„Горански говор“ – Радивоје Младеновић
„Кучи, Братоножићи, Пипери“ – Јован Ердељановић
„Народна енциклопедија СХС“ – Станоје Станојевић
„Српски презименик“ – Велимир Михаиловић
„Ибарски Колашин“ – Милисав Лутовац
„Етимолошки речник српског језика“
„О чему нам сведоче географска имена Горњег Полимља“ – Мирко Барјактаровић
„Врхбосна и Дубровчани 1470 – 1520“ – Богумил Храбак
„Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку“ – Милица Грковић
„Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница“ - Марко Обрадовић
„Бихор и Плав 1485. године“ - Божидар Вукчевић
„Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу“ - Александар Лома
„Будимља“ - Радомир Губеринић
„Васојевићи од помена до 1860. године“ - Миомир Дашић
„Племе Васојевићи“ - Радослав Јагош Вешовић
„Из српске историје средњег века“ - Михаило Динић
„Имена у Дечанским хрисовуљама“ - Милица Грковић
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 28, 2017, 08:50:10 поподне
Помен Будина је у Херодотовој "Историји", која је настала у 5. веку п.н.е. Можда имају предачке везе са Словенима, у смислу оног балтословенског становништва које се још увек није рашчланило на посебне балтске и словенске гране, али тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена. По Херодотовом опису ("живе иза Сармата") најпре би се помислило на Балтословене, али он помиње и да они држе припитомљене ирвасе и да живе номадским начином живота, што више асоцира на нека угрофинска племена. Мислим да је етимологија која Будимљу везује за глагол "бдити" далеко вероватнија.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 28, 2017, 08:58:54 поподне
тешко да се њихово име очувало малтене више од 1000 година и то у виду неког словенског племена.

Право збориш, али звучи егзотично и занимљиво за истраживање  ;)

што више асоцира на нека угрофинска племена.

Можда имају везе с нашим N2 !?  :D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 28, 2017, 09:06:05 поподне
Можда имају везе с нашим N2 !?  :D

Можда.  ;) Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Atlantische Новембар 28, 2017, 09:29:26 поподне
Кочкановљев Биг Ипсилон ће, надам се, мало размрсити ствари у вези са мистериозном N2.

Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 28, 2017, 10:11:57 поподне
Мало одосмо ван теме али морам питати пошто сам пропустио ово, наручен је Биг Ипсилон за Кокчанова? Ако је тако нека је са срећом, надам се да ће помоћи у разрешавању мистерије зване N2-P189.2. :)

Јесте, наручен је, имам дојаву од Узија.  ;)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Новембар 29, 2017, 09:40:52 пре подне

Миоче - чест топоним у нашим крајевима, тако Миоче код Прибоја, у Пиви, Боки (код Херцег Новог), у Славонској Подравини, итд. Вероватно од старијег Михоче, што би могло бити по презимену неког рода (Михочи, Михочевићи, односно - Миочи, Миочевићи) или имену неког кнеза или властелина - Михоч, које је име било прилично често у средњем веку, нарочито у Херцеговини, Босни и Дубровнику.

Михољдан је у ранеје доба била крстна слава посвећана арханђелу Михаилу или по народному Михаљу. У приморју, поготова на Стону и тој околини а звучи више као о, то они реку не "боли ме глава", но "буљи ме глова", а тако од Михал и Михаљдан, начинише Михољдан. После раскола цркве једни су почели славити по грчскому коледару арханђеловдан, а у Приморју остало Михољдан више по католичкому бројању. Успостављањем нове србске цркве, овај дан би приписан св. Киријаку, но у народу је оста прилепљен назив Михољдан.
Када се кто зваше Михаил од мила га називаше Миха, доцнеје у говору Мија, а одтуда и Мијат, који даде почетак имену Мијатовић.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Децембар 01, 2017, 11:26:52 поподне
Говорећи о топонимима Горњег и Средњег Полимља, незаобилазни топоним је и Брсково, средњевековна жупа, град, трг и рудник сребра.

Сматра се да је трг заснован око 1240. године, као и рудник, а да је утврђење постојало и раније (поуздано у време владавине краља Стефана Првовенчаног), док жупа под тим називом (Брсково или Брсковска жупа) постоји напоредо са утврђењем, односно, да је утврђење подигнуто да надзире важну саобраћајницу и да је назив понело по жупи. Рудник и трг су замрли крајем 14. века, због турских упада, а млетачки документ из 1433. године Брсково назива напуштени местом. Међутим, рудник ће бити обновљен за неко време током турске власти у 16. веку.

Што се тиче порекла назива Брсково, мишљења су подељена.

Неки (Томовић, Чремошник) назив везују за саске рударе које је ту средином 15. века населио краљ Урош, и за област Брајсгау (Breisgau) на тромеђи Немачке, Француске и Швајцарске, одакле су, наводно, дошли ти рудари и собом донели завичајни топоним.

(http://images.mygermancity.com/maps/breisgau.png)

У млетачком запису из 1360. године, Брсково се наводи као Brescoa (у другим и – Brescoua, Brescova), што се теже може довести у везу с Breisgau, а врло је блиско облику Брсково, или је, можда, у међувремену, немачки назив сасвим посрбљен, те је изгубио своју немачку звучност.

Стојановић топоним Брсково изводи од речи (хидронима) брзак, а на истом правцу су и неки други аутори, док Губеринић износи претпоставку да назив Брсково има везе с речицом Брзавом, на којој се, по његовој претпоставци, рудник налазио (Брзава – Брзково).

С обзиром да је назив жупе Брсково (знатно?) старији од рудника, мала је вероватноћа да су овај топоним донели немачки рудари.

У Бањској хрисовуљи краља Милутина, наводи се као Бьрзьковь. Лома, поређења ради, наводи и следеће топониме у словенским земљама – Brzkov у Чешкој и Barzkowice у Пољској, као и руско презиме Борзков.

Коначно, прочитах и једну смелу претпоставку по којој би топоним жупе Брсково могао имати везе с Брсјацима, као Брсјаково (-а), временом упрошћено у – Брсково.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Децембар 12, 2017, 03:45:49 поподне
Још мало топонима...

Саш (Пештер, Пива, Подунавље) - опште прихваћено мишљење (Пешикан, Лома, Павловић, Цицмил-Реметић, итд) је да топоним долази по Сасима, који су се од средине 13. века почели досељавати у Србију ради бављења рударством. Истог порекла су и Сасе у источној Босни, Сашка река (притока Ибра) и Шашка река (притока Дунава). Према мишљењу Ломе, етноним Сас после неког времена, крајем средњег века, све мање значи етничку, а више одредницу о занимању (Сас - сас, рудар, попут Влах - влах, сточар). У средњевековним изворима топоним се наводи у облику СашЬ, а у Крушевском поменику и као СЬшЬ. Пешикан из дефтера 1477/78. године чита - Сиш, што указује да је у основи у топониму био полуглас Ь (СЬшЬ).

Сандаљ (код Ваљева) - има ли везе са Сандаљем Хранићем? „Откуда је име селу, то нико не уме да убјасни. Сваки држи да је донето са стране и то да је донето из Босне, а да ли је оно породично презиме или име тамошњег села, не зна се. Једино се зна да је ово селанце одавно познато по овим општим именом.“ Презиме Сандаљ постоји код Срба у Босни (Градишка, Дервента, са славама Аранђеловдан и Ђурђевдан).

Својдруг (Соколска нахија) - ово село се раније звало Војдруг (по неким мишљењима, постоји и прелазни облику - Војтрук), а касније се уобичајио необичан назив који подсећа на кованицу присвојне заменице и именице друг. У облику Својдруг помиње се у Рачанском поменику из 1616. године.

Севојно (Ужице) - можда иста конструкција као у топониму Седобро - од сие и војно, нешто као Војно Село или Виницка (Војницка)?

Седобро (Полимље) - од старих србских речи сие (сје) и добро, сведобро („Географска енциклопедија Србије“). Под тим називом записано од турских пописивача у дефтеру из 1477. године.

Секурич (Левач) - влашки назив? Дефтер из 1595/96. Секурича. Народ каже да је село добило име по селу Секурич на Косову (Ситница) одакле су се доселили оснивачи села. Иначе, село које је прославила Зорица из Секурича и син Драган, кад јој пева „Зорице, Зоруле“.

Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“

Семедраж (Таково) - словенска именска основа Сем -и, -е; имена Семан, Семидраг, Семимисл, Семирад, Семислав)- и наставка - драг (Милица Грковић). Под овим називом у дефтеру из 1528. године.

Сеновити Рид (околина Лесковца) - сликовито, са малим призвуком мистичног

Сеча Река (Косјерић) - у дефтеру из 1528. године уписано као - Сјеча Ријека. Занимљиво је да у овом крају почетком 16. века имамо чисту ијекавштину и то у оба речи овог топонима (као и у топонимима косјерићког краја - Субјел, Бјелоперица, Бјелотићи, итд), док нпр. у Црној Гори у исто време (дефтери из 1521. и 1523. ) наилазимо на екавицу, нпр. Река (касније Ријека Црнојевића). Код села протиче речица под називом Сјечица, па је можда и село по њој добило име.

Сечањ (Банат) - и још мноштво топонима који имају у основи сеч-, што долази од глагола сећи, у два значења: сеча = крчевина, лаз, раскрчена земља настала сечом шуме, или од хладноће - сече. У случају банатског Сечња, можда и од ветра који сече кроз равницу.
Сви називи Сечња у последњих 3 столећа: 1717 Sechun, 1723 Seczan, 1853 Szécsán, 1878 Torontál-Szécsány, 1911 Torontálszécsány, 1922 Сечањ, 1943 Petersheim. Можда онај најстарији - Сечун крије и неки други корен овог назива?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Нина Јакшић Децембар 27, 2017, 03:28:19 пре подне
За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420

"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...

Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне  јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Децембар 27, 2017, 02:00:46 поподне
Да додам:
У самом селу назив села је много једноставније објашњен: село се налази на последњој равници пре него почне  јак успон кроз шуме према врховима Старе планине. Зато су се ту ловци окупљали и одатле кретали у лов. Збориште или зборилиште је синоним, али, у том наречју (З)Бериловац је "тамо где се зберу". Балта, наравно, метатеза од Блата, Блатна. Кад кише почну да лију и спушта се вода низ планину, на том месту (пошто је прва равница) свакако се направи велика површина блата.

Ово је прави пример народне етимологије, када се услед промене језика или одласка старог/доласка новог становништва заборави првобитно значење топонима, па се онда мештани "досете" неког оригиналног начина да објасне његово значење.  :) Добар пример народне етимологије је дао Небо за Семегњево:

Семегњево (Златибор) - назив изведен од старог словенског личног имена Семигњев (СемигневЬ). Одговара украјинском топониму Семигинiв. Народско решење: „У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које “није издавало“ (није ницало), те су говорило да је то “семе гњево“, отуда име села Семегњево.“
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Нина Јакшић Април 16, 2018, 10:38:08 поподне
Обиље топонима и микротопонима  са Старе планине, пиротски део
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0554-1956/2017/0554-19561742171Z.pdf


Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Азот Мај 02, 2018, 11:38:54 поподне
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно Мај 02, 2018, 11:55:58 поподне
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Хрвати кажу да је њихово-
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Мај 02, 2018, 11:56:56 поподне
Док сам гледала гоогле мапе налетих у Албанији на топоним Балабан  ( Ballaban). Познато ми је да то српско презиме, па се изненадих називом

Имаш и село Балабани у Зети, код Голубоваца, јужно од Подгорице.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: vojislav.ananic Мај 03, 2018, 08:58:20 пре подне
БАЛАБАН

Породица у Перасту, где су дошли из Црне Горе у XVIII веку; у селу Бинач у Србији; у Варошкој Ријеци, Зборишту, Горњој Гати и Теочаку у Босанској Крајини; у Хрватској најбројније у околини Јастребарског и Вировитице.
Презиме je идентично са турским апелативом балабан у значењу крупан, незграпан човек, као и са личним именом Балабан које je као турско забележено још у XV веку. Познато je у македонском, бугарском и румунском ономастичком систему. Анализирајући познату народну песму „Женидба Душанова" Душан Костић у студији тврди да се познати Балачко војвода раније звао Балабан Турчин који се прочуо као војсковођа султана Мурата I и био на Косову 1389. године. Уп. презиме Балабановац, и део села Рапча у Србији, Балабанић, породица на острву Рабу, пореклом из Олиба, одакле су дошли у XVIII веку; према полису становништва Хрватске 1948. године највише у околини Ђакова.

Извор: Српски презименик, др Велимир Михајловић
 
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак Јун 04, 2018, 11:15:33 поподне
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јун 05, 2018, 01:33:16 пре подне
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Под претпоставком да је словенски топоним, из чешког речника:
Клад-преимућство, кладина-греда, кладиво-чекић, кладка-вратило,чекрк
Из словачког:
клад-врлина, добра страна, клада-балван, кладина-греда, кладиво-чекић, кладка-котур, витао, чекрк
Кад у словачком кажеш: кладием отазку, значи : постављам питање
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јун 05, 2018, 01:41:56 пре подне
Можда има везе и "кладити се" са овим појмом из чешког речника : клад-преимућство (или из словачког: добра страна), или такмичење ко ће бити изнад или имати надмоћ
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јун 05, 2018, 02:11:10 пре подне
Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.
Ја бих овај појам на основу описа,повезао са дрвном грађом, која се помиње и у чешком и словачком речнику: балван, греда...мада и у самој конструкцији у словачком: кладием отазку: постављам питање,  постоји оно "постављам" , а греда се поставља...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Јун 05, 2018, 02:21:57 пре подне
Форумаши, а нарочити ви који се разумете у језик и етимологију, требала би ми једна помоћ. Реч је о топониму Клађе. По ономе што су записали Лубурић и Томић, а пренели Шибалић и Караџић, Дробњаци су се са Кричима побили у Буковичкој гори. Исход битке је био тај да је крв проврла из једног извора, који се после назвао Крвавац, а да је место где су се поклали названо Клађе. Извор Крвавац се налази у атару села Буковица, као и Клађе. С тим што су ова два места удаљена пар километара, додуше на истој страни планине и истој обали реке али никако није могуће да неког убијеш на Клађама а крв да проври на Крвавцу. Такође, Крвавац има надморску висину од једно 1500 метара а Клађе су на око 1350, можда нешто више. Но, то је све легенда и није толико битно. Занима ме да ли је назив Клађе могао да дође од речи клада, трупац, дебло? Клађе изузев у Горњој Буковици, постоје и у суседном селу Доња Буковица, као и у неколико других дробњачких села. Иначе сваке Клађе се налазе на заравни непосредно испод шуме, која је обично на узбрдици, тј. на странама планине или брда. Тако да су Клађе погодне да се дрва догоне до њих ту ређају а онда када се заврши сеча, воловима одвуку до кућа. Иначе, ни у једном селу Клађе нису далеко од кућа и увек су на ободу шуме.

Реч к л а ђ е има за основу корен к л а д. Глагол овога корена гласио је класти ( кладем, кладеш, кладе...) и кладати (кладам, кладаш, клада...). Значење овога глагола је синонимно глаголу "положити".  Зато и ДушанВучком принесен пример "кладити се" означава ништо друго до "полагати (новац или залог); к л а д а је истозначна бревну или одрезку дебелога бревна, а некада к л а д а значи исто што и полуга;  од речи "клада (бревно, полуга) изведена је и реч к л а ц к а т и  с е.  Будући да к л а с т и означава положити, оставити, из ње је изведена реч складиште, исто као да речеш оставиште, положиште; на чешком sklad значи магазин, депо, складиште. Реч складати коју активно користе суседи нам, Хрвати, значи исто што и састављати, те зато уместо стране речи компонирати и композитор користе речи складати и складатељ; (заправо веома благосмислено ако се воли и чува своја реч пре туђе); реч склад у нас првобитно означавала састав или систем, (Хрвати би рекли не састав, а сустав, но исто ти дојде) пре свега хармоничан и уходан систем, тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јун 05, 2018, 02:42:29 пре подне
... тако да је у новије време реч склад попријела значење "хармонија", но првобитна словенска реч за хармонију била је "лад или лада". Негде се чује и да се, оно што турци називају бунар, назива кладенац, но то је погрешно; правилно се рече хладенац или студенац. Толико о корену к л а д. Реч к л а ђ е означава просто место где је негда било много к л а д а, што ће рећи, дебелих бревана.
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Јун 05, 2018, 04:57:58 пре подне
"Ладит"(и) настрој" на словачком значи "штимовати инструмент", што се уклапа у "хармонију" :)

Да, лад је нешто као "ред, уредност". На русском се у р е д у или о к е ј каже л а д н о.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Дробњак Јун 05, 2018, 10:45:56 пре подне
ДушанВучко и сунце, хвала вам на појашњењу.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Грк Јануар 20, 2019, 08:02:13 поподне
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача  или Грнковица и шта би значила та ријеч?

Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Азот Јануар 20, 2019, 10:16:24 поподне
Мене асоцира на грне (посуду)  ???
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Јануар 21, 2019, 01:19:32 пре подне
Да ли неко зна поријекло назива Грнковача  или Грнковица и шта би значила та ријеч?

Ради се о пећини у близини Пађена код Билеће.

Грн или грнило је на старословенском означавало металургичку пећ у којој су пекли глинено посуђе, које су зато и називали грнак.
Ријеч грн, проистиче од коријена "грети / грејати (гријети / гријати ). Од ријечи грнак умјелци (мајстори, занатчије) који их праве називали су се грнчарима. Од те ријечи - грнак - постало је и име мјеста грнковача, мјеста гдје су се правили грнци или гдје се је узимала земља погодна за прављење грнака, такођер грнковача.
Грнак је словенска ријеч за оно што се данас назива шоља, шалица или кригла. Ријеч шалица проистиче из њемачке ријечи за грнак - Schale, Schälchen /шале/. Баварци преглашавају а>о, тако да они кажу "шоле", а од тога је и ријеч шоља. Кригла од њемачке ријечи Krug, Krügel.

(https://oksait.ru/wp-content/uploads/2018/04/00-10.jpg)

(http://cs4127.userapi.com/u36863912/94570505/x_43a1927e.jpg)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Грк Јануар 21, 2019, 01:29:54 поподне
Хвала, на одговору.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јануар 29, 2019, 02:08:02 поподне
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.
Ова општина у којој је главна делатност била виноградарство се помиње већ 1296 као villa Racha. Део Братиславе је од 1946.
https://sk.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Da_(miestna_%C4%8Das%C5%A5)
Иначе, ова прва три топонима су и у околини Крагујевца, с тим што су Виногради део Крагујевца. Па ми је било занимљиво када сам отишао на студије, да на трамвајима видим натписе "Рача", "Виногради" :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 29, 2019, 02:54:26 поподне
Инспирисан Небовом темом "Топонимија Београда", ево пар имена делова Братиславе (неки се могу наћи и код нас):
"Rača, Ovsište, Vinohrady, Rovnice, Koliba, Mlynska dolina, Medzi jarkami, Trnavka, Vlčie hrdlo, Lieskovec, Kramare..."
Rača или Stará Rača (историјски називи: Okol, Racha, Račišča, Recha, Résca, Récse, Rechendorf, Retisdorf, Ratsesdorf, Ratzersdorf, Ratzerstorf, Rastislavice, Račišdorf a Račištorf) је део Братиславе.

Чести словенски топоними.

Поставих раније на теми о београдским топонимима попис топонима који је сачинио Реља Новаковић („Поводом Београдске нахије на Вуковој административној карти Србије“, 1983), где се види обиље истих или сличних топонима истог корена у северној Србији и Полабљу.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3778.120

Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери. 
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јануар 29, 2019, 09:12:47 поподне
Проучавајући словенску топонимију, некако стекох утисак да је нашој сличнија топонимија ових западних Словена (Чеси, Словаци, Полабље), него што је случај са Русима, нпр. Није да нема и ту сродности у топонимији, али чини ми се, у нешто мањој мери.
Да...с тим да што се сличности језика тиче, можда бих у једну категорију ставио чешки, лужичкосрпски и пољски...словачки и русински, можда и украјински, као прелаз између западнословенских и источнословенских језика (не постоји термин средњословенски, али словачки би могао ту да буде)... Фонетски ми се чини да је чешки у односу на лужичкосрпски исто као и словачки у односу на русински...Заједничка држава је можда учинила да се чешки и словачки сврстају у исту групу западнословенских језика (као што је случај и са словеначким сврставањем у јужнословенске језике, чини ми се, иако ми је словеначки ближи словачком него српском).
Наглих језичких разлика између суседних словенских држава нема, али Чеси гравитирају ка западу, ка Лужици, а Словаци као да мало више вуку ка истоку, ка Русинима...Али можда то и није ништа чудно, Чеси и јесу били у саставу исте државе као и Лужички Срби , раније, док су Словаци , у оквиру Угарске, били у истој држави са Русинима...Један словачки језикословац, је истакао, пола у шали , пола у истини, да Словаци управо треба да захвале Мађарима, тј. Угарима, што  се оформио словачки језик (боравак у другој држави у односу на Чехе је спречио да чешки језик успостави доминацију, како он сматра).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Март 13, 2019, 01:44:23 поподне
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.

Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:

1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;

2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Март 14, 2019, 07:41:56 поподне
Занимљив топоним: Оаб, брдо северно од Зарожја, заселак Лазаревићи.

Према Ломи (Александар Лома, „Један усамњени ороним: Оаб“, Ономатолошки прилози VII, 1986) постоје две могућности настанка оваквог топонима:

1. од словенске глаголске основе „xaб“ са префиксом о–, што даје охаб, где се накнадно губи глас „х“; назив долази од придева - охабан = дотрајао, искрзан;

2. од старе словенске речи - охаба = слободан наследни посед, ослобођен од дажбина; овај правни појам био је заступљен код Руса, а знатно више у Румунији, где је остатак словенског језика (и данас постоји више насеља у Румунији под називом - Ohaba).

... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Март 14, 2019, 09:24:14 поподне
... да ходе власи свободно их добитак, тако како су у бана Кулина ходили без все хабе и зледи.
Добитак значи стока, како и данас у западнословенским језицима, а хаба је крађа, пљачка, како и данас у пољском chabić /хабић/, како и у старосрбском значи красти, тако и охабити - окрасти.
Охаба може бити украдена или отета земља, пре него что ће бити слободна од пореза земља. Та се је пак називала "слобода" на русском и по њима су живели казаци. Казак пак на печенежском и значи слободак од било које власти.

Ако је земља отета од непријатеља, нпр. Казаци од Турјецков, онда је можда била ослобођена од пореза в росииске страни  ;)

Не знам, можда си у праву, ја само наведох Ломино мишљење о пореклу овог топонима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Април 08, 2019, 08:28:51 пре подне
Орид (Шабачка Посавина), а ту је и Рид на Власини. Сами Ориђани кажу да назив њиховог села долази од македонског Охрида одакле су се доселили најранији досељеници Цинцари, те су понели и завичајни топоним. Македонски Охрид добио је име по положају „о хриди“ (полуострву) у језеру. Власински топоним Рид, такође долази од речи хрид, од хриди у Власинском језеру.

Каже ми колегиница, која је пореклом са Власине, да назив Рид варошице на Власини не долази од речи хрид, него од локализма - рид, који означава бару, мочвару. Исто као у Војводини реч - рит. Тако да није женски (та Рид), већ мушки род (тај Рид), одн. у ген. није Риди, него - Риду.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јул 21, 2019, 11:03:15 поподне
Још поодавно, одлазећи на Космај, запао ми је у очи назив места Амерић недалеко од Младеновца. Један човек (Младеновчанин, дакле није мештанин Амерића) рече ми да је село добило назив по исељеницима у Америку, који су се тамо обогатили па се вратили, те је, отуд, село тако богато и лепих кућа.

Наравно да ми је одговор одмах зазвучао несувисло, јер, запитах се – кад су ти људи успели отићи у Америку, тамо се обогатити и вратити у завичај, колико је времена, покољења, ту морало проћи, па још да по тим америчким авантуристима село понесе назив? А и није баш подкосмајски крај познат по исељеницима у Америку.

Литература каже следеће:

„Прича се, да је у Америћу живео спахија Омер, по коме је село добило име „Омерић“, од кога је постало данашње име“ („Космај“, Боривоје Дробњаковић, 1930).

У османском попису влаха Београдске нахије из 1528. године, пописано је село Амерић са 19 домова.
У Попису Земунске нахије из 1578/9. године, у Земунској вароши налазимо двојицу људи презимена које може имати везе са топонимом Амерић: Митрета Хамерик и Марко Хамирић. У наредном дефтеру за Земунску нахију, писаном у раздобљу од 1588. до 1596. године, међу хришћанима вароши Земун, пописан је и Крагуј Хамерић, вероватно потомак (син) Митретин или Марков.

Село Хамерић, под тим називом, пописано је у Попису џизје Београдске области 1640/41. године, у Авалској нахији (о чему је рад написала Олга Зиројевић).

Велимир Михајловић у књизи „Српски презименик“ за презиме Амерић пише: „Презиме забележено једино у Иванић-Граду код Чазме у Хрватској. Идентично је са муслиманским личним именом Амер (арапски живот дуговечан). Које семантички одговара нашем имену ЖИвко. Узгред, тешко је сложити се са професором Миливојем Павловићем који тврди да је космајско село Амерић келтског порекла, то јест, да је постало „од трга посвећеног богу Меркуру (Ad Меrc)", јер име овог топонима треба посматрати просто као турско-српску комбинацију, од антропонима Амер и нашег патронимијског суфикса -ић“.

Постоји муслиманско презиме Хамерић у Благају код Мостара и селу Чапље код Санског моста.

Постоје данска презимена Хамерик и Хамерих.

Могућности:

1. Римско / келтско порекло топонима - Ad Меrc? Тешко за поверовати.

2. Топоним је настао од презимена које нема везе са османском влашћу? Видимо међу Земунцима око последње четврти и пред крај 16. века презимена уписана као Хамерик, Хамирић, Хамерић. Имена су србска, а турска власт је исувише кратко присутна у београдској околини и Земуну да би имала утицај на настанак презимена код хришћана. Подкосмајско село уписано је истоветним или веома сличним називом овим презименима око пола столећа раније (а исто толико и касније). Село је 1528. године уписано као Амерић, а Турци су коначно овим областима завладали тек седам година раније. Имају ли везе земунски Хамерићи са подкосмајским селом? Да ли је топоним испод Космаја патронимског порекла, а Земунци исељеници из подкосмајског села?

3. Топоним је настао под османским утицајем, по неком спахији Амиру, Амеру, Хамиру...?

4. Германско порекло топонима, односно презимена (Хамерик)?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 01, 2019, 09:33:01 поподне
Данас прођох поред табле са занимљивим топонимом - Шпијуновићи. Заселак Мокре горе.
Јасно да је насеље назив добило по презимену.

Литература каже:
"Шпијуновићи (Којадиновићи) су из Шаранаца, њихов прадед Димитрије шпијунирао је Турке у Првом Устанку, од њих су Којадиновићи, само доцније доведени из Заовина, славе Стевањдан".
https://www.poreklo.rs/2014/03/26/poreklo-prezimena-selo-mokra-gora-uzice/
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 01, 2019, 09:49:50 поподне
А затим и један мени нерешив топоним - Мушвете (село код Чајетине).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 02, 2019, 12:09:59 пре подне
А шта тек рећи о топониму Шилопај у Качеру, код Горњег Милановца...

Помиње се у османском дефтеру за Смедеревски санџак из 1528. године, у рудничком крају.

Занимљиво је да се у нахији Островица (дакле, такође у рудничком крају) у дефтеру из 1523. године помиње село Шилорози, за које Ахмед Аличић ("Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије ХV и ХVI век") поставља могућност да се ради о каснијем Шилопају.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 16, 2019, 11:25:00 поподне
Метовница је село у источној Србији, на југоисток од Бора. Назив долази од старе србске речи мед = бакар. На аустријској (Епшелвицовој) мапи из 1718. године место није уцртано, али је уцртан и уписан Метовнички поток (речица), као Меdownitsch Ba(ch). Овде је било рударства од давнина.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 16, 2019, 11:32:58 поподне
Витовница

Овај назив, који се односи на речицу, насеље  и манастир, у средњем веку јавља се и под називима Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница. Речица би могла овај назив понети по речи витло, воденичком точку, с обзиром да је на овој брзој планинској реци било воденица и у великој давнини. „Међутим, име се може извести и из глагола „витати“, обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница") или на сам манастир, који се у средњем веку назива „виталиште инока“ тј. обитавалиште монаха, а то је исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима“.

По аналогији на Метовницу, назив Витовница би у изворном облику могао бити и – Видовница и имати везе са Светим мучеником Видом (Витом) или са словенским Световидом.

Заснивање манастира везује се за Светог краља Милутина. Током 1280-их, Браничевом су владали бугарски одметници Дрман и Куделин, који су угрожавали и Србију и Угарску. Око 1285. године, најпре угарски краљ Владислав, па затим и Свети краљ Драгутин, безуспешно су повели војне походе против ове двојице узурпатора. Коначно, 1289. године, Милутин је вештим војним маневром успео уништити њихову војску: „Једно од тих предања први је забележио Аћим Медовић, окружни лекар у Пожаревцу, половином Х1Х века. Он каже да су Дрман и Куделин били добро утврђени у Ждрелу тако да им ни јаче војске од њихове нису могле нашкодити. Лако су одбијали нападе из долине Млаве, док су са других страна били заштићени планинским венцима и гребенима. Краљ Милутин је то брзо увидео и одлучио да удари на њих заобилазним путем преко Пека и Звижда, па уз ток речице Комше код Нереснице настави ка Ждрелу, с леђа непријатељу. Кад је преко Комше и Прокопа стигао на ободе планина изнад Ждрела и распоредио своју војску, изненађење противника било је потпуно. У долини су и даље стајали делови српске војске, како би заварали, а онда дочекали противника кад почне у паници да бежи. Дрман и Куделин су се нашли у потпуном окружењу. Предање каже да је за време те битке Млава била црвена од крви, а од те 6угарско–татарске војске није ништа остало. У знак ове победе, према предању, краљ Милутин је саградио манастир Витовницу“.

На подручју речице Витовнице, на локалитету Велики и Мали Врањ, откривено је келтско рударско насеље из 2-1. века пре Христа.

У угарској повељи краља Жигмунда из 1390. године наводи се утврђење castrum Vytinche. Следећи помен Витовнице је у османском дефтеру из 1467. године, где је уписано запустело село (мезра) Витепница. У дефтеру из 1557. године наводи се само манастир. Тако и у документима из 1661, 1718. и 1733. године. Тек почетком 19. века помиње се насеље, и то под називом Прњавор, у којем живе Власи који „манастиру работају“.

Манастирска црква посвећена је Успењу пресвете Богородице. Архитектура цркве можда потврђује да потиче из времена краља Милутина. На камену узиданом у северни зид цркев постоји натпис на старословенском и јерменском језику који говори о цркви Светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218. године подигао (В)ладо, син Бабугов. Није познато да ли је та црква основа цркве данашњег манастира Витовница, или нека друга црква из које је камен уграђен у витовничку цркву.

„Браничевска епархија у првој половини XIX века“, Ђокић, Поповић,
„Насеља Браничева“, Младеновић, Јацановић,
„Српске земље у средњем веку“, Михаило Динић.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 16, 2019, 11:44:32 поподне
Витовница је, наравно, најпознатија као родно место и манастир у којем је дуго био старешина архимандрит отац Тадеј, велики духовник нашег времена, необичне животне приче, страдалне у младости и старости. Књигу његових духовних поука "Какве су ти мисли, такав ти је и живот" требало би свако да прочита.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%98_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Онај с ону главу Новембар 11, 2019, 12:57:21 поподне
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота [...]

То заправо није тачно. У речи "раж" имамо нормално озвучавање полугласа испред неозвученог полугласа (ръжь), док у "ржен" (ръжень) не долази до озвучавања полугласа испред пуног вокала, што је по правилима старијег словенског језика. "ражан(и)" је тзв backformation.

Озвучавање испред пуног самогласника је допуштено само ако би иначе дошло до настанка речи која се не може изговорити типа "лнен" те остаје "ланен" (льнъ + -енъ).

Упореди и "лаж" (лъжь) и руско "Лжедмитрий" које ми у књижевном српском беспотребно чепимо у Лажни Димитрије. 


Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Односно /ṛȝana/ са гласом "ṛ" као самогласником а не "r" као сонантом.

Уосталом у књижевном српском ми имамо не само "р" као потпуни вокал, него штавише и "л", "м" и "н" -- додуше ова три само у гео- и антопономастици, типа "Влтава" (што изговарамо као тросложно а не двосложно, дакле, "л" је ту вокал и у књижевном српском) или "Мбабане" (код нас четворосложно, у оригиналном језику тросложно) и "Ибн (нпр. Батута)" (ово је двосложно и у оргиналу).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 11, 2019, 09:43:15 поподне
То заправо није тачно. У речи "раж" имамо нормално озвучавање полугласа испред неозвученог полугласа (ръжь), док у "ржен" (ръжень) не долази до озвучавања полугласа испред пуног вокала, што је по правилима старијег словенског језика. "ражан(и)" је тзв backformation.

И, добро, ако то заправо није тачно, шта је тачно? Ниси написао које је правилно објашњење топонима Ржана.

За пиротску не могу гарантовати, за полимску Ржану могу, да је назив добила по ражи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Онај с ону главу Новембар 12, 2019, 07:40:01 поподне
И, добро, ако то заправо није тачно, шта је тачно? Ниси написао које је правилно објашњење топонима Ржана.

За пиротску не могу гарантовати, за полимску Ржану могу, да је назив добила по ражи.

Наравно да су обе речи изведенице од рећи за раж, то нико ко има мозак не може да спори.

Врло јасно сам написао шта није тачно: твоја тврдња да је облика "ражана" тобож "исправнији" а облик "ржана" тобож "неисправнији".

По правилу о озвучењу полугласа је управо обрнуто, као што сам и навео и објаснио, с тим да треба да буде "рж{е}на" као "лан{е}на".

Али пошто језик није алгебра... а његова правила су ипак резултат некаквог узуса, тако је како је.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 12, 2019, 08:36:28 поподне
Врло јасно сам написао шта није тачно: твоја тврдња да је облика "ражана" тобож "исправнији" а облик "ржана" тобож "неисправнији".

Далеко од тога да си јасно написао.
С обзиром да си веома стручан у језичким питањима, што се види из овога што си до сада писао, ваљало би да на исти начин пишеш и постове.
И нешто пристојнији тон у постовима је веома пожељан на овом форуму.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Онај с ону главу Новембар 12, 2019, 08:58:13 поподне
Далеко од тога да си јасно написао.
С обзиром да си веома стручан у језичким питањима, што се види из овога што си до сада писао, ваљало би да на исти начин пишеш и постове.
И нешто пристојнији тон у постовима је веома пожељан на овом форуму.

Напротив, било је саљсвим лако препознатљиво оном ко није сујетан и ко гледа на шта му се одговара и на који начин.

Врло јасно сам -- чак и другом бојом -- у цитату сигнализирао шта означавам као грешку: твоје коришћење речи "исправније".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Нина Јакшић Новембар 12, 2019, 09:57:53 поподне
А затим и један мени нерешив топоним - Мушвете (село код Чајетине).

Слично је Мушутиште, општина Сува река на Косову.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Азот Новембар 12, 2019, 10:28:50 поподне
Метовница је село у источној Србији, на југоисток од Бора. Назив долази од старе србске речи мед = бакар. На аустријској (Епшелвицовој) мапи из 1718. године место није уцртано, али је уцртан и уписан Метовнички поток (речица), као Меdownitsch Ba(ch). Овде је било рударства од давнина.
И овде се спомиње исто тумачење
https://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1474.0 (https://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1474.0)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Април 23, 2020, 11:52:46 пре подне
(https://i.postimg.cc/Mp96pLLz/IMG-5c641f345c3ce57cc8365141f0578568-V.jpg)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно Април 23, 2020, 12:31:21 поподне
Најјаче је ипак Српско Село, које је постало Хрватско Село.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Мај 20, 2020, 08:35:10 поподне
Молим неког са терена, из пријепољског краја, за једно разјашњење:
како се каже за становнике Кошевина - Кошевињани, Кошевњани, Кошевљани, Кошевци…?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Exiled Мај 20, 2020, 09:17:38 поподне
Молим неког са терена, из пријепољског краја, за једно разјашњење:
како се каже за становнике Кошевина - Кошевињани, Кошевњани, Кошевљани, Кошевци…?
Кошевинац,Кошевинци
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Мај 20, 2020, 09:26:01 поподне
Кошевинац,Кошевинци

Хвала, царе!
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Exiled Мај 20, 2020, 09:38:22 поподне
Хвала, царе!
Нема на чему
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: пек Мај 21, 2020, 07:32:55 пре подне
Витовница

Овај назив, који се односи на речицу, насеље  и манастир, у средњем веку јавља се и под називима Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница. Речица би могла овај назив понети по речи витло, воденичком точку, с обзиром да је на овој брзој планинској реци било воденица и у великој давнини. „Међутим, име се може извести и из глагола „витати“, обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница") или на сам манастир, који се у средњем веку назива „виталиште инока“ тј. обитавалиште монаха, а то је исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима“.

По аналогији на Метовницу, назив Витовница би у изворном облику могао бити и – Видовница и имати везе са Светим мучеником Видом (Витом) или са словенским Световидом.

Заснивање манастира везује се за Светог краља Милутина. Током 1280-их, Браничевом су владали бугарски одметници Дрман и Куделин, који су угрожавали и Србију и Угарску. Око 1285. године, најпре угарски краљ Владислав, па затим и Свети краљ Драгутин, безуспешно су повели војне походе против ове двојице узурпатора. Коначно, 1289. године, Милутин је вештим војним маневром успео уништити њихову војску: „Једно од тих предања први је забележио Аћим Медовић, окружни лекар у Пожаревцу, половином Х1Х века. Он каже да су Дрман и Куделин били добро утврђени у Ждрелу тако да им ни јаче војске од њихове нису могле нашкодити. Лако су одбијали нападе из долине Млаве, док су са других страна били заштићени планинским венцима и гребенима. Краљ Милутин је то брзо увидео и одлучио да удари на њих заобилазним путем преко Пека и Звижда, па уз ток речице Комше код Нереснице настави ка Ждрелу, с леђа непријатељу. Кад је преко Комше и Прокопа стигао на ободе планина изнад Ждрела и распоредио своју војску, изненађење противника било је потпуно. У долини су и даље стајали делови српске војске, како би заварали, а онда дочекали противника кад почне у паници да бежи. Дрман и Куделин су се нашли у потпуном окружењу. Предање каже да је за време те битке Млава била црвена од крви, а од те 6угарско–татарске војске није ништа остало. У знак ове победе, према предању, краљ Милутин је саградио манастир Витовницу“.

На подручју речице Витовнице, на локалитету Велики и Мали Врањ, откривено је келтско рударско насеље из 2-1. века пре Христа.

У угарској повељи краља Жигмунда из 1390. године наводи се утврђење castrum Vytinche. Следећи помен Витовнице је у османском дефтеру из 1467. године, где је уписано запустело село (мезра) Витепница. У дефтеру из 1557. године наводи се само манастир. Тако и у документима из 1661, 1718. и 1733. године. Тек почетком 19. века помиње се насеље, и то под називом Прњавор, у којем живе Власи који „манастиру работају“.

Манастирска црква посвећена је Успењу пресвете Богородице. Архитектура цркве можда потврђује да потиче из времена краља Милутина. На камену узиданом у северни зид цркев постоји натпис на старословенском и јерменском језику који говори о цркви Светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218. године подигао (В)ладо, син Бабугов. Није познато да ли је та црква основа цркве данашњег манастира Витовница, или нека друга црква из које је камен уграђен у витовничку цркву.

„Браничевска епархија у првој половини XIX века“, Ђокић, Поповић,
„Насеља Браничева“, Младеновић, Јацановић,
„Српске земље у средњем веку“, Михаило Динић.
Неки су читали Ладо неки Бладо проверио сам кад сам био у Витовници пише Владо само је в тако написано да нису спојени горњи и доњи круг горњи је мањи и избрисао се па личи на јер
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Мај 21, 2020, 11:24:41 пре подне
Неки су читали Ладо неки Бладо проверио сам кад сам био у Витовници пише Владо само је в тако написано да нису спојени горњи и доњи круг горњи је мањи и избрисао се па личи на јер

Јако необично име за тај крај и за 12/13. век...
Можда је писало Владь, па се црта на јеру избрисала и остао само круг који подсећа на О?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: пек Мај 22, 2020, 09:52:56 пре подне
Не о је исте висине као с после њега.Кажу да на јерменском пише Ладон.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 13, 2020, 09:08:03 поподне
Некадашње село, данас заселак Ченеја (са Пејића салашима) на север од Новог Сада - Немановци.

Да ли је топоним понео назив по некој немани, или по старозаветном сирском великашу Неману, или можда по неком немачком земљопоседнику презименом Неман (Nehman, Nehmann, или сл)? Зна ли неко?

Постоје мишљења и да име великог жупана Стефана Немање долази од тог библијског имена Неман...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Панић Октобар 13, 2020, 09:19:26 поподне
Старозаветно име, узгред, гласи Нехемија.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Октобар 13, 2020, 09:25:31 поподне
Немановци подсећа и на алтајске Најмане

https://en.wikipedia.org/wiki/Naimans
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Exiled Октобар 13, 2020, 09:39:54 поподне
Немановци подсећа и на алтајске Најмане

https://en.wikipedia.org/wiki/Naimans
Да нису Немањићи Q?🙂
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Октобар 13, 2020, 09:49:19 поподне
Да нису Немањићи Q?🙂

због имена - Душан, Душман и Урош -  и таква могућност постоји
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Exiled Октобар 13, 2020, 09:57:38 поподне
због имена - Душан, Душман и Урош -  и таква могућност постоји
Битно је не искључити нити и једну могућност док се не дође до коначног решења...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nikola М Октобар 14, 2020, 10:14:15 пре подне
Село Црвење код Књажевца. Питање је како је уопште добило назив, а сам назив је и доста стар, јер се село помиње у пописима из друге половине 15. века. Једна од верзија настанка назива села је да је село добило назив по "црвеној земљи" - глиновита земља која се вади на једном брду у сеоском атару, мада постоје и друге теорије.
У атару села Црвења постоје топоними са именима: Гирчевица (Ђирчевица), Ралампија, Магољ, Бућовци, Остриковица, Ленчиште, Караконџино, Сладуница, Просеница, Масларско,...
Такође у околини Књажевца постоје села са интересантним називима као што су:
Крента, Кандалица, Жуковац, Каличина, Балинац, Ошљане,...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 14, 2020, 10:37:03 пре подне
Старозаветно име, узгред, гласи Нехемија.

Не ради се о истој личности Нехемија (Немија, Наум) је старозаветни пророк, а Неман је војвода сирског цара, који се помиње у старозаветној Другој књизи о царевима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 14, 2020, 03:29:44 поподне
Постоје мишљења и да име великог жупана Стефана Немање долази од тог библијског имена Неман...

У словијенском свијету није било риједко назвати дијете које-каквијем грднијем м именом, да би обманули уроке. Најчешће то грдно име и не би право име дјетета, него се право име држаше утај, а дијете се је називало тијем лажнијем именом барем дока је мало и слабо. Тако имамо имена Некрас, Нерад, Немил, Нељуб, Недраг, Продан, Грбун, Глупун.
Имена која су уобличена с -ња имамо прегршт у словијенском свијету: рус. Гориња, Добриња, срб. Страхиња.
Тако се и Немања без неких главоломица уклапа у дату обичајност. Можда су родитељи хтјели, да им дијете "нема" неку болештињу или што-годје су имјели предци му.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 14, 2020, 07:03:36 поподне
Није немогуће, далеки рођо, то што пишеш.

Не могу да нађем где сам то читао да је Немањино име изведено од старозаветног имена Неман...

На имена са наставком -ња додајем она уобичајенија (поред Немање и Страхиње) у нашем народу - Радоња и Милоња.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Панић Октобар 14, 2020, 07:05:40 поподне
Не ради се о истој личности Нехемија (Немија, Наум) је старозаветни пророк, а Неман је војвода сирског цара, који се помиње у старозаветној Другој књизи о царевима.

А ја сам чуо да Немања повезују с Нехемија, па сам помислио да и ти на то мислиш :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Азот Октобар 14, 2020, 08:29:22 поподне
Некадашње село, данас заселак Ченеја (са Пејића салашима) на север од Новог Сада - Немановци.

Да ли је топоним понео назив по некој немани, или по старозаветном сирском великашу Неману, или можда по неком немачком земљопоседнику презименом Неман (Nehman, Nehmann, или сл)? Зна ли неко?

Постоје мишљења и да име великог жупана Стефана Немање долази од тог библијског имена Неман...
мени је логично овакво тумачење
STJEPAN SEKEREŠ
ANTROPONIMIJA I TOPONIMIJA SLAVONSKE PODRAVINE
на 412 страни
Nemanovci (siromašni kraj, u kome stanovnici
nisu imali novaca)
https://hrcak.srce.hr/file/288002 (https://hrcak.srce.hr/file/288002)

а на 413 имаш о Тењи :Tenja (Tnj). Ime toga sela se javlja već u 15. vijeku. Prvobitni naziv
mjesta je Tehinye (mađ. tehen = krava).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 14, 2020, 09:16:38 поподне
мени је логично овакво тумачење
STJEPAN SEKEREŠ
ANTROPONIMIJA I TOPONIMIJA SLAVONSKE PODRAVINE
на 412 страни
Nemanovci (siromašni kraj, u kome stanovnici
nisu imali novaca)

Мислим да је овакво објашњење прилично натегнуто...

а на 413 имаш о Тењи :Tenja (Tnj). Ime toga sela se javlja već u 15. vijeku. Prvobitni naziv
mjesta je Tehinye (mađ. tehen = krava).

Топоним Тења се јавља и раније, у 14. веку. Писах о том селу:

https://www.poreklo.rs/2015/06/07/tenja-selo-u-slavoniji/
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Октобар 15, 2020, 10:48:38 поподне
вредан пажње је и један нови (2008г.) поглед личног имена Немање, од Др-а Ломе.


"деца рођена у иностранству (Немања је рођен у Зети где је његов отац Завида у то доба боравио као бегунац), али постојање имена * Neman и * Zavid у старо доба међу Лужичким Србима указује на могућу родовску или династичку традицију.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 25, 2020, 10:23:42 поподне
постојање имена * Neman и * Zavid у старо доба међу Лужичким Србима указује на могућу родовску или династичку традицију.

Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 25, 2020, 10:26:23 поподне
Занимљив топоним за језичку анализу је Истанбул, некадашњи Константинополис, или по нашки речено – Цариград.

Иако се у османским изворима Истанбул често тумачи од основе Ислам (Исламбул), то највероватније није тачно. Вероватније је да је основа у грчкој кованици из византијског доба – еистимполин (немам она грчка слова, па не могу написати изворно), што би значило – у граду. Од овога је, временом, град скраћено називан – Стамполи. Наставак –поли (у падежу са -н) од полис – град.

Онда долазе Османлије. Познато нам је из османских дефтера са нашег подручја да је њима сугласничка група СТ била тешка за изговор, те да су додавали самогласник испред (као нпр. код имена Степан, где су, редовно, носиоце овог имена уписивали као – Истепан, или код топонима Скадар - Искендер), тако и за Цариград - Стамполи, додат је самогласник И. Надаље, у средњевековном османском, који је био под снажним утицајем арапског, нема гласова П и О, већ се замењују са Б и У. Тако, мало по мало, са додатим самогласником И и измењеним гласовима П, О – Б, У, добијамо ИстамБУли, где се губи и наставак И (полИ-С), а онда следи и звучна замена М са Н, што даје коначно, данас опште познато – Istanbul.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Новембар 25, 2020, 11:28:35 поподне
Иако се у османским изворима Истанбул често тумачи од основе Ислам (Исламбул), то највероватније није тачно. Вероватније је да је основа у грчкој кованици из византијског доба – еистимполин (немам она грчка слова, па не могу написати изворно), што би значило – у граду. Од овога је, временом, град скраћено називан – Стамполи. Наставак –поли (у падежу са -н) од полис – град.

Εις την Πόλιν
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 26, 2020, 07:40:39 пре подне
Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.


Не знам за Лужичке Србе

https://www.behindthename.com/submit/names/usage/sorbian

Ово је попис вероватно неких данас најзаступљенијих имена код њих.

Али име Немања је пописано или записано на острву Мали Иж у Задарској жупанији.


https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Mali_I%C5%BE
https://gv-zadar.hr/destinacija/mali-iz

Поставићу мало касније где то нађох. Или ћу замолити неког.

Има дискусија о том имену на форуму. И хтела сам тамо да то поставим.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 26, 2020, 09:22:02 пре подне
Εις την Πόλιν

То је то. Благодарим.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Новембар 26, 2020, 09:10:02 поподне
Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.

Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:

Bily, Slawische Vollnamen in Ortsnamen des ehemaligen altsorbischen Sprachgebietes.
Ein Beitrag zum Slawischen Onomastischen Atlas, Onomastica Slavogermanica 23, 119–174
.

Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick // Зборник радова Византолошког института 45: 109–115 [Резиме: Лично име Немања: један нови поглед]
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2008/0584-98880845109L.pdf
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Милан Петровић Новембар 26, 2020, 09:21:24 поподне
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Neman
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 26, 2020, 09:23:17 поподне
Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:

Хвала! Не знам немачки баш најбоље (оно што памтим из школе), али потрудићу се  ;)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 26, 2020, 09:28:14 поподне
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Neman

Ово је занимљиво:

The etymology is disputed: some say that "Nemunas" is an old word meaning "a damp place",[8] while others that it is "mute, soundless river" (from nemti, nėmti "to become silent",

Често се име Немања везује за глагол немати, али није искључено ни да има везе са придевом немо (тихо, ћутљиво).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 26, 2020, 11:10:52 поподне
Лично име Завида

Код нас постоји место Завидовићи између Добија и Зенице

У Русији село Завидово у Тверској области.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Zavidovo

У Украјини презиме Завидин/а

http://nomer-org.website/allukraina/lastName_%D0%97%D0%90%D0%92%D0%98%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%90_pagenumber_0.html

У Русији презиме Завидов/а

https://pharmaboardroom.com/interviews/interview-with-svetlana-zavidova-executive-director-association-of-clinical-trials-organizations-act/

Мислим да ни у Русији / Украјини не знају порекло овог имена ..
Приписују га татарском пореклу ...али мени нешто није убедљиво то објашњење.

https://imya.com/name/12151
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: CosicZ Новембар 26, 2020, 11:24:20 поподне
Кад је већ реч о топонимима и Немањи, зна ли неко нешто о пореклу назива села Немањица у Овче Пољу? Да ли је име Немања могло настати од речи неман ( чудовиште)? Постоји ли веза се албанским називом за Проклетије? https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=183.msg123957#msg123957
Када су настали или се први пут помињу називи Проклетије и Bjeshket e Nëmunes?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 26, 2020, 11:45:51 поподне
Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:

Bily, Slawische Vollnamen in Ortsnamen des ehemaligen altsorbischen Sprachgebietes.
Ein Beitrag zum Slawischen Onomastischen Atlas, Onomastica Slavogermanica 23, 119–174
.

Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick // Зборник радова Византолошког института 45: 109–115 [Резиме: Лично име Немања: један нови поглед]
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2008/0584-98880845109L.pdf

Да, разумео сам чланак, мање-више. Лома оставља разне могућности. Највише ми се допало оно о "неухватљивом, неукротивом". Покушах на мрежи да нађем овај чланак oд Inge Bily, баш ме занима појава имена Неман и Завид код Лужичана, али - безуспешно.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 26, 2020, 11:59:54 поподне
Лично име Завида

Нема сумње да је словенско, на шта указује наставак -вид. Име Завид налазимо у Русији у 11. веку и међу Хрватима у 11, 12. и 13. веку (као Завида). Тумачења има разних шта значи.
Наслов: Ржана и Паралово
Порука од: Алексеј Новембар 27, 2020, 02:30:32 пре подне
Велики број порука беше у вези Ржане. Код једног путописца нађох да је за Доњу и Горњу Ржану (Босилеград) објаснио да су име добиле по ветру који стално режи (овде људи кажу "ржи"). С обзиром да су ми старији људи причали како нико никада у овим селима није узгајао раж, можда се име може гледати и на овај други начин. Исти путописац (Риста Николић) каже за Паралово (Босилеград) да има грчки облик.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 27, 2020, 08:59:28 пре подне
Nebo, предостававаљам да је Лома помен старо-лужичкосрбских имена - NEMAN и ZAVID(A) преузео из:

Bily, Slawische Vollnamen in Ortsnamen des ehemaligen altsorbischen Sprachgebietes.
Ein Beitrag zum Slawischen Onomastischen Atlas, Onomastica Slavogermanica 23, 119–174
.

Der Personenname Nemanja: ein neuer Ausblick // Зборник радова Византолошког института 45: 109–115 [Резиме: Лично име Немања: један нови поглед]
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0584-9888/2008/0584-98880845109L.pdf

Прочитах...
По мени  лично име Немања означава неког ко нема "мана " (недостатака) или "мањкавости" с тим што ми то данас кажемо човек без "мане" или без "мањкавости" тако да би то био готово "савршен" човек.

Какво се дете родило? Има ли неку ману или мањкавост?

мањкаво - немањкаво дете

мањкав - немањкав човек

Имате ли све што вам је потребно?
Имамо! Не мањка нам ничега!

Сад, не знам, да ли је и ко измислио ону крилатицу у чувеном цртаћу "витез Која без страха и мане" али би она по мени означавала тог савршеног витеза (то обухвата све пожељне телесне и психичке карактеристике).

Мотив непостојања мана се јавља и  у народним (па и новокомпонованим) песмама па се тако у једној наводи  "моја мала нема мане нико нема тако лепе драгане".

Имајући у виду околности и породицу у којој је рођен наш Стефан Немања (син властелина Завиде) мени би било логично да детету које је рођено без физичких "мана" или "мањкавости" родитељи дају име које у себи садржи и њихову родитељску жељу да дете кроз живот нема ни "других мањкавости" (оних које се тичу личности, "да рано не полуди", понашања и др.) тј. да га прати "добра срећа" кроз живот и да му ничег не мањка.

Имам још ту неких размишљања о имену Немања (да би то било дете које није, нити ће бити бити мало у животу ни по физичким карактеристикама, ни по својим делима).

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Đorđo Новембар 27, 2020, 09:04:34 пре подне
"мана" је турцизам
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 27, 2020, 09:31:15 пре подне
"мана" је турцизам

И мањкавост ?

mȁnjkavōst ž 〈G -osti, I -osti/-ošću〉

mȃl

mȃl1 prid. 〈odr. -ī, komp. mȁnjī〉,

http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=e1xgWhE%3D&keyword=manjkavost
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Новембар 28, 2020, 12:47:55 пре подне
по Валтеру Венцелу лужичкосрбски антропоним Manołk /Manjowk, је настао као хипокористик од Маномир и изведен из *maniti у смислу об-манути,преварити, омађијати->Manołk /Manjowk, 1663 Manougk, 1740 Manougk. KurzF von Manomir mit dem Erstglied aus urslav. *maniti ‘täuschen, betrügen, bezaubern’ (Wenzel 1992: 7f.). HerkN vom OrtsN Mönau/Manjow onö. Königswartha (OLOB 115). An den OrtsN trat das anthroponymische Suffix -k.

https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A12856/attachment/ATT-0/
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 28, 2020, 09:09:44 пре подне
по Валтеру Венцелу лужичкосрбски антропоним Manołk /Manjowk, је настао као хипокористик од Маномир и изведен из *maniti у смислу об-манути,преварити, омађијати->Manołk /Manjowk, 1663 Manougk, 1740 Manougk. KurzF von Manomir mit dem Erstglied aus urslav. *maniti ‘täuschen, betrügen, bezaubern’ (Wenzel 1992: 7f.). HerkN vom OrtsN Mönau/Manjow onö. Königswartha (OLOB 115). An den OrtsN trat das anthroponymische Suffix -k.

https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A12856/attachment/ATT-0/
по Валтеру Венцелу лужичкосрбски антропоним Manołk /Manjowk, је настао као хипокористик од Маномир и изведен из *maniti у смислу об-манути,преварити, омађијати->Manołk /Manjowk, 1663 Manougk, 1740 Manougk. KurzF von Manomir mit dem Erstglied aus urslav. *maniti ‘täuschen, betrügen, bezaubern’ (Wenzel 1992: 7f.). HerkN vom OrtsN Mönau/Manjow onö. Königswartha (OLOB 115). An den OrtsN trat das anthroponymische Suffix -k.

https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A12856/attachment/ATT-0/

МАНА (храна чудесна)
Навин 5; 10-12

https://www.jw.org/sr-cyrl/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE/nwt/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81-%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD/5/#v6005010-v6005012

https://www.google.com/amp/s/bs.eferrit.com/znacenje-manne/

ОБМАНА/ОБМАНУТИ

Украјинци

створити враження (значење преко синонима)

http://www.rozum.org.ua/index.php?a=term&d=24&t=344


Руси

Корень: -обма-; суффикс: -ну; глагольное окончание: -ть [Тихонов, 1996].

https://ru.m.wiktionary.org/wiki/%D0%BE%D0%B1%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%8C

Этимология
Из об- + мануть, далее от праслав. *manǫti из *ma-nǫti, родств. *majati, *maniti; ср. церк.-слав. наманѫ сѧ ıему «ἔδοξεν αὑτῷ», да.-русск. манѹти «сделать знак рукой», укр. диал. манути «манить», белор. мануць «врать». Обман —

Старе ријечи из мог краја ("Смиљанића гора")

https://www.google.com/amp/s/smiljanicagora.wordpress.com/2011/05/02/%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B5-%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%2587%25D0%25B8-%25D0%25B8%25D0%25B7-%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25B0-%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2598%25D0%25B0-%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE-%25D0%25BC/amp/

манисање  –  приговор, примједба на посао уз новчану казну

манит  –  луд

манитати – правити глупости

маниташ – онај који се понаша  другачије од нормалног или уобичајеног

манити се – оставити се, нешто напустити, неку радњу напримјер

манитоштина – лудост, неозбиљан поступак, глупост

ману набацити– на неког бацити чини, зачарати га

манути – театрално и руковањем махати у знак коначне погодбе

мањкати – недостајати

(И данас се у Шумадији чује или каже за неког или нешто  да је "мањкав" /"мањкаво" - то значи "да није како треба да буде").

Српски дијалектолошки зборник
Првослав Радић
Цртице о говору села Мече у Куршумлији крају

https://books.google.rs/books?id=j-M7DwAAQBAJ&pg=PA54&lpg=PA54&dq=%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC&source=bl&ots=N_GUwGcCGC&sig=ACfU3U1usEGRMF6wVlp8ZkqBtIvM8r7XRg&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiJ15zl1qTtAhXikosKHUglCdkQ6AEwAHoECAEQAQ#v=onepage&q=%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B8%20%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC&f=false

манисат- налазити ману нечему (нема шта да му манише или манишу, неће да једу)


Сад питање: кад се каже " та, мани ме се " да ли то то значи "остави се мене" у смислу остави ме на миру, не бави се мноме ни на који начин (па и оно "немој да ми мађијаш", чиниш чини и др)?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 28, 2020, 09:41:41 пре подне

Старе ријечи из мог краја ("Смиљанића гора")

https://www.google.com/amp/s/smiljanicagora.wordpress.com/2011/05/02/%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B5-%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%2587%25D0%25B8-%25D0%25B8%25D0%25B7-%25D0%25BC%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25B0-%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2598%25D0%25B0-%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE-%25D0%25BC/amp/

манути – театрално и руковањем махати у знак коначне погодбе

Српски дијалектолошки зборник
Првослав Радић
Цртице о говору села Мрче у Куршумлијском крају

Сад питање: кад се каже " та, мани ме се " да ли то то значи "остави се мене" у смислу остави ме на миру, не бави се мноме ни на који начин (па и оно "немој да ми мађијаш", чиниш чини и др)?

Исправка село је Мрче.

манути – театрално и руковањем махати у знак коначне погодбе

Овај део је занимљив јер могуће да излази из корпуса прасловенског.

Латинске изреке

Manu propria – Svojeručno (skraćeno: m. p.)
Manum de tabula - Ruke sebi (odalji se)

Brevi manu - На брзу руку.
(Kratkim putem, kratkim postupkom. – Svršiti)

https://www.frazarij.com/Fraze/fraza.php?fraza=79&brevi-manu
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Новембар 28, 2020, 12:53:16 поподне
Izraz manija u psihijatriji ne označava ono što se podrazumijeva u svakodnevnom govoru. Manija nema veze sa seksualnom agresijom ili ekshibicionizmom, nego s patološki povišenim raspoloženjem, optimizmom i energijom, katkad i uz dozu sumanutosti.


Manija (od grčkog mania, što znači razuzdanost ili divljanje) i hipomanija, kao njezin blaži oblik, obično su sastavni dijelovi bipolarnog poremećaja, poznatog i pod nazivom manična depresija.

Μανία (μανία)

https://it.m.wiktionary.org/wiki/%CE%BC%CE%B1%CE%BD%CE%AF%CE%B1

Код нас би то можда била реч помама за нечим - махнитост (значење изведено преко синонима)

https://sr.m.wiktionary.org/sr-ec/pomama


Имамо у српској песми Удаде се Јагодо (Живка Сиринићка)

Дзипну Мика Јагодо
Дзипну Мика драга душо
Дзипну Мика кај да се помами


Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Децембар 07, 2020, 10:15:57 поподне
kada sam tražila i  iščitavala gradju za moju monografiju, trebala mi je nahija Koznik, sećam se da sam naišla na podatak za neko selo a baš mislim da imenom Bzenica,  u nahiji Koznik i da je pomenuto oko 1550g. 

Бзеница је занимљив топоним. Долази од старословенске основе бьзь, за зову. Помињано је то и раније:

Бзеница (Александровац) - од баз (г. бза, д. бзу) - стари назив за базгу.

Копаничка Бзеница није јединствен топоним на нашим просторима. Постоји истоимено село у Славонији (код Пожеге), а данашњи топоним Зеница у Босни је истог порекла. У раним османским дефтерима (15/16. век) уписан је као Ibzenica, а касније као Izenica, што је дало коначни облик који данас знамо.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: goca 11 Децембар 07, 2020, 10:24:39 поподне
Da, da slažem se..zato sam i zapamtila :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Децембар 29, 2020, 12:06:30 поподне
Товаришево (Бачка)

Село се помиње 1650. године, према неким тврдњама под називом Товаришево, а према неким као - Стоварили. Према Географској енциклопедији насеља Србије назив овог насеља се двоструко тумачи: „настао је од речи товар (благо – иметак); и потиче од функције места на коме је основано – из околних шума овде је истоварано дрво (Стовариште)“.

Додајем да није искључено ни да се ради о топониму насталом од личног имена Товариш. На ово би можда могло да укаже старо презиме Товаришевић, које је патронимског облика, које налазимо крајем средњег века на неколико међусобно прилично удаљених места насељених Србима: 1454. године на југу Косова, 1476. године у Лепеници, 1487. године у Херцеговини, што указује да је било заступљено међу Србима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 12:13:53 поподне
Један етимолошки занимљив топоним је Сућурај, градић на острву Хвару.

Назив потиче од старе цркве посвећене Светом Георгију. У хрватској верзији, Георгије је Јурај, па имамо следећи развојни низ у настанку овог топонима: Свети Јурај – Сут-Јурај – Сутјурај – Сућурај.

Истог порекла је и топоним Сућурац (Каштел) код Сплита, где и данас постоји древна црква посвећена Светом Георгију (Јурју).

Основу сут- која је упрошћена од латинског sanctus / sancta, односно новолатинског santo / santa, налазимо код још неколико топонима у јадранском подручју: Сутиван (Свети Иван), Супетар (Свети Петар), Сутоморе (Света Марија), Суторман (Свети Роман), Сусташ (Свети Стасије). Код последњег наведеног топонима изгубило се и Т из основе.

Код топонима Сутоморе, назив долази од манастира посвећеног Пресветој Богородици – Светој Марији, на оближњем полуострву Ратац (Света Марија Ратачка). Santa Maria – Сута Марија – Сутамаре – Сутоморе.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 12:16:31 поподне
Да додам и Сушћепан (Свети Стефан) више Херцег-Новог.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно Јануар 11, 2021, 12:22:15 поподне
Сустјепан је део Дубровника и старо гробље у Сплиту, које је преуређено у парк.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 12:22:43 поподне
Говорећи о овом упрошћавању у топонимији, занимљив је и пример како су Далматинци прилагодили народном говору име цркве посвећене Светој мученици Анастасији Римљанки у Задру, па је прозвали - Света Стошија.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно Јануар 11, 2021, 12:25:19 поподне
има и Сумартин на Брачу.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: drajver Јануар 11, 2021, 12:34:16 поподне
На Брачу још и Сутиван и Супетар.

Мада Сутиван постоји и код Бијелог Поља.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јануар 11, 2021, 12:34:30 поподне
Шта би могла да буде Суторина?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно Јануар 11, 2021, 12:35:09 поподне
Али зато је Свети Филип и Јаков остао до дан данас, без упрошћавања. Најгори назив за неко насеље у историји западног Балкана. 

Види стварно, могли би да направимо неко гласање за најгоре име насеља.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Зрно Јануар 11, 2021, 12:37:03 поподне
Шта би могла да буде Суторина?

То је бар лако. По Светом Тору, чији су назив донели I1 Дробњаци и Новљани.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: drajver Јануар 11, 2021, 12:40:49 поподне
На Брачу још и Сутиван и Супетар.

Мада Сутиван постоји и код Бијелог Поља.

Сад видјех да их је Небо већ поменуо.

Везано за ова имена по свецима, мени су занимљиве тезе које Шимрак повезују са албанским Свети Марко (Шин Марк),а мислим да сам негдје прочитао да би Шкрељи могли бити од Шин Карли (као свети Карло, иако нема свеца по том имену, са друге стране име Карло је приутно у албанском средњем вијеку)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јануар 11, 2021, 12:42:57 поподне
То је бар лако. По Светом Тору, чији су назив донели I1 Дробњаци и Новљани.
;D (а и општина је Херцег Нови - "Нови")
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 12:43:30 поподне
То је бар лако. По Светом Тору, чији су назив донели I1 Дробњаци и Новљани.

 ;D ;D ;D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: drajver Јануар 11, 2021, 12:46:11 поподне
Или презиме Шмитран од Свети Димитрије.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 12:47:59 поподне
Шта би могла да буде Суторина?

Изгледа од Света Ирина.

Мада, у литератури постоји и тумачење да је од латинског Subtorribus - подграђе.

Због наставка -рина, мени прихватљивије звучи прва верзија.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јануар 11, 2021, 12:52:57 поподне
Шентиљ у Словенији
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 12:54:06 поподне
Шентиљ у Словенији

= Свети Илија.

Има и Шентјур = Свети Ђорђе
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 11, 2021, 01:00:19 поподне
Види стварно, могли би да направимо неко гласање за најгоре име насеља.

Ово заслужује посебну тему. Подржавам.

Мој фаворит је - Ћићевац. Толико "тешких" гласова у једној речи...

Ћићевац се 1375. године помиње као Кикевче.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јануар 11, 2021, 01:01:34 поподне
Можда и Шаторња код Тополе? (не, ово је ипак можда од "шатор")
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Јануар 11, 2021, 05:07:21 поподне
Називи поменутих мјеста су влашски и старији неголи словјенски а>о преглас из 8. в. и деназализација носних самогласника 11. в.

san(t) > son(t) > sǫ(t) > су(т)
santa > sonto > sǫto > суто

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 29, 2021, 12:57:06 поподне
Босилеград

У прошлости налазимо и називе Босилград и Босиљград, а локално становништво каже и Бусилиград.

Овај последњи облик можда даје објашњење порекла назива ове вароши.

Према предању, у 15. веку овде је био бугарски обласни господар именом Бус или Бусил (бугарски Бусь, Бусиль), нека предања га називају краљем, а нека војводом (ово друго звучи реалније). Бусилова тврђава налазила се на оближњем брду, које се и данас назива Градиште. Према том предању, кад су Османлије упали у ове крајеве, напали су Бусила и суседног господара кога предање назива - Бранковски (можда је то народна пројекција неког од Бранковића - Вука или Ђурђа). На превару, Османлије су обојицу заробили и убили, а њихове тврђаве разорили.

Насеље које се налазило испод Бусилове тврђаве је тада запустело, а ново је засновано тек почетком 17. века од неког ковача који се ту населио. Место где је саградио кућу и радионицу називано је Бусиловско(то) Поље. Кад је ту настало веће село, затим и варошица, названа је Бусил-град, касније Босилеград.

Бусилово присуство у овом подручју налазимо и на локалној Глошкој планини чији се један врх зове Бусилица (1499 м).


У Морави, код Параћина, постоји село Бусиловац, раније Бусилово. Има исту основу као и Босилеград, лично име Бусил. Непознато је има ли везе са бугарским војводом Бусилом или је у питању неки други човек овог имена.

Помиње се у османском дефтеру из 1516. године у нахији Левач, као Бујсиловце. Лично име Бујсил и презиме Бујсиловић налазимо на више места у средњем веку и у османско доба. Налазимо га и у Дечанској хрисовуљи. Ово је сложено име од основе буј- од бујан, и наставка сил- од силан. Могуће је да је и легендарном војводи по коме је Босилеград понео назив име било Бујсил, па је у говору временом изгубљен глас Ј.

Бусиловац код Параћина је пописан 1453. као запустело селиште (мезра) и то под називом Бучиновче. Почетком 16. века јавља се под новим називом Бујсиловце. У истом крају, у нахији Петруш, 1528. године у неубицираном селу Ирновци уписан је Јован син Бусила (Бујсила?). Можда је Јованов отац био неки сеоски кнез по коме је село добило назив: Бујсилово село = Бујсила вас - Бујсиловац - Бујсиловце.


Сличан топоним постоји на северу Црне Горе - Бусилић, данас део села Ботуриће код Бијелог Поља. У 16. веку у османском дефтеру уписано је као село Бујсилић. Можда је и ово потврда да у основи сва три топонима стоји име Бујсил.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Bokez Јануар 29, 2021, 02:11:02 поподне
Од чега је настао топоним Слатина? Има доста назива села са тим именом у различитим крајевима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Јануар 29, 2021, 02:18:06 поподне
Од чега је настао топоним Слатина? Има доста назива села са тим именом у различитим крајевима.

То је земљиште где има наслага соли, или где избија слана вода на површину.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јануар 29, 2021, 03:17:34 поподне
Апатин је добио назив по опатији Калочке бискупије која је ту саграђена. На мађарском се опатија каже Apáti. Први пут се помиње у документу из 1011. године.

Срби у овај крај долазе почетком 15. века када је ову област држао деспот Стефан Лазаревић.

Апатин је увек био мало насеље са 3 - 10 кућа, чији становници су вероватно били у служби опатије. Знатно веће насеље подигли су Срби који су пребегли 1690. године из османске границе. Назив њиховог насеља налазимо у облицима Букчиновић, Букчиновац, Бокшиновац. За ово србско насеље оновремена документа говоре да је било „разбојничко гнездо“. Зато га је гроф Гражалковић који је управљао овим подручјем раселио, а Срби су пребачени у Стапар.

Гражалковић је био поборник насељавања Немаца у Бачкој, те је на месту пустаре Апатин (село је запустело током Бечког рата) почео насељавати Немце 1752. године. Поред Немаца досељен је и један мањи број Мађара, Чеха, па чак и Француза. Већ 1762. године било их је око 600 домова, а насеље се раширило и на некадашњи Бокшиновац, који је од тада само потес у подручју Апатина. Немци су дали и свој назив насељу, односно превели су стари назив на свој језик - Abthausen, од немачке речи за опатију Abtei.

Према попису из 1910. године, Немци су чинили око 90% становништва Апатина, а Срба је било 0,5%. Данас Срба има 73,69%, а Немаца 0,93%
Французи су се, у међувремену, негде загубили  :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 01, 2021, 01:52:23 поподне
Хртковци су старо село у Доњем Срему. Према неким подацима, село је 1747. године забележено као Худровци, па је временом дошло до промене назива, те се село од 1881. године назива Хртковци (Википедија).

Међутим, увидом у расположиву грађу, налазимо назив Хртковци много давније, у османским дефтерима из 1546, 1568, 1578. и 1590. године. Арапски испис може да се чита и као Хртковци, и као Рдковац (Ратковац? Ратковци?).

Да Хртковци и Худровци нису исто место говори и податак да су Худровци забележени 1566/67. године, дакле ова два места су постојала напоредо. 1477. године налазимо их као Hudrovcz. Према редоследу пописаних насеља у овом документу, Худровци су негде код Шашинаца, дакле у непосредној близини Хртковаца. Можда је релативна сличност топонима, као и њихов географски положај навео на закључак да је у питању исто насеље.

Хртковци су 1714-15. забележени као српско насеље. 1741. године забележена је пустара Хртковци. По свој прилици село је запустело током аустро-турског рата 1737-39. Током Друге сеобе Срба, на пустару се насељавају пребегли Срби, па је за Хртковце 1744. године забележено да је ту „збег капетана Трифуна (Исаковића) са попом Теодором".

Хртковци су, уз Никинце, познати по Климентима који су пребегли са југа заједно са Србима, склањајући се од османске одмазде, 1739. године. Они су дуго живели по пустарама и неким полуномадским животом у Доњем Срему, да би 1755. године били трајно насељени као граничари у три села уз Саву: Хртковце, Никинце и Јарак. У Јарку су насељени православни Албанци, тако да су се временом утопили у Србе, а у Хртковцима и Никинцима Климената је 1840. године било око 1600 душа. Њихов опстанак и очување римокатоличке вере били су могући захваљујући томе што су аустријске власти ту стално насељавали ново римокатоличко становништво, углавном Мађаре, један број Немаца (1854), као и Хрвате из Лике и Горског Котара.

Током револуционарне 1848. године, Клименти из ова два села су наоружани кренули на србску Митровицу, због чега су србске трупе морале против њих да употребе и артиљерију.

Феликс Каниц, пролазећи Сремом 1863. године, свраћа у Хртковце и Никинце и пише да тамо живе „посрбљени досељеници из далеке Албаније“. Можда је то „посрбљавање“ било последица умиривања ових Климената 1848. године, или их је Каниц сматрао посрбљенима јер су говорили србски, али касније видимо да се римокатолици из ова два насеља почињу изјашњавати као Хрвати.

После Другог светског рата, Немци су напустили Хртковце, а на њихово место су насељени колонисти из опустошених србских села у Хрватској.

1981. године 41,3% Хртковчана се изјашњавало као Хрвати, Мађара је било 19,4%, а Срба 17,2%. Током ратова 1990-их много хртковачких католика је заменило своје куће са избеглим Србима из Хрватске, тако да је етнички састав становништва села за кратко време потпуно измењен. Данас у Хртковцима Срби чине 69,89% популације, Мађари 9,04%, а Хрвати 7,46%

По свој прилици је у основи топонима лично име Хртко, а можда назив долази по хртовима. Мађари место називају Herkóca. На подручју које данас спада у атар Хртковаца некада је постојало самостална село такође занимљивог назива - Живолић (постојало у 18. веку). Данас је то пустара.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НикПав Фебруар 01, 2021, 03:42:28 поподне
Неки интересантни називи села из околине Лесковца:

Секицол (моја баба га зове Цекицол), по литератури добило име од речи Секи и Цол, наводи се могућност да је значило Саска царина.

Црцавац, нисам нашао у литератури ништа о пореклу имена, могло би бити од глагола црцори, вода црцори би значило вода цурка отприлике.

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Фебруар 01, 2021, 04:24:21 поподне
Неки интересантни називи села из околине Лесковца:

Секицол (моја баба га зове Цекицол), по литератури добило име од речи Секи и Цол, наводи се могућност да је значило Саска царина.

Црцавац, нисам нашао у литератури ништа о пореклу имена, могло би бити од глагола црцори, вода црцори би значило вода цурка отприлике.

Могуће је да је ранији назив био Сецикол, по се побркало у Секицол.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НикПав Фебруар 01, 2021, 04:44:28 поподне
Могуће је да је ранији назив био Сецикол, по се побркало у Секицол.


Ко зна, мада нисам још наишао на ту варијанту, једино је остало забележено да се некада писало и као Саки Цол. Село је у близини Царичиног града, од интересантних топонима, на око лако објашњивих ту су и Прекопчелица и Гегља.
За мој Бучумет сам нашао две варијанте, по једној у питању је влашки корен, по другој турска реч Бућумиш што би значило шикара.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Фебруар 01, 2021, 04:45:43 поподне


Ко зна, мада нисам још наишао на ту варијанту, једино је остало забележено да се некада писало и као Саки Цол. Село је у близини Царичиног града, од интересантних топонима, на око лако објашњивих ту су и Прекопчелица и Гегља.
За мој Бучумет сам нашао две варијанте, по једној у питању је влашки корен, по другој турска реч Бућумиш што би значило шикара.

Бучум на румунском значи "бубањ".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НикПав Фебруар 01, 2021, 04:49:13 поподне
Бучум на румунском значи "бубањ".

Хвала Никола, то би онда објаснило прву варијанту. И у самом селу има доста занимљивих топонима.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Фебруар 02, 2021, 11:12:01 поподне
"Поједина села у средњовековној Србији била су посебно специјалозована за производњу одређених врста наоружања и по томе су била названа, попут Штитара, Копљара, Брњака (брња је стари назив за оклоп)..."
https://m.facebook.com/archeoserbia/photos/a.1495322884112799/2714365022208573/?type=3&_rdr
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Антонин Фебруар 03, 2021, 07:06:13 пре подне
Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 03, 2021, 02:42:35 поподне
"Поједина села у средњовековној Србији била су посебно специјалозована за производњу одређених врста наоружања и по томе су била названа, попут Штитара, Копљара, Брњака (брња је стари назив за оклоп)..."

Исти случај, разна занимања везана за војску, налазимо у Полимљу - Штитари, Коњухе, Бастахе, Виницка.
Ако се добро сећам, неко је писао рад баш на ову тему, тих старих топонима у Полимљу, да ли Божидар Шекуларац или Маријан Премовић...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 03, 2021, 02:43:45 поподне
Помињући Штитаре...

Село Бољевићи у Црмници тај назив носи од 15. века, с тим што je у 15. и 16. веку назив био Боловићи и Болојевићи, а од 17. века устаљује се облик Бољевићи. Иако постоје нека предања по којима је село овако тако прозвано зато што га је краљица Јелена Балшић назвала „бољим“ од других села у Црмници, јасно је да се ради о братственом називу.

Ово насеље имало је ранији назив Штитари. 1296. године помиње се под тим називом у Повељи краља Милутина, којом он ово село дарује Манастиру Врањина. Село је наведено као „полуждребица Штитари“.

Иако би се на први поглед могло закључити да овај назив има везе са неком ждребицом, нпр. приказа пола ждребице на штиту, реч полуждребица је овде била одредница која показује имовинско-правни статус насеља.

Наиме, речју ждребица у правном систему средњевековних србских земаља означавана је свештеничка земља која је додељена жребом (коцком) при деоби до тада нераздељене земље. Од старије речи ждреб (ждрѣбь) изведено је ждребица.

Није јасно зашто је овде у питању полу-ждребица. Можда је само половина земљишта била црквена и добијена жребом, а друга половина је била у поседу владара?

Назив Полуждребица за земљиште у Бољевићима остао је у народном говору мештана и до 20. века (Вукмановић, „Црмница“).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 03, 2021, 02:44:41 поподне
Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.

Ех, шта све народ неће смислити...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Фебруар 03, 2021, 03:34:35 поподне
Ех, шта све народ неће смислити...

Па не можеш признат, да не знаш. Мора се нешто домислити.

Ево можда једне интересантне приче везане за чачанске топониме коју са чуо од мајке.
Кад су Турци ухватили неке хајдуке, проводили их кроз село до Чачка. Хајдуци, оковани успут се вајкали "Јадни ми оковци, јадни ми оковци" и тако настаде име села Мијоковци. Чују ово сељаци, реше да ослободе хајдуке, па кад су Турци ишли кроз шуму, подметну пожар и запале је. Шума је толико горела да од тог дана настаде име села Горевница. А толики је дим дигла да је у другом селу била помрчина у сред бела дана, и то село доби име Мрчајевци.

Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 03, 2021, 04:11:54 поподне
Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

У сумарном попису влаха Смедеревског санџака из 1528. пописана су три села: Мрчајевац, Горњи Мрчајевац и Доњи Мрчајевац.
Ширењем својих подручја села су се временом спојила, због тога је и назив у множинском облику.
Мрчајевац вероватно долази од Мрчаја вас - Мрчајево село. Мрчај је могао бити неки главар тих влаха, сеоски кнез или нека друга значајна особа. Име од придева мрк (?).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Фебруар 03, 2021, 08:15:54 поподне

Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

Први и уједно и најпознатији Миок бијаше коморник цара Душана (Miocus - camerarius Stephani Serviae imperatoris) и у чије име са братом Радославом Црнојевићем (Miocus et Radosavo Zarnoevich) Которску границу 1351. г., утврђиваше
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Антонин Фебруар 04, 2021, 07:17:52 пре подне
Цитат
Мијоково је ваљаније писати Миоково, а у старини Милково, то јест, имање некога Милка; досељеници из тога Миокова ваља да су називани Миоковци, а тако и село им.
Горевница може заиста бити шума која је некада горела. Мрчајевци су аналогно људи досељени из Мрчајева.

Ето, не знадох за ово, интересантано свакако
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Фебруар 04, 2021, 09:24:31 пре подне
У сумарном попису влаха Смедеревског санџака из 1528. пописана су три села: Мрчајевац, Горњи Мрчајевац и Доњи Мрчајевац.
Ширењем својих подручја села су се временом спојила, због тога је и назив у множинском облику.
Мрчајевац вероватно долази од Мрчаја вас - Мрчајево село. Мрчај је могао бити неки главар тих влаха, сеоски кнез или нека друга значајна особа. Име од придева мрк (?).

Вас је веома оскудна ријеч у србском и источнословјенском, но је типична за кајкавце и западне Словјене, стога не вјерујем, да је Мрчајевац могло постати тим путем. Мрчај се находи у Крајини и ЦГ и већином се односи на неку гору или врх. Дока оште не би каве, оно што се данас рече кавеним, ономадне се је рицало мрким - зато мрчај може бит нека шума или врх који се чине мрки или стоје у сјенци. Нисам се удубљивао у све то и не знам како изгледа тло у том крају, но само думам о могућностима, паке нека домаћи сакроје ваљано поријекло ријечи на основу могућности.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: vidoje 013 Фебруар 04, 2021, 11:28:09 пре подне
Исти случај, разна занимања везана за војску, налазимо у Полимљу - Штитари, Коњухе, Бастахе, Виницка.
Ако се добро сећам, неко је писао рад баш на ову тему, тих старих топонима у Полимљу, да ли Божидар Шекуларац или Маријан Премовић...

Када је ријеч о топонимима у Горњем Полимљу... писао је  подробно проф. др Мирко Барјактаревић и др.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 04, 2021, 11:33:09 пре подне
Када је ријеч о топонимима у Горњем Полимљу... писао је  подробно проф. др Мирко Барјактаревић и др.

Знам да сам читао, али се не сетих ко је писао.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Фебруар 04, 2021, 11:34:32 пре подне
Вас је веома оскудна ријеч у србском и источнословјенском, но је типична за кајкавце и западне Словјене, стога не вјерујем, да је Мрчајевац могло постати тим путем. Мрчај се находи у Крајини и ЦГ и већином се односи на неку гору или врх. Дока оште не би каве, оно што се данас рече кавеним, ономадне се је рицало мрким - зато мрчај може бит нека шума или врх који се чине мрки или стоје у сјенци. Нисам се удубљивао у све то и не знам како изгледа тло у том крају, но само думам о могућностима, паке нека домаћи сакроје ваљано поријекло ријечи на основу могућности.

Да цитирам, Лексикон српског средњег века, Ћирковић и Михаљевић:

„ВАС, BEC (Bьсь) — назив за село код више словенских народа (пољски wies', wsi, чешки ves, vsi, словеначки vas). To je „средњовековни југословенски израз за село са једном или више кућа, који је сада код Србохрвата и Бугара сасвим заборављен“ (Константин Јиречек). Село (в.) и вас се упоредо јављају на јужнословенским просторима, али не увек у истом значењу. Село у западним крајевима углавном је означавало имање ,,dok se za naseobinu sa više kuća upotrebljuje naziv: vas, ves, vesnica“. Вас Батина у Х1 веку имала је осам породица (ues cum octo familias). Временом се значења васи и села изједначују. У XVI веку су истоветни појмови: Na selih ili na vasah.

Понекад се реч вас јавља у источним крајевима. Манастиру Жичи припадала су насеља Дольнa Вьсь, Горджда Bьсь и Hакль Вьсь. Горажда Вас и Накл Вас данас су села Гораждевац и Накле у околини Пећи. Током средњег века село Величани на Поповом пољу звало се Велика Вас (1388) и Веља Вас (1466). За вас као насеље знају и састављачи српских родослова. Пошто је поражен, Максимилијан је збацио царски венац и од васи в вас бегае. Овај термин у значењу села (вес некују) забележен је и у Зборнику попа Драгоља из XVII века.

ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica, 11; Р.Ј. Šafarik, Památky, 56, 57; п. Срећковић, Зборник попа Драгоља, Споменик СКА 5 (1890) 36; Љ. Стојановић, Родослови и летописи, 8. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Даничић, Рјечник; К. Јиречек, Историја Срба 1, 82; Rječnik JAZU; M. Kos, „Vas“ in ,,selo“ v zgodmgini slovenske kolonizacije, Razprave SAZU 5 (1966) 77—98; Wies', SSS Vl, 2, 452—455 (T. Lalik). P. Михаљчић“

Моје је мишљење да реч вас и као наставак у сложеним топонимима јесте постојала и код Срба, временом је реч замрла и у потпуности замењена речју - село. Код старих сложених топонима са наставком -вас, он је у изговору замењен са -вац. Касније настали топоними су добијали овај наставак (Обреновац, Милановац, итд). Наставак -вци, по логици је кад се ради о више села која су срасла, као у случају Мрчајеваца.

С обзиром да већ у 14. веку налазимо села са наставком -вац (Попис села у средњевековној Србији, Пурковић), изгледа да је тај језички процес вас - вац почео у раном немањићком добу.

Што се Мрчаја тиче, вероватно је тачно ово што си написао. И не мора код оваквих сложених топонима увек у питању бити лично име.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Јул 23, 2021, 01:18:44 поподне
Да не бих отварао нову, а и да би се оживела ова одлична тема, поставићу овде 3 занимљива топонима, мени од великог интереса у истраживању порекла, са молбом за мишљење њихове етимологије од заиста одличних познавалаца топономастике који су овде остављали своје коментаре.

- КАЛАБАРИНА - У питању је неубицирано село из пописа војнука Крушевачког, Вучитрнског и Призренског санџака из 1455. (MCE 36-03) у нахији Пољаница (одговора данашњој Пољаници, област између Врања и Лесковца). У овом попису је записано као село КАЛАЈАРИНА, међутим Т. Катић сматра да је у питању грешка писара обзиром да се у каснијим пописима у XVI в. помиње под називом КАЛАБАРИНА. Данас не постоји село под овим називом, али постоји речица Калабарина у селу Доња Оруглица, иначе лева притока Ветернице.

- ГУРИБАБА (у турским савременим изворима се наводи као КОРИБАБА - TD 55/107) - Неубицирано село из катаст. пописа Крушевачког сандџака у XVI в. (у сва три пописа) у нахији Дубочица. Данас не постоји село под овим називом, постоји планина Гурибаба која се поистовећује са Оругличком планином на потесу села Доња и Горња Оруглица у Клисури поред Пољанице. Јасно је да је ово кованица од арбанашке речи 'gur'-камен и лексеме 'баба' која има двојаки корен - један у балтословенском и други „догрчко -βαλα и -βαβα који се садрже у кν–βήλη (кν–βήβα), имену које обележава 'оно балканско–анадолско божанство које зову Великом Мајком, односно Мајком Богова и које су балкански Фриги у 12. в. ст. е пренели у Анадол' (познато и као Афродита, Деметра, Мајка Земља) “ - изв. ОНОМАТОЛОШКИ ПРИЛОЗИ Х1Х–ХХ, 2009. Да ли постоји још неко објашњење етимологије овог топонима? Ако то није случај, како објаснити арбанашки корен топонима у XVI в. на ободима Дубочице, а познато је да они ове пределе насељавају половином XVIII в.?

- ОРУГЛИЦА - Данашња села Доња и Горња Оруглица на ободу Пољанице на територији града Лесковац. Ниједан турски попис који сам ја могао да видим (из XVI в.) не помиње села под овим именом. Најстарији извор у коме су поменута ова села је "Пољаница и Клисура" Ристе Николића из 1905 г. Да ли је можда етимологија овог топонима арбанашка, имајући у виду да они овде продиру половином XVIII в.? Или је то топоним изведен из топонима ОКРУГЛИЦА који је широко распрострањен у централном и западном Балкану. Иначе у Бугарској (без источних Родопа и Средњегорја) је 'оруглица' термин за свадбени реквизит - свадбени барјак, у Македонији познат и као 'феруглица', па можда етимологија овог топонима долази из ових праваца. На Балкану постоји још само један топоним Оруглица, у питању је данашње село Орубица на обали Саве поред Градишке које се простире како на хрватској тако и на БИХ страни и чији је стари назив Оруглица.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Август 21, 2021, 04:24:50 поподне

- КАЛАБАРИНА - У питању је неубицирано село из пописа војнука Крушевачког, Вучитрнског и Призренског санџака из 1455. (MCE 36-03) у нахији Пољаница (одговора данашњој Пољаници, област између Врања и Лесковца). У овом попису је записано као село КАЛАЈАРИНА, међутим Т. Катић сматра да је у питању грешка писара обзиром да се у каснијим пописима у XVI в. помиње под називом КАЛАБАРИНА. Данас не постоји село под овим називом, али постоји речица Калабарина у селу Доња Оруглица, иначе лева притока Ветернице.


Етимологијом реке КАЛАБАРИНЕ у Пољаници, као и много познатије КОЛУБАРЕ бавио се бугарски лингвиста и академик Иван Дуриданов - Linguistique balkanique, 1962. По њему, када се уклони словенски суфикс –ина у Калабарина добија се основни предсловенски али и предримски облик Kalabara или Kolobara који, уједно, представља и предсловенско тј. предримско име и за Колубару - Дуриданов дословно каже да се ради о истом "имену са две варијанте Калабара и Колубара чији се основни облик може поставити као Kalabara или Kolobara". Дуриданов, даље објашњава слово у у Колубари као латинизацију старог назива, тј. да су Римљани стари назив изврнули према својој речи Columbarium мн. Columbaria (отвор у зиду, ниша, голубарник, гробнице у виду ниша) где је касније um преко задњег назала код Словена дало у.

Што се тиче основног предримског назива Kalabara или Kolobara, Дуриданов ову сложеницу дели на Kala-bara где -bara види као илирски облик трачке речи -para која се често среће у трачкој топонимији.  Цела реч би, по Дуриданову, значила "Црна река". Дикенман је још 1941., пре Дуриданова, делио Kolu-bara, где је у -bara видео  истоимену словенску реч која у бугарском може значити и "поток", а целу реч је тумачио као "Крива река".

Дакле, овде се може извести јасан закључак да, по Дуриданову, река КАЛАБАРИНА и КОЛУБАРА имају исту илирско-трачку основу у Kalabara или Kolobara, с тим што је Колубара претрпела латинизацију у римском периоду преко Columbaria и добила слово у, док је Калабарина до данашњег дана задржала поменуту илирско-трачку основу и то захваљујући сличности kala са словенским kal.

Колубару је детаљно у више радова и у више покушаја обрадио наш академик Александар Лома, што и не чуди за једног Ваљевца. Зато се ваља осврнути на његово објашњење овог, како га Тома Маретић назива „тамног хидронима“.

- КОЛУБАРА - У једном од својих првих радова, Лома је претпоставио келтско порекло овог хидронима. Почевши од сазвучја са Купом (антички Colapis) другом притоком Саве која у себи садржи индоевропску реч "ap" са значењем "вода, река", Лома је претпоставио као основни тзв. "илирски (панонски)" предложак за Колубару Kol-ap. По досељавању Келта на ове просторе долази до замене индоевропског "ap" са келтским истозначним "ambra" које је се често среће у хидронимији келтског простора. Тако добијено Kol-ambra у српском би се сводило на Кол-убра што је поставио у паралелу са притоком Студенице - ИЗУБРА за чији назив је сматрао да долази из предсловенског супстрата. За трансформацију -убра у -бара понудио је неколико објашњења, између осталих и утицај средњовековног угарског (имао тенденцију уметања вокала у стране сугласничке групе) и уплив ктетика колубарски и етника Колубарац који се могу изводити и из Колубара и из *Колубра. Међутим, како се -бара појављује већ око 1300. године у записима, у доба пре замене полугласа (тада се још говорило угрски а не угарски) и то не само у угарским већ и у дубровачким списима и како је накнадно утврђено да река Изубра ипак има словенску етимологију, Лома напушта ову келтску теорију о пореклу имена Колубаре.

У том тренутку, Лома сматра, да методологија у тумачењу хидронима на макро-плану, која се састоји у проверавању сличности назива на територији која дели језичке и историјске споне (за коју се у увом случају може сматрати читав словенски простор) није даља убедљиве резултате за случај Колубаре. Лома још и каже:

Цитат: Александар Лома, Прилог трагању за античким коренима Ваљева 1997.
За Колубара, сви напори истраживача који су имали широк увид не само у топонимију словенских земаља, већ и у оне језике и њихове остатке који су се на овом тлу говорили пре доласка Словена, нису изнели на видело неку сличну, „расветљујућу“ паралелу.

Лома је, напуштајући анализу на макро-плану хидронима Колубаре, покушао да њену етимологију изведе у микро-контексту околне топонимије у садејству са оскудним историјским изворима, стварајући на тј начин једну сложену, али веома логички утемељену теорију чије ћу главне постулате покушати овде укратко да изнесем таксативно:

   - Тврђава у Бранговићу (Јеринин град) у античко доба носила је име Columbaria od Columbarium (отвор у зиду, ниша, голубарник, гробнице у виду ниша), а добила је име због многобројних пећина на странама кањона реке Градац на потезу Бранговић-Манастир Ћелије;
   
   - Овај назив, али окрњен, можда се налази и у списку Дарданских тврђава код Прокопија где су последње три у низу Prinoniana (Лома убицира ово са остацима тврђаве у селу Парамун код Косјерића), Pamilions (читати: Paullinos које дало ороним Повлен) и Aria за коју Лома претпоставља да је на карти или итерару са којих је Прокопије вршио препис због дужине назива било уписано:

         COLUMB
         ARIA
   
, те је први део речи COLUMB био нечитак или немаром није преписан. Иначе ове три последње тврђаве са списка, у правцу југ-север, налазе се на старом римском путу Maluense (код Пожеге) — Sirmium који је пролазио кроз клисуру реке Градац;

   - Најранији словенски облик Kolϙbar'a сводио се гласовно на Columbaria, што је на крају дало Колубара;
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Август 21, 2021, 04:25:17 поподне
   - Од тврђаве у Бранговићу назив Columbaria се преноси, још у античком добу, на данашњу реку Градац и вероватно на насеље на његовом ушћу у данашњу Колубару које је било снабдевено одређеним фортификационим објектима, претечом средњовековне тврђаве поменуте већ почетком ХI в. као Градец, а током XIV в. више пута као „град Колубара" у угарским и дубровачким записима;

   - Доњи ток данашње Колубаре од ушћа реке Градац у њу до реке Саве у античко доба звао се Abona тј. Обна до дубоко у средњи век (овде је изведена паралела данашња Обница притока Колубаре - Обна, односно Моравица - Морава), након чега значај града Колубаре као жупског седишта потискује стари назив Обне у модерно Колубара.

Који академик је у праву: Дуриданов који Колубару ставља у паралелу са Клабарином и елаборира да је то илирско-трачки назив или Лома који Колубару изводи из римског корена Columbarium игноришући Калабарину не сматрајући је „расветљујућом“  паралелом иако се сусрео са њом у раду Дуриданова који је наведен у литератури неговог рада из 1997.?

Ајмо да видимо каква је то река Калабарина! Калабарина је мала река (можда ипак и не тако мала, видећемо касније) непозната широј јавности, вероватно и њеном стручном делу. Ја сам први пут чуо за ову реку читајући Татјану Катић и њен рад из 2020. године о попису војнука Крушевачког санџака из 1455., а живим у овим крајевима. Калабарина је данас и више позната под називом Мијовска река (протиче кроз истоимено село у свом средњем току где јој се клисура нагло шири и постаје равнија те је река много приступачнија) или Мијовачко-Оругличка река. Она је лева притока Ветернице дужине око 8км и имала је, до скора, веома важну улогу у животу овога краја, можда чак већу и од Ветернице. Разлог за то је њен водостај, односно чињеница да ова река лети скоро никад не пресушује, за разлику од Ветернице која узводно од ушћа Калабарине зна да пресуши зато што су њене горње притоке доста сиромашније водом (Трстенска, Рождачка, Студенска река).

Због тога је до пре коју деценију, на Калабарини на потезу у селу Мијовцу у њеном средњем току, било и до 40-ак објеката (према причи једног мештанина 33 воденице, 3 ваљавице, 2 стругара и 1 вуновлачара које су у овом крају једине радиле током целе године). Због те чињенице да су ваљавице радиле током целе године у њима су клашње ваљали становници села и ван Пољанице (од Равне Бање, преко Веље Главе, па све до села код Владичиног Хана).

Дакле, нема сумње да је ова река много значила становницима овог краја и да не чуди онда одакле ојконим Калабарина забележен још 1455. у попису војнука  у раду Татјане Катић из 2020. г. Тако да имамо идентичну ситуацију хидроним/ојконим Калабарина  и  хидроним/ојконим Колубара у средњем веку.

Којој теорији овај податак у раду Т. Катић из 2020. г. даје ветар у леђа? Моје мишљење да је то теорија Дуриданова о истоврсности онима Клабарина и Колубара и њихово илирско-трачко порекло. Наравно да Лома није могао знати тај податак 1997. године, можда би и он имао другачији поглед на све ово.

Још је Папазоглу у „Дарданска ономастика“ изнео податке да је источна предримска Дарданија на линији Скопље-Ниш-Ремесијана, била  настањена Трачанима, док је запад Дарданије на линији  Приштина–Митровица–Призрен био у етничком смислу илирски. Да ли управо ојконим/хидроним Клабарина, који се географски налази у средини између ове две линије, сведочи о илирско-трачком мешању у предримској Дарданији?

Ако је тачан податак Страба који изричито каже да су Трибали трачко племе, онда би горњи ток Колубаре могао бити зона илирско –трачког додира, а преко илирског племена Аутаријата који су им били суседи и чак заузели њихове западне делове земље негде на прелазу из IV у III в. п.н.е., те би одатле и могао настати Kalabar претеча Колубаре.

И на крају, Калабарина је задржала свој изворни облик, односно није претрпела латинизацију, захваљујући чињеници да је римски пут у јужној Србији ишао углавном долином Јужне Мораве,  а не долином Ветернице како је то било у средњем веку. Колубара се, видели смо кроз Ломин рад, налазила на старом римском путу Maluense — Sirmium, те је због спецификума бројних пећина у клисури Граца претрпела латинизацију од Kalabar у Columbarium-Colubaria-Колубара.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Август 26, 2021, 06:07:02 поподне
Треба овде напоменути и назив једног од дарданских племена, Галабра, које би у светлу наведених података могло имати топонимско порекло. Иначе су Галабри живели у источном делу Дарданије, а по неким њиховим исељеницима у време бронзанодопског колапса (1200-1100. год. п.н.е. и касније) је могао доћи назив данашње италијанске области Калабрије. О томе је писала Фанула Папазоглу у свом делу "Средњобалканска племена у предримско доба".
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 29, 2021, 04:33:06 поподне
Увек ми је, кад путујем Црном Гором, био занимљив топоним Сјерогоште – једно сликовито насеље уз Тару, између Мојковца и Колашина.

Као Сјерогошће (С'ЕРОГОѰЕ), помиње се у попису имања Манастира Морача из друге половине 16. века.

Основа сјер- није ретка на нашим просторима у топонимији. Тако имамо:
Сјерово Село, некадашње село у Катунској нахији,
неколико топонима Сјераве у Зети (ливаде)
врх Сјерчина у Црмници,
Сјерава – речица у Ријечкој нахији, улива се у Скадарско језеро,
топоним Сјеревац (гребен) у Опутној Рудини,
Сјерач и Сјерачку реку код Рогачице,
топоним Сјеруша код Брезове,
брдо Сјерковина на Озрену,
Сјерковача, топоним (данас вештачко језеро) код Ђурђевика на југ од Тузле.

Лично име Сјеро (у изговору оно меко Ш - Шеро) налазимо крајем 19. века у Црмници и Шестанима. Име Сјерго на Шипану у 14. веку. Презиме Сјерковић у Топлој (Херцег-Нови) и Конавлима, а Сјеровић у Драглици. Сјерани су у херцеговачко братство из Житомислића, по њима је називано и село Сјерани поред Житомислића (ово село данас не постоји). Од њих су Сјерановићи из Сарајева.

Постоји и руско презиме Сјеров и пољска презимена са основом сјер (sier) – Сјерошевски, Сјерпински, Сјеруга.

Имена и презимена са основом сјер- долазе старог словенског придева с(и)јер (серъ) – жућкаст (боја косе, браде, или очију), такође и модре или бледе, сивкасте боје, вероватно као придев који описује нечију комплексију или бледуњав изглед.

Реч сјера је назив за овчју или козју маст која се скупља на руну. Приликом прања вуне, сјера се скупља и меша с неким другим тварима, па се користи као маст за кожне болести, богиње и сл. Сјера је названа због жућкасте боје. Сјерана је, осим тога, и назив за козју длаку. У Црмници се једна врста грожђа зове сјеровина.

Сад је питање од чега потиче топоним Сјерогоште. Могуће је да је у питању неко старо лично име – Сјерогост, од поменуте словенске онове сјер- и именског настава –гост (као нпр. у имену Радогост и сл), по којем је настао и топоним.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Dragoljub76 Септембар 03, 2021, 12:01:15 поподне
Поштовани, обраћам се овдје са молбом да ми помогнете око разјашњавања коријена два топонима, ако можда имате неке информације. Иначе, родом сам из Градишке, а живим и радим у Бањалуци.

Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.

Други топоним је везан за име општине и насеља Србац. Ова општина граничи са општином Градишка. Између два свјетска рата је ово насеље добило име Србац, а звало се Свињар. Постоје двије теорије о старом називу: главна да је име везано за свиње, а алтернативна каже да је везано за обраду метала (нпр. стари назив за човјека који лијева жељезо је свињар. Коријен руских ријечи свиња и олово је такође јако сличан).

Унапријед захваљујем.

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Панић Септембар 03, 2021, 08:29:46 поподне

Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.

Можда ово нема никакве везе, али мислим да сам чуо за мађарско презиме Karajz, па нам треба неки мађар да растумачи  ;D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Септембар 03, 2021, 11:49:39 поподне
Поштовани, обраћам се овдје са молбом да ми помогнете око разјашњавања коријена два топонима, ако можда имате неке информације. Иначе, родом сам из Градишке, а живим и радим у Бањалуци.

Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.

Други топоним је везан за име општине и насеља Србац. Ова општина граничи са општином Градишка. Између два свјетска рата је ово насеље добило име Србац, а звало се Свињар. Постоје двије теорије о старом називу: главна да је име везано за свиње, а алтернативна каже да је везано за обраду метала (нпр. стари назив за човјека који лијева жељезо је свињар. Коријен руских ријечи свиња и олово је такође јако сличан).

Унапријед захваљујем.


Душан Миланов Никић у књизи "Гламоч, насеља и становништво" пише да је име села Караизовац поред Гламоча турског порекла. По њему, у питању је сложеница од Кара и хипокористика Изо од личног имена Изет. Он даље претпоставља да је тај Кара Изет био господар села и да потиче од муслиманског рода Кобилића који су, уједно, и најстарији род у селу. Колико је све ово тачно и да ли Караизовац код Гламоча има неке везе са Карајзовцем код Градишке, заиста не знам, просто наводим податке које сам видео у горе поменутој књизи.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Dragoljub76 Септембар 06, 2021, 10:30:36 пре подне
Поштовани, прије свега желим да вам се захвалим на понуђеним одговорима.

Нисам знао за ове потенцијалне коријене ријечи.

Знам да на подручју ФБиХ, односно у Гламочу, постоји село Карајзовци, али на Википедији нема ширег објашњења ријечи.

У Опширном попису Босанског санџака из 1604. године свеска 3 (издање Оријенталног института у Сарајеву) има попис села нахије Лефче. Ту се спомиње махала Јазовин, но и дан данас имамо село Јазовац, тако да сам мишљења да се не може то давнашње име везати за моје село. Такође постоје индиције да је у 17 и 18 вијеку мој крај био пуст, и да су га населили из крајева Рибника, Кључа, а можда и Гламоча, а моја претпоставка је да су носили и називе старих мјеста. Мислим да је било доста таквих случајева и тиме би објаснили исто име на двије различите географске тачке.

У сваком случају, ако има још које могуће објашњење, хвала још једном.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Панић Септембар 07, 2021, 12:07:54 пре подне
Да ли се неко већ бавио топонимима као што су Коњски гроб, Коњско гробље, Коњски греб итд? Срећу се варијанте у разним крајевима.
Занима ме да ли је порекло назива митолошко или су некада коњи сахрањивани слично људима или су људи сахрањивани заједно с коњима?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 07, 2021, 10:35:31 пре подне
Да ли се неко већ бавио топонимима као што су Коњски гроб, Коњско гробље, Коњски греб итд? Срећу се варијанте у разним крајевима.
Занима ме да ли је порекло назива митолошко или су некада коњи сахрањивани слично људима или су људи сахрањивани заједно с коњима?

Мислим да се тога дотакла Драгица Премовић у својим чланцима који се баве археолошким истраживањима средњовековних хумки на подручју југозападне Србије.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Панић Септембар 08, 2021, 09:02:32 пре подне
Мислим да се тога дотакла Драгица Премовић у својим чланцима који се баве археолошким истраживањима средњовековних хумки на подручју југозападне Србије.
Хвала. Има ли негде неких детаља о тим чланцима? Могу ли се где наћи онлајн?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Септембар 08, 2021, 11:40:27 пре подне
Хвала. Има ли негде неких детаља о тим чланцима? Могу ли се где наћи онлајн?

Мислим да овде можеш пронаћи већину њених чланака:

https://muzejras.academia.edu/DragicaPremovi%C4%87Aleksi%C4%87

Ако се добро сећам, о "коњској" топонимији је писала у чланцима који су обрађивали локалитет Кобиљка код Сјенице, али можда и у још неким.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: drajver Октобар 06, 2021, 12:02:43 поподне
Поштовани, обраћам се овдје са молбом да ми помогнете око разјашњавања коријена два топонима, ако можда имате неке информације. Иначе, родом сам из Градишке, а живим и радим у Бањалуци.

Први топоним је везан за назив мог села. Моје село је Карајзовци и ту моји живе неколико генерација. У шематизму Дабробосанске митрополије из 1882 спомиње се Караизовац. У шематизму Бањалучко-Бихаћке митрополије из 1901 је то већ овај садашњи назив. Нико не зна шта би могао бити коријен назива.

Други топоним је везан за име општине и насеља Србац. Ова општина граничи са општином Градишка. Између два свјетска рата је ово насеље добило име Србац, а звало се Свињар. Постоје двије теорије о старом називу: главна да је име везано за свиње, а алтернативна каже да је везано за обраду метала (нпр. стари назив за човјека који лијева жељезо је свињар. Коријен руских ријечи свиња и олово је такође јако сличан).

Унапријед захваљујем.

Насеље Карајзовац на карти из 1699. године уписано је као Karasovtz. Рекао бих да је и тада то било значајно насеље, тако да је готово сигурно да је морало под неким именом бити пописано 1604. године.

Што се Србца и Свињара тиче, на карти из 1699. године уцртан је Свињар са славонске стране, али је интересантно да је планина јужно од данашњег Српца уцртана са називом Serpatz M.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Октобар 08, 2021, 02:55:15 поподне
Треба овде напоменути и назив једног од дарданских племена, Галабра, које би у светлу наведених података могло имати топонимско порекло. Иначе су Галабри живели у источном делу Дарданије, а по неким њиховим исељеницима у време бронзанодопског колапса (1200-1100. год. п.н.е. и касније) је могао доћи назив данашње италијанске области Калабрије. О томе је писала Фанула Папазоглу у свом делу "Средњобалканска племена у предримско доба".

Поприлично ме заинтригирало ово што је НиколаВук написао, иако нисам неки познавалац историје Дарданаца па нисам знао за Фанулу Папазоглу и њен рад, чак сам је грешком, у незнању, ословио у мушком роду у ранијем посту позивајући се на Тибора Живковића, а који се позвао на Ф. Папазоглу у фусноти код појашњења зоне илирско-трачког додира у Дарданији.

Проучавајући етимологију Калабара/Колобара и мени је зазвучала сличност са италијанском Калабријом, међутим како нисам видео никакву везу деловало ми је као случајност - све до ових навода из цитата.

Како би се продубила ова могућа веза између етнонима Галабри/Calabri (латински)/ Kalabroi (грчки) и топонима Калабара/Колобара, пронашао сам у попису војнука из 1455. за санџаке Kрушевац, Вучитрн, Призрен и вилајете Звечан, Јелеч, Рас, Сенице и Ходидед (случајно се поприлично уклапа у територију предримске Дарданије) још неке топониме са основом или приближно основи Калабара/Колобара па ћу их изнети овде, наравно топоним Калабарина из истог пописа је објашњен у претходним постовима:

- Село Колобарић Мађери, нахија Клопотник за које Т. Катић каже да је припадало дворском кувару (мађери – ‘кувари’), властелину Колобарићу. Године 1477 (BOA, TD 1048, 31) регистровано под именом Колобар/Клобар, а 1485. године (BOA, MAD 97, 13r) и касније као Глобар. Данас потес Глобаре код села Црепуља, општина Зубин Поток. Изворни средњовековни назив сачуван само у дефтеру из 1455. године – Колобарић Мађери.

- Село Голибар, нахија Топлица. Данас Галибаре, заселак села Дединац источно од Куршумлије.

- Село Жабарне Калабино, нахија Топлица. Т. Катић сматра да је у попису требало да стоји Жабарје Калабино јер се у наредним пописима региструје само Жабарје. Могућа убикација данашње село Жабаре југозападно од Крушевца, али доста спорно због припадности именованих села различитим нахијама.

- Село Глобарица, нахија Тополница. Данас назив потеса североисточно од Рајановца, код Цркве Св. Јована, југозападно од К. Каменице.

- Село Дрење Калојора, нахија Пољаница. Т. Катић ово село преводи као Калуђерско Дрење и кога треба тражити негде око Власа и Големог села због данашњих топонима Дрење и Дренова глава. Ја ћу овде покушати да дам једно своје објашњење овог топонима уводећи две основане претпоставке. Прва је да је писар пописа војнука из 1455. направио грешку као код села Калабарина уписавши Калајарина. У том случају би се село Дрење Калојора можда могло читати као Дрење Калобора. Река Калабарина данас тече правцем југ-север до ушћа њене леве притоке Оруглишке реке, која долази са запада, а онда савија на исток. Овде се врло лако може замислити да је Оруглишка река некада била део тока реке Калабарине пратећи овај правац запад-исток (видети слику) и то би била друга претпоставка. Са слике се може видети да је данас лева притока Оруглишке реке речица Дрењак изнад села Средња Оруглица можда реликт некадашњег села Дрење Калобора (због основе дрен можда би се могло превести и као Поток Колобора). Ако се сетимо из прошлих постова да Калабарина ретко пресушује лети (што није случај са Ветерницом у горњем току од ушћа Калабарине) и да је због тога била богата воденицама, ваљавицама, вуновлачарама и имајући у виду претходно изнешено, може се поставити хипотеза: данашња целина поток Дрењак, Оруглишка река, Калабарина и доњи ток Ветернице од ушћа Калабарине у прошлости представљају једну реку са предсловенским називом КАЛАБАРА (о овоме је писао и Дуриданов као предсловенском називу за Ветерницу стављајући Калабарину као горњи ток Ветернице).


СЛИКА - нешто неће кроз img таг, па онда овако (http://www.vladicinhan.org.rs/Opstine3/uploads/fb/img5236874.jpg)


Ако се ови топоними могу везати за Галабре, онда се на основу њихове концетрације може закључити да постоји поклапање са историјским изворима односно да су Галабри заиста живели на истоку некадашње Дарданије. Приметно је да постоји топоними "галабријске" етимологије и на западу Дарданије те се може претпоставити да је њихов утицај допирао и дотле, а ако се етимологија ваљевске Колубаре веже за Галабре онда би тај утицај допирао све до западне Србије до граница Гласиначке културе (односи се на период пре њихове сеобе у јужну Италију односно о касном бронзаном добу).

На крају другог моленијума п.н.е, током бронзанодопског колапса, долази до њиховог расељавања у више праваца (Папазоглу наводи Јужну Италију и Малу Азију), а могуће је да се једна група, на свом путу према Малој Азији ка југоистоку, утопила и у Пеонце. Зор је писао слично овоме на једној другој теми па ћу овде поставити тај цитат:


Мислим да постоје јасне археолошке индикације да су прото-Пеонци истовјетни са изворним "неилирским, нетрачким" Дарданцима, стога цијели тај комплекс би могао изворно знатним дијелом бити изворно говорник неког пеонског језика, од којих је преживио само пеонски.

Та група је могла лако имати и везе са прото-албанским језиком.



1/3
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Октобар 08, 2021, 02:55:48 поподне
Постоји конфузија у изворима са именима племена која су живела у Апулији током I милен. п.н.е., међутим ипак доминира тројака подела на Дауне на северу Апулије, Пеуцете у средишњем делу и Месапе на југу (на пети италијанске чизме). Сва три племена називала су се једним именом као Јапиги и говорили су месапским језиком пре него су потпали под римску власт у другој половини I милен. п.н.е.. Међутим, Страбон каже да су ова имена племена била ексклузивно грчка и да су сами становници ових племенских области себе звали другачије. Тако за Месапе каже да су то у ствари била два племена: племе Салентина на југу пете италијанске чизме и Калабра на северу пете. У изворима се помиње и племе Дарда као становника Апулије током I милен. п.н.е. Папазоглу и други ауторитети се слажу да ова племена морају имати везе са балканским Галабрима, Тунатима и вероватно "балканским Дардима", просто речено страшно је мала вероватноћа да ова племена деле иста или врло слична имена случајно.

Сада се поставља кључно питање: ако су Калабри, Дауни и Дарди у Апулији говорили месапским језиком, да ли су и Галабри, Тунати и "балкански Дарди" говорили месапским језиком или неким његовим обликом или можда неким прото-месапским на Балкану у бронзано доба?

Ако је одговор на претходно питање позитиван и ако месапски језик не спада у илирске и трачке језике, онда то повлачи нови закључак да Галабри, Тунати, односно изворни Дарданци бронзаног доба немају никакву илирску или трачку компоненту у себи, односно да припадају неком слоју централно-балканског индоевропског (месапски спада у ИЕ језике) становништва бронзаног доба.

Даље, то би онда објаснило сличности између месапског и прото-прото албанског језика који би, практично, били суседи једни другима у бронзаном добу (ако се узме да су говорници прото-прото албанског у том добу живели негде на простору западне Бугарске). Слично овоме је писао НиколаВук на једној другој теми па ћу га овде цитирати.

Мислим да си овде на правом трагу, Зор, јер сам ишчитавањем чланака из области историјске лингвистике који су се бавили развојем албанског језика дошао до сличног закључка. Најилустративнији у том смислу је био аустријски лингвиста Јоаким Мацингер, који је написао више чланака о томе да ли је предак албанског био илирски или трачки језик (односно неко из те групе сродних језика, ако се на њих не гледа као на јединствене језике већ на језички континуум), у оба случаја долазећи до негативног одговора што би указивало да је његов предак био неки палеобалкански језик који није био ни илирски ни трачки. Једини палеобалкански језик који би иоле био сродан са прото-албанским је, по њему, месапски (током 1. миленијума п.н.е. је био у употреби на подручју данашње Апулије), за кога се често неселективно тврди да је био илирског порекла, што по свему судећи није тачно.

Као што си приметио, очигледно је постојао један старији индоевропски слој на подручју централног Балкана, који се током раног и средњег бронзаног доба налазио у суседству говорника прото-грчког (и то највећим делом прото-дорског) и прото-јерменског, да би током каснијег раздобља (касно бронзано и гвоздено доба) потпао под јак утицај неког језика који је припадао северној групи ИЕ језика (сасвим могуће да је то био трачки). Ја сам промишљао која би све племена из касног гвозденог доба могла припадати том слоју, и ту би свакако спадали Пеонци, њима блиски Агријани (ЈЗ Бугарска, околина Перника), онда Прото-Дарданци (нити Илири нити Трачани, носиоци брњичке културне групе из касног бронзаног и раног гвозденог доба, етнолингвистички различити од каснијих, историјски посведочених Дарданаца који су углавном били илирског порекла) и можда Мизи/Мези (с обзиром да су заједно са Прото-Дарданцима и Бригима/Фригима учествовали у сеоби у Малу Азију, при крају бронзаног доба), па и Трибали. Такође сам мишљења да су и многа племена која су живела у Родопима и на подручју југозападне Тракије, а које римски и грчки писци неселективно прибрајају Трачанима, била заправо део тог старијег ИЕ слоја, нпр. Беси, Дентелети, Сатри, Дији, Меди, итд. Наравно, постоји велика могућност да су нека од ових племена била под јаким трачким утицајем или потпуно тракизована у време када их бележе Грци и Римљани, те отуда прибрајање свих њих у генерализовану категорију "Трачана". Једна од ствари које Мацингер у својим радовима напомиње је да би требало урадити географску поделу гвозденодопског Источног и Централног Балкана према ономастици, видети како се који назив уклапа и колико одговара гласовним променама које су уочене код прото-албанског, трачког итд, дакле нешто слично ономе што је Катичић урадио за подручје Западног Балкана, које је поделио у више различитих ономастичких подручја, тиме јасно показујући да се језици тог подручја не могу сви генералистички подвести под "илирску" ознаку. Претпостављам да би се сличан закључак донео и при анализи ономастике Централног и Источног Балкана у односу на "трачку" одредницу.

Управо су Меди, према Страбону, непосредни суседи Галабра и Туната, док као источне суседе Дарданцима још помиње и Бесе, Дентелете и Агријејце. Напоменуо бих, да се на истом месту у Страбоновој  Географији помиње и неки  непознати град на територији Галабра.



2/3

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Октобар 08, 2021, 02:57:20 поподне
Дакле, заиста је пуно индиција о, како је Мацингер зове, „Балканској индоевропској језичкој лиги“ на централном Балкану у броназаном добу, где би припадали прото-Грчки, прото-Јерменски, пре-прото-Албански, Фригијски, вероватно и Месапски, Пеонски, те језик „не тракизираних“ Беса, Дентелета, Агријејца итд.  Бронзанодопски колапс разбио је ову језичку лигу ставарајући и етничку празнину на централном Балкану коју у гвозденом добу попуњавају Илири са запада и Трачани са истока стварајући зону додира управо у данашњој Србији, поједностављено речено, на линији Велика Морава-Јужна Морава. Што се тиче Дарданаца преостали староседеоци који нису мигрирали подлежу "илиризацији а касније и "тракизацији". Као резултат целог процеса, у Дарданији илирски етницитет и језик постају доминантни, а месапски језик нестаје са Балкана. Ова етногенеза гвозденодопских Дарданаца подсећа на етногенезу Бугара где су изворни Бугари дали име (код Дарданаца би то било племе Дарда) а Словени етнос  и језик (Илири код гвозденодопских Дарданаца). За Галабре и Тунате сам све убеђенији да њихова имена и идентитет нису много поживели на Балкану после бронзанодопског колапса, односно да се њихов идентитет више може везати за прото-Дарданце бронзаног доба него ли за Дарданце у I мил. п.н.е.

Чини ми се да и архео-генетичка истраживања подупиру ову тезу о касно-бронзадопској сеоби са Балкана у јужну Италију. Метју Емери у свјој ПХД тези „Assessing Migration and Demographic Change in pre-Roman and Roman Period Southern Italy Using Whole-Mitochondrial DNA and Stable Isotope Analysis“ из 2018. г. на основу мтДНК анализе 15 гвозденодопских скелета (7.-4. в.п.н.е.) и 30 (4.-1. в.п.н.е.) из јужне Италије, изводи закључак да су становници Јужне Италије гвозденог доба потомци микса касно-неолитских анадолских фармера са компонентом кавкаске генетике и миграната из Источне Европе касног неолита/раног БД, те да ови налази подупиру ранију хипотезу о или источно-Балканском пореклу Јапига или њихов источно-европски корен.

Скорашњи архео-генетски рад о Даунима у гвозденом добу, такође стоји на линији претходних закључака да се не може искључити балкански утицај њиховом генетичком профилу. Овај рад  издваја две предачке компоненте Дауна: староседеочку италијанску и западно-балканску (предачка анализа рађена упоређивањем са Croatia EIA компенентом), практично анулира хипотезу о минојском пореклу Дауна засновану на  њиховој наводној сеоби са Крита или легенди о ахајском јунаку Диомеду и његовом доласку у Апулију након тројанског рата а које су збележене у античким изворима.

Неколико занимљивости:

1. Један од врхова планине Кукавице у јужној Србији (била део Дарданије) зове се Тунатовац. Неодољиво подсећа на дарданске Тунате.

2. У југоисточној Србији и Македонији меси се посебан обредни хлеб кравај за различите празнике. У околини Ниша о Божићу кравај се дели укућанима, а на крају и воловима. У селима око Лесковца кравај се котрља по њиви која је прва засејана житом. У питању су магијски обреди који повезују ново жито са култом крава и волова. Занимљиво је да се у италијанској Калабрији хлеб који се меси од новог жита приликом вршидбе зове vaccarella (од vacca - крава).

3. Једине топониме са основом Калабар које сам пронашао ван Србије  су топоними Калабара  у селу Орах у Херцеговини и Калабарски Рид у Пелагонији близу Демир-Хисара. Интересантно је да се за Пелагонију везују многа пред-античка племена: микенска, Пелагони, Пеонци, Бриги. За Бриге (европске Фригијце) се чак сматра да су насељавали горњи ток Црне Реке чије се извориште налази баш негде код Демир-Хисара – Црна Река или Калабар предсловенски како је бугарски академик Иван Дуриданов преводи (какве ли случајности!). Калабара  у селу Орах у Херцеговини уз презиме Колобарић које се јавља у Херцеговини (махом код Хрвата), код Дубровника и у пар села код Теслића (Жарковина, Горња Радња) можда указује на  Херцеговину као међулокацију Галабра и Туната пре преласка Јадрана до Апулије. Либурни који су били вешти морепловци живели су релативно близу уз чију помоћ су можда прешли Јадран.

3/3
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Симеон Волос Октобар 08, 2021, 09:50:00 поподне
Ја сам негде раније прочитао да су називи Рубрибреза, али и Пиносава, латинског порекла, односно да потичу од неког (изумрлог?) романског дијалекта; прецизније речено, они представљају комбинацију романских и словенских (српских) елемената, "рубри" би требало да је од латинског rubeus - драч или купина, или црвена боја, а "пино" од pinus - бор, док је други део слога словенског порекла ("бреза" и "сав"). Ово пишем из сећања тако да не могу 100% да тврдим да је баш таква етимологија ових речи.

Јесте да је пост који цитирам поприлично “бајат” али да покушам да одгонетнем могућу етимологију топонима Пиносава.

Pino,на латинском Бор (дрво).

“Ime “Sava” vodi poreklo od grčke reči “sa”, “sos” što znači – jak, snažan, siguran.”

Неки буквални превод би био “јако,снажно дрво бора”.У овом случају комбинација латинског и грчког језика.
Не знам да ли данас има борова у насељу Пиносава ,не познајем тај крај,али ако то сад није случај не мора да значи да их некада није било.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Октобар 09, 2021, 06:11:13 поподне
Хвала Лајбницу на коментарима. Занимљива запажања, нарочито за речни систем са претпостављеним предсловенским називом Калабара. Месапско племе са називом Дарди је такође врло занимљива индиција о изворишту наведеног народа на простору централног Балкана.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 22, 2021, 11:34:11 пре подне
Неколико занимљивости:

1. Један од врхова планине Кукавице у јужној Србији (била део Дарданије) зове се Тунатовац. Неодољиво подсећа на дарданске Тунате.

2. У југоисточној Србији и Македонији меси се посебан обредни хлеб кравај за различите празнике. У околини Ниша о Божићу кравај се дели укућанима, а на крају и воловима. У селима око Лесковца кравај се котрља по њиви која је прва засејана житом. У питању су магијски обреди који повезују ново жито са култом крава и волова. Занимљиво је да се у италијанској Калабрији хлеб који се меси од новог жита приликом вршидбе зове vaccarella (од vacca - крава).

3. Једине топониме са основом Калабар које сам пронашао ван Србије  су топоними Калабара  у селу Орах у Херцеговини и Калабарски Рид у Пелагонији близу Демир-Хисара. Интересантно је да се за Пелагонију везују многа пред-античка племена: микенска, Пелагони, Пеонци, Бриги. За Бриге (европске Фригијце) се чак сматра да су насељавали горњи ток Црне Реке чије се извориште налази баш негде код Демир-Хисара – Црна Река или Калабар предсловенски како је бугарски академик Иван Дуриданов преводи (какве ли случајности!). Калабара  у селу Орах у Херцеговини уз презиме Колобарић које се јавља у Херцеговини (махом код Хрвата), код Дубровника и у пар села код Теслића (Жарковина, Горња Радња) можда указује на  Херцеговину као међулокацију Галабра и Туната пре преласка Јадрана до Апулије. Либурни који су били вешти морепловци живели су релативно близу уз чију помоћ су можда прешли Јадран.

3/3

1. назив врха Тунатовац потиче од личнога имена Тунат. Има у Приморју и колико знам међу Албанцима име Туна, Туно, које потиче од Антон, итл. Тони. Тако, да се ради о простој случајности. Топоним тунат*, када би га било, придошли Словијени би били преобратили у тнат или тынот зависно од наглашенога слога. Постоји и у сјеверној Русији ријека Тунат, али сви ови случаји највјерније су тек случајност.

2. Ријеч к р а в а ј без сумње потиче из прасловенскога, јер је имају и источни и јужни Словјени рус. каравай, укр. коровай, буг. кравай, слн. kravej. Ја га познајем под називом ковртањ и вјешали смо га о божићу крави или рогатој живини о рог и давали свакому живинчету по кусак, да поједу. Бјелоруси га називају коврига.

3. У контексту дотакнуте теме о Калабрима, ваља знати, да се је простор данашње Калабрије у Италији изворно називао Brittium, а Калабријом се називала област Саленто у Апулији.
Када су обе области пале под држање Византије, извршен је пренос назива Калабрија и на Бритиј. Дакле Калабри се требају везивати заправо за Апулију.  Γαλάβριοι се могу доводити у везу са Калабријом, али Галабри се помињу на простору данашњега источнога Косова. Што се тиче ријеке Колубаре, етимологију отежава фактум, да се ријеч веома лијепо уклапа у словјенске двосложне ријечи и топоними Ибабара, Бјелобара, Милкова Бара и слични. Ја не знам ни за један књижни извор који упомиње да се у даном крају у предсловјенско доба спомиње ријека Colubra или слично. Једини спомен је у касносредњевјековним књигама, када су ту већ пребивали Срби. Назив калобара, калибара или слично састоји се из двије словјенске ријечи кал и бара (кал је муљ, блатна прљавштина, стога и каљав, укаљати се). У нас су нешто-нешто-баре* вазда хидроними, а Галабри је етноним и иако слични, не бих их доводио у непосредну везу.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 09, 2021, 01:01:17 пре подне
Ивана и Предраг Коматина: Византијски и Угарски Срем од X до XIII века

https://www.academia.edu/38450452/Vizantijski_i_ugarski_Srem_od_X_do_XIII_veka_The_Byzantine_and_Hungarian_Syrmia_in_the_10th_13th_centuries_?email_work_card=title

Занимљиво како се у овом раздобљу назива Срем у документима. Од каснолатинског Sermium имамо грчи назив Сирмион. Византинци га зову још и Франкохорион (Франачка земља; о дуготрајном присуству Франака у Срему говори и словенски назив Фрушка Гора) и неодређено – „Земља између Саве и Дунава“ (неки извори наводе како је у питању „острво“ између ове две реке), а Угри Marchia („Крајина“). Почетком 13. века, када Угри држе и области јужно од Саве, постоји подела на „Овострани“ и „Онострани“ Срем, при чему је онострани каснија Мачва.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Јануар 21, 2022, 07:50:32 поподне
Што се тиче ријеке Колубаре, етимологију отежава фактум, да се ријеч веома лијепо уклапа у словјенске двосложне ријечи и топоними Ибабара, Бјелобара, Милкова Бара и слични. Ја не знам ни за један књижни извор који упомиње да се у даном крају у предсловјенско доба спомиње ријека Colubra или слично. Једини спомен је у касносредњевјековним књигама, када су ту већ пребивали Срби. Назив калобара, калибара или слично састоји се из двије словјенске ријечи кал и бара (кал је муљ, блатна прљавштина, стога и каљав, укаљати се). У нас су нешто-нешто-баре* вазда хидроними, а Галабри је етноним и иако слични, не бих их доводио у непосредну везу.


Поштовани сунце, прво иде извињење због овако касног одговора.

Колу-бара, Кала-бара се заиста лепо уклапа у словенску двосложеницу како ви кажете, међутим проблем је што нема паралелизма у словенском ареалу. У томе се слажу скоро сви ауторитети који су се бавили етимологијом Колубаре, а има их доста. Дикенман, Иван Дуриданов, Ив Беглен, Готфрид Шрам, Тома Маретић, Лома итд. Од наведених, једино Тома Маретић допушта словенско порекло Колубаре пре свега због руске реке Колуб која се налази у сливу Двине. Лома одбацује ово објашњење зато што овом пралелом нема објашњење за -ара, а и ову област су Словени доста касно посели, те се најдубљи слој речних имена везује ипак за балтске језике. Конкретно у овом случају река Колуб има везе са литв. Калупе (упе "вода"), те је по Ломи, сазвучност са Колубаром пука случајност. Сумарни преглед досадашњих покушаја етимологије Колубаре био би следећи:

 - Тома Маретић - словенско порекло (преко руске реке Колуб)
 - Иван Дуриданов - трачко-илирско (Кала-бара, илир. -бара, трачки -пара)
 - Ив Беглен - предсловенско (веза Колубаре са рекама Уб и Обница)
 - Готфрид Шрам - келтско порекло
 - Александар Лома - келтско (напустио), римско (преко Columbarium)

Тачно је да не постоји ниједан писани извор везан за Колубару или Калабарину из предсловенског времена за дате крајеве, али постоји један хидроним записан у римским изворима негде око 100. г.н.е. на подручју Добруџе или Мале Скитије.

У питању је река CALABAEUS, као део границе територије коју, гувернер Доње Мезије Laberius Maximus, додељује античком граду Хистрији на коришћење. Седам година након што је Колубару и Калабарину сврстао у трачко/илирске  хидронима, Дуриданов CALABAEUS сврстава у дачки хидроним са етимологијом CAL-ABAEUS->CAL-ABA где је -aba дачки "вода" од ПИЕ -ap ("вода"). Користећи везу дако-трачких језика са балтским он овај хидроним ставља у паралелу са Литванским и Летонским рекама Kal-upe, Kal-upis, Kal-upys. Први део Kal- Дуриданов доводи у везу са старо-пруским kalis ("сом") која се изводи из ПИЕ *(s)kʷálos ("велика риба", "сом"). Овде треба приметити да се ПИЕ *(s)kʷálos доводи у везу и са прото-уралским *kala ("риба"), вероватно позајмљеница мада не знам  који је смер исте, те је данас, у финском и естонском, kala реч за "рибу". Дуриданов и други део речи -ABA доводи у везу са балтичким рекама Abava, Abista, Abela, те са латинском речи amnis f. (<*abnis) -"река".

(http://www.vladicinhan.org.rs/Opstine3/uploads/fb/22068-2.jpg)

Ако наше реке изведемо по овој етимологији добили би:

 KAL-ABA-RA
 KOL-UBA-RA

, где -ra представља словенски суфикс који се често додаје за речи наслеђене из индоевропског језика (Марта Бјелетић-"О пореклу неких речи из источне Србије", 1991.). Kal-aba и Kol-uba, лексички скоро идентични са основом Calabaeus-а, свело би се на дачку горе описану етимологију. Изгледа да је дачко -aba код Колубаре у неком тренутку пре нове ере прешло у -uba имајући у виду и реку Уб у непосредној близини. Можда је трансформација ишла -aba -> -oba -> -uba, па од -oba имамо и реку Обницу притоку Колубаре.

Оваква дачка етимологија може се применити и на реку Купу (антички Colapis), што би се свело на Col-ap -> Kol-ap, те на горе поменуту руску реку Колуб као Кол-уб итд. Просто речено, оваква етимологија дала би једно просто и униформно објашњење за цео овај кластер балтичких и балканских река где би у корену била већ доказана веза дако-тракијских са балтичким језицима. Дослован превод ових назива био би риба-река, риба-вода, односно вероватно река богата рибом, аналог у јужно-словенским језицима био би Рибница - управо једна од притока Колубаре.


Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Lajbnic Април 26, 2022, 12:59:52 поподне

 ...Дуриданов доводи у везу са старо-пруским kalis ("сом") која се изводи из ПИЕ *(s)kʷálos ("велика риба", "сом"). Овде треба приметити да се ПИЕ *(s)kʷálos доводи у везу и са прото-уралским *kala ("риба"), вероватно позајмљеница мада не знам  који је смер исте, те је данас, у финском и естонском, kala реч за "рибу"...

Интересантно је да се, према Владимиру Орелу, албанска реч halё (рибља кост, ивер, бор) изводи од *skalā ЕПА (Рани прото-албански). Овде се види она чувена промена у албанском sk->h. Орел ову прото-албанску реч ставља у паралелу са литванским skala-дрва за потпалу и летонским skala-иверје (за потпалу ватре). Од речи halё је и албанска реч halth (игла).  Види се да је ИЕ *(s)kʷálos трпело промене код неких ИЕ језика те да су њихови деривати променили значење, мада ове промене имају неки логичан образац (риба -> рибља кост -> ивер, игла, бор -> дрва за потпалу - или треске како ми кажемо на југу). Међутим, код уралских језика нема оваквих промена и скоро сви, а можда и сви, имају прото-уралско *kala као реч за рибу. С тога ми се ипак чини да је ово ПИЕ позајмица у прото-уралски.

У сваком случају, ово прото-албанско *skalā подупире горе изнету дачку (или прецизније дако-мизијску) етимологију река Колубаре и Калабарине, посебно у светлу оних лингвистичких теорија које прото-албански изводе из дако-мизијских језика.

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јул 04, 2022, 12:11:38 пре подне
Врњачка Бања, Врњци, шта би могло да значи овај појам?
Пампас је засеок у Доњој Трнави (Топола)
https://www.agroklub.rs/ukrasno-lekovito-bilje/pampas-trava-jedinstvena-atrakcija-za-dvoriste-bez-mnogo-brige/67203/
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Јул 04, 2022, 09:48:02 поподне
Врњачка Бања, Врњци, шта би могло да значи овај појам?

Један могући одговор: врнцима су у средњем веку називани ремени на обући, а мајстори који су их израђивали – врнчани. Изгледа да су у селу живели мајстори који су се бавили овим занатом, те је село по њима прозвано Врнци (касније - Врњци). Почетком 19. века, село се још увек наводи као – Врнци. Крајем средњег века, у Босни налазимо село Врнца, вероватно исте етимологије.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Јул 26, 2022, 06:38:58 поподне
Топоним у Чешкој.

Dřínov (Дринов)

https://en.m.wikipedia.org/wiki/D%C5%99%C3%ADnov

Овај топоним се јавља два пута у Бохемији и још у једној области.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/D%C5%99%C3%ADnov_(Kladno_District)

Корен би био?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Јул 26, 2022, 06:45:34 поподне
Ужице у Чешкој. Бохемиа.

Úžice (German: Auschitz) is a municipality and village in Mělník District in the Central Bohemian Region of the Czech Republic.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/%C3%9A%C5%BEice_(M%C4%9Bln%C3%ADk_District)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: goca 11 Јул 26, 2022, 07:00:35 поподне
Postoje sličnosti toponima srpskih i velških, oko 5000 koje je u svojim knjigama pominjala prof.Ranka Kuić, povezujući na taj način Srbe i Kelte .

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Никац Јул 26, 2022, 07:01:30 поподне
Топоним у Чешкој.

Dřínov (Дринов)

https://en.m.wikipedia.org/wiki/D%C5%99%C3%ADnov

Овај топоним се јавља два пута у Бохемији и још у једној области.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/D%C5%99%C3%ADnov_(Kladno_District)

Корен би био?

Прочитах негдје да ријеке које почињу са Др-. имају везе са неким индо-европским коријеном везаним за воду:

можда је био овај:
https://en.wiktionary.org/wiki/drink#Etymology_1

 *dʰrenǵ- (“to draw into one's mouth, sip, gulp”), nasalised variant of *dʰreǵ- (“to draw, glide”).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јул 26, 2022, 07:24:15 поподне
Још неки занимљиви идентични топоними у Чешкој:
Борач
https://en.wikipedia.org/wiki/Bora%C4%8D,_Czech_Republic
Хомоље
https://en.wikipedia.org/wiki/Homole_(%C4%8Cesk%C3%A9_Bud%C4%9Bjovice_District)
Плана
https://en.wikipedia.org/wiki/Plan%C3%A1_(Tachov_District)
Плужна (подсећа на Плужине)
https://en.wikipedia.org/wiki/Plu%C5%BEn%C3%A1
Пржно
https://en.wikipedia.org/wiki/Pr%C5%BEno_(Vset%C3%ADn_District)
Прилепи
https://en.wikipedia.org/wiki/P%C5%99%C3%ADlepy_(Krom%C4%9B%C5%99%C3%AD%C5%BE_District)
Ратаје
https://en.wikipedia.org/wiki/Rataje_(Bene%C5%A1ov_District)
Много је идентичних појмова за које знамо корен речи, а за ове не знам. Овде је списак општина од А до Z...Нисам нашао овде, на брзину сам прошао, али занимљиво је да сам на гугл мапи нашао и Митровицу ( занимљвиво пошто је то наша скраћена верзија од имена Димитрије-Митар)
https://mapcarta.com/18486772



Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: нцп Јул 26, 2022, 08:46:29 поподне
Још неки занимљиви идентични топоними у Чешкој:
Борач
https://en.wikipedia.org/wiki/Bora%C4%8D,_Czech_Republic
Хомоље
https://en.wikipedia.org/wiki/Homole_(%C4%8Cesk%C3%A9_Bud%C4%9Bjovice_District)
Плана
https://en.wikipedia.org/wiki/Plan%C3%A1_(Tachov_District)
Плужна (подсећа на Плужине)
https://en.wikipedia.org/wiki/Plu%C5%BEn%C3%A1
Пржно
https://en.wikipedia.org/wiki/Pr%C5%BEno_(Vset%C3%ADn_District)
Прилепи
https://en.wikipedia.org/wiki/P%C5%99%C3%ADlepy_(Krom%C4%9B%C5%99%C3%AD%C5%BE_District)
Ратаје
https://en.wikipedia.org/wiki/Rataje_(Bene%C5%A1ov_District)
Много је идентичних појмова за које знамо корен речи, а за ове не знам. Овде је списак општина од А до Z...Нисам нашао овде, на брзину сам прошао, али занимљиво је да сам на гугл мапи нашао и Митровицу ( занимљвиво пошто је то наша скраћена верзија од имена Димитрије-Митар)
https://mapcarta.com/18486772

И топоним Рача у Словачкој.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Da,_Bratislava

Само у Србији има три Раче (среска места или општине).

Две реке по имену Рача.

И манастир Рача.

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Јул 26, 2022, 11:51:37 поподне
Овде је списак општина од А до Z
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_municipalities_in_the_Czech_Republic
Да, имамо Рачу, која је сада предграђе Братиславе, ово је пар места у Словачкој
Љуботин
https://en.wikipedia.org/wiki/%C4%BDubot%C3%ADn
Шид
https://en.wikipedia.org/wiki/%C5%A0%C3%ADd
Штрба (подсећа на Штрпце)
https://en.wikipedia.org/wiki/%C5%A0trba
Трстена (код нас Трстеник)
https://en.wikipedia.org/wiki/Trsten%C3%A1
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_municipalities_and_towns_in_Slovakia
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Јул 27, 2022, 12:22:52 пре подне
И топоним Рача у Словачкој.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Da,_Bratislava

Само у Србији има три Раче (среска места или општине).

Две реке по имену Рача.

И манастир Рача.

Има у србском и глагол рачити. Нпр. А како ми се рачи онога топлога хљеба.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Јул 29, 2022, 06:14:20 поподне
По мору има помного назива мјеста на "су-" или "сут-" и сва су она настала од римскога SAN(T) - свети. У старословенском (а тим и старосрбском) гдје годи је била секвенца "ан" она се превратила у назално "он" ( иначе је кратко а прешло у о), а потом потамнило у "у". Тако је:

Santa Mare постало Сутоморе
Santa Еrina - Суторина
San Petar > Супетар
Sant Ivan > Сутиван
Sant Juraj > Сутјурај > Сућурај
San Stepan > Сушћепан
San Martin > Сумартин
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 04, 2022, 11:20:09 пре подне
По мору има помного назива мјеста на "су-" или "сут-" и сва су она настала од римскога SAN(T) - свети. У старословенском (а тим и старосрбском) гдје годи је била секвенца "ан" она се превратила у назално "он" ( иначе је кратко а прешло у о), а потом потамнило у "у". Тако је:

Писали смо и раније на ову тему:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2357.200
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 12, 2022, 11:49:53 пре подне
Занимљива повест како је село Неузина у Банату добило свој назив:

(https://i.postimg.cc/43GHNhJH/neuzina-1.jpg)

(https://i.postimg.cc/FFSfcZ7k/neuzina-3.jpg)

Слика се налази у Народном музеју у Београду.

О Неузини има јако леп и опширан чланак на Википедији:

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 12, 2022, 11:59:15 пре подне
Једино што нисам успео утврдити какво је то име Неузин, које је носио ага, и које би било његово значење.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Aca Август 13, 2022, 12:44:29 пре подне
Интересантни су топоними: „Мислођин, Бозољин, Крепољин“. Које би њихово порекло могло да буде?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 14, 2022, 09:51:46 поподне
Интересантни су топоними: „Мислођин, Бозољин, Крепољин“. Које би њихово порекло могло да буде?

О топониму Мислођин одличан чланак написао је Александар Лома – „Мислођин и Медођин“ (Ономатолошки прилози IX, САНУ, 1988).

Мислођин се у османским дефтерима 16. века доследно наводи као - Мислотин и, према Ломи, топоним долази од личног имена Мислота. Имена попут Мислота, Мислета, Мислата, а нарочито име Мислав, налазимо и код Чеха и Полабских Словена. Префикс или наставак -мисл- налазимо у мноштву топонима код словенских народа. Примера ради, код нас у топониму Житомислић, изведеном од личног имена Житомисл, или Мислопоље на Ибру (Рашка) = упрошћено од Миславово Поље.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 14, 2022, 10:12:34 поподне
Бозољин је, према народном предању, назив добио од заснивача села именом Бозон.

Натегнуто је извести Бозољин од Бозон, пре би било од Бозољ. Али само име Бозон није непознато у нашој ономастици, па тако и родовски надимак Бозони (Срем) или презиме Бозонић (Срби у Јужној Угарској у 17-18. веку). У самом Бозољину постоје локалитети са називом Бозонска река, Бозонско поље и сл. Постоји и топоним Бозон у МАкедонији (Лесковец на Преспи). Реч бозница у старословенском је означавала неку врсту култног места.

Како год, постоји и реч бозол, један од назива за биљку зову (Малешево, Македонија). Могуће је и да је топоним Бозољин настао од тога.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 14, 2022, 10:32:17 поподне
Према народном предању, назив Крепољин долази по положају насеља „у крај поља“.
Међутим, из старијих докумената, видимо да се ово насеље означавало као Креполин. Могло би доћи од неке латинске (влашке) речи са основом crep (-ol, -ul)?
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Aca Август 15, 2022, 01:50:42 пре подне
Хвала на одговорима, заворавио сам и Белољин. Да ли се овај суфикс љин, лин може довести у везу са сличним словенским топонимима у Чешкој, Пољској и И.Немачкој као што су Брлин, Лублин и сл.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Панић Август 15, 2022, 08:23:11 пре подне
Према народном предању, назив Крепољин долази по положају насеља „у крај поља“.
Међутим, из старијих докумената, видимо да се ово насеље означавало као Креполин. Могло би доћи од неке латинске (влашке) речи са основом crep (-ol, -ul)?

Има ли слично порекло и топоним Црепољско? :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 15, 2022, 09:06:09 поподне
Хвала на одговорима, заворавио сам и Белољин. Да ли се овај суфикс љин, лин може довести у везу са сличним словенским топонимима у Чешкој, Пољској и И.Немачкој као што су Брлин, Лублин и сл.

Према Ломи топоним Белољин долази од ранијег Белоњин (дисимилација л – н), па се овај топоним не би могао сврстати у ову групу топонима са наставком –љин.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Август 15, 2022, 09:18:36 поподне
Има ли слично порекло и топоним Црепољско? :)

Лично, мислим да нема. Цреп је општесловенска реч и мислим да је тешко могло доћи до преласка основе цреп- у креп-.
Топоним Црепоље (данас Црепина) налазимо у 16. веку у околини Рожаја.

Можда ови топоними имају везе са остацима старих насеља које су Словени приликом насељавања затицали на тим локалитетима - црепове, црепине на селиштима ранијег становништва.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Август 16, 2022, 09:09:31 пре подне
Лично, мислим да нема. Цреп је општесловенска реч и мислим да је тешко могло доћи до преласка основе цреп- у креп-.
Топоним Црепоље (данас Црепина) налазимо у 16. веку у околини Рожаја.

Можда ови топоними имају везе са остацима старих насеља које су Словени приликом насељавања затицали на тим локалитетима - црепове, црепине на селиштима ранијег становништва.

Цреп је у средњем веку било и лично име. Најпознатији Цреп је био господар Петруса код Параћина, са краја 14. века.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%B5%D0%BF_%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Сол Децембар 25, 2022, 02:12:03 поподне
Сол, где су помени ових лужичких имена? Волео бих то да истражим подробније.

Карлхајнц Хенгст, у "Словенско племство, њихов језик и њихова имена између Сале и Лабе од 10. до 13. века", поред словенско-(лужичко) србских племићких личних имена као нпр.; Славко, Мојко, Радован, Борислав, Бојан, Стојан, Грубан , и једног Pakuslaus de Nymans /Paxlaus de Nymantz canonicus ecclesiae Misnensis 1350/1357г. наводи.

Хенгст сматра, да је de Nymans/Nymantz је топонимског порекла, и изведно  из старо(лужичко)србског личног имена  *Nimań *Nĕmań ‘- у значењу " место  једног *Нимана *Немана  (Siedlung eines Niman/Nĕman’) (Niemehne, 1, 1378г, код  Belgern-a ,civitas Belgora/Белогора на северу Саксоније)


Karlheinz Hengst; Der slawische Adel, seine Sprache und seine Namen zwischen Saale und Elbe vom 10. bis 13. Jahrhundert (2016.)

https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A16334/attachment/ATT-0/
https://de.wikipedia.org/wiki/Belgern
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: ДушанВучко Март 23, 2023, 07:59:07 поподне
Негришори код Лучана, Станишор на Косову. Партеш, исто на Косову
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: НиколаВук Март 24, 2023, 08:48:07 пре подне
Негришори код Лучана, Станишор на Косову. Партеш, исто на Косову

Сва три топонима су источнороманског порекла, с тим да је Станишор мешано источнороманско-словенски (словенска основа са источнороманским суфиксом).
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Gorance Март 24, 2023, 02:36:08 поподне
Мени су занимљиви топоними Кик и Цикоте. Јављају се,безмало, од Вардара до Триглава и обично означавају засеоке. Немам појма шта значе.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Симеон Волос Март 26, 2023, 10:37:53 пре подне
Муо код Котора

Злакуса код Пожеге.Претпостављам да је ово сложеноца речи зла и кус(ати) тј. залогај,пробати храну.Највероватније је у народу остало сећање на велико тровање мештана након неког свечаног обеда.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Никац Март 26, 2023, 10:44:38 пре подне
Муо код Котора

Злакуса код Пожеге.Претпостављам да је ово сложеноца речи зла и кус(ати) тј. залогај,пробати храну.Највероватније је у народу остало сећање на велико тровање мештана након неког свечаног обеда.

mȏl m (ćirilica мо̑л)

Značenja:

(značenje izvedeno preko sinonima) mol, reg. dolma reg., muo reg., lukobran, pristan reg., mulo reg., dok, ustava, porat reg., mul reg., port reg., brodište (pristanište za skele), molo, splavnica, deo luke/ozidani nasip za pristajanje brodova, gat, kej [1]

Etimologija✧ tal. molo
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Глигорија Март 26, 2023, 12:36:52 поподне
Село мојих предака се зове Мезграја, некада Мездреја. Има их неколико. Код Угљевика, код Ниша, ова моја у Лужничком заплању, а има и Мездраја код Бујановца. У Бугарској град Мездра је железничко чвориште. У Македонији у општини Св.Никола постоји сада напуштено село Мезграја.
Оно што сам успео да нађем: Мездра на влашком значи крчевина. Мездра у Македонији значи слаба, песковита земља, пањак између две њиве.... Мезгра је такође, ткиво-сок између коре и сржи дрвета, такозвана бјељика, а то су некада скупљали пастири...
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Симеон Волос Октобар 23, 2023, 07:21:37 поподне
Смедерево?

Цитат
Itаlijаnski istoričаr Antonio Bonfini (1427.–1503.) u svome delu Rerum Hungaricarum decades IV cum dimidia nаvodi dа ime Smederevа potiče od Svetog Andreje (Inаče, mаđаrski nаziv zа Smederevo koji se do dаnаs zаdržаo u ovom jeziku je Szendrő).

U delu Ohridskа аrhiepiskopijа u početku XI vekа Stojаn Novаković je nаpisаo: Poznаto je poodаvno dа je Smederevo pokvаreno EIS MONTE AUREO, jer je grаd podignut nа mestu nekаdаšnjeg rimskog grаdа Mons Aureus, što u prevodu znаči „Zlаtno brdo“. Ovа rimskа nаseobinа zаbeleženа je nа Pojtingerovoj kаrti kojа potiče iz IV vekа.

Postoji mišljenje dа je toponim Smederevo složenicа dve reči: smet i drevo zbog izrаzito gustih hrаstovih šumа nа ovom području.

Toponim Smederevo po nekim izvorimа vuče poreklo od srednjovekovnog muškog imenа Smender. Mnogi аutori smаtrаju dа je poreklo ovog toponimа irаnsko-hаzаrskog poreklа. U prevodu sа irаnskog Semender znаči krаjnjа vrаtа. Uprаvo tаko se zvаo i hаzаrski grаd koji se nаlаzio nа jugozаpаdnoj obаli Kаspijskog jezerа. Krаjem X vekа Hаzаrsko cаrstvo nestаje i mnogi stаnovnici Semenderа, bežeći pred nаjezdom osvаjаčа, uputili su se u nаše krаjeve, nаzivаjući svojа novа nаseljа imenimа svojih rаnijih prebivаlištа.
Неко другачије тумачење?Мени лично последња опција делује најреалнија.Уз препознатљив српски/словенски наставак -ево.Ако би то био тачно у овом случају,са којим народом би најлогичније повезали име Смендер у време настанка имена овог града?Власи?Мађари?

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 23, 2023, 09:34:37 поподне
У књизи о историји Смедерева („Историја Смедерева у слици и речи“, 1980) Леонтије Павловић наводи мноштво верзија тумачења назива Смедерево.

Мени најближе тумачење је да се ради о словенском топониму:
„...у доњем току реке Одре и западно од ње племена Љутићи и Бодрићи имали приличан број имена места везаних за групу консонаната Смдрв. као: Смарджов, Смердика, Смрдзовь, Смрдика, Смрделе, Смрдиево, Смрдови, Смрьдово, а на реци Лаби Смрдов... то су изнети разни облици имена Смедерево који могу бити словенски од „смрдети", основа смрд у смислу блатиште...“

Овај други део речи „дерево“, могао би доћи и од „дрѢво“.
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 24, 2023, 12:20:59 поподне
У књизи о историји Смедерева („Историја Смедерева у слици и речи“, 1980) Леонтије Павловић наводи мноштво верзија тумачења назива Смедерево.

Мени најближе тумачење је да се ради о словенском топониму:
„...у доњем току реке Одре и западно од ње племена Љутићи и Бодрићи имали приличан број имена места везаних за групу консонаната Смдрв. као: Смарджов, Смердика, Смрдзовь, Смрдика, Смрделе, Смрдиево, Смрдови, Смрьдово, а на реци Лаби Смрдов... то су изнети разни облици имена Смедерево који могу бити словенски од „смрдети", основа смрд у смислу блатиште...“

Овај други део речи „дерево“, могао би доћи и од „дрѢво“.

Сваки покушај извести наименовање Смедерева из прасловијенскога даје јалов плод.
С освртом на твоје приједлоге довољно је указати на то, да реда гласова  с-м-р-д (како је у смрад, смрди) ни у којим положајим не мијења се у у с-м-д-р; тако исто није својствено језику његова мјестоположења говорити смерд нити дерево, но само смрд- и дрво.

Имајући у виду мадјарски назив Сендро и турски Семендире очевидно је да је реда гласова испрва била с-м-н-д-р и да је у сваком језику ради лагоде изговора учињена мијена по обичајима и законитостима тих језика.
Уважавајући развијање свакога из ових језика, ја узобнављам (реконструишем) раносредњевјековни облик као Смендерево. И ево како:

Турскому језику он би се прилагодио или у исмендир или у семендир ради познате турачке гласовне хармоније.
У србском и бугарском у процесу деназализације "ен" постало би Смедер-, како и јест данас.
Мадјарски језик одликује:
- проширење затворенога слога удвојењем самогласа, па из брат учини барат, из глиста учини гилиста, из гнус учини гунус; старомадјарски szümtükkel постаје касније szemetekkel; тако ће и из смендер учинити семендер.
- губљење гласа "в"; ав, ов,ев постају -, a, ő-. Павел постаје Пал; Из влах учине валах а потом алах, а потом олах. Тако је задње о из Сендрő постало из -ево>ео>о које се налази у србском и бугарском. Што значи, да је мадјарски облик постао из словијенскога.
- упрошћење основа у средини тросложних и четверосложних ријечи, тако што се ненаглашени слог изгуби нпр. győzedelem > győzelem; тако је и Семендер упрошћено у Сендр- исто како је и Сенандер упрошћено у Сендр-. На сјеверу Мадјарске постоји град Сендро, који потиче од Сенандров.

Из свега слиједи да је старословијенски облик био "Смендерево", то јест СМѦДЕРЕВО. Ктому је СМѦДЕРЬ име несловијенскога извора, по свој прилици у вези с властелом Бугарскога Хаганства. Не владајући турачким језицима и довољним знањем, не могу одредити извор тому имену, али једино што ми на ум пада, је да у језику Иранаца, који је ономадне големо утицао на турачке језике ииа ријеч самандар која значи змај.

Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Октобар 24, 2023, 04:54:28 поподне
Сваки покушај извести наименовање Смедерева из прасловијенскога даје јалов плод.
С освртом на твоје приједлоге

Нису моји већ Леонтијеви  :D
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: сɣнце Октобар 24, 2023, 06:46:40 поподне
Нису моји већ Леонтијеви  :D

Важи. Сада је јасно.  :)
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 21, 2023, 05:30:01 поподне
Ево мало топонимије за разоноду:

https://www.poreklo.rs/2023/11/21/poreklo-naziva-50-saveznih-drzava-sad-deo-prvi/
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Мића Новембар 22, 2023, 08:20:53 пре подне
Ево мало топонимије за разоноду:

https://www.poreklo.rs/2023/11/21/poreklo-naziva-50-saveznih-drzava-sad-deo-prvi/

Свака част, Небо. Занимљиво и лепо написано
Наслов: Одг: Занимљиви топоними
Порука од: Nebo Новембар 22, 2023, 09:08:59 пре подне
Свака част, Небо. Занимљиво и лепо написано

Захваљујем  :D