Сјајна тема, Ојлере!
Ако неко може нека окачи текст песме "Отаџбина", нашег Ђуре Јакшића :)
Прошло је 111 година од објаве пјесме Наши Дани-Владислава Петквића Диса. Неко да окачи пјесму и рецитовање Горана Султановића. Ко би рекао, све је исто ( а још и горе) у геополитичкој стварности тзв. "српског свијета" а и шире.
Прошло је 111 година од објаве пјесме Наши Дани-Владислава Петковића Диса. Неко да окачи пјесму (за сва времена) и рецитовање Горана Султановића. Ко би рекао, све је исто ( а још и горе) у геополитичкој стварности тзв. "српског свијета" а и шире.
Свака част српским пјесницима и Ојлеру, што је отворио тему. Савак част члановима нашег друштва, што ме вратише у средњошколске (гимназијске) дане. У мојој гимназији у Беранама, обавеза је била да сваки ђак научи најмање три пјесме од сваког пјесника, двије по програму и једну по личном избору. А данас нико не чита ни лектиру...
Бракочевићу, свака част!
Песма за сва времена...
НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ
Јован Дучић
Кад смо код Неретве...
НА УБОГОМ ПОЉУ
Алекса Шантић
...
А кад смо код Шантића и жетве :) ...
О КЛАСЈЕ МОЈЕ
Алекса Шантић
Шантић ми баш боде у срдце, а Дучића не осјећам сасвим.Исти случај. Уствари, није да не осећам Дучића, али ми његова поезија нема такву снагу.
Занимљив податак за неке читатеље - Шантић, Дучић и Атанасиј Шоло основали су заједно мостарски часопис "Зоро".Мислио си вероватно на часопис "Зора".
Збирка песама Тражим помиловање, објављена 1964. године сматра се прекретницом у стваралаштву Десанке Максимовић. Песме из збирке представљају дијалог песникиње са Душановим закоником, али и савременицима. „Из приче о старом царском законику израсла је велика реч упућена сваком па и овом нашем времену“ написао је Борислав Михајловић Михиз још 1965. године.
Збирка садржи 66 песама о „лирским дискусијама са Душановим Закоником“, како стоји у њеном поднаслову. Све песме у збирци теку на две основне и паралелне равни: први, на равни националне историје и њених значења, парафразирајући делове Законика кроз песничке слике, и други на равни универзалног, које укида место, време и механизме по којима је та историја стварала своје законитости, и уобличава се у лирску дискусију са Закоником. Ова два тока се међусобно смењују и преплићу стварајући необичну поетску композицију.
У збирци Тражим помиловање смењују се два гласа: глас цара Душана и глас песникиње. Глас цара симболише закон, пропис, норму, догму, а глас песникиње човечност, разумевање и праштање. Цар прописује законе, а песникиња тражи помиловање. Смењивањем различитих стихова ствара се поетски дијалог закона и милости.
Мисао о тражењу помиловања за несавршеног и ограниченог човека прожима целу збирку песама Тражим помиловање. Молба се не упућује неким вишим личностима, она постаје само једноставна реч песникиње препуна наде и разумевања. Зато се помиловање не тражи за поједине, одабране, већ за све, за несавршене људе. Снага тихе молитве је појачана контрастом Закона исписаног црвенилом мака и огњем историје. Песникиња тражи опрост, чак и од земаљског цара једне земље, који је и сам заробљеник закона које прописује и који, као и сваки човек нема могућност опраштања.
Збирка песама Тражим помиловање Десанке Максимовић открива однос човека и историје, као и однос човека и епохе. Обојена је љубављу, разумевањем и милошћу. Праштање у њој постаје блесак поетске снаге која не проповеда, него одиста прашта.
ОСТАЈТЕ ОВДЈЕОвде треба истаћи и потенцирати на ретком космоополитском духу једног српског песника који овом пјесмом позива босанскохерцеговачке муслимане да остану на својој ђедовини упркос новонасталој ситуацији...генерално српски песници су зилотског опредаљења али Алекса се бавио генетиком и пре него што је она естаблирана као наука...хвала му на томе...истински хришћанин
Алекса Шантић
Остајте овдје!…Сунце туђег неба,
Неће вас гријат кô што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гобља ваших прадједова.
За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Кô пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат’те се њојзи у наручју света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гдје вас слава срета!
Овдје вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братску руку стеже –
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света,
Остајте овдје!… Сунце туђег неба
Неће вас гријат кô што ово грије –
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није…
ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТАKoliko bola u ovoj pjesmi.
Душан Васиљев
Ја сам газио у крви до колена,
И немам више снова.
Сестра ми се продала
И мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
Не тражим плена:
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!
Ја сам се смејао у крви до колена,
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
И кликтао сам кад се у мраку напред хрли,
И онда лети к врагу и Бог, и човек, и ров!
А данас мирно гледам како ми жељену жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров; –
и немам воље – ил немам снаге – да му се светим.
Ја сам до јуче покорно сагибо главу
И бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао судбину своју праву –
Али је данас знам!
Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године клања,
ради овог светог сазнања
што ми је донело пропаст.
И ја не тражим плена:
Ох, дајте мени још само шаку зрака
И мало беле, јутарње росе –
Остало вам на част!
https://www.youtube.com/v/Z53w3c5dAq8
Koliko bola u ovoj pjesmi.
Kad je pročitaš potpuno ti bude jasno zašto je se narod u tolikoj mjeri pridruživao komunistima.
УСТАЛА ЈЕ ЦРНА ГОРА
Славко Перошевић
Док Бранко Миљковић на пример може :)
" Ноћас је вода саму себе хтјела да испије до дна ... и да одпочине."
Песма Кондир Милана Ракића је инспирисана заветним косовским искуством. Први пут је објављена 1910 године у Српско-хрватском алманаху. Ова песма представља необично спајање традиционалног и модерног у дијалогу са косовском традицијом, као и спајање са поетиком Милана Ракића. Једним делом је повезана са родољубивим песмама из циклуса с насловом На Косову, другим за тему драге чије име призива у првом стиху, а трећим за рефлексивне песимистичке песме.
Бранко Радичевић
КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ
Има ли нешто оптимистичније у ове празничне дане? :)Знаш да кажу да без патње нема ни уметности :)
Знаш да кажу да без патње нема ни уметности :)
Али има Бранко и нешто што је било оптимистичније. Додуше, испоставиће се неоправдано...
Зашто неоправдано? Сасвим лијепо је заокружио све српске регионалне варијетете. Е сад друга прича што су неки ту видјели Југословене. Ова пјесма је заправо свесрпска, а не јужнословенска.
Не знам ко су онда Рваћани.
Можда Личани, Кордунаши и Банијци? :) Недостају Словенци свакако за југо причу.
И ја тако мислим. Користио се у 19. вијеку израз Рвати за Србе из Крајине. А Бранко овдје наводи и чисто регионалну, географску одредницу Хрваћани.
Нисам при литератури, али се на нет свакако не бих ослонио...
Може ли неко да провери исправност другог стиха у песми "Кад млидијах умерти"?
Чини ми се да треба:
"Лисје жутО доле веће пада"
Режим самовоље Михаила Обреновића харао је Србијом. Полицијска тортура, хапшења, тамничења, кулучења, то је било право лице политичког система у Србији. Опште расположење за борбу против Турака захватило је и Ђуру. Народ, као и Ђура, није прозрео шта се крије иза тобожње мисије ослобођења Михаила Обреновића. У тој мисији било је више приче и празних обећања него стварних дела. Памфлетима о ослободилачкој мисији Србије, владајући режим хтео је да скрене пажњу народа од врућих проблема тешког стања у земљи. Народ је хтео рат против вековног поробљивача Турака, заборављајући у великом заносу своју неслободу.
Никола I Петровић Његош
ОНАМО, `НАМО...
Онамо, 'намо... за брда она,
Говоре да је разорен двор
Мојега цара; онамо, веле,
Био је негда јуначки збор.
Онамо, 'намо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
Ту морам једном оружан поћ'.
Онамо, 'намо... са развалина
Дворова царских врагу ћу рећ':
„С огњишта милог бјежи ми, куго,
Зајам ти морам враћати већ'!“
Онамо, 'намо... за брда она
Казују да је зелени гај
Под ким се дижу Дечани свети:
Молитва у њих присваја рај.
Онамо, 'намо... за брда она,
Гдје небо плаво савија свод;
На српска поља, на поља бојна,
Онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, 'намо... за брда она
Погажен коњ'ма кликује Југ:
„У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
Светит' ме старца - свет ви је дуг!“
Онамо, 'намо... сабљи за стара
Његова ребра да тупим рез
По турским ребрим'; да б'једној раји
Њом истом с руку рас'јецам вез!
Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
Кад Србин више не буде роб.
Сонетни венац за Новака Ђоковића
Извуњавам се што сам поставио само линк, јер је сонетни венац доста дуг, а нисам коментарисао сва злостављања које је Ноле доживео у Аустралији у којој нема ни Д од демократије, у којој су истребили скоро све староседеоце Абориџане као и Анериканци сва индијанска племена, у којој влада англосаксонско право итд.
Милан Ракић
НА ГАЗИ-МЕСТАНУ
...
Кренусмо у круг. Ово је већ било :)
Рекох ја да вам треба једно колце, да вас разбуди. :)Оманух - проверавао сам на претрази унутар теме али ми није искочило.. Да се искупим, ево једна љубавна, антологијска.